Ulogujte se / Kreirajte profil

Najbolji omoti albuma u istoriji rok muzike

Omot albuma “Dark Side Of The Moon” grupe Pink Floyd proglašen je najboljim u istoriji u anketi britanskog muzičkog internetskog portala MusicRadar.com.

Slika na crnoj podlozi sa zrakom bele svetlosti koju prizma deli u spektar boja pobedila je u anketi ispred umetničkih dela koja su na svojim omotima objavljivali Nirvana, The Beatles i The Clash.

Pobednički omot osmislila je dizajnerska grupa Hipgnosis, koja je radila i na drugim albumima Pink Floyda, i na njemu nema nijednog slova. “Dark Side Of The Moon” jedan je od najprodavanijih albuma svih vremena.

Na drugom mjestu je omot albuma “Nevermind” grupe Nirvana sa slikom deteta koje pod vodom pliva za novčanicom zakačenom na udicu.

Treći je omot Beatlesa “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”, rad Ser Pitera Blejka, kolaž slavnih likova okupljenih oko članova grupe.

“London Calling” grupe The Clash, s fotografijom Peni Smit koja je snimila Pola Simonona kako razbija bas gitaru, a naziv albuma ispisan je slovima inspirisanim debitantskim albumom Elvisa Prislija, na četvrtom je mestu. Peti je omot debitantskog albuma grupe Rage Against The Machine.

Učesnici ankete glasali su o omotima albuma od 60-ih godina do današnjih dana.

“The Dark Side Of The Moon nepobitan je dokaz da je jednostavna i trajna slika dobitna formula kada je u pitanju umetnost kreiranja omota albuma, posebno kada je na albumu takva večna muzika”, rekao je Vil Grouvs, urednik Music Radara. “Ujedno je i dobrodošao podsetnik na vreme kad je omot albuma bilo mnogo više od sličice od nekoliko stotina piksela u .jpeg formatu na iTunesu”.

U najboljih petnaest  omota nalaze se:

15. Born to run – Bruce Springsteen

 

Ovaj klasični omot prikazuje Brusa Springstina kako drži svoju gitaru oslanjajući se na saksofonistu Klarensa Klemonsa. Ovo je jedna od 900 slika koje je fotograf Erik Meola radio za tri sati snimanja i odmah je očigledno bio pravi izbor na naslovnu stranu omota. Meola je objašnjavao „Mnoge druge stvari su se dešavale i bile u opticaju, ali kada smo razvijali negative prva fotografija koja se pojavila bila je ova…i odmah smo znali da je to pravi izbor“. Snimanje se umalo nije desilo zato što je Gazda stalno zaboravljao na dogovorene sastanke sa Meolom.

2. The Sex Pistols – Nevermind The Bollocks Here’s The Sex Pistols

Оvaj iskonski album postao je kamen temeljac za pank ali je i omot bio predložak ta čitavu pank kluturu. Dizajnirao ga je Džejmi Rid, kolege sa fakulteta Malkoma Meklarena i stalni umetnički direktor Seks Pistolsa. Dizajn omota se nekome može učiniti kao jednostavan, čak i nepromišljen a li Rid tvrdi da ima korene u nekim značajnijim umetničkim pravcima nego što je pank muzika. “To nije bio pop fenomen koji me interesuje” – kaže Rid. “Video sam pank kao deo umetničkog pokreta koji je nestao tokom poslednjih decenija sa korenima u ruskom Agitpropu, nadrealizmu i situacionizmu.

13. The Velvet Underground – The Velvet Underground & Nico

Endi Vorhol dokazuje da se ne može biti pop umetnika ako se ne ostavi sopstveni trag u pop muzici. Neverovatan je – i jedinstven – slučaj da ova slika sada ima dva kulturna vlasništva i predstavlja svojevsni sinonim kako za Velvet Underground tako i za samog Vorhola.

U svojim radovima Vorhol se uvek oslanjao na malu dozu humora. Povlaćeći mali deo kore banane na samom omotu, ukazivala bi se prirodna boja banane ispod. Isti trik je primenio i za album Stounsa Sticky Fingers.

12. Led Zeppelin – Physical Graffiti

Cepelini su provodili nedelje šetajući Njujorkom sa dizajnerom Piterom Koristonom pokušavajući da nađu savršeno oronulu stambenu zgradu za omot albuma. I na kraju su je našli na adresi S.Mark’s Place 96-98. Dizajner omota Majkl Dud zatim je nastavio rad spoljnje strane omota, isecajući površine prozora čime se dobila kolekcija unutrašnjih slojeva dizajna omota , stvarajući posebne situacije za svaki stan pojedinačno.

Ova stambena zgrada sa omota je ista ona ispred koje se Mik Džeger i Kit Ričards sreću u video spotu Stounsa za njihovu pesmu Waiting for a Friend.

11. The Rolling Stones – Sticky Fingers

Prvi album Stounsa u sedamdesetim i njihovo prvo izdanje za Rolling Stones Records morao je, na svaki način, pa i omotom, da privuče pažnju – i šta je bolji način nego uraditi to sa velikim polnim organom. Koncept je osmislio Endi Vorhol a fotografiju uradio Bili Nejm. Originalni omot albuma imao je na sebi „pravi“ raferšljus koji se mogao otvoriti…da bi se ispod pojavila poruka „This photograph may not be -etc”.

Suprotno uvreženom mišljenju na omotu nisu prepone Mika Džegera. Najverovatniji kandidat je umetnik Kori Tipin, ali svi oni koji znaju pravu istinu, ili su ćutljivi ili – mrtvi.

10. Pink Floyd – Animals

Ovaj omot je dizajnirao flojdovac  Rodžer Voters i realizovan je od strane  dizajnerskog studija Hipgnosis, koji je uradio većinu omota za Pink Floyd. Voters je naručio ogromnu napumpanu svinju, koju je locirao između dimnjaka termoelektrane Battersea, za potrebe snimanja omota albuma. Međutim, i posle tri dana snimanja, nijedna od fotografija nije se smatrala dovoljno dobrom, pa je, na kraju, Hipgnosis rekonstruisao sliku za potrebe omota.

9. King Crimson – In The Court Of Crimson King

Šizoidni čovek na naslovnoj strani omata albuma „In The Court Of The Crimson King“ savršeno odražava šok i strahopoštovanje prema muzici koju je, tada, svirala grupa. Problematičan i uznemiravajući, istovremeno ubedljiv i prepoznatljiv ovaj dizajn omota je nesumnjivo pospešio prodaju i proboj ovog programskog albuma.

Sama slika je nacrtana od strane kompjuterskog programera Berija Godberga i naručena je od strane tekstopisca grupe Pitera Sinfilda.

8. Joy Division – Unknown Pleasures

Ovo je neverovatno upečatljiv omot jednog albuma. Ne samo da nema teksta, naročito imajući u vidu da je to bio debi album grupe, već se postavlja pitanje šta predstavljaju treperave linije?. Da li su to klasteri sinusnih talasa? Ili je more? Ili su možda planinski venci? Naravno da nije ništa od gore navedenog, nego su to, zapravo, sto uzastopnih impulsa prvog ikada otkrivenog pulsara PSR B1919+21!

Omot je dizajnirao Piter Sevil, „kućni“ dizajner Factory Records-a i tamna, zagonetna priroda omota je čvrsto pozicionirala Joy Division u redovima mrzovoljne i introvertne publike.

7.  The Beatles – The Beatles (aka White Album)

Beli album je originalni anti omot. Zato je i poznat kao Beli album zbog odsustva bilo čega na omotu, osim reljefno utisnutog imena grupe i – na originalnim vinilskim pločama – overenim rednim brojem svakog primerka.

Suprotnost sa kaleidoskopskim bojama narednika Pepera iz 1967. godine nije mogla biti snažnije izražena. Potpun, upečatljiv i puno puta imitiran u nadolazećim godinama.

6. Iron Maiden – The Number Of The Beast

Kao i za druge omote Iron Maidena, i za The Number of the Beast bio je zadužen Derek Rigs uz  učešće Edija, njihove “maskote (u nedostatku neke satanskije reči) Prvobitno je bio predstavljen grupi kao omot za njihovo singl izdanje Purgatory, ali je bio odbijen sa obrazloženjem da je isuviše dobar da bi bio upotrebljen za singl ploču.

Izdanje iz 1982. godine ima plavo nebo, ali to je bila štamparska greška. Tako je ostalo sve do remasterizovanog izdanja 1988. godine kada je nebo ponovo postalo satanski crno.

5. Rage Against The Machine – Rage Against The Machine

Omot za debi album Rage Against The Machine je fotografija budističkog monaha iz Vijetnama koji je spalio sebe u Sajgonu 1963. godine. Ovaj čin protesta rezultirao je uskraćivanjem podrške američke vlade Vijetnamu. Mada je to bio samo jedan čovek, njegov čin je ekstremno promenio političku mapu tog vremena.

Ova priča i fotografija, uklopila se u estetičke i levičarske stavove grupe Rage Against The Machine tokom 1992. godine. Ekstremnii, teški, zahtevni i naklonjeni reformama Rage Against The Macshine nikada ne bi učinili takav ekstremni čin ali se to uklapa sa njihovim viđenjem svrhe muzike. Učili su generacije mladih da kriknu u lice autoritetima “Jebite se, ali neću učiniti ono što tražite od mene”

4. The Clash – London Calling

Sumirati sve ono što se želi u rokenrol muzici jednim snimkom je veoma komplikovano . ali ova fotografija je uspela u tome.

Pol Simonon, izgubljen u jednom  trenutku koncerta  1979. godine u njujorškom Paladijumu, razbio je svoju Fender bas gitaru…i koga boli briga za to? Buntovan i ljutiti čin i, što je najvažnije, potpuno oslobođen svake pretenzije. Šta je više, od toga, potrebno?

Gitara smrskana od strane Pola Simenona, izložena je na displeju u Klivlendskoj kući slavnih rokenrola maja 2010. godine.

3. The Beatles – Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band

Okićeni u tipičnom britanskom  kemp stilu i odeveni u kostime gradskih limenih marširajućih muzičara, Bitlsi se igraju dosadne? igre “pogodi ko je ko” pozirajući u centru kolaža sa više od sedamdeset poznatih ličnosti.

Omot je umetnička zamisao Roberta Frejzera, londonskog trgovca umetninama, trendsetera i svingera (u smislu šesdesetih godina) koji je nagovorio da omot uradi pop umetnik Piter Blejk, zamenjujući nekadašnju Četvorku njihovim novim identitetima, što se pokazalo kao mnogo izvanredna ideja.

2. Nirvana – Nevermind

Ovo je jedan od najuticajnijih omota albuma što se može proveriti bilo kojom pretragom na netu. To je moćna fotografija bebe koja pliva u vodi za dolarskom novčanicom okačenoj na udici sa krajnje gorkim i ciničnim sugestijama. Malo ko je mogao da predvidi da će ovim albumom i njegovim omotom, grupa provincijskih muzičara uspeti da preoblikuje glavne tokove američke rok muzike.

Beba sa fotografije, danas ima dvadeset godina i zove se Spenser Elden. Njegovim roditeljima je plaćeno 200 dolara za fotografiju. Iz nepoznatih razloga, Spenser je odlučio da ponovo snimi istu scenu…ali ovog puta u pantalonama.

1. Pink Floyd – The Dark Side Of The Moon

Hrabar, ikoničan i simboličan, omot osmog studijskog albuma Pink Flojda ispunio je svaki aspekt kratkog upustva Ričarda Rajta – da bude pametniji, uredniji i stilizovaniji od svih prethodnih albuma grupe.

Dizajniran od strane dugogodišnjih Flojd saradnika, gospodara razmeštanja zamisli u praznom prostoru, Hipgnosisa i Džordža Hardija, disperzija svetlosti iz prizme ima podlogu u lirskom sadržaju albuma i flojdovskim ekstravagantnim svetlosnim efekatima na koncertima.

U spektru boja koja se pojavljuje posle prelamanja zraka svetlosti kroz prizmu nedostaje indigo boja.

Kompletna lista na sajtu Music radar

tekstovi na P.U.L.S.U:The Dark Side Of The Moon; Čudesno putovanje narednika Pepera;

There is no dark side of the moon really. Matter of fact it’s all dark. The only thing that makes it look light is the sun

Jedan komentar na tekst Najbolji omoti albuma u istoriji rok muzike

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *