Ulogujte se / Kreirajte profil

Nemoguća misija: Zagonetka koju (ni) CIA ne može da otkrije

Najslavniji zapis koji se nalazi uklesan u mermeru u glavnom holu sedišta štaba CIA u Lengliju u Virdžiniji, preuzet  iz Biblije, glasi: „ Spoznaćeš istinu i ona će te učiniti slobodnim“.  Medjutim, zadnjih godina jedan drugi tekst je predmet intenzivnog proučavanja u štabu i van njega: 865 znakova, naizgled besmisleno poređanih i uklesanih u 3 cm debljine bakarnu ploču u dvorištu.

Skulptura sa imenom KRYPTOS u dvoristu sedišta CIA sadrzi skrivene poruke - čak ni najpromućurniji članovi agencije ne mogu da odgonetnu šifre

Skulptura sa imenom KRYPTOS u dvoristu sedišta CIA sadrzi skrivene poruke – čak ni najpromućurniji članovi agencije ne mogu da odgonetnu šifre

To je deo skulpture, nazvane KRYPTOS, rad umetnika Džejmsa Sanborna. On je dobio posao 1988. kada je CIA gradila novu zgradu iza postojeće upravne grade. Agencija je želela instalaciju koja bi bila postavljena na otvorenom prostoru između dve zgrade tako da je skulptura ostala nepristupačna za javnost. Sanborn je skulpturu nazvao KRYPTOS po grčkoj reči koja znači ‘sakriven’. Projekat je jedna vrsta razmišljanja o tajnama prirode i nedokučivosti istine i ta poruka je napisana potpuno u šiframa.

Dvadeset godina po objavljivanju, tekst još nije dešifrovan u celosti. Razni zvanični i nezvanični  kriptoanalitičari, qmqteri i ljudi koji se bave kriptoanalizom iz hobija, kao i službenici agencije do sada su dešifrovali samo tri od četiri dela zagonetke. Otkriveno rešenje unelo je još veću pometnju i konfuziju. Ostalo je još 97 znakova iz četvrtog dela (poznatog kao K4 u Krypto jeziku). Što se duže čeka na rešenja, sve je veća frustracija kripto svetu..

Namerno ili ne ali prolongirana nedokučivost KRYPTOS-a samo je potencirala prirodu i karakter CIA organizacije, i podsetila nas na pitanje zašto nas misterije i tajne još uvek toliko fasciniraju. „Radi se o tajni koja ima veliku moć i snagu“ rekao mi je Sanborn prilikom posete njegovom studiju, koji nalikuje ambaru, na ostrvu Džimi, u Cizipik zalivu, koje nastanjuju dva čoveka. Visok je skoro 190 cm i deluje mlađe od svojih 63 godina. Kao neka fatamorgana u drugom kraju studija nazirao se njegov novi projekat na kome je radio: obnavljanje 9 metara visokog,  prvog svetskog atomskog akceleratora, okruženog originalnim delovima  Menhetn projekta koji su se lepo uklopili u celokupni Sanborov opus koji je usmeren prema, kako ih on zove, nevidljivim silama.

Sa KRYPTOS-om, Sanborn je demonstrirao svoje najjače uverenje da ono što ne vidimo i ne možemo da saznamo. „Stvorio je delo koje će biti u skladu sa radnim okruženjem“ kaže Toni Hili  kustos muzeja u  sedištu CIA.  Sanbornovo ambiciozno delo se sastoji od 4 metara visoke glavne skulpture izlivene u bakru, u obliku slova S, sa uklesanim slovima, podrputim stubom od prerađenog drveta visokog 5 metara i ogromnog komada granita koji dodiruje fontanu. Za razliku od većine instalacija u štabu koje su smestene pored restorana da službenici CIA mogu da uživaju u skulpturama dok ručavaju, KRYPTOS je smešten izvan dvorišta sa druge strane nove zgrade. Tamo, bakarne ploče, pored ulaza, nose isečke morzeovog koda, a prirodno namagnetisan mineralni magnet je smešten pored kompasa koji, uklesan u granitu pokazuje magnetne zemljine polove.

'Ljudi me nazivaju satanskim agentom, zato što neću da im odam svoju tajnu'- kaže Sanborn.

‘Ljudi me nazivaju satanskim agentom, zato što neću da im odam svoju tajnu’- kaže Sanborn.

Srediste skulpture je šifrovan tekst, izmešan, kaže Sanborn „šifrovanim sistemom koji traži vreme za rešavanje da bi bilo zanimljivije“.

Kada je krenuo sa idejom Sanburn je malo znao o kriptografiji tako da je preko volje prihvatio pomoć koju mu je ponudila CIA da radi sa upravo penzionisanim direktorom kriptografičkog centra u Lengliju, Edom Šejdom, koji se suočio sa dva poslodavca. ‘ Morao sam da sačuvam način rada i tajne Agencije, a opet sam trebao omogućiti da se izmisli nešto sto se ne može lako rešiti’.

Šejd  je krenuo sa  podučavanjem Sanborna tehnici kriptografije koja se koristila još u 19 veku sve do II svetskog rata a to je dešifrovanje najjednostavnijim sredstvom, olovkom i papirom. Nakon eksperimentisanja sa nizom tehnika, premestanjima i prebacivanjem matrica, njih dvojica su na kraju došla do tehnike stare škole znane kao „artistička kriptografija“ koja zahteva dosta vremena pri rešavanju sto ce povećati napetost. Naravno, konačno resenje je znao samo Sanborn. ‘Pretpostavljao sam  da će tri dela biti desifrovana za nekoliko nedelja ili nekoliko meseci’ kaze Sanborn dok je Šejd smatrao da će za rešavanje cele zagonetke trebati manje od 7 godina.

Za vreme izgradnje koja je trajala dve godine bilo je momenata intrige i paranoje, sve u maniru klijenta za koga se radio posao. „Sve smo držali u tajnosti’, kaze Šejd. „Neki ljudi su se peli na  merdevinama do prozora mog studija ne bi li slikali projekt a bilo je trenutaka kada sam mislio da pojedinci iz CIA žele da sabotiraju  moj projekat” kaže Sanborn i dodaje: „Bilo je i neočekivanih teškoća. Na primer, jednog dana ogroman kamion pun kamenih ploča za dvorište je nestao. Bio je tu uveče, ujutro ga nije bilo, nestao je. Niko nije znao šta se sa njim desilo’.

Morseov kod

Sanborn je skulpturu završio na vreme, novembra 1990 godine. Agencija je otkrila šifrovani tekst i najbolji, najtalentovaniji kriptoanalitičari frenetično su se bacili na posao. Međutim, trebalo im je 7 godina, da reše delove K1, K2, i K3, a ne nekoliko meseci koliko je mislio Sanborn. CIA službenik, Dejvid Štajn je prvi dešifrovao i rešio K1, K2, K3 delove i otkrio delimično resenje pred punim auditorijumom februara 1998. Trebalo mu je 400 sati rada, starom tehnikom sa olovkom i papirom. Vest nije procurila u javnost. Kasnije je rekao je da je otkrivanje šifara za njega bilo kao religijsko iskustvo. 16 meseci kasnije, Džim Džilogli kriptoanaliticar iz okoline Los Andželesa, koristeći Pentium II i posebno napravljene software rešio je sve tri sekcije kao Štajn i pošto je javnost o tome odmah bila obaveštena, CIA je morala da objavi Štajnovo ranije otkriće.

Evo sta je dešifrovano za 7 godina:

4

K1, Prvi deo, koristio je Vignerove šifre (kodovani alfabet koji je dobio ime po stvaraocu, Vigeneru) Desifrovanje je uradjeno sa premeštanjem slova, svako slovo je u koleraciji sa sledecim i moze se rešiti uz pomoć redova slova sa desne strane. Važne reči koje pomažu u substituciji su KRYPTOS i PALIMPSEST. Pogrešno napisana reč IQLUSION je moguća šifra u rešavanju K4.

K2 je kao i K1 dešifrovan uz pomoć azbuke sa desne strane. Za ovaj deo Sanborn je primenio trik, dodavši slovo X između  nekih rečenica, sto je otežalo tabuliranje slova. Značajne reči za K2 su KRYPTOS i ABSCISSA. Takođe tu je još jedna pogrešno napisana reč UNDERGRUUND.

Za K3 segment korišćena je druga kriptografska tehnuka: transpozicija. Sva slova su ispremeštana i mogu biti dešifrovana samo otkrivanjem matrica koje određuju njihovo premeštanje. Pogrešno napisana reč je DESPARATLY, a poslednja rečenica  CAN YOU SEE ANYTHING?  je cudno uokvirena slovom X i slovom Q.

Sanborn je namerno učinio K4 najtežim za dešifrovanje, naglašavajući da tekst nije standarni engleski i da zahteva viši nivo znanja  kriptoanalize. Pogresno napisane reci iz K1, K2, K3 kao i druge anomalije pomažu u dešifrovanju K4. Neki kalkulišu da su rešenja za K4 u drugim delovima instalacije, Morzeovim znacima, kompasu, čak i u granitu oko fontane.

Ako je neko mislio da će rešenja tri dela ubrzati rešenje poslednjeg K4 dela, bio je u zabludi. Delimična rešenja su samo jos više zbunila i produbila konfuziju kod kriptoanalitičara.

K1 je pasus napisan od strane Sanborna koji kaže: „Pokušao sam da dobro zvuči i da bude dovoljno nedokučivo da bi bilo interesantno“. Prosudite koliko u pravu: ‘Između rafiniranog prelaza u nijansiranju i odsustva svetlosti leži postepeni prelaz u nijansi  iqlusion’.  Da, IQLUSION- jedna od nekoliko pogrešno napisanih reci za koju Sanborn kaže da je namerna.

K2 se čita kao telegram. Ima referenci na magnetno polje, i informacija je poslata određenoj geografskoj širini i geografskoj dužini, koordinatama lokacije udaljene nekoliko stotina metara južno od skulpture -prostoru koji ne nudi nikakvo interesantno rešenje.

K3 parafrazira uvodni pasus dnevnika antropologa Hauarda Kartera iz 1922 godine o njegovom otkriću Tutankamonove grobnice, koji se završava pitanjem : “CAN YOU SEE ANYTHING’?

Kada je Gilogli  došao do rešenja, kaze da je uzbuđenje bilo isto kao i Karterovo prilikom otkrića grobnice koje je opisao. Izgleda da je Sanbornov  tekst metafora za posao koji rade kriptoanalitičari, ako ne i za samu CIA.

97 znakova, koliko ih ima  K4, ostalo je nerešeno. Neki kriptoanalitičar ga je nazvao „Everestom kodova“. Šejd i Sanborn su izjavili da je finalni deo, K4 , najteži i najizazovniji. Na internetu postoje sajtovi sa bezbroj teorija kako da se reši K4. Da li je neminovno da se skulptura i fizički vidi? Da li je rešenje u Morzeovom  kodu? Svaki i najmanji detalj je uzet u obzir. Neki su otišli toliko daleko pa je poznat slučaj stručnjaka za kompjutere iz Mičigena koji je napustio svoj svakodnevni posao i posvetio se rešavanju zadnjeg dela. 13000 fanatika, članova yahoo grupe KRYPTOS, pokušavaju sva moguća i nemoguća rešenja od matematike do astrologije. Tipičan kriptomanijak, Rendi Tompson, 43 godišnji fizičar proveo je tri godine u rešavanju problema. “Mislim da sam na tragu rešenja”, kaže, ‘može da se desi sutra, a može da mi uzme ceo život’. Neki su se umorili od jalovih pokušaja i jedino sto žele je da saznaju konačno rešenje. Elonka Denin iz S.Luisa koja inače ima svoj sajt KRYPTOS kaže : „Hoću što pre da se ratosiljam tereta koji mi ovaj zadatak stvara”.

Kompas

Kompas

Rešavanje zagonetke otežava  i činjenica da je tvorac zadatka, Sanborn živ, i makar teoretski potencijalni je  izvor rešenja. Godinama postoji delikatna  „igra u dvoje“ između umetnika i pomahnitale  kripto-zajednice. Lovila se svaka reč koju bi Sanborn izgovorio, ispitivala se, merila, uklapala, posmatrala se kao neki nagoveštaj. Opet, sve su uzimali sa oprezom da nije to još neki od trikova da ih zbuni ili eventualno pomogne. Šejd kaže da je ovaj proces  paralelan sa radom Agencije. Obaveštajni svet uključuje ogledala i namerna zamagljivanja i greške.

‘Nije mi namera da dajem dezinformacije’, kaže Sanborn “ja sam benevolentni kriptoanalitičar”. ‘Tačno je da držim sve konce u rukama i da mi to daje neku prednost i moć’, kaze Sanborn. “Ljudi me proganjaju, dobijam vrlo opskurne telefonske pozive, nazivaju me satanskim agentom zato što ne želim da otkrijem tajnu“

Iako se Sanborn drži podalje od javnosti ponekad oseća obavezu da prokomentariše. Tako je 2005 opovrgnuo izjavu Den Brauna, pisca koji je tvrdio da je WW u tekstu iz K3 dela, ustvari obrnuto MM i odnosi se na Mariju Magdalenu. Braun je inače koristio delove KRYPTOS-a na koricama svoje knjige „Da Vinčijev kod“ i nagovestio da će sledeca knjiga biti o CIA i Kryptosu, sto je oneraspolozilo Sanborna.

Namerno ili ne, Sanbornovi komentari su samo uneli još veću pometnju i konfuziju. Čak i direktno pitanje ko osim njega zna odgovor izaziva novi crv sumnje. Zvanična priča je da pored Sanborna još jedna osoba zna odgovor, a to je CIA direktor u to vreme, Vilijam Vebster. Dekodirani tekst iz K3 dela ima tekst koji glasi : “onaj ko zna tačnu lokaciju je ww“. Sanborn je potvrdio da se ww odnosi na Vebstera a ne na Mariju Magdalenu. 1999, u razgovoru sa novinarom Njujork Tajmsa, Vebster je izjavio da je rešenje filozofsko i nejasno.

Međutim, Sanborn je takođe izjavio da je koverta sa rešenjem koju je dao Vebsteru samo polovična. “Niko ne zna pravo rešenje, sve sam ih prevario”.

“Znaci Vebster stvarno ne zna’?

„Ne“, kaze Sanborn koji je preuzeo mere i ovlastio nepoznatu osobu da potvrdi rešenje ukoliko do njega ne dođu za Sanbornovog zivota. Dodao je da ni on sam više ne zna odgovor. Zaboravio ga je.  „Ukoliko bi neko pokušao da me muči ne bi li dobio rešenje, ne bih mogao da mu ga dam. Zaboravio sam. Nisam proveravao originalni tekst K4 već dugo vremena, a i ne mogu se pohvaliti dobrim pamćenjem”.

„Šta CIA misli o svemu ovome’?

„Kada dođe do rešenja, oni koji treba da znaju, znaće’, kaze predstavnik CIA Meri Harf.

Ukoliko neko reši poslednji deo, neće se zaustaviti ultimativno traganje za istinom o KRYPTOS-u. „Možda postoji mnogo više zagonetki nego što izgleda“ kaze Šejd. „Ne znači ako ste sva četiri dela rešili da ste dobili i konačni odgovor“

Sve ovo navodi da se postavi pitanje da li postoji konačan odgovor?

Sanborn tvrdi da postoji. „Iskreno, biću srećan i ako se ne reši zadnji deo. Čim jedno umetničko delo otkrije svoju tajnu i izgubi misterioznost, gubi mnogo“

Onog dana kada sam posetio sedište CIA bila je vrlo retka snežna oluja. Prostor sa KRYPTOSOM je bio pokriven snegom. Kružio sam oko skulpture očaran belinom snega koja se mešala sa bojama bakra na skulpturi. Skidao sam sneg sa skulpture, sa Morzeovog koda, sa kompasa i osećao sam se kao da sam na nekim arheološkim iskopinama. Pored mene su prolazili službenici CIA zadubljeni u svoje misli, ne obazirući se.

Usred svega toga, Džim Sanbornova zagonetka u bakru, drvetu i granitu stoji kao dokaz da čak i u kući punoj špijuna neke istine ostaju neotkrivene.

Steven Levy

Wired Magazine

 

Jedan komentar na tekst Nemoguća misija: Zagonetka koju (ni) CIA ne može da otkrije

  1. Pingback: Nemoguća misija: Zagonetka koju (ni) CIA ne može da otkrije - Otkrivamo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *