Непријатељи у забрањеној љубави

Непријатељи у забрањеној љубави

Две жене здружене над постељом онемоћалог вољеног човека за чију су се наклоност годинама такмичиле, пију заједно кафу и дрхте над узглављем највећег филозофа 20. века Мартина Хајдегера, док његов блистави ум, у кошмару, више није у стању да промишља велика питања бивствовања и егзистенције. Једна му је жена, брижна супруга и мајка, коју је запостављао посвећен књигама и филозофским размишљањима, друга љубавница, еликсир младости и интелектуалног набоја. Елфриде Хајдегер, Хана Арент и Мартин Хајдегер – љубавни троугао, забрањена љубав и свезнајући приповедач заједно са њима.

Француски филозоф, писац, феминисткиња и књижевна критичарка Катрин Клеман у књизи „Мартин и Хана” уводи нас кроз кључаоницу Хајдегерове куће, и на основу својеврсног књижевног воајеризма увлачи читаоца у лавиринт њихових кривица, презира, ривалитета и страсти.

Инспирацију за књигу ауторка је нашла на основу неколико редова које је написала Елизабет Јунг-Беруел, биограф Хане Арент, о примирју, односно помирењу две жене поред кревета болесног вољеног, с намером да опише подједнако буран живот двоје познатих филозофа.

Помоћу временских колажа Катрин Клеман оцртава портрет немачке теоретичарке политике и филозофа јеврејског порекла, Хане Арент, опчињене делима свог професора Хајдегера и пре њиховог личног познанства. Седамнаест година старији професор, иако променљивог расположења, ни згодан, ни леп, „ једна забринута душа у здепастом телу”, с мрачним мислима, као малени Бог ерудицијом је засенио младу надобудну интелектуалку у настајању. Њихова забрањена љубав, с прекидима, између осталог и због Ханиних одлазака у Француску, Шпанију и Америку, али и осталих њених љубави, за супругу Елфриде остаје тајна читавих двадесет година.

Пратећи разговоре две непријатељице кроз читаво штиво, читалац ће, међутим, схватити да су познатом блиставом уму и подвојеном човеку, и биле потребне ове две жене, и да се с различитим узимањима од њих две тек тада осећао потпуно и остварено. Елфриде је Мартину одржавала кућу и гнездо, била беспрекорна куварица-кућаница, „с готово смислом за послове унутар домаћинства”, док је са Ханом могао да буде Хајдегер који је пленио пажњу у дугим и неисцрпним филозофским разговорима.

Катрин Клеман пушта две јунакиње да се разговором огледају једна у другој и упознају непознату страну човека којег су делиле. Хана, грађанка с шеширом, и Елфриде, с кецељом и плетеницама око главе. Једна светлост, друга сенка. Јеврејка и Немица. „Једна сидро, друга талас”. И напослетку, обе на истом.

Катрин Клеман не заобилази ни кратак али пажње вредан део Хајдегеровог живота који се односи на његову нацистичку прошлост и представља нам промишљања Јеврејке Хане Арент о тим, за њу раздирућим, питањима имајући у виду да се управо Арентова у својим делима бавила појмовима баналности и радикалности зла.

Хајдегерова подршка нацистичком покрету за време свог мандата на дужности ректора у Фрајбургу, за коју Хана криви политички обојену Елфриду – „Немицу до костију”, завршава се врло брзо због његовог потоњег неслагања са нацистима.

Књижевни критичари ће иронично приметити да ова књига и поред, у првом плану дате, психолошке и етичке перспективе, заправо показује да је могуће страсно волети свог најљућег непријатеља и како две непомирљиве стране, Јевреји и Немци, ипак могу бити пријатељи и после холокауста…

 

Мирјана Сретеновић

Politika online

Tekstovi o filozofiji na portalu P.U.L.S.E

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Anja Weber
Anja Weber
9 years ago

Mlada studentkinja fiozofije iz libelarne jevrejske porodice, biva opčinjea svojim profesorom dok on sa njom na jedan drugi način. Čitajući Hajdegera i njegova dela spoznaće te kao je nastla poema o "Pesmi bića"..Uloga, inspiracija koju mu je mlada Hana Arent pružila bila je neizmerna..Tu se ne zadržava ili prekida ova priča..možda nije čak ni tako banalizovana kao u ovoj biografiji jer specifičan odnos dvaju intelektualaca nikad se ne uklapa u common world. On je izvan modela porodice, ili ustaljenog ritma. Jedno je jeasno;"Muškarac nikad ne napušta svoju porodicu, ali više voli ljubavnicu nego ženu. No žena je ta koja je stub tog izvora sigurosti, harmonije koja je nužna filozofu" Uloga ljubavnice je tu drugi aspket ličnosti filozofa, ona je mnogo više od muze, ona je specifičan sagovornik koji podstiče..U erotizmu njihove veze koja traje niz godina i ima spoj spiralni razvoj gde Hana duhovno u humanumu prevazilazi svog učitelja ima te neverovatne energije misli..koja teče. Bilo da je komunikacija prekinuta zbog dubokog jaza ili da je nanovo uspostavljenja..Malo ko je spreman da shvati taj čudnovati spoj dva duha ..intelekta u ljubavnom trouglu..muž, žena, ljubavnica dok ne shvati prevlast sophie ili filosa u toj igri dvaju bića..Hana je do kraja života ostala dosledna samoj sebi dok Hajdeger..rekla bih ostaje u duši podvojen..