Ulogujte se / Kreirajte profil

Mikrokosmos-Makrokosmos

Kratki socijalno-društveni osvrt na rad četvorice fotografa.

Četiri različite države, koje neguju drugačiju kulturu i način života, spaja jedna grupa ljudi  – seljaka i zemljoradnika koja se ipak razlikuje po svojoj predstavi o svetu, životu, univerzumu – kosmosu. Trojica fotografa koji su ostavili veliki trag u istoriji fotografije, prezentuju svojim fotografijama Meksiko, Ameriku i Nemacku, na jedan specifičan način. To su Pol Strand, Voker Evans i Avgust Sander. Oni su svoja najveća dela stvorili 20-ih i 30-ih godina 20. veka, a upravo njih možemo uporediti i povući paralelu sa savremenim fotografijama Dragoslava Ilića iz Negotina, Srbija, što predstavlja idejnu nit ovog izlaganja. Sve ih veže jedna društvena klasa, čiji život nije nimalo lak. Naprotiv! Ta socijalno-društvena grupa ljudi živi na ivici egzistencije, često su ugnjetavani ili grubo rečeno, nebitni samoj vlasti i bogatijim društvenim klasama. Njihov svet baziran na poljoprivredi i zanatu, čini jedan Mikrokosmos koji je legitiman i važan i sa pravom spada u veliki Kosmos-Makrokosmos svih klasa, nacija i rasa. Takođe, uprkos vremenskoj razlici u rasponu od 40-50 pa i više godina, mozemo primetiti da i u današnje vreme klasifikacija raznih podgrupa, u ovom slučaju, seljaka i zemljoradnika, i dalje živi u svom primarnom obliku.

Ako se osvrnemo na rad Pol Stranda i njegovih fotografija iz Meksika, videćemo portrete starosedeoca – Indijanaca,

Slika 1: Pol Strand, Covek, 1933.

Slika 1: Pol Strand, Covek, 1933.

Slika2: Pol Strand, Devojka i dete, 1933.

Slika2: Pol Strand, Devojka i dete, 1933.

pretočene u monumentalne skulpture starih Grka (slika 1 i 2), čime je Strand ostvario svoj cilj – stvoriti fotografije, tj. portrete koji obiluju čistotom, jasnoćom i dozom emocionalnosti i poetike  koju je Strand, iako poznat po svojoj objektivnosti u radu, uneo iz privatnih razloga – razvodom, a takođe i udaljavanjem od svog mentora, velikog majstora fotografije Adolfa Štiglica. Sve je to rezultiralo stvaranjem jednog impozantnog opusa fotografija koje spaja siromaštvo, nemaština, ali i velika strast ka religiji, koji zaokružuje u jednu celinu tipična ruralna arhitektura Meksika i divni pejzaži koje ova zemlja nudi (slika3).

Slika 3, levo: Pol Strand, Kapija crkve, 1933. Desno, Pol Strand, Raspece Hristovo, 1933.

Slika 3, levo: Pol Strand, Kapija crkve, 1933.
Desno, Pol Strand, Raspece Hristovo, 1933.

Mešavina i spoj prirode i čoveka, njegovih artefakti, tj. rukotvorina i arhitekture je prvi sloj u otkrivanju i proučavanju ovih fotografija. Medjutim, načelna, prava istina lezi u ljudskoj potrebi za verom, zajednicom i vezom unutar nje, kao i negovanjem prirode, sto čini jednu unutrašnju borbu za životom i metafizičku povezanost sa zemljom, na kojoj ovaj narod provodi svoje ovozemaljsko vreme, a samim tim i Bogom, onom drugom stranom nasih života.

Voker Evans, veliki američki fotograf iz doba američke depresije 30-ih godina, takođe sa velikom strašću proučava i fotografiše portrete ljudi koji su pogođeni finansijskom krizom, pomešanom ruralnim načinom života, udaljenim od tehnike i industrije, čime je njihov život ugroženiji. Samim tim se i Evans vraća Mikrokosmosu ljudi na ivici egzistencije, Mikrokosmosu ‘‘Außenseiter-a“ iliti autsajdera našeg društva.  Iz nekolicine njegovih projekata, poput ‘‘Let us now praise famous man‘‘, koji radi u saradnji sa piscem Džejmsom Ejdžijem, upoznajemo nekoliko porodica iz Alabame, Amerika, koje su samo jedan deo celog tog sistema. Evansa fascira njihova jednostavnost življena, njihove jednostavne kuće, oskudnog enterijera, kao i sam težak i ne baš isplativ rad ovih ljudi (slika 4).

Slika 4: Voker Evans, Bad Filds i njegova porodica, 1936.

Slika 4: Voker Evans, Bad Filds i njegova porodica, 1936.

Kao i u slučaju Indijanaca iz Meksika, i ovi ljudi žive u jednom izolovanom i dalekom svetu. Takođe i kod Evansovih junaka, religija igra veliku ulogu. Puritanski način verovanja je sveprisutan, kao nada da će se sve promeniti u zagrobnom životu, sa one druge strane (slika 5).

Slika 5: Voker Evans, Porodica - nedeljna molitva, 1936.

Slika 5: Voker Evans, Porodica – nedeljna molitva, 1936.

Iluzija prosperiteta i utopistička propaganda američke vlade propada kao kula od karata posmatrajući ove ljude. Evansova ljubav prema Americi je i dovela do tog cilja, cilja otkrivanja i dešifrovanja iluzije i povratak ka samoj realnosti koja je za ove ljude daleko od pozitivne i ispunjene nadom za boljim životom.

Dolazimo do kratkog osvrta na trećeg fotografa koji se bavio seljakom i zemljoradnikom, a to je veliki nemački fotograf, jedan od začetnika nove stvarnosti – Neue Sachlichkeit –  u fotografiji, Avgust Sander. Sander je u svom epohalnom delu ‘‘Menschen des 20. Jahrhunderts‘‘, tj. ‘‘Ljudi 20. veka‘‘, u kojima je akcenat na drugu i treću dekadu 20. veka,  posvetio veliku pažnju seljacima, kao prvom stupanju u društvu, od kog sve kreće. Njega su zanimali seljaci srednje klase, koji se već godinama, pa i vekovima bave zemljoradnjom i ostalim granama poljoprivrede (slika 6).

Slika 6: Avgust Sander, Seljak, 1931-1932.

Slika 6: Avgust Sander, Seljak, 1931-1932.

U vreme Sanderovog rada na tim fotografijama, 20-ih i 30-ih godina 20. veka, ova društvena klasa – jedna vrsta Mikrokosmosa, spada u najveći deo nemačkog stanovnistva. Razlika izmedju Sandera i  goprepomenute dvojice, je Sanderovo oslikavanje i portretisanje dela društvene klase  koje ne spada u ugroženu grupu ljudi. Oni su ekonomski stabilni i ne preti im opasnost od propadanja. U narednom odeljku ćemo videti i sličnost izmedju Sandera i Ilića, što se tiče same fotografije i i narativnosti, u vezi kojih možemo povući paralelu između njih.

Dragoslav Ilić je savremeni srpski fotograf. Više nismo u proslosti, već u sadašnjosti, krajem 20. veka. Nismo ni u Americi, Meksiku ili Nemačkoj, već u Istočnoj Srbiji koja i dalje živi utabanim putem davno prošlih života i epoha. Crno-bela tehnika fotografije u sebi sadrži dovoljno poetike, emocije i melanholije koja u Ilićevim fotografijama dolazi do još većeg izrazaja i umetničkog izraza. Jedna od tema Dragoljubovih fotografija, koja je u ovom slučaju relevantna, jesu stari ljudi, seljaci i zemljoradnici, kojima realnost današnjice nimalo nije srećna, optimistična (slika 7, 8 i 9).

Slika 7: Dragoslav Ilic, Zaboravljeni IV 1991.

Slika 7: Dragoslav Ilic, Zaboravljeni IV 1991.

Slika 8: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 1, 1990.

Slika 8: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 1, 1990.

Slika 9: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 2, 1990.

Slika 9: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 2, 1990.

Ovo je još jedan osvrt na Mikrokosmos ruralnih sredina i njihovih specifičnih odlika. Ilić je imao veliki broj mogućnosti za svoj umetnički izraz jer je inspiracija svugde oko nas. Ne postoji  namerno ‘‘režiranje‘‘, niti improvizacije u samoj fotografiji. Pojedine portretisane osobe na fotografijama deluju takođe monumentalno, kao statue, mirne i spokojne.  U njima možemo videti ponos na njihovu prošlost koju su proživeli teško ali pošteno, kao i njihovo poreklo, kojeg se nisu odrekli nikada, i koje će takođe poneti ponosno i prkosno u grob. Možemo ih uporediti sa Strandovim protagonistima iz Meksika, koji takođe nose spokojstvo i smirenost u sebi, iako realnost nosi teske, ponekad i nerešive probleme. Zbirka različitih predmeta i rukotvorina, koje ovi ljudi i dalje sa velikom pažnjom koriste, čuvaju i za njih predstavljaju simbol života i rada već od ranog detinjstva- poput onih iz Meksika, zatim odeća i različite vrste nošnji i specifični ruralni arhitektonski stil narodnog graditeljstva u selima Istočne Srbije, predstavlja zanimljivu i bogatu etnološku kolekciju. Međutim i jaka vera ljudi u pravoslavlje, koje je tesno povezano sa njihovim načinom života, negovanje interesantnih i autentičnih religioznih običaja, poput slava, ali i onih koji se tiču mrtvih pripadnika zajednice, čine jedan Mikrokosmos, nezavisan i udaljen od tehnike i industrijalizacije, koji, čini se, jos dugo neće prodreti u ovo okruženje (slika 10, 11 i 12).

Slika 10: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u manastiru Bukovo, 2013.

Slika 10: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u manastiru Bukovo, 2013.

Slika 11: Dragoslav Ilic, Slava u vidrovcu, 1990.

Slika 11: Dragoslav Ilic, Slava u vidrovcu, 1990.

Slika 12: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u Rajcu, 1989.

Slika 12: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u Rajcu, 1989.

Sve to možemo povezati i sa porodicama iz Alabame kojima je takodje, skromnost, vera, ali protestantska, put ka onozemaljskom životu kome se svi nadaju. I Avgust Sander u svojim fotografijama, kao sto je vec naglašeno,  potencirao kao bitnu kariku i seljake, koji veoma podsećaju na seljake koje je portretisao i Dragoslav Ilić. Sam naporan rad seljaka, njihov odmor u pauzama ili svakodnevnica i događaji na selu, jesu ono što povezuje ovu dvojicu fotografa (slika 13 i 14).

Slika 12: Avgust Sander, Seljak obrađuje zemlju, 1928.

Slika 13: Avgust Sander, Seljak obrađuje zemlju, 1928.

Slika 14: Dragoslav Ilic, Vašar u Plavni, 1990.

Slika 14: Dragoslav Ilic, Vašar u Plavni, 1990.

Jedna veoma zanimljiva činjenica u komparativnom proučavanju, iako je između samih dela obojice, veliki vremenski razmak od otprilike 60 godina. Interesovanje, analiziranje i posmatranje ove društvene klase povezuje Dragoljuba i sa drugom dvojicom fotografa – Evansom i Strandom. Seljaci su tema kojoj se uvek vraćaju i koja uvek stvara inspiraciju za kvalitetan rad.

Izabrani primeri fotografija ovih umetnika daju jedan zanimljiv pregled portretisanih protagonista različitih regiona, razmišljanja i načina življenja. Sva četvorica fotografa imaju jedan cilj. Ljudi, saosećanje i analiza emocija i života na jednoj psihološkoj bazi je jedna zajednicka crta, koja se provlači kroz produktivnost i rad ovih umetnika. Sama komparacija i upoređivanje dovodi do mogućnosti proučavanja različitih mišljenja, ideja i postavljanja činjenica na jednu socijalno-društvenu osnovu. Vera i nada, bogatstvo i siromaštvo, pripada i našoj sadašnjosti – poput Ilićevih fotografija, kao i prošlosti, koje su ovekovečili trojica gorepomenutih fotografa. Svet je jedan, uvek postojeći Makrokosmos, u kome smo mi samo jedan deo. Jedan deo koji će uvek postojati. Jedan deo koji možemo nazvati Mikrokosmosom. Sami portreti različitih grupa – Mikrokosmosa, jesu jedan veoma bitan i neizostavan element u istoriji fotografije.

 

Za P.U.L.S.E: Filip Blagojević  (za Anu)

3 komentara na tekst Mikrokosmos-Makrokosmos

  1. Cvetan Gavrovski

    28/11/2015 at 13:52

    Izvrstan tekst…Odavno nisam prochitao tako sadrzhajni osvrt sa komparativnom analizom.

  2. Filip Blagojević

    28/11/2015 at 22:16

    Hvala Vam najlepse!

  3. Milorad Drča

    01/02/2017 at 07:24

    Iskreno rečeno ovo je odlična paralela, prikaza ljudi s magičnom kutijom pomoću koje zaustavljaju tu životnu sekundu, prenoseći publici jedan nesvakidašnji život. Kod Ilića je bitno još pomenuti tu socijalnu poetiku ljudi koji su tu pored njega u svakodnevnom životu. Ilić je fotograf koji je na svojim fotografijama zasustavio jedno rekao bi lepo vreme u ambijentu života koji polako nestaje. Fotografije ovog majstora svakim danom dobijaju na ceni. Njihova vrednost će dobiti maksimalnu cenu onog trenutka kad pod velikim pritiskom novogradnje nestane tog autentičnog ambijenta po kom je ova lepa zemlja bila prepoznatljiva. Verske običaje karakteristične za naše podnevlje je nešto što je Ilić vrlo precizno etnoložki zabeležio svojom kamerom. Ovo je redak dokumenat u raskošnoj tradiciji naše pravoslavne vere, a za Ilića ovo je samo jedan momenat u životu ljudi koji žive u njegovom okruženju. Filipe samo napred mlad si čovek, u istočnoj Srbiji ima mnogo toga da se snimi a i napiše. Pred tobom je jedna lepa budućnost kao analitičara svega onog što krasi ovaj čestiti narod. Milorad Drča fotograf energetike

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *