Ulogujte se / Kreirajte profil

Napušteni prostori Beograda

Priču o napuštenim objektima Beograda započinjem zgradom u ulici Braće Krsmanović 4, gde će u četvrtak, 16. aprila, biti otvoren Evropski centar za kulturu i debatu Grad, koji je pokrenula organizacija Kulturni front.

Zgrada pripada autentičnoj arhitektonskoj celini ulice Braće Krsmanović. Sagrađena je krajem 19. veka i jedna je među retkim sačuvanim zgradama u sklopu već dugo aktuelne zone Savskog amfiteatra u Beogradu.

Postoje dva osnovna razloga zbog kojih je upravo ova kuća (kao sastavni deo zone) prepoznata kao dovoljno zanimljiva da otvori temu o napuštenim objektima.

Prvo zato što ovaj potez dotiče dve osetljive teme kada se razmišlja o arhitektonskoj budućnosti grada: napuštene (u ovom slučaju kao zona) zaštićene objekte i problem silaska Beograda na reku. Drugo – jer se pojavila inicijativa da se uz sve probleme nešto preduzme.

Zbog previše komplikovane situacije Savskog amfiteatra neću govoriti o razlozima zbog čega sve stoji, iako se svi jednoglasno slažu da je ovaj potez jedan od najatraktivnijih delova Beograda. Odlučila sam da skrenem pažnju na moguća rešenja. Rešenje?

Grad

O ideji, realizaciji i ciljevima projekta Grad razgovarala sam sa direktorom Kulturnog fronta Dejanom Ubovićem. Priča koju mi je ispričao otvara temu arhitektonske budućnosti na netipičan način i daje nadu da se, i pored haosa, nešto može učiniti.

Iz razgovora sa Dejanom Ubovićem

Početak

Od nastanka naše organizacije aktivnosti smo održavali svuda po gradu: u Domu omladine, SKC, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju primenjene umetnosti, Muzeju 25. maj, Salonu muzeja savremene umetnosti, na Kalemegdanu (gde smo imali festival Refract)… S festivalom svetla Beograd svetlosti izlazili smo i u neke druge prostore sa svetlosnim instalacijama. Vremenom se pojavila potreba da naše aktivnosti objedinimo u jednoj zgradi. Sastavili smo projekat i poslali holandskom ministarstvu spoljnih poslova, koje je odobrilo trogodišnji projekat Evropskog centra za kulturu i debatu Grad.

O zgradi

Kad smo pisali ovaj projekat, na umu sam imao Staro sajmište kao zaboravljen prostor u centru grada, na Novom Beogradu koji se razvija, a nema Kulturni centar koji funkcioniše za širi dijapazon publike. Međutim, Staro sajmište je, kako zbog istorijskih tako i zbog poslovnih radnji, bilo nemoguće dobiti na korišćenje. Onda sam ja bukvalno kolima krenuo po gradu da gledam stare zgrade.

U vožnji sam video zgradu na kojoj piše Centrotekstil, Braće Krsmanovića 4. Savski amfiteatar ili Sava mala u govoru mnogih političara je tema aktuelna već 25 godina (silazak Beograda na reke, nijedan grad nema dve reke…), ali se nikada ništa konkretno nije desilo.

Ispostavilo se da je zakupac prostora bila firma Centrotekstil, koja je prodata, transformisana i koristi ovu zgradu za magacin. Vlasnik je opština Savski venac. Moram da kažem da je za srpske uslove sve bilo ekspresno. Otkad sam je primetio, prošlo je svega šest meseci.

Zgrada je zidana kao magacin i nalazi se tik uz Braće Krsmanovića 2, gde je bila stara carinarnica. Ova, broj 4, izgrađena je 1884. starim načinom gradnje (nisam arhitekta, pa ne bih da ulazim u detalje, ali zidovi su debeli 70 cm, čelične grede, ruski svod itd.).

Klasičan magacinski industrijski prostor. U arhivu Beograda (pošto je deo projekta adaptacija, potrebno je imati originalan projekat, koji ne postoji) našli smo stare fotografije, neke papire i saznali da je objekat najduže funkcionisao kao stovarište parketa Josip Barandela iz Karlovaca, pre rata. I sad, u ovoj funkciji, zadržaćemo taj parket, koji je jako kvalitetan.

Osnovna ideja koju smo imali kad smo razmišljali o tome kako bi prostor trebalo da izgleda bila je da zadržimo sve što možemo i prilagodimo ga nameni. Neki programi biće izložbe, koncerti, konferencije, radionice itd, što odgovara industrijskom karakteru objekta, tako da će donji deo biti zadržan sa originalnim zidovima, sa šinama… Na spratu će biti kancelarijski i javni prostori predviđeni za pres-konferencije i slične programe.

Odnos s rekom

Bilo nam je bitno da uspostavimo odnos s rekom. Srećom, naišli smo na razumevanje ljudi iz Zavoda za zaštitu spomenika. Zgrada nije pod zaštitom, ali jeste zona kao takva, tako da je dobro što su nadležni ljudi stvarno razumeli naše namere. Za početak ćemo imati samo vizuelni kontakt s rekom. Po generalnom planu pruga treba da se pomeri odavde, sad je to već pitanje vremena, verovatno decenija. Ovaj prostor je trenutno zagušen kolskim saobraćajem, ali rasterećivanje je realno u nekom kraćem roku jer je izgrađen Carinski terminal, za kamione, teretna vozila preko Dugog potoka. Tu su u pitanju meseci.

Otvaranje

Planiramo da pozovemo sve ljude koje znamo iz zemlje i inostranstva. Organizovaćemo koktel i biće otvorena izložba Nameštanje i premeštanje koja se bavi dizajnom, redizajnom i reciklažom nameštaja. Recimo, donji deo će biti opremljen starim redizajniranim nameštajem s jednog stovarišta sekundarnih sirovina. Ideja je bila da, umesto da se kupuje novo, uglavnom nekvalitetno, uzmemo povoljno, staro, kvalitetno, čak sa nekom istorijskom pozadinom. Videćete stolice iz SIV, Privredne komore…

Podrška

Bio sam vrlo iznenađen komunikacijom i saradnjom sa opštinom Savski venac, jer obično oko tih stvari ide teško. Verovatno se sad prvi put desilo da neko dođe nezavisno i postigne da se ideja ostvari. Savski venac je kao najveća opština ovde, u čijem delu je čitav Savski amfiteatar, zaista imala razumevanja. Stvarno su želeli da pokrenemo priču Beograd na reci, da pokažemo da može. Sad treba ići dalje, širiti buduću promenu ovog područja.

Saradnja

Projekat enterijera je u konsultaciji sa nama izradio studio Mis.ing, rešenje osvetljenja je dala Aleksandra Stratimirović, koja je pokrenula Festival svetla, Ljudmila Stratimirović, naš umetnički direktor, pomogla je u dizajnu… Više ljudi se prepoznalo i poželelo da učestvuje.

Ideja

Cilj je da napravimo otvoreno mesto. Ideja je da okupimo ljude koji imaju zajednička interesovanja, koje zanimanju nove ideje i tehnologije, neku zdravu lokalnu populaciju.

Kulturni front

Kulturni front je nezavisna institucija nastala 2000. godine u Beogradu. Programi KF baziraju se na međunarodnoj razmeni programa, koprodukciji na evropskom nivou, tretiranju medija kao slobodnog polja izražavanja, angažmanu i promociji mladih umetnika, zalaganju na pravima socijalno-marginalizovanih pojedinaca i grupa, konstruktivnoj saradnji i debati između civilnog društva i struktura vlasti i angažovanju kulture kao sastavnog dela šireg društvenog i ekonomskog razvoja na nacionalnom i regionalnom nivou. Organizaciono, KF sprovodi svoje ideje iz tri kancelarije u Srbiji – u Zrenjaninu, Prijepolju i Beogradu.

Život se vremenom u nekom prirodnom ritmu utiskuje u arhitekturu, praveći od nje svedoka svog toka. Šetajući Beogradom, posmatrajući slike grada, ako oslušnemo, možemo čuti mnoštvo priča ovog svedoka, ispunjenih najrazličitijim ličnim i društvenim sudbinama. Na ovoj podlozi odvija se gradska svakodnevica koja ostavlja nove tragove i tako nadograđuje postojeće gradeći buduće slike.

Napušteni objekti su propust svakodnevice, praznine koje su ostale ispuštene iz raznoraznih razloga. Ovi prostori su izgubili svoju normalnu ulogu u životu grada. Svojim besmislom pozivaju nas da razmišljamo o njihovoj budućnosti. Da li ćemo ih samo izbrisati jer nemamo nikakvu korist? Ili ćemo pri definisanju postojećeg stanja, na osnovu kojeg ćemo doneti odluku, uzeti u obzir i njihovu značenjsku vrednost?

Ovim ugašenim delovima grada okolnosti su preimenovale namenu, njihova osnovna funkcija sada postaje pripovedanje. Pričaju dve priče, jednu o životu koji se odvijao u njima dok su imali namenu, a drugu o životu koji je ostavljao tragove na njima nakon što su je izgubili. Postali su spomenici tog vremena.

Činjenica da su napušteni objekti u Beogradu brojni i raznovrsni zabrinjava jer postavlja pitanje o našem stavu prema tome, pitanje odgovornosti prema vlastitoj prošlosti. Iako pri utvrđivanju razloga zbog čega neki prostor stoji neiskorišćen možemo izneti najrazličitije, manje ili više snažne izgovore, sve se svodi na to da li smo i koliko spremni da se suočimo sa sopstvenim nasleđem. Izgleda da nismo u stanju da donesemo odluku.

Prošlost je oslikana na arhitekturi napuštenih objekata ili pak u sećanjima u kojima je taj objekat prostorni okvir. Ta prošlost se završava sadašnjim momentom, gde smo upravo mi oni koji snose odgovornost za ono što će biti sutra. Prostor će nastaviti da postoji i da govori o onima koji su odlučili.

Iz magazina KVART

piše: Sanja Maljković / foto: Selena Junačkov

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *