Ulogujte se / Kreirajte profil

Непријатељи у забрањеној љубави

Две жене здружене над постељом онемоћалог вољеног човека за чију су се наклоност годинама такмичиле, пију заједно кафу и дрхте над узглављем највећег филозофа 20. века Мартина Хајдегера, док његов блистави ум, у кошмару, више није у стању да промишља велика питања бивствовања и егзистенције. Једна му је жена, брижна супруга и мајка, коју је запостављао посвећен књигама и филозофским размишљањима, друга љубавница, еликсир младости и интелектуалног набоја. Елфриде Хајдегер, Хана Арент и Мартин Хајдегер – љубавни троугао, забрањена љубав и свезнајући приповедач заједно са њима.

Француски филозоф, писац, феминисткиња и књижевна критичарка Катрин Клеман у књизи „Мартин и Хана” уводи нас кроз кључаоницу Хајдегерове куће, и на основу својеврсног књижевног воајеризма увлачи читаоца у лавиринт њихових кривица, презира, ривалитета и страсти.

Инспирацију за књигу ауторка је нашла на основу неколико редова које је написала Елизабет Јунг-Беруел, биограф Хане Арент, о примирју, односно помирењу две жене поред кревета болесног вољеног, с намером да опише подједнако буран живот двоје познатих филозофа.

Помоћу временских колажа Катрин Клеман оцртава портрет немачке теоретичарке политике и филозофа јеврејског порекла, Хане Арент, опчињене делима свог професора Хајдегера и пре њиховог личног познанства. Седамнаест година старији професор, иако променљивог расположења, ни згодан, ни леп, „ једна забринута душа у здепастом телу”, с мрачним мислима, као малени Бог ерудицијом је засенио младу надобудну интелектуалку у настајању. Њихова забрањена љубав, с прекидима, између осталог и због Ханиних одлазака у Француску, Шпанију и Америку, али и осталих њених љубави, за супругу Елфриде остаје тајна читавих двадесет година.

Пратећи разговоре две непријатељице кроз читаво штиво, читалац ће, међутим, схватити да су познатом блиставом уму и подвојеном човеку, и биле потребне ове две жене, и да се с различитим узимањима од њих две тек тада осећао потпуно и остварено. Елфриде је Мартину одржавала кућу и гнездо, била беспрекорна куварица-кућаница, „с готово смислом за послове унутар домаћинства”, док је са Ханом могао да буде Хајдегер који је пленио пажњу у дугим и неисцрпним филозофским разговорима.

Катрин Клеман пушта две јунакиње да се разговором огледају једна у другој и упознају непознату страну човека којег су делиле. Хана, грађанка с шеширом, и Елфриде, с кецељом и плетеницама око главе. Једна светлост, друга сенка. Јеврејка и Немица. „Једна сидро, друга талас”. И напослетку, обе на истом.

Катрин Клеман не заобилази ни кратак али пажње вредан део Хајдегеровог живота који се односи на његову нацистичку прошлост и представља нам промишљања Јеврејке Хане Арент о тим, за њу раздирућим, питањима имајући у виду да се управо Арентова у својим делима бавила појмовима баналности и радикалности зла.

Хајдегерова подршка нацистичком покрету за време свог мандата на дужности ректора у Фрајбургу, за коју Хана криви политички обојену Елфриду – „Немицу до костију”, завршава се врло брзо због његовог потоњег неслагања са нацистима.

Књижевни критичари ће иронично приметити да ова књига и поред, у првом плану дате, психолошке и етичке перспективе, заправо показује да је могуће страсно волети свог најљућег непријатеља и како две непомирљиве стране, Јевреји и Немци, ипак могу бити пријатељи и после холокауста…

Мирјана Сретеновић

Politika online

2 komentara na tekst Непријатељи у забрањеној љубави

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *