Ulogujte se / Kreirajte profil

Mitske bluz lutalice i trubaduri

Duh večnog Mississippija, ,,velike reke“ indijanskih nedosanjanih snova nosi u svojim mističnim nedrima uspomene i tajne davno prohujalih vremena američkih starosedelaca, moleći se, u tišini nepregledne Prerije, za mir i spokoj duša svih onih koji su nevini stradali u istinskoj veri predaka i velikog Manitua…

Njegova Delta, natopljena krvlju i dušama postradalih u svojoj prostodušnosti i čistoti, krvlju i dušama severnoameričkih Indijanaca, postala je tokom druge polovine 19. veka utočištem i duhovnim raskršćem mnogih velikih, malih ljudi, obespravljenih i progonjenih nestalnim duhom lutalaštva, sopstvenih vizija i snova koje će gitarama pretočiti u bluz – poimanje života i setnu muziku ,, kada se dobar čovek oseća loše“… Sa gitarom u ruci i nadahnućem u srcu mnogi će mitski bluz trubaduri krenuti prašnjavim zemljanim putevima – od New Orleansa do Memphisa, od Clarksdalea ili Greenwooda do Tupela ili neke druge, samo njima poznate drumske krčme, žene i melodije ustreptale senzibilne duše ispisujući istoriju jedinstvenog osećaja iz kojeg će proisteći tokom dvadesetog veka celokupna moderna muzika – od jazza do rock and rolla i svih njegovih (ne)mogućih pravaca…

Mitske bluz lutalice i trubaduri, prezreni od sveta koji sve meri korišću i dvostrukim moralom, pesnici beskrajnih puteva i noći, magijom će beskućnika stvoriti veličanstvenu muziku, hranilište za svaku prostu i iskrenu dušu, svoj jedini i večni dom…

David Honeyboy Edwards (1915.-2011.)

Dejvid Haniboj Edvards, jedan je od onih likova bogate blues istorije koji je svojim mitskim životom ,, lutalice i varalice“ ispisivao njegove nezaboravne stranice, družeći se, lutajući i svirajući sa legendama poput Džonsona, Patona, Šajnsa…

Rođen je 28.juna 1915. u mestu Shaw, Mississippi, samom srcu otpadničke Delte, oblasti prapočetaka bluesa i svega onoga što će svet obojiti dušom muzike ,, kada se dobar čovek oseća loše“… Već sa 14. godina napustio je rodni dom i krenuo putem kojim ga je vodilo njegovo senzibilno srce lutalice i sjajnog, kreativnog muzičara, zajedno sa još jednom legendom – Big Joe Williamsonom…

Kad sam počinjao, bio sam varalica. Svirao sam po celom Misisipiju , od brda do ušća, duž Tenesija pa sve do Lujzijane, od Arkanzasa do Alabame. Znam sve uzduž i popreko. Jer, bio sam lutalica i varalica“,

prisećao se svojih početaka devedesetogodišnji bluz veteran i legenda Dejvid Haniboj Edvards.

,, Prvi put sam nastupao 1928. godine. Imao sam 13 godina. Pravili su neku zabavu, nisu imali muzičare i razmišljali su šta da rade. Neko spomenu: ,, Idi i nađi Honeyboya, on dobro svira“. Otišao sam tamo i tako sam počeo da sviram. Svirao sam istu melodiju i pevao stotinu pesama, ali oni su celu noć igrali uz tu jednu melodiju. Svaki put kad im se činilo da se umaram, davali bi mi viski, da nastavim sa pesmom. Kući sam se vratio u nedelju ujutru, u samo svitanje. To je bilo moje prvo pijanstvo. To je bila moja prva svirka u životu. Nikad nisam zaboravio, bilo je to 1928. godine

Njegov ovozemaljski kraj desio se 29. avgusta 2011. godine, u gradu Chicagu, rodne Amerike, kolevke bluesa i jazza… Njegove vanvremenske verzije standarda poput ,, Gamblin’ man“, ,, My baby’s gone“, ,, Sweet home Chicago“, ,, Crawlin’ king snake“ ostaju u amanet svetu izgubljenom u bezdušju i muzici koja se više nikog ne tiče i ne dotiče- svojom prazninom i surovom komercijalizovanošću… Bio je jedan od onih nestvarnih ljudi, mnogo većih i od samog života, bio je jedan od onih koji utiru put i svetlošću razgrću tamu unutar izgubljenih ljudskih duša…

Willie Brown (1900.-1952.)

Rođen je ka Willie Lee Brown, 6. avgusta 1900. godine u Clarksdaleu, Mississippi, samom srcu blues Delte. Bio je uticajni bluz gitarista i pevač, legendarni čovek iz senke.

Bio je jedan od bitnih Delta blues pionira, prijatelj velikana poput Housea ili Pattona, muzičar koji je snažno uticao na Roberta Johnsona i Muddy watersa. Njegovi jedini snimci datiraju iz 1930. godine( Grafton, Paramaunt) i iz 1941. godine( Kongresna biblioteka). Ostaće upamćen po pesmama M&O blues, Make me a pallet on the floor i Future blues, i kao veoma uticajan Delta bluesman.

Stihovi legendarnog Roberta Johnsona u pesmi ,, Cross road blues“ posveta su prijatelju, velikom muzičaru i čoveku, jednom od mitskih pionira: ,, You can run, you can run, tell my friend Willie Brown“…

                           I leave here i’m going to catch that M&O

                            now when i leave here i’m going to catch that M&O

                            i’m going way down south where i ain’t never been before…

Nehemiah Skip James (1903. – 1969.)

Rođen u državi Mississippi, kao sin baptističkog sveštenika, jedan od budućih legendarnih bluzera Delte i lutalica, rano se okreće muzici učeći u školi da svira klavir. Ubrzo napušta školu i kreće na svoj čudesni životni put vođen unutrašnjom zvezdom vodiljom, put genijalnog, nepredvidivog lutalice, gitariste i pevača besmrtnog bluza.

Godine 1931. na kratko se zaustavlja i beleži niz besmrtnih bluz numera: ,, Devil got my woman“, ,, 22-20 blues“, ,, Hard time killing floor blues“, ,, Cypress grove blues“ , ,, Jesus is a mighty good leader“, ,, I’m so glad“…

                               When you hear me singing my blue

                                lonesome song

                                these hard times can last us so very long

i nestaje, gotovo bez traga naredne tri decenije… Legenda tvrdi da se posvetio svešteničkom pozivu i …

… Gotovo niotkud, već zaboravljen, pojavljuje se 1964. godine na čuvenom ,, Newport festivalu“, doživljavajući blues revival kao mnogi drugi Delta bluz veterani.

 ,, Slava“ je kratko trajala. Nakon par snimljenih albuma i oživljavanja nekadašnjeg, zaboravljenog esencijalnog bluz materijala, podleže podmukloj bolesti – usamljen i siromašan… Ipak, muzika koju je stvorio i ostavio za sobom učinila ga je besmrtnim i veoma ponosnim, dostojnim svakog divljenja potonjih generacija koje su tek otkrivale stare bluz majstore… Lutajući Džejms svojim je jedinstvenim glasom i autentičnim stilom najbolji primer tvrdnje da je bluz večan i univerzalan jezik iskrene, ranjene duše velikih ljudi… Spremnih da vole i saosećaju, iskreno i do kraja…

Mississippi John Hurt (1893. – 1966.)

Izuzetan pevač i gitarista izvornog, Delta bluesa, lutalica i plodan autor. Odrastao je u rodnom Avalonu, Mississippi, radeći kao farmer, učeći sam da svira gitaru i zabavljajući prijatelje pesmom u slobodno vreme. Gotovo da nema picking-style country-blues gitariste ili onog u ragtime maniru, kojem ovaj slavni bluzer nije bio idol ili uzor. Izuzetno je sarađivao sa još dva velikana folka i bluesa- slepim belim bendžistom i gitaristom Dockom Watsonom i pokojnim Sleepy John Estesom.

                                Wake up in the mornin’

                                with a towel tied ’round her head

                                wake up in the mornin’

                                towel tied ’round her head

                                when you speak to her

                                you swear, she almost dead

                                well, tell me, baby,

                                what make you walk so slow?

                                oh, tell me baby

                                what make you walk so slow?

                                Well, i feel just like

                                i never felt before 

Postoji jedna izuzetno dirljiva scena sa legendarnog ,, Newport folk festivala“, s početka šezdesetih godina 20. veka, koja će mi zauvek ostati u sećanju, scena koja prikazuje trojicu veličanstvenih ljudi, istinskih bluz legendi i velikih umetnika – Skip Jamesa, koji se nakon tri decenije nestanka i izgnanstva prvi put pojavljuje javno na sceni, zajedno sa Son Houseom i čovekom velikog duha i harizme, gospodinom u godinama – Mississippi John Hurtom… Bio je to istorijski trenutak, susret sadašnjosti i prošlosti, trenutak koji beleži jednu jedinstvenu epohu – šezdesete, i susret troje velikih ljudi koji su obeležili istoriju bluz muzike i života… Ljudi tako skromnih, siromašnih, ali ponosnih i velikih u svakom drugom, pre svega duhovnom pogledu…

                               New York’s good town but it’s not for mine

                                 goin’ back to Avalon,

                                 near where i have a pretty mama all the time…

                                Avalon, my home town, always on my mind

                                 pretty mama’s in Avalon,

                                 want me there all the time …

Istorija muzike beleži da je Mississippi John Hurt februara 1928. godine ušao u studio u Memphisu i snimio esencijalni ,, Avalon blues“… Njegov stil bio je antiteza tipičnom Delta muzičaru: on je bio krajnje opušten prilikom pevanja i sviranja gitare, dajući pesmama jedinstvenu nežnu nevinost, smirenje i ,, sladak“ ukus. Njegov akustični country-folk blues, obojen dubokom religioznošću i miljama daleko od bilo kakve napadnosti, samodopadljivosti i današnje komercijale prosto je plenio i osvajao neprimetno čula slušaoca…

                                The sliding Delta run right by my door

                                 i’m going up the country,

                                 baby don’t you wanna go …

Pesme : ,,Here i am“, ,,Salty dog blues“, ,,Monday morning blues“, ,, I’ve got the blues and i can’t be satisfied“, ,, C.H.I.C.K.E.N.“ ili bilo koja u moru drugih, isijavale su jedinstveno Hurtovo unutrašnje blaženstvo, smirenost i svetlost iz tame ruralne, praiskonske Delte, nekadašnjeg robovlasničkog, pamučnog, močvarnog Juga neuhvatljive, prepune kontrasta Amerike… Dirljivi, senzibilni zvuk Hurtove gitare, to osetljivo preplitanje po strunama jedne velike duše, lepota je sama po sebi i protivteža posrnulom svetu samodopadljivih i praznih ljudi, praznine popunjene gomilom bezdušnosti, zlobe i pohlepe… Mississippi John Hurt je jedan i jedinstven, vanvremenski bluz majstor i duša čoveka…

Big Bill Broonzy (1893. – 1958.)

William Lee Conley Broonzy rođen je 26. juna 1893. godine u Mississippiju, kao jedno od sedamnestoro dece, rođenih u ropstvu.

Dvadesetih godina odlazi put Chicaga, gde svira sa legendarnim Papa Charlie Jacksonom. Nakon godina učenja i sticanja iskustva svirajući gitaru, ulazi u Paramauntov studio, gde novembra 1927. snima ,, House rent stomp“, sazrevajući pod uticajem Blind Lemon Jeffersona i Lonnie Johnsona. Broonzy vremenom postaje istinski bluz majstor, spona između ruralnog country bluesa i sofisticiranog urbanog zvuka predratne blues scene Chicaga. Njegov sirovi, ruralni stil, pretočen u pesme poput ,, Bull cow blues“, ,, Mississippi river blues“, ,, Too too train blues“ ili ,, Good Jelly“, postaće zaštitni znak jedne epohe. Usledili su potom i standardi : ,, Good boy“(1937.), ,, Key to the highway“(1941.) ili ,, Southbound train“( 1957.)…

                                I love you baby, i ain’t gonna lie

                                 without you, woman

                                 i just can’t be satisfied

                                 ’cause when things go wrong,

                                 so wrong with you, it’s hurts me too.

                                 So, run here baby,

                                 put your little hands in mine,

                                 i’ve got something to tell you, baby,

                                 i know, that will change your mind

                                 when things go wrong, so wrong with you

                                 it hurts me too.

                                 I want you, baby,

                                 just to understand

                                 i don’t want to be your boss, baby,

                                 i just want be your man

                                 when things go wrong, so wrong with you

                                 it hurts me too.

                                 Now, when you go home,

                                 you don’t get along

                                 come back to me, baby

                                 where i live, that’s your home

                                 when things go wrong, so wrong with you

                                 it hurts me too.

                                 I love you baby, you know is true

                                 i wouldn’t mistreat you, baby

                                 not for nothing in this world like you

                                 when things go wrong, so wrong with you

                                 it’s hurts me too …

Broonzy je postao istinska legenda bluza, simbol jednog vremena – izvornog, nevinog i tajanstvenog. Umro je od kancera, 15. avgusta 1958. godine, ispraćen veličanstveno od prijatelja i poštovalaca – bili su tu Tampa Red, Muddy Waters, Mahalia Jackson, Sunnyland Slim, JB Lenoir, velikani bluz scene. Ostalo je fantastično i inspirativno duhovno nasleđe, pesme kao komadići jedinstvene duše, simbolično oivičene standardom ,, Big Bill blues“…

Sam Lightnin’ Hopkins (1912. – 1982.)

Folk i country blues trubadur prve generacije arhaičnog, akustičnog bluesa, vrstan pevač i gitarista, sjajan autor. Rođen je 15. marta 1912. u Centervilleu ,  država Texas.

Prvi učitelj mu je bio legendarni Blind Lemon Jefferson. Najradije je nastupao sam, mada su snimci sa Big Joe Turnerom, Big Bill Broonzyjem ili duom Sonny Terry-Brownie McGhee ostvarenja zlata vredna. Muzički talenat nasleđuje od rano preminulog oca. Nakon školovanja kod Blind Lemon Jeffersona, kasnih dvadesetih formira duo sa Texas Alexanderom, još jednim od suštinskih bluz velikana arhaične bluz scene.

                              I’m goin’ to Louisiana and get my mojo hand

                              i’m gonna fix my woman so she can’t have no other man

                              i woke up this morning, i’m wondering,

                              what in the world am i gonna do? …  

Prvi snimci legendarnog Hopkinsa potiču iz novembra 1946. godine. Tada, u Los Anđelesu, sa pijanistom Wilson Thunder Smithom snima ,, Katie Mae blues“ koji postaje hit na jugozapadu Amerike. Godine 1949. dospeva na R & B top listu pesmom ,, Tim Moore’s farm“, a 1952. sa ,, Shotgun express“. U međuvremenu snima još jedan bluz standard – ,, Short haired woman“(1947.). Nakon godina zastoja, vraća se 1959. klasičnim bluz albumom ,, neobičnog“ naziva ,, Lightnin’ Hopkins“ i pesmama ,, Penitentiary blues“(1959.) i kultnom ,, Mojo hand“(1960.) . Kao i mnoga druga značajna imena postaje deo ohrabrujućeg blues revivla šezdesetih – nastupa pre svega na krucijalnim ,, Newport folk festivalu“ i ,, American folk blues festivalu“1964. godine.

Njegov hrapavi i uverljivi vokal, duhovit i ciničan, i gitarska pratnja, u treperavom i grčevitom variranju od šafla, do stomp-ritmova, stilski čas u finger-picking maniru, čas u ravnoj-stakato pratnji, čini jedan od najuverljivijih i najuzbudljivijih doživljaja u čitavom bluesu. Pišući ovaj, dubokim blues sentimentom obojen tekst, napajan po ko zna koji put moju setnu dušu muzikom neponovljivog Lightnin’ Hopkinsa. U pitanju je jedan od niza njegovih esencijalnih albuma, prilično rečitog i simboličnog naziva – ,, Blues in my bottle“(1961.), fascinantno ostvarenje akustike i glasa koji vas tako bolno i moćno uvodi u priču da i sami počinjete da je proživljavate, preslušavajući album iznova i iznova… Ređaju se suštinske : ,, Buddy Brown’s blues“, ,, Wine spode-o-dee“ i ,, Sail on, little girl, sail on“( koja vas odvodi direktno u srce Delte, srce prepuno iskrenih emocija i dušu Misisipija, tako neodoljivu, zavodljivu, razigranu, gotovo ekstatično raspojasanu finger-picking intenzitetom- tako da ostavlja čoveka zatečenog i nemoćnog da odoli zavodljivosti blues magije), i kulminiraju u vanvremenskim ,, Jailhouse blues“ i ,, My grandpapa is old too“, sinergiji zaraznog ritma, sugestivnog vokala, lepršavosti i onome što reči ne mogu dočarati… Možda nisam pronašao moj bluz u boci, ne zaronivši dovoljno duboko, ali muzika mog omiljenog bluesmana me je dovoljno napojila dušom…

Bio je i ostao prava legenda country blues scene rodnog Texasa, gde je i umro, 30. januara 1982. godine, u gradu Houstonu. Sam Lightnin’ Hopkins i njegov jedinstven stil pravi su Božiji dar za sve bluz sladokusce i čistunce. Zaista!

Sleepy John Estes (1899.- 1977. Tennessee)

Jedan od ranih majstora Delte, jedan od mnogih koje život nije mazio i koji je učio svirati uz mukotrpni rad na plantažama pamuka Juga slobodarske Amerike. Sredinom dvadesetih godina ,, zapucao“ je za Memphis, izdržavajući se i izražavajući kao ulični svirač. Septembra 1929. godine realizuje svoje prve snimke u Memphisu.

                                 I got the railroad blues

                                troubles come over my mind

                                and that girl i’m lovin’

                                she sho’ done left this time …

Sredinom tridesetih lutajući Sleepy beleži neke od svojih najbitnijih pesama – ,, Someday baby blues“( 1935.), ,, Drop dawn mama“(1935.) i ,, Airplane blues“(1937.). Bio je jedan od mnogih bitnih bluz imena ,, mračne, močvarne“ Delte, nepriznatih i zaboravljenih, koje je slobodarski i inventivni duh šezdesetih, nošen dahom čuvenih ,, Newport folk festivala“ i ,, American folk blues festivala“ vratio u život, na svetlost pozornice, pažnje i konačnog priznanja. ,, Beli“ čovek je putem ,, smrtonosne“ kombinacije countryja i rhythm & bluesa – zvane rock and roll komercijalizovao i iskoristio ,, crnog“ čoveka, donevši slavu bluzu gotovo čitav jedan vek nakon inicijalnih ,, ranih poljskih radova“ field hollera i croonera, berača pamuka na plantažama dubokog Juga i Delte Mississippija.

Blind Lemon Jefferson (1897.-1930.)

Predstavljao je mitsku figuru arhaične faze bluesa. Pevao je kao putujući slepi pevač širom rodnog Texasa, okončavši život zatrpan negde u snežnoj mećavi. Bio je nova vrsta blues pevača, grubog, intenzivno ličnog stila, jedan u nizu sjajnih južnjačkih uličnih svirača. Njegove rane snimke zabeležila je prva ,, Paramount records“ u Čikagu 1925. godine, da bi potom usledile tri plodne godine i moćni bluzevi – ,, Matchbox blues“, ,, See that my grave is kept clean“ i legendarni ,, Black snake moan“ 1927. godine.

                               Your easy rider died on the road

                                man, the easy rider died on the road

                                i’m a poor boy here

                                and ain’t got nowhere to go …

Njegova pojava ne samo da je najavila novu eru u bluesu, nego je i bila deo šireg pokreta koji će promeniti svet zabave. Bio je majstor arpeđo tehnike sviranja i učitelj slavnom Leadbellyju.

Huddie Leadbetter (Leadbelly) – (1889.-1949.)

Poreklom iz porodice Crnaca i Cherokee Indijanaca. Doprineo je razvoju bluesa koji se temeljio na radnim pesmama i tužbalicama, koje je uglavnom stvarao izdržavajući raznorazne kazne po državnim zatvorima. Kao i mnogi drugi obojeni muzičari slavu je stekao tek posthumno. Bio je kralj gitare s 12 žica i sjajan pevač. Pored gitare, svirao je mandolinu, bendžo i harmoniku.

                                My girl, my girl, don’t lie to me

                                tell me where did you sleep last night?

                                In the pines, in the pines

                                where the sun don’t ever shine

                                i would shiver the whole night through

                                my girl, my girl, where will you go

                                i’m going where the cold wing blows…

                                Her husband, was a hard working man

                                just about a mile from here

                                his hend was found in a driwing wheel

                                but his body never was found

                                my girl, my girl, don’t lie to me

                                tel me where did you sleep last night? …

Blues je muzika i poimanje života, večan, setan, skriven u srcima mnogih dobrih, pravih ljudi koji neguju prave vrednosti i ne prodaju veru za večeru… Kada je krajem dvadesetog veka, punih sto godina posle rođenja legendarnog bluesmana Leadbellyja, godine 1993.( pred samu njegovu smrt) jedan buntovni, kraeativni i beskrajno nadahnuti momak iz Siettla – Kurt Cobain, ponovo zapevao, veoma bolno i moćno, blues : ,,Where did you sleep last night?“  pustivši na kraju jeziv, katarzičan krik, blues i taj čudesni feeling kada se dobar čovek oseća loše još jednom su obišli svet upozoravajući ga da lepota ljudske duše i čistota srca lagano i tiho nestaju nepovratno iz njega… Blues je obišao pun krug, i nastavio svoju besmrtnu misiju Dobrog duha i božanske Lepote …

 Blind Blake (1890.- 1933.)

Rođen je negde oko 1890. godine u Jacksonvillu, Florida, a preminuo 1933. takođe u Floridi. Uticao je na velikane kao što su bili Big Bill Broonzy i Blind Boy Fuller. Debi snimak zabeležio je 1926. godine- bila je to ragtime numera ,, West coast blues“, a zatim, do 1932. beleži još oko 80 pesama, od koji su neke od bitnijih sledeće: ,, Southern rag“( 1927.), ,, Blind Arhur’s breakdown“( 1929.) i ,, Hastings street“( 1929.).

                   I got the bad feeling blues: keeps me worried all the time

                   i can’t get along: with that high brown gal of mine

                   look a here mama: you gone throwed your papa down

                   i wouldn’t hate it so bad: but the news all over town

                   look a here mama: what you want me to do

                   i work all the time: bring my money home to you

                   lord, lord: your papa done going to stay

                   i never though: you would treat your daddy this a way

                   i got the bad feeling blues: keeps me so lowdown

                   i’m going to pack my grip: leave this lonesome town …

Gitarista koji je nastupao u Floridi i Georgiji, postao je prvo veliko ime nakon BL Jeffersona. Virtuozno je svirao plesni ragtime( muzički pravac, jedan od korena jazza, koji je predstavljao sviranje nekog komada na klaviru na veoma živ, sinkopiran način, u slengu nazivano …cepanje arije na komade) i bio skloniji minstrelskim i ragtime melodijama nego sporijem blues materijalu.

Charley Patton (1887.-1934.)

Bio je jedan od poslednjih muzičara na talasu Jeffersonovih sledbenika, kralj delta blues gitare. Rođen u ruralnom Mississippiju, Patton je ostvario jak lokalni ugled na područje središnje Delte. Cenili su ga zbog atraktivnog nastupa i muzičkog kvaliteta. Muddy Waters se jednom prilikom prisetio: Ono što me je privuklo Pattonu je da je bio tako dobar klovn s gitarom. Milovao ju je, tukao, stavljao iza vrata i preokretao je…

                  There are a hundred men lordy: all around my bed

                   i wish somebody: might be able to kill the black moan dead

                   every morning: Lord rent man is at my door

                   and my man hasn’t worked Lord: in two or three weeks or

                   more it’s all i can do Lord: ah, fight for my life

                   but when the strike is over:Lord i will be all right …

Gitaru je učio da svira pod uticajem ranih Delta bluzera Henry Sloana i Lema Nicholsa. Prve njegove snimke zabeležila je kompanija ,, Paramount“, od kojih su neki postali nezaobilazni bluz standardi: ,, Pony blues“( 1929.), ,, Bantly rooster blues“, ,, Mississippi boeawil blues“… Bile su to, uglavnom, njegove životne priče, duboko proživljene i bolno iskrene , bluz numere koje diraju dušu… Zajedno sa legendarnim prijateljem, bluzerom Willie Brownom, ostao je jednim od najvećih ranih majstora Delta bluza…

Izvršio je ogroman uticaj na Roberta Johnsona i Son Housea. Istakao se kao izvođač balada, ragtimea i gospela.

Son House (1902.- 1988.)

Eddie James House, rođen u legendarnom Mississippiju, bio je jedan od kreatora zvuka Delta bluza, koji je svojom moćnom tehnikom sviranja i snažno emotivnim vokalom uticao na mnoge buduće legende bluza kao što su postali Robert Johnson ili Muddy Waters. Njegov snažni, ponavljajući ritam, grčevit glas i klizeći, razarajući zvuk bottlenecka činili su ga autentičnom pojavom unutar sveta blues magova Delta sounda i jedinstvene emocije i energije. Duboko religiozan stvorio je moćnu muziku sa mnogo iskrene duše…

                                You know, love’s a hard ol’ fall,

                                 make you do things you don’t wanna do

                                 love sometimes leaves you feeling sad and blue

                                 you know, love’s hard ol’ fall,

                                 make you do things you don’t wanna do

                                 love sometimes make you fell sad and blue …

Njegove esencijalne bluz snimke – ,, My black mama“, ,, Preachin’ the blues“, ,, Dry spell blues“ , ,, John the revelator“ ili ,, Death letter blues“ zabeležiće kuća ,, Paramount records“ početkom tridesetih godina i folklorist Alan Lomax, zahvaljujući kome postoje mnogi suštinski muzički zapisi, istorija muzike ovekovečena unutar Kongresne biblioteke. Son House je jedan od onih besmrtnih velikana koji je živeo, stvarao i svirao svoj bluz, ljubav između muškarca i žene, kako je sam to voleo da definiše… Bio je tvorac i deo jednog iskrenog vremena kada laž, foliranje, poza i mnogi moneymakeri nisu imali šta da traže… Bio je i ostao ,, Father of the Delta blues“, magična duša slide gitare.

za P.U.L.S.E: Dragan Uzelac

Jedan komentar na tekst Mitske bluz lutalice i trubaduri

  1. Uzelac Dragan

    01/08/2017 at 00:05

    Veliko hvala, dragi moji bluzeri. ,, Mitske bluz lutalice i trubaduri” deo su jedne ogromne celine, celine posvećene istoriji bluz muzike(i načinu života) zvane ,,The story of the blues”, unutar koje se nalazi i tekst o legendarnom Robertu Džonsonu(kako je draga redakcija ovog znamenitog magazina i napomenula).
    ,, THE BLUES AIN’T NOTHING
    BUT A GOOD MAN FEELING BAD”
    Dallas blues

    Veliko mi je zadovoljstvo biti deo ovog jedinstvenog sveta.Hvala Bogu na putu…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *