Ulogujte se / Kreirajte profil

Upotreba Šopenhauera u svakodnevnom životu (X)

Epizoda: Mito i Korpulencija

Mito je bio priprost čovek, od malo reči al konkretan u drskosti. Crvotočnim duhom, uspešno je sav plod znanja pretakao u lenjost. Smatrao je da pleni zaraznom harizmom, a u razgovore se upuštao ne želeći zapravo ništa drugo, nego da u sagovornicima prepozna sopstveno raspoloženje. Ne možemo zasigurno pričati o njegovom poreklu, al sve nekako ukazuje na orfičku teogoniju; naime, zasigurno je Adrasteja načinila nesmotrenu grešku, zevnuvši, izostavila jedan takt doboša i tad propustila nedostojne da oplode Niks, time pukom slučajnošću poslala nepravde da kroje estetske kategorije nesavršenog življa. Šopenhauer je svojevremeno sročio da samo onaj koji ima prave sopstvene misli ima pravi stil, tako da ne iznenađuje to da je Mito za svoje idole uzimao svoje predhodnike u kožnim mantilima, što razdeliše međ sobom tuđu zaostavštinu ko braća govna. Korpulencija je bila žena neuobičajenih apetita, na prvi pogled svakome bi bilo jasno da je bila jedna od onih ljudskih bića koji bi bili u stanju da ubiju nekog samo da bi njihovom mašću namazali cipele. Nepismena i razulareno samouverena, ugledavši Mita odmah je znala da joj je budućnost obezbeđena.

Sjajan je to spoj; on proćelav, zadrigao i kratkonog, a ona s licem od kojeg su se spuštale dijafragme.  Gospoja Lencija je bez mnogo uloženog truda uspela da intelektualno nadigra nekog u opsesivnoj igri uzajamnog zarobljeništva. Svadba je bila pravi pravcati defile razvrata, mesišta i pijanstva bez pauze, i to sve na račun firme. Kum, inače vođa sindikata, odrešio je kesu te je muzika bila preglasna a škemburija nauljena i slana po volji prisutnih. Gospa Lencija se potrudila da izgleda najbolje što može, ipak je ovaj dan bio simbolično ovekovečenje njenog trijumfa.

mito-i-korpulencija

Ubrzo potom, možda čak i neuobičajeno brzo, na svet je stigao i naslednik, kruna njihove interesne ljubavi. Sačinjen na principima “e nihilo nihil fit”, iliti; ni iz čega ne postaje ništa, rešiše da ga oslove Niko. Mali Niko je pokazivao neverovatne kapacitete za malverzacije još od najranijeg doba. Trenirajući vešto svoju lažnu savest, uspevao je da se svojim vaspitačima čini kao čeljade za uzor. Kod onih kod kojih nije sve išlo tako podmazano, tu bi se pojavio tata Mito da završi posao uoči roditeljskog sastanka. Odrastajući, Niko se vodio parolom da je Predostrožnost majka šverca, njegovi talenti su bili ispred njegovog vremena.  Uz odrastanje njegova potreba za racionalisanjem svojh postupaka, i onih svojh najmilijih, postajala je svakodnevnica, te je jednom prilikom majci izneo svoj zaključak:

Mi ljudi smo najzahtevniji među svim bićima. Ja konkretno hoću lagodan život, to je moje pravo. Moje potrebe su skroz-naskroz konkrement hiljada želja. Ja sam ovde na Zemlji i prepušten sam sebi da za sebe uzmem sve što smatram da mi treba i mojim zahtevima niko na put stati neće.

.

Oduševljena Korpulencija nije razumela, al je ponosna bila što joj je sin tako pametan i hrabar, mislila je mučenica da će Mitov odlazak na robiju probuditi u nedužnom detetu neke nesigurnosti… Sad je bila sigurna da će njena goreti do zore, da je njen Niko, plod njenih nezajažljivih bedara, rođen da vodi slepce i slabovide u beznađe. Čini se, nijedna majka na svetu nije bila tako ponosna na svoj greh; Nek mu je dug život i dubok džep, posmili, pomazivši ga po lopovskim prstima.

Za P.U.L.S.E Sandra Lokas

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *