Ulogujte se / Kreirajte profil

Mikrokosmos-Makrokosmos

Kratki socijalno-društveni osvrt na rad četvorice fotografa.

Četiri različite države, koje neguju drugačiju kulturu i način života, spaja jedna grupa ljudi  – seljaka i zemljoradnika koja se ipak razlikuje po svojoj predstavi o svetu, životu, univerzumu – kosmosu. Trojica fotografa koji su ostavili veliki trag u istoriji fotografije, prezentuju svojim fotografijama Meksiko, Ameriku i Nemacku, na jedan specifičan način. To su Pol Strand, Voker Evans i Avgust Sander. Oni su svoja najveća dela stvorili 20-ih i 30-ih godina 20. veka, a upravo njih možemo uporediti i povući paralelu sa savremenim fotografijama Dragoslava Ilića iz Negotina, Srbija, što predstavlja idejnu nit ovog izlaganja. Sve ih veže jedna društvena klasa, čiji život nije nimalo lak. Naprotiv! Ta socijalno-društvena grupa ljudi živi na ivici egzistencije, često su ugnjetavani ili grubo rečeno, nebitni samoj vlasti i bogatijim društvenim klasama. Njihov svet baziran na poljoprivredi i zanatu, čini jedan Mikrokosmos koji je legitiman i važan i sa pravom spada u veliki Kosmos-Makrokosmos svih klasa, nacija i rasa. Takođe, uprkos vremenskoj razlici u rasponu od 40-50 pa i više godina, mozemo primetiti da i u današnje vreme klasifikacija raznih podgrupa, u ovom slučaju, seljaka i zemljoradnika, i dalje živi u svom primarnom obliku.

Ako se osvrnemo na rad Pol Stranda i njegovih fotografija iz Meksika, videćemo portrete starosedeoca – Indijanaca,

Slika 1: Pol Strand, Covek, 1933.

Slika 1: Pol Strand, Covek, 1933.

Slika2: Pol Strand, Devojka i dete, 1933.

Slika2: Pol Strand, Devojka i dete, 1933.

pretočene u monumentalne skulpture starih Grka (slika 1 i 2), čime je Strand ostvario svoj cilj – stvoriti fotografije, tj. portrete koji obiluju čistotom, jasnoćom i dozom emocionalnosti i poetike  koju je Strand, iako poznat po svojoj objektivnosti u radu, uneo iz privatnih razloga – razvodom, a takođe i udaljavanjem od svog mentora, velikog majstora fotografije Adolfa Štiglica. Sve je to rezultiralo stvaranjem jednog impozantnog opusa fotografija koje spaja siromaštvo, nemaština, ali i velika strast ka religiji, koji zaokružuje u jednu celinu tipična ruralna arhitektura Meksika i divni pejzaži koje ova zemlja nudi (slika3).

Slika 3, levo: Pol Strand, Kapija crkve, 1933. Desno, Pol Strand, Raspece Hristovo, 1933.

Slika 3, levo: Pol Strand, Kapija crkve, 1933.
Desno, Pol Strand, Raspece Hristovo, 1933.

Mešavina i spoj prirode i čoveka, njegovih artefakti, tj. rukotvorina i arhitekture je prvi sloj u otkrivanju i proučavanju ovih fotografija. Medjutim, načelna, prava istina lezi u ljudskoj potrebi za verom, zajednicom i vezom unutar nje, kao i negovanjem prirode, sto čini jednu unutrašnju borbu za životom i metafizičku povezanost sa zemljom, na kojoj ovaj narod provodi svoje ovozemaljsko vreme, a samim tim i Bogom, onom drugom stranom nasih života.

Voker Evans, veliki američki fotograf iz doba američke depresije 30-ih godina, takođe sa velikom strašću proučava i fotografiše portrete ljudi koji su pogođeni finansijskom krizom, pomešanom ruralnim načinom života, udaljenim od tehnike i industrije, čime je njihov život ugroženiji. Samim tim se i Evans vraća Mikrokosmosu ljudi na ivici egzistencije, Mikrokosmosu ‘‘Außenseiter-a“ iliti autsajdera našeg društva.  Iz nekolicine njegovih projekata, poput ‘‘Let us now praise famous man‘‘, koji radi u saradnji sa piscem Džejmsom Ejdžijem, upoznajemo nekoliko porodica iz Alabame, Amerika, koje su samo jedan deo celog tog sistema. Evansa fascira njihova jednostavnost življena, njihove jednostavne kuće, oskudnog enterijera, kao i sam težak i ne baš isplativ rad ovih ljudi (slika 4).

Slika 4: Voker Evans, Bad Filds i njegova porodica, 1936.

Slika 4: Voker Evans, Bad Filds i njegova porodica, 1936.

Kao i u slučaju Indijanaca iz Meksika, i ovi ljudi žive u jednom izolovanom i dalekom svetu. Takođe i kod Evansovih junaka, religija igra veliku ulogu. Puritanski način verovanja je sveprisutan, kao nada da će se sve promeniti u zagrobnom životu, sa one druge strane (slika 5).

Slika 5: Voker Evans, Porodica - nedeljna molitva, 1936.

Slika 5: Voker Evans, Porodica – nedeljna molitva, 1936.

Iluzija prosperiteta i utopistička propaganda američke vlade propada kao kula od karata posmatrajući ove ljude. Evansova ljubav prema Americi je i dovela do tog cilja, cilja otkrivanja i dešifrovanja iluzije i povratak ka samoj realnosti koja je za ove ljude daleko od pozitivne i ispunjene nadom za boljim životom.

Dolazimo do kratkog osvrta na trećeg fotografa koji se bavio seljakom i zemljoradnikom, a to je veliki nemački fotograf, jedan od začetnika nove stvarnosti – Neue Sachlichkeit –  u fotografiji, Avgust Sander. Sander je u svom epohalnom delu ‘‘Menschen des 20. Jahrhunderts‘‘, tj. ‘‘Ljudi 20. veka‘‘, u kojima je akcenat na drugu i treću dekadu 20. veka,  posvetio veliku pažnju seljacima, kao prvom stupanju u društvu, od kog sve kreće. Njega su zanimali seljaci srednje klase, koji se već godinama, pa i vekovima bave zemljoradnjom i ostalim granama poljoprivrede (slika 6).

Slika 6: Avgust Sander, Seljak, 1931-1932.

Slika 6: Avgust Sander, Seljak, 1931-1932.

U vreme Sanderovog rada na tim fotografijama, 20-ih i 30-ih godina 20. veka, ova društvena klasa – jedna vrsta Mikrokosmosa, spada u najveći deo nemačkog stanovnistva. Razlika izmedju Sandera i  goprepomenute dvojice, je Sanderovo oslikavanje i portretisanje dela društvene klase  koje ne spada u ugroženu grupu ljudi. Oni su ekonomski stabilni i ne preti im opasnost od propadanja. U narednom odeljku ćemo videti i sličnost izmedju Sandera i Ilića, što se tiče same fotografije i i narativnosti, u vezi kojih možemo povući paralelu između njih.

Dragoslav Ilić je savremeni srpski fotograf. Više nismo u proslosti, već u sadašnjosti, krajem 20. veka. Nismo ni u Americi, Meksiku ili Nemačkoj, već u Istočnoj Srbiji koja i dalje živi utabanim putem davno prošlih života i epoha. Crno-bela tehnika fotografije u sebi sadrži dovoljno poetike, emocije i melanholije koja u Ilićevim fotografijama dolazi do još većeg izrazaja i umetničkog izraza. Jedna od tema Dragoljubovih fotografija, koja je u ovom slučaju relevantna, jesu stari ljudi, seljaci i zemljoradnici, kojima realnost današnjice nimalo nije srećna, optimistična (slika 7, 8 i 9).

Slika 7: Dragoslav Ilic, Zaboravljeni IV 1991.

Slika 7: Dragoslav Ilic, Zaboravljeni IV 1991.

Slika 8: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 1, 1990.

Slika 8: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 1, 1990.

Slika 9: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 2, 1990.

Slika 9: Dragoslav Ilic, Žena iz Sarkamena 2, 1990.

Ovo je još jedan osvrt na Mikrokosmos ruralnih sredina i njihovih specifičnih odlika. Ilić je imao veliki broj mogućnosti za svoj umetnički izraz jer je inspiracija svugde oko nas. Ne postoji  namerno ‘‘režiranje‘‘, niti improvizacije u samoj fotografiji. Pojedine portretisane osobe na fotografijama deluju takođe monumentalno, kao statue, mirne i spokojne.  U njima možemo videti ponos na njihovu prošlost koju su proživeli teško ali pošteno, kao i njihovo poreklo, kojeg se nisu odrekli nikada, i koje će takođe poneti ponosno i prkosno u grob. Možemo ih uporediti sa Strandovim protagonistima iz Meksika, koji takođe nose spokojstvo i smirenost u sebi, iako realnost nosi teske, ponekad i nerešive probleme. Zbirka različitih predmeta i rukotvorina, koje ovi ljudi i dalje sa velikom pažnjom koriste, čuvaju i za njih predstavljaju simbol života i rada već od ranog detinjstva- poput onih iz Meksika, zatim odeća i različite vrste nošnji i specifični ruralni arhitektonski stil narodnog graditeljstva u selima Istočne Srbije, predstavlja zanimljivu i bogatu etnološku kolekciju. Međutim i jaka vera ljudi u pravoslavlje, koje je tesno povezano sa njihovim načinom života, negovanje interesantnih i autentičnih religioznih običaja, poput slava, ali i onih koji se tiču mrtvih pripadnika zajednice, čine jedan Mikrokosmos, nezavisan i udaljen od tehnike i industrijalizacije, koji, čini se, jos dugo neće prodreti u ovo okruženje (slika 10, 11 i 12).

Slika 10: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u manastiru Bukovo, 2013.

Slika 10: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u manastiru Bukovo, 2013.

Slika 11: Dragoslav Ilic, Slava u vidrovcu, 1990.

Slika 11: Dragoslav Ilic, Slava u vidrovcu, 1990.

Slika 12: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u Rajcu, 1989.

Slika 12: Dragoslav Ilic, Sv. Trifun u Rajcu, 1989.

Sve to možemo povezati i sa porodicama iz Alabame kojima je takodje, skromnost, vera, ali protestantska, put ka onozemaljskom životu kome se svi nadaju. I Avgust Sander u svojim fotografijama, kao sto je vec naglašeno,  potencirao kao bitnu kariku i seljake, koji veoma podsećaju na seljake koje je portretisao i Dragoslav Ilić. Sam naporan rad seljaka, njihov odmor u pauzama ili svakodnevnica i događaji na selu, jesu ono što povezuje ovu dvojicu fotografa (slika 13 i 14).

Slika 12: Avgust Sander, Seljak obrađuje zemlju, 1928.

Slika 13: Avgust Sander, Seljak obrađuje zemlju, 1928.

Slika 14: Dragoslav Ilic, Vašar u Plavni, 1990.

Slika 14: Dragoslav Ilic, Vašar u Plavni, 1990.

Jedna veoma zanimljiva činjenica u komparativnom proučavanju, iako je između samih dela obojice, veliki vremenski razmak od otprilike 60 godina. Interesovanje, analiziranje i posmatranje ove društvene klase povezuje Dragoljuba i sa drugom dvojicom fotografa – Evansom i Strandom. Seljaci su tema kojoj se uvek vraćaju i koja uvek stvara inspiraciju za kvalitetan rad.

Izabrani primeri fotografija ovih umetnika daju jedan zanimljiv pregled portretisanih protagonista različitih regiona, razmišljanja i načina življenja. Sva četvorica fotografa imaju jedan cilj. Ljudi, saosećanje i analiza emocija i života na jednoj psihološkoj bazi je jedna zajednicka crta, koja se provlači kroz produktivnost i rad ovih umetnika. Sama komparacija i upoređivanje dovodi do mogućnosti proučavanja različitih mišljenja, ideja i postavljanja činjenica na jednu socijalno-društvenu osnovu. Vera i nada, bogatstvo i siromaštvo, pripada i našoj sadašnjosti – poput Ilićevih fotografija, kao i prošlosti, koje su ovekovečili trojica gorepomenutih fotografa. Svet je jedan, uvek postojeći Makrokosmos, u kome smo mi samo jedan deo. Jedan deo koji će uvek postojati. Jedan deo koji možemo nazvati Mikrokosmosom. Sami portreti različitih grupa – Mikrokosmosa, jesu jedan veoma bitan i neizostavan element u istoriji fotografije.

 

Za P.U.L.S.E: Filip Blagojević  (za Anu)

TwitterGoogle+

2 komentara na tekst Mikrokosmos-Makrokosmos

  1. Cvetan Gavrovski

    28/11/2015 at 13:52

    Izvrstan tekst…Odavno nisam prochitao tako sadrzhajni osvrt sa komparativnom analizom.

  2. Filip Blagojević

    28/11/2015 at 22:16

    Hvala Vam najlepse!

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *