Ulogujte se / Kreirajte profil

Analitička psihoterapija: Od Frojda do Junga

Analitička psihoterapija se odnosi na grupu psihoterapijskih pravaca koji su se razvili iz psihoanalize čiji je začetnik bio Sigmund Frojd.

Sam reč „analitička“ se odnosi na to, da se ovaj pristup bavi analizom ličnosti i njenih delova u svrhu upoznavanja funkcionisanja ličnosti, njenih kapaciteta, skrivenih strana, konflikata kao i nalaženjem rešenja za probleme sa kojima ličnost može da se susretne u svom funkcionisanju i razvoju.

Grupna fotografija ispred Univerziteta Klark. U prednjem redu: Zigmund Frojd, G. Stenli Hol, Karl Jung; u zadnjem redu: Abraham A. Bril, Ernest Džouns, Šandor Ferenci (Foto: Wikimedia Commons)

Grupna fotografija ispred Univerziteta Klark. U prednjem redu: Zigmund Frojd, G. Stenli Hol, Karl Jung; u zadnjem redu: Abraham A. Bril, Ernest Džouns, Šandor Ferenci (Foto: Wikimedia Commons)

.

Svesno i nesvesno u ličnosti

Frojd je zapazio da ličnost ne funkcioniše samo na pojavnom polju, odnosno da ono što vidimo u funkcionisanju ličnosti je „samo vrh ledenog brega“ i da postoje delovi ličnosti koji su podsvesni kao i nesvesni. To znači da ličnost često ni ne zna zašto nešto čini, odnosno da postoji nesvesna motivacija za neko ponašanje. Frojd je, takođe, zapazio da se nesvesni elementi izražavaju u snovima, slobodnim asocijacijama i omaškama u govoru. Psihički problemi su posledica konflikta u ličnosti izmedju svesnog i nesvesnog dela ličnosti, pa osoba, da bi izbegla rešavanje konflikta, često pribjegava simptomima kao kompromisnom rešenju. Sami simptomi imaju simboličku funkciju da iskažu konflikt, neverbalnim putem. Na primer, devojka koja ne želi da se bavi poslom daktilografkinje počinje da pokazuje simptome oduzetosti ruku jer, zapravo, ne želi da to radi, ali na svesnom nivou joj je potreban posao.

Gledajući ljudske konflikte na ovaj način, kao i unutrašnje želje koje ne smemo da priznamo sebi, Frojd je došao do revolucionarnog otkrića nesvesne psihe. Iako je ovaj termin bio i odranije poznat, Frojd ga je prvi uobličio, dao terapijsku osnovu kao i potkrepljenje u vidu slučajeva koje je rešavao pomažući pacijentima da osvijeste skrivene djelove psihe.

Analitička psihoterapija se i zasniva na mnogim pojmovima koje je Frojd uveo u psihoterapijsku teoriju i praksu, dok su mnogi pojmovi otada i izmenjeni, stavovi revidirani, a pojedini koncepti i izbačeni.

Karl Jung (Foto: Wikimedia Commons)

Karl Jung (Foto: Wikimedia Commons)

.

Jung, koncepti i duhovni elementi

Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar zaslužan za osnivanje jungijanske psihoterapijske škole i teorije ličnosti, bio je Frojdov savremenik. Mnoge Frojdove ideje je Jung prihvatio i one su se i u njegovoj praksi pokazale kao terapijski tačne i blagotvorne za pacijente. Takođe je mnoge Frojdove ideje Jung revidirao, a neke i odbacio kao terapijski neproduktivne. To je, na kraju, bio i razlog razlaza između Frojda i Junga.

Karl Gustav Jung ( 1875-1961), je bio jedan od najoriginalnijih mislilaca 20-og veka i osnovač analitičke ili kompleksne psihologije, kako je nazivao svoj pravac da bi naglasio razliku u odnosu na Frojdovu psihoanalizu.

Njegove ideje i terapijske metode su pomogle mnogim ljudima sa psihološkim problemima, ne samo kada su lakša psihološka oboljenja u pitanju, već i kada su posredi vrlo teški psihički poremećaji kao što su psihoze, poremećaji ličnosti, kao i problemi zavisnosti.

Frojd je i pored velikog uspeha koji je imao u radu sa pacijentima sa psihičkim problemima, smatrao da je ljudska priroda, u biti, oslonjena na zadovoljavanje određenih osnovnih nagona kao što je seksualni i agresivni nagon. Ovo bi trebalo da znači da ljudi, zapravo, u svome životu teže da ostvare princip zadovoljstva, a da se socijalizuju, odnosno uče određene socijalne norme, samo da bi na društveno prihvatljiv način naučili da izraze svoje primarne impulse. To bi trebalo da znači, na jednostavnom primeru da, ukoliko neko ima izraženi agresivni nagon, dobro bi bilo da postane hirurg i na društveno koristan način izrazi svoju težnju za agresivnošću. Ili osoba koja je sklona kritikovanju i proganjanju drugih, postaje policajac i svoje neprihvatljive impulse preobražava u nešto društveno prihvatljivo. Problem nastaje kada ličnost biva preplavljena ovim impulsima koje ne prihvata, što je često posledica propusta u vaspitanju i unutrašljih konflikata.

Frojda su mnogi kritikovali da je prenaglašavao ulogu seksualnog nagona u ljudskoj motivaciji, smatrajući da se mnoga ponašanja, zapravo, nesvesno oslanjaju na zadovoljenje seksualnog nagona. Njegov je pojam Edipovog i Elektrinog kompleksa u odrastanju deteta, koji se odnosi na djetetovo neprijateljstvo prema roditelju istog pola, a želju za posjedovanjem pažnje roditelja suprotnog pola. Jung je, razvijajući svoj metod, primetio da se ljudska priroda osim na seksualnost i agresivnost oslanja i na neke dublje procese koji se tiču svrhe života, smisla i uopšte duhovnosti. Iznoseći svoj stav da čoveka ne može ispuniti prosto zadovoljenje seksualnog nagona, niti težnja za moći, Jung je otišao korak dalje u analizi ljudske prirode ističući značaj svrhe i smisla života ili kako je to on nazvao – procesa individuacije.

.

Individuacija

Proces individuacije – jedan od osnovnih Jungovih pojmova. Odnosi se na put koji ličnost pređe u svom razvoju da bi došla do konačnog cilja, osećaja sreće, blagostanja i unutrašnje ravnoteže. Individuacija je krajnji cilj svake ličnosti i takođe označava razvoj kapaciteta ličnosti u punom smislu. Svaka osoba teži da razvije svoje potencijale i da se oseća ispunjeno, svrhovito i smisleno.

Individualno nesvesno – nesvesni deo svake ličnosti, ono što je Frojd otkrio da svaka ličnost ima, njen skriveni deo.

Kolektivno nesvesno – preformirana struktura koja sačinjava sva ona iskustva koja je ljudski rod sakupio i proživeo u svom filogenetskom razvoju. Svaki čovek poseduje kolektivno nesvesno, odnosno u svima nama se nalaze iskustva svih naših predaka. Ovo je originalno Jungovo otkriće, a on je došao do njega istražujući razne kulture i njihove običaje. Došao je do zaključka da se određeni simboli pojavljuju u svim kulturama, čak i nekim primitivnim plemenima koja nisu mogla da imaju veze sa civilizovanim svetom. Na osnovu takvih zapažanja, došao je do zaključka da postoji kolektivno nesvesno u kome se javljaju arhetipovi, mitske praslike koje povezuju sve ljude, a mogu se otkriti u snovima pojedinaca, kulturi, umjetnosti. Arhetipovi su uzori u odnosu na koje formiramo svoje pojedinačno iskustvo. Tako postoji arhetip majke, junaka, spasioca…Kada nam se takvi simboli pojavljuju u snovima obično označavaju vrlo važne momente naše individuacije, jer su za Junga snovi vodiči koji nam pokazuju naše skrivene želje, nadanja i strahovanja, kao i put kojim bi trebalo da idemo ili ne idemo u našem razvoju.

Animus i anima – muški i ženski arhetip prisutan u svakoj osobi. Muški princip nosi racionalnost i logiku, a ženski spontanost i kreativnost. Njihovo pojavljivanje u snovima, slobodnim asocijacijama, pokazuje koje aspekte ličnosti bi trebalo da ojačavamo, a koji nam nedostaju.

Kriza – označava onaj momenat u funkcionisanju kada sa jednom ustaljenog načina funkcionisanja prelazimo na neki drugi, novi i obično bolji. Međutim, u tom razvoju nas često mogu zaustaviti spostveni strahovi, neizgrađeni djelovi ličnosti itd. U tom periodu se pojavlju simptomi psihičke smetnje ili čak oboljenja koje je Jung tumačio kao značajne pokazatelje načina funkcionisanja individue.

Simptomi, prema Jungu, nisu nešto što treba odstraniti kao patološko, već su pokazatelji na šta treba da obratimo pažnju da ne bismo zalutali u procesu individuacije. Zato je, prema Jungu, kriza ujedno i šansa za razvitak jer na taj način dolazimo do naredne stepenice u našem razvoju. Ovo je bilo veoma revolucionarno vidjenje psihičke bolesti. Obično se dotada smatralo da je psihička bolest nešto što treba odstraniti da bi čovjek mogao da funkcioniše normalno, a ne znak na koji treba obratiti pažnju i uočiti kaje nam poruke šalje.

.

Teorijske implikacije

Foto: SLR Jester / Flickr.com

Foto: SLR Jester / Flickr.com

Analitički orjentisanu psihoterapiju odlikuje specifičan odnos između analitičara i klijenta koji, u zaštićenoj i produktivnoj terapijskoj situaciji, može slobodno izražavati produkte svoje psihe. Spontano izražavanje psihe može se sresti u snovima, fantazijama, pokretima tela i svim ostalim sadržajima koji izranjaju u odnosu između analitičara i klijenta. Učenjem da osluškujemo one poruke koje dolaze iz dubinskih delova psihe i započinjanjem dijaloga sa njima, klijent upotpunjava pogled na sebe i svijet oko sebe.

Kako je naš pogled na svet usko povezan sa našim osnovnim uverenjima o sebi i svetu, učenjem kako da ta uverenja ako su neispravna menjamo u skladu sa zdravim jezgrom ličnosti, dolazimo do ozdravljenja i razvoja ličnnosti, pa se analitička psihoterapija koristi ne samo za psihičke tegobe, već i za razvoj postojećih aspekata ličnosti. Poznata je korist analitičkog pristupa umetničkom izrazu pacijenata koji kroz crtež, sliku, vajarstvo i druge neverbalne znake mogu izraziti svoje psihičke sadržaje dubinske prirode.

Transfer je odnos klijenta prema terapeutu u kojem on prenosi na terapeuta odnos prema značajnim bliskim figurama u životu. Analiza tranefera se koristi kao posebno terapeutsko sredstvo koje pomaže da klijent osvesti načine na koje gradi svoje odnose, prenose emocija i obrazaca koje je imao sa roditeljima na druge ljude, kao i da te obrasce menja u pravcu koji će mu omogućiti bolje i skladnije funkcionisanje. Analiza podrazumeva i bavljenje ranim sjećanjima, traumama, svakodnevnim težnjama itd. U svemu tome se krije čovekovo biće koje teži za celovitošću koja je bila narušena bilo porodičnom atmosferom, bilo pogrešnim uverenjima, bilo lošim aktuelnim odnosima, a koja se može ponovo uspostaviti tako da osoba bude u stanju dinamične hamonije. Analitička psihoterapija nas uči kako da prepoznamo i naučimo da komuniciramo jezikom nesvesnih simbola da bismo dosegli unutrašnju harmoniju koju je Jung nazivao Jastvo – celovita ličnost.

.

Terapijska primena

Prema anlitičkoj psihoterapiji, mentalne bolesti se sagledavaju u širem kontekstu sveukupnog funkcionisanja osobe u kome je sama bolest odgovor na narušeno funkcionisanje osobe. U tom smislu se analitička terapija fokusira na one delove ličnosti koji su potisnuti, neizgrađeni ali važni, kao i nezadovoljene potrebe, obični iz u ranog detinjstva, a koje možda ni samoj osobi nisu u svesti. Svaka mentalna bolest je i znak i poruka da nešto nije u redu i da postoji prepreka na putu individuacije i u tom smislu, se analitičar fokusira na „signal-simptom“ tj. simptome doživljava kao signal potisnutog psihogenog konflikta.

Pojednostavljena i iskrivljena stereotipna predstava o analitičkoj terapiji u kojoj klijent leži na kauču i priča o svemu što mu padne napamet, a analitičar to beleži da bi došao do potisnutog sadržaja je, nažalost, veoma raširena među laicima, a sa istinskim analitičkim procesom nema mnogo veze, jer je u analitičkoj terapiji klijent veoma aktivan i odgovoran za svoj proces ozdravljenja.

Takođe, pošto se analitička terapija bavi i pronalaženjem višeg smisla življenja ( gđe ima veoma mnogo sličnosti sa Franklovom logoterapijom), ovaj aspekt je veoma značajan kod mentalnih bolesti jer je nalaženje novog smisla života za klijente od velikog značaja. Ona praznina koja je ranije bila ispunjavana besmislom, konzumiranjem psihoaktivnih supstanci, simptomima… sada može biti ispunjena višim smislom življenja, univerzalnim principima za koje je Jung pretpostavljao da se nalaze u suštini svake psihološke potrage.

Kompleksi su, takođe, Jungov pojam koji se odnosi na onaj deo psihe koji je zahvaćen konfliktom i gđe je vezana značajna psihička energija, pa kada se kompleksi prepoznaju i dekatektiraju( oslobodi se psihička energija), ličnost može da se dalje razvija ka individuaciji. Kompleksi se često pojavljuju u snovima klijenta, pa se i njihovo razrešenje može očitovati u snovima.

Jung je kod ličnosti naglasio i postojanje „nagona za religioznošću“, odnosno nagona za smislom, a samim tim što ga je nazvao nagonom, istakao je njegov značaj za čoveka. Ličnost ne može da vodi produktivan život bez svrhe, upotpunjenosti i smisla. Samo na taj način postaje celovita. Produkti psihe kao što su: snovi, fantazije, simptomi, otpori, crteži itd..predstavljaju put za dolaženje do te celovitosti koja se u povjerljivom i otvorenom terapijskom procesu otkriva.

Izvor: Danas.rs

Adrijana Pejaković

2 komentara na tekst Analitička psihoterapija: Od Frojda do Junga

  1. Психологија за свој модерни статус дугује већу захвалност психоанализи него Вилхему Вунту, њеном официјелном оснивачу. Да није било њене (психоанализа) провокативне спекулативне природе не би себе конституисала као природну науку у правом смислу те речи.

  2. Stefan

    15/02/2015 at 16:50

    Nije los Jung. 🙂 A i Frojd je dobar. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *