Pjer Abelar i konceptualizam kao rešenje problema univerzalija

Pjer Abelar rođen je u Le Peju u blizini Nanta. Nakon završetka studija kod Roscelina (zastupnika nominalizma) Abelar osniva vlastitu školu, posećuje Melin, Korbeju i nastanjuje se u Parizu gde postaje izuzetno popularan kao predavač, ali i utemeljuvač metode sic et non, odnosno metode koja se zasniva na izvođenju dokaza za i protiv neke tvrdnje. Nakon epizode sa Eloizom, svojom učenicom zbog koje ga je njen ujak kastrirao (postala su poznata njegova pisma upućena njoj!), osuđena je njegova knjiga “O Božanskom jedinstvu i trojstvu”. Nisu pomogle ni njegove molbe upućene papi Inokentiju II, naprotiv, papa ga po drugi put osuđuje i zabranjuje mu da drži predavanja. Posle toga on se povlači u osam, u Klinu, i tamo ostaje do svoje smrti.

Bez sumnje, ”Abelar je bio, to je sasvim očigledno, čovek borbene naravi i bez milosti za svoje protivnike: on je ismejao svoje učitelje filozofije i teologije, Viljema od Šampoa i Anselma od Laona.” Zbog svoje oštroumnosti i borbenosti Abelara je progonio sv. Bernar, optužujući ga da ”zastupa jeretičko učenje ο Svetom Trojstvu” — optužba koju je Abelar uporno poricao. Ukoliko je reč ο filozofovim intencijama, on nije bio racionalista u uobičajenom smislu reči (nije imao nameru da poriče otkrovenje ili da odbaci svetu tajnu); ali svojom primenom dijalektike na teologiju on se ogrešio ο teološku pravovernost, iako ne namerno. Sa druge strane, upravo primena dijalektike na teologiju omogućila je progres teologije, i to je znatno olakšalo sholastičku sistematizaciju u XIII veku.

P. Abelar se posebno pokazao u rešavanju tzv. Univerzalija ili opštih pojmova. Sam pokušaj rešavanja problema univerzalija predstavlja sintezu realizma i nominalizma jer ”nema nikakve sumnje, da realno postoje pojedinačna bića i stvari – dok opšte (universalia) postoji u obliku subjektivnog jezičkog iskaza (lat. sermo), odnosno pojma (lat. conceptus)”, zapravo opšti pojmovi (univerzalije) postoje pre stvari (ante res) u Božijem duhu, u stvarima (post res) s obzirom na ljudsko mišljenje i govorenje”. Pjera Abelara, zbog takvog tumačenja i učenja crkva odbacuje a njegova dela spaljuje.

Pjer Abelar, je između ostalog, bio zastupnik racionalizma u oštroj suprotnosti sa raznim nominalistima i religioznim fanaticima. Uprkos tretiranja religiozno mističnih tema (kosmička duša i druge) oseća se svež dah u njegovim mislima. Poštovalac antičke misli i antičke kulture, Abelar iznosi nekoliko iznenađujućih teza u to gluvo doba fanatizma i neznanja.

Prvo, on smatra da je primarna nauka u odnosu na veru. ‘’Shvatanje (razumevanje) da bi se verovalo a ne verovanje da bi se shvatilo (razumevalo)’’. Znači, prvenstveno je da se stvari razumeju, a cilj saznanja jeste istina. I sa ovakvim tezama Abelar je navukao krajnju mržnju crkvenih velikodostojnika i njihovih servilnih apologeta. Za istraživanja pojava ovakvog mislioca predstavlja značajan događaj, utoliko iznenađujući ukoliko se zna, na bazi sigurnih istorijskih podataka, da su vekovi prošli bez značajnih filozofskih analiza. Još više skreće pažnju činjenica da je Abelar bio dostojni poglavar protiv sramne trgovine indulgencijama.

Njegova učenja su bila osuđena na dva crkvena sabora. Isto tako našu pažnju privlači Abelarovo istraživanje hrišćanske religije. To je u stvari prvi pokušaj da se bar ustanovi idejno poreklo jedne religije. Abelar je korene hrišćanstva i hrišćanske ideologije nalazio u starogrčkoj filozofiji. Ostaće poznat i kao preteča francuskog prosvetiteljstva.

Citati:
»Kada čujem reč čovek, u mome duhu javlja se izvestan lik koji je tako povezan s pojedinačnim ljudima da je zajednički svima a nije svojstven nijednom«

»Jer, kada ja mislim ο ovom čoveku samo kao ο supstanciji ili telu, a ne ο njemu kao živom biću, čoveku ili gramatičaru, ja očigledno ne pretpostavljam ništa izvan onog što sačinjava njegovu prirodu, ali time ne mislim sve ono što on jeste.«

Za P.U.L.S.E: Branko Milić

Tekstovi o filozofiji na portalu P.U.L.S.E

  Abelar, branko, Filozofija, Milić