Ulogujte se / Kreirajte profil

Pesnici Tang dinastije ( 618-907 A.D.), Tu Fu, Li Pai i Pai Chu-yi

” Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: Ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje “kako je to” stara Kina gotovo 3000 godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom”*…

“Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas ovde jedino i zanima, to pismo je izraslo iz jezika koji je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme prirodom…”*

“…Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno…”*

* Dragoslav Andrić iz predgovora knjige “Svet u kapi rose” (topla preporuka da je nađete i pažljivo pročitate)

Period Tang dinastije u Kini obuhvatao je skoro tri veka, koja su se poklopila sa lomovima u Evropi, uključujući i pad Rimske Imperije.

U to doba Kina je bila daleko najmoćnija svetska sila. Njena kultura je inspirisala i Evropu i ostatak Azije. U vreme ove dinastije Japan je preuzeo kinesko pismo i mnoštvo običaja. Istorija ljudske civilizacije je ispunjena ratovima pa drugačije nije bilo ni u ovom slučaju. Uticaj ratova na običan živalj je bila jedna od tema velikih kineskih pesnika ove dinastije kao što su: Tu Fu, Li Pai, Pai Chu-yi, Ho Chih-chang, Li Ho, Wang Han…

Du Fu

Du Fu

Li Bai

Li Pai (Li Bai)

Iz knjige “Svet u kapi rose” odabrao sam jednu pesmu Tu Fua u prevodu Dragoslava Andrića.

Iz knjige „Odabrane pesme Tang & Song dinastije“ pokušaću da Vam približim nekoliko kratkih pesama Li Pai-ja i Pai Chu-yi-a, dva velika pesnika Tang dinastije. Knjiga je prevod na engleski pesama više kineskih pesnika gore pomenute dve dinastije od veoma poznatog sinologa g-dina Rewi Alley. Svi engleski prevodi pesama kineskih pesnika iz ovog teksta su njegovo delo.

Svet-u-kapi-rose-korice-500x706

Scanned at 22.7.2013 14-56

  Tu Fu ( 712-770)

 

 Zavojiti potok

 Svaka latica što odleti, proleću

oduzme nešto; vetar ih svud razvejava,

tek tako, da me rastuži.

Da mi je samo da se nagledam cveća pre nego opadne; da mi je

da mi nikad ne dojadi vino, makar i

naliveno tugom.

U malom paviljonu, pokraj potoka,

gnezde se ptice – ribolovke; na visokoj

humci, u dnu vrta, jednorog spava.

Prodreš li u suštinu stvari,

izbićeš na trag sreće.

I čemu, onda, sputavati tela

prolaznim imenima?

Prevod: Dragomir Andrić

Li Bai (701-762) 

 

Moonlit Night

Over my bed the moonlight streams,

Making it look like frost – covered

Ground; lifting my head I see

The brightness, then dropping it,

And I filled with thoughts of home.

 

Misli u tihoj noći

Ležajem mojim se pruža puteljak

mesečine. Ili je možda inje?

Podižem glavu, i gledam Mesec,

nad brdima.

A onda, glava mi klone: mislim

na rodni kraj.

Prevod: Dragomir Andrić

Za ovu pesmu vezana je i jedna priča. Pesnik je ispevao ovu pesmu daleko od svog rodnog kraja. Vremenom pesma je postala sinonim za sve one Kineze, koji su daleko od kuće i koje muči ono što mi ovde zovemo nostalgija.

Pai Chu-yi ( 772-846 )

Grass

Pai Chu- yi ( 772-846 )

The grass grows tall and green

Yet each year it withers and dies away

Only to come again in the spring; even

Burn it and still it cannot be destroyed, for

The spring wind will bring it in fresh again.

Its sweetness lies over

An ancient road where pomp

Once strutted; its verdure

Hides the ruin of the city

Torn by war;

Waving in the breeze

It bows out so definitely the princes

And the bygone generals; and luxuriantly

Awaits the people, so certain to return.

  

TRAVA

Trava raste visoka i zelena,

Ipak svake godine uvene i nestane

Da bi se opet pojavila u proleće; I kada je spališ

Ne možeš je uništiti, jer

Će je proletnji vetar doneti opet

u svoj njenoj svežini.

Njena ljupkost prekriva

Antičke puteve, gde se

Spoljašnji sjaj jednom šepurio,

Njena bujnost

Krije ruine gradova

Nestalih u ratu;

Njišući se na povetarcu

Nedvosmisleno odustaje

Od princeza i prošlih generala;

A njena raskoš

Očekuje one,

Uverene da će se vratiti.

( prevod autora teksta)

Za ovu pesmu sam jako vezan. Čitajući prvi put knjigu „Selected poems of the Tang & Song Dynasties“, ova me je pesma odmah dirnula. Kasnije sam saznao da je baš ona pomogla tada mladiću Pai Chu-yi-u (Ba Ču Ji u našem izgovoru), da postane službenik na dvoru i da nastavi da se bavi poezijom. Jednom boraveći u gradu Lanfangu (administrativni centar Hebei provincije), jedan dečak mi je na pomen ove pesme istu odrecitovao bez zastajkivanja. Njegov otac mi je rekao da se ova pesma uči u nižim razredima. Sećam se da sam pomislio da za takav narod ima spasa, ako jednu ovako prefinjenu pesmu uče deca već sa 9-10 godina. Nadam se da nisam pogrešio…

New fur coat

 

Pai Chu-yi ( 772-846 )

 

New fur coat

White as snow, the newly woven cloth,

Stuffed with cotton soft as cloud,

Is thick and warm.

Now a man may work straight through to sunset

And sleep well straight through to dawn

With such fur coat even the coldest night

Loses its terrors and the whole body

Feels as warm as springtime;

In the middle of one night I had a thought

And so got up to walk around;

It was that a man should love others and not just

Take benefits for himself;

How I wish I had

A great coat long enough to cover

All people who are cold,

Making them as warm

As I.

 

Nova bunda

Bela k’o sneg, novoizatkana odeća

Punjena pamukom mekim k’o oblak,

Je debela i topla.

Sada mogu da radim do zalaska sunca

I spavam dobro do svanuća.

Sa ovakvom bundom i najhladnija noć

Ne teroriše i celo telo

Se oseća toplim kao s’ proleća;

Usred jedne noći probudi me misao

I ja skočih i počeh da s’ njom hodam unaokolo;

Čovek treba da voli druge ljude, a ne samo

Da ima od njih koristi;

Kako bih voleo

Da imam toliko veliku bundu

Da pokrije sve kojima je hladno

Pa da postanu topli

Kao ja.

(prevod autor teksta)

U ovoj pesmi, opet, Pai Chu-yi se dodirnuo suštine pisanja pesama i umetnosti uopšte. Srce, a ne glava progovara…Srce komanduje…Ali od njegove iskrenosti i glava se razbistri, kao kada uvrela voda odjednom prestane da kipi i pokaže dno posude. Ako moram da biram, znam uvek bih se opredelio za stranu srca, jer srcu verujem.

za P.U.L.S.E

Goran Đerić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *