Ne prihvatam…a šta ako postoji razlog?

Ne prihvatam…Predsednik je zatražio od novinara da ne šire atmosferu beznađa bez razloga. A šta kad imaju razlog?

Šta kad se probude u državi u kojoj petnaest muškaraca neće da se pokvasi dok se desetogodišnjak davi u Nišavi? Da li je to beznađe s razlogom? Ima li većeg beznađa? Džaba ti i putevi, i Evropa, i pare od MMF-a ili „Telekoma” ako iz ekonomske krize izađemo mentalno oboleli, makar i u stanovima od 156 kvadrata. Predsednik je psiholog, pa bi makar to trebalo da zna. To je najvažniji plan za Srbiju 2020. godine. Za Srbiju u kojoj će svaki muškarac da uskoči u vodu kad se davi dete. Jer, šta se desilo tim ljudima na obali Nišave koji već nedelju dana nisu ni u zatvoru ni u nekoj mentalnoj ustanovi. Da, da… u zatvoru jer zakon kaže, ako niste znali, da ima da idete u zatvor ukoliko niste spasli dete, a mogli ste.

To su jasna pravila. To je demokratija, novi sistem u kojem svaki građanin ima prava i obaveze, a ne kao kod druga Tita, gde nema ni prava ni obaveze, ali ni sitnog kriminala. To, ipak, nije odlika komunizma, već diktature. Jer, vozovi su stizali u minut, a kriminalci bežali iz zemlje, prvo kod Musolinija, pa onda kod Hitlera.

I zato Srbi danas treba da zaborave vreme kada su jurili teroriste po ulicama Beograda. Ovo je sistem u kojem se dokazuje krivično delo, sistem u kojem će uvek da bude i droge i oružja. I zato građani ne treba da budu policajci, ne treba da se mešaju kad vide huligane kako nekog maltretiraju u autobusu. Građani treba – da zovu policiju.

Isto treba da urade kad čuju tuču u susednom stanu, viku i preglasnu muziku posle deset uveče, pijance koji urlaju ispred zgrade, manijake koji puštaju svoje besne pse po parkovima, studente koji kao u svom selu bacaju pikavce kroz terasu… Uzoran građanin treba da slika i zapiše tablice svakog manijaka koji ne staje na pešačkom prelazu, pretiče po punoj liniji, parkira se kao da ga je Peko Dapčević doveo na Dedinje.

Ali to nikad ne rade Srbi u Srbiji. I to uvek rade Srbi u Nemačkoj. U čemu je problem? Kako je moguće da Srbi imaju više poverenja u Angelu Merkel nego u Borisa Tadića? Pa, možda jer ovde nemaju koga da pozovu. Razmislite o tome, gospodine predsedniče, pre nego što sledeći put optužite novinare za atmosferu beznađa u Srbiji. Evo, pozovite vi policiju i prijavite potencijalnog ubicu koji ne staje na pešačkom prelazu. I sve će vam biti jasno…