Ulogujte se / Kreirajte profil

Nova pretpostavka o crnim rupama

Da li moćna gravitacija u crnim rupama “uvrće” tkanje vreme-prostora tako da se budućnost meša sa prošlošću? Neke nove ideje američkih astrofizičara ukazuju da je možda baš tako.

Zamislite hologram. To je ravan, dvodimenzionalan “film”, ali sadrži sve informacije koje su potrebne da bi ga naše oči detektovale kao trodimenzionalnu projekciju.

Tako naučnici zamišljaju crne rupe.

328727756564053b74584e789900027_v4_big

Horizont događaja je oblast u kojoj dimenzije koje ljudski mozak prepoznaje bivaju smrvljene, a vreme postaje razvučeno. To je jedan od aspekata crnih rupa zbog kog većina matematičkih principa koji vladaju kosmosom pada u vodu.

“Horizont događaja je oblast u kojoj sve informacije o trodimenzionalnosti crne rupe mogu da se skupe na dvodimenzionalnu površinu – baš kao hologram”, kaže dr Luk Dejvis iz Međunarodnog centra za astronomska istraživanja u SAD.

Nedavno sprovedena studija objavljena u stručnom časopisu “Journal Physical Review Letters” dodatno vam otežava da zamislite kako crna rupa izgleda.

Na horizontu događaja crne rupe, entropija – težnja poretka našeg kosmosa da se postepeno pretvara u haos – dostiže svoje granice. Uhvaćena je između dve regije vrlo moćne gravitacije koje proizvode 2D hologram.

Tu se formira i projekcija prošlosti i projekcija budućnosti. Prema toj ideji, horizont događaja mogao bi da “zna” sve o kompletnom protoku vremena i ponaša se u skladu s tim.

S jedne strane ovog holograma entropija i vreme se šire i idu napred i to je vreme onakvo kakvo poznajemo. S druge strane, oni se kontrahuju i idu unazad.

“Interesantna posledica ovog viđenja crnih rupa bila bi da kosmos prestaje da se širi i počinje da se skuplja”, kaže dr Dejvis.

“To znači da bi se vreme usporavalo, kako bi kosmos postajao sve manji i manji i na kraju se urušio u sopstveni ‘univerzalni horizont događaja’”.

To bi bilo hologramski suprotno procesu koji se odvijao tokom Velikog praska.

“U tom trenutku, svemir bi počeo da se skuplja”, kaže dr Dejvis.

Njegov koncept mogao bi da reši neke paradokse koji su do sada mučili fizičare, a ujedno se i dobro uklapa u Ajnštajnov zakon relativnosti.

Prema teoriji relativnosti, živimo u četvorodimenzionalnom svemiru, u kom su prostor i vreme relativni u odnosu na vaše kretanje kroz te dimenzije, dok sila gravitacije savija i prostor i vreme na vrlo čudne načine. To je teorija koja je više puta potvrđena u eksperimentima. Ipak, “padala” je na crnim rupama.

Da li će koncept holograma horizonta događaja sa dvosmernom entropijom uspeti da očuva ulogu relativnosti u središtu našeg razumevanja fizike, tek će se pokazati, jer Dejvisova hipoteza mora da bude više struko testirana, da bismo je prihvatili.

B92 

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *