Ulogujte se / Kreirajte profil

Bonsai: Priča o rađanju patuljastih stabala

Kako je nastala umetnost uzgajanja i oblikovanja minijaturnog drveća koje se vekovima u Kini daruje mladencima kao simbol sreće, a u Japanu smatra pravim porodičnim blagom i prenosi s kolena na koleno?

Pre nego što je bonsai postao umetnička forma uzgajanja minijaturnog drveća u Japanu, imućni stanovnici Kine su usavršili veštinu poznatiju kao penzai i penjing. Termin bonsai potiče od japanskih reči bon, što znači „plitka posuda“, i sai, što znači „drvo“.

images-2015-08-bonsai_aps_389851406

Najstariji pisani dokument o patuljastom drvetu potiče iz doba dinastije Tang, a pronađen je u grobnici princa Džanghuaija. Kasnije, penjing dobija svoj umetnički oblik tokom dinastije Song (960-1279). Prvi primerci imali su debla izrezbarena tako da liče na zmajeve i druge svete životinje Kine, i zvali su se pun-sai.

images-2015-08-bonsai_star_390_godina_koji_je_preziveo_napad_na_hirosimu_aps_728252858

Glavni „krivci“ za širenje ove umetnosti bili su budistički monasi i delegacije poslate iz Japana u Kinu, koje su biljku donosile kao suvenir. Za njih, bonsai je predstavljao božanski predmeti vrhovno uspostavljanje ravnoteže između čoveka i prirode. Ovaj vid umetnosti svoj vrhunac doživljava u zen budizmu u Japanu, gde je fokus bio na uzgoju jednog stabla umesto celog pejzaža. Zen majstor Kokan Širen je najzaslužniji za širenje zen budizma i definisanja bonsaija kao umetničke forme.

14_0319_studio-01308-juniper-bonsai-blasco-paz927e1c1f39b53a27b29e63f9d3975ecd

Pored toga što ovo drvo, nasuprot uvreženom mišljenju, ne potiče iz Japana, još jedna od zabluda je da je njegov patuljasti rast genetski modifikovan. Verovali ili ne, u bonsai drveće spadaju vrste sasvim običnog drveća i žbunja. Uglavnom pripadaju porodici bora, javora i azaleje, za koje se koriste specijalne tehnike orezivanja, počevši od samog korena, kako bi usmerili rast i razvoj ove biljke.

Kada je Japan usvojio ovu umetnost iz Kine, ljubav prema bonsai drvetu proširila se u svim klasama japanskog društva. Ubrzo se popularizuje i zajedno sa čajnom ceremonijom, ikebanom i origamijem postaje deo japanske kulture. Do kraja 18. veka, u Kjotu se jednom godišnje održavala izložba “tradicionalnog patuljastog drveća u saksiji.”

bonsai-tree-types-500x500na049_pyracantha_angustifoliathe-best-bonsai-caring-ways

Nakon više od dva veka izolacije, bonsai se proširio na zapad. Krajem 19. veka, ovaj vid umetnosti osvojio je izložbe u Parizu i Londonu, gde je postao priznat kao hortikulturna umetnost.

National Geographic Srbija

2 komentara na tekst Bonsai: Priča o rađanju patuljastih stabala

  1. Душко Јевтовић

    27/10/2016 at 13:47

    Уметност узима разне видове а један од њих је гајење и обликовање патуљастог дрвећа.
    Гледајући слике које илуструју овај текст, схватио сам да су оне речитије и да су посебно изражајно средство истанчане душе.
    Радост и бол заједно дишу у крошњи дрвета које не шуми и чија тишина оживљава у нама немушту причу о лепоти, коју осећамо у себи док нам испуњавају поглед.
    Зашто је бонсаи јединствен и незабораван? У његовом облику је сажета истина да је тренутак прожет вечношћу која нам промиче незапажена, па је његов изглед, ту, пред нама, оваплоћује. У соби или дворишту посећују нас призори стабала надвијених над кланцима чија крошња се продужује у небо. А то смо и даље ми, у нашем стану и домаћем кутку, у свакодневници ситној и пролазној, која међутим носи у себи незаборав бескрајних простора и прожима нас громком тишином непрекидног постојања.
    Равнотежа између нас и природе, душе и тела, сна и стварности, дотиче суштаствену тајну живота – љубав, чија смо плитка посуда из које расте дрво живота.

  2. zorica

    27/10/2016 at 16:08

    težnja ka povratku izgubljenog jedinstva,lekovita kultura individualizacije prirodnog ,gde praktično oslikava održavanje balansa rasta unutra i van,mmmmmmm obuzdavanje ili vaspitanje ili uticaj ili usmeravanje gde obličje je vidljiv rezultat,mmmm usvajam BONSAI

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *