Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Nikagin Capsule Tower

Herbert Muschamp je  preminuo 3 oktobra 2007,  bio je poznati kritičar arhitekture i dizajna. Pisao je priloge  za The New York Times. Vrlo obrazovan i uticajan kritičar, širokih pogleda, sa istančanim ukusom i osećajem da prepozna i prati mlade, talentovane arhitekte, ali i sa prilično izraženom podrškom i oduševljenjem prema poznatim zvezdama star arhitektama i njihovom glamuroznom dizajnu. Nasledio ga je  Nicolai Ouroussoff, takodje vrlo obrazovan i elokventan kritičar koji je nastavio sa  Muschampovom praksom – sve od star arhitekata je umetničko, remek  delo. Doduše, dopala mi se njegova kritika, koja je sve iznenadila, za dizajn Freddom Tower na Ground Zero, uporedio ga je sa radom nacistickog dizajnera, arhitekte, Albert Speera.

Zašto ovoliki uvod ako već neću da pisem o dvojici zaista vrlo uticajnih, svetskih kritičara?
Pre desetak godina sam u nekom časopisu za arhitekturu videla dizajn jedne zgrade u Tokiju koja me je oduševila i za čiju se budućnost još uvek ne zna da li če se sačuvati ili će se srušiti. Zgradu je posetio Ouroussoff prošlog meseca i o njoj napisao članak za TNYT. Za divno čudo, mišljenja su nam se poklopila.

Prvo mali uvod sa slikama, po meni vrlo zanimljivoj, Nikagin Capsule Tower.

Zgrada je izgradjena 1972 godine, u Ginzi, poslovnom i komercijalnom delu Tokija. Smeštena medju višespratnicama za stanovanje i poslovnih zgrada svojim izgledom je izazivala veliko interesovanje i radoznalost prolaznika, izgledalo je kao da je došla iz nekog futurističkog filma. Ima 14 spratova i 140 individualnih kapsula koje funkcionisu kao apartmani i poslovni prostor. Zgradu je projektovao Kurokawa Kisho, sada već pokojni, koji je pripadao “Metabolističkom” pokretu u arhitekturi, popularnom 60-tih i 70-tih godina. Zgrada je projektovana na principima Metabolista – dizajn koji je adaptivan i sklon promenama i dodavanjima u skladu sa okolinom i potrebama stanara;  svaka kapsula se može zameniti ili jednostavno otkloniti, takodje i  prostor u svakoj kapsuli može da se menja, poveže sa drugom kapsulom, proširi i td…Dizajn je vrlo minimalistički i jednostavan.  Kurokawa je smatrao da je lepota zgrade upravo u materijalu od koga je napravljena – beton i čelik tako da joj nije potrebna nikakva modifikacija ili dekoracija.

Kurokawa je verovao da zbog raznih prirodnih nepogoda Japanu trebaju zgrade od takvog čvrstog i solidnog materijala koje će odolevati vremenu i imati dug vek postojanja. No i pored dizajna, za koji se može reći da je zaštitni znak Metabolističkog pokreta, zgrada ima puno nedostataka. Prvobitna ideja da se svaka kapsula na zgradi moze zameniti, dodati je bila ostvarljiva samo za visoke spratove i za samo centralni deo. Takodje se javila bojazan da tako “fleksibilna” neće izdržati eventualni zemljotres. Stanovnici zgrade su pokrenuli i pitanje azbesta koji se u to vreme koristio, zbog ugrožavanja zdravlja. Zbog zapuštenosti, zgrada nije renovirana ni održavana 33 godine, pojavio se problem vodovoda zbog prilično uništenih vodovodnih cevi.

Zgrada se je povezana dvema kulama, jedna ima 11, a druga 13 spratova. “Kapsule” su pedvidjene za jednu osobu , “one -man-room”, velicine 4 x 2.5 m, ima cirkularni prozor, ugradjen krevet, ugradjeno kupatilo vrlo slicno kao u avionu, tv, radio, alarmni sat, ugradjenu kuhinju sa svim elementima i belom tehnikom. Svaka kapsula se moze povezati sa jos jednom po potrebi, kombinovati i tako dobiti na prostoru. Medjutim od izgradnje zgrade to se nije desilo i stanari i dalje žive u minijaturnom prostoru. Fleksibilnost zgrade je bila više u teoriji nego u realnosti.

Zbog svih tih nedostataka koji mogu da ugroze život stanara  i njihovo insistiranja da se zgrada sruši, gradski oci su odlučili da zgradu demoliraju i na njeno mesto podignu novu. Svetsko udruženje za zaštitu zgrada i objekata se pobunilo, smatraju da zgrada kao jedna od retkih primera originalnog Metabolističkog pokreta treba da je pod zaštitom države i treba je zaštititi od propadanja. Predloženo je da se otkupe kapsule, ali je ideja prilično skupa, ukoliko se pojedinačno kupuje svaka od vlasnika. Ili da se angažuju dizajneri za unutrašnji dizajn i preurede svaku kapsulu, zamene novom, ili da se zgrada pretvori u hotel.

Nicolai Ouroussoff  smatra da zbog trenutne finansijske situacije u svetu odgovorni u Tokiju nisu ni svesni da ako se odluče za rušenje, ruše jedan istorijski objekat. Zgrada je definitivno redak primerak japanskog Metabolisma, pokret koji je imao fantastičnu urbanu viziju, pogotovu za rapidan rast stanovnižtva u Japanu i  transformaciju sa tradicionalnog  na moderan, savremen način života.

Metabolisticki pokret je imao pet clanova, Kurokawa je bio najglamurozniji od njih. Lepog izgleda, uvek u dobro skrojenom odelu, sa leptir masnom bio je regularan u tokijskim nocnim klubovima. Njegov “Space Capsule Disco” koji je otvoren 1960-tih bio je čuveno mesto za okupljanje mladih kreativnih umetnika.

Kada sam pre nekoliko nedelja bio u Tokiju i posetio zgradu, padala je jaka kiša. Ulaz i hodnici su mirisali na memlu. Neki stanari su zalepili plastične kese na vratima da bi se tu slivala voda od kiše. Most koji povezuje dve kule je u raspadanju sa rupama. Nikakva kratkoročna restauracija ne bi mogla da spasi zgradu od propadanja. Medjutim, ovde nije reč o samo o sudbini ove jedne zgrade, već zašto se u svetu- u Japanu i u ostalim razvijenim zemljama – neke zgrade koje su svedočanstvo vremena i istorije restauriraju i tako sačuvaju, a neke ne. Na desetine privatnih kuća, od Palladianovih vila do kasne Moderne koja jesu unikatna remek dela su restaurirane i sačuvane, neke u mnogo gorem stanju nego Kurokawin Tower. Neprofitne organizacije i državne organizacije izdvajaju godišnje priličnu sumu novca za restauraciju i održavanje važnih gradjevina.”

Nicolai Ouroussoff

za P.U.L.S.E /Snezana Moracic

2 komentara na tekst Nikagin Capsule Tower

  1. Boban Savković

    18/08/2009 at 00:07

    Dakle, ne propadaju samo u Beogradu objekti koji su značajni za kulturu neke zemlje. Čudi me da se tako nešto može desiti u Japanu.

    Nisam znao da je Kurokava umro.

    Ima li linka za tu kritiku Freddom Tower-a i veze sa Šperovom arhitekturom?

  2. Snezana Moracic

    18/08/2009 at 00:28

    probacu da nadjem, najinteresantnije je sto je” nikolaj” sa tom kritikom odjednom postao “populisticki” kriticar, i naisao na odusevljenje svih ne-star arhitekata i novinara kojima su ti ekscentricni egomanijaci – kriticari za rahitekturu i dizajn isli na nerve svojim prvo high brow izrazavanjem i clancima koje , ako nisi dizajner ili arhitekta, tesko mozes da savladas i razumes kako treba.

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *