Poetska geneza u jednom scenariju bez iskrica

U ovom članku pokušaćemo da analiziramo određene aspekte posthumnog dela Eureka, pesma u prozi, severnoameričkog pisca Edgara Alana Poa. Tekst je prvi put objavljen 1848. Radi se o delu koje je izazvalo dosta polemika zbog različitih razloga, između ostalog zbog teške umetničke karakterizacije, dubine njegovog kognitivnog uticaja i udara na svet nauke, posebno na fiziku i astronomiju. Prvo ćemo se baviti panoramnim pregledom pisčevog doprinosa van granica Sjedinjenih Država i interesom koje je njegovo veliko književno stvaralaštvo probudilo u Francuskoj i hispanoameričkom svetu. Potom nastavljamo analizom veze koju Eureka ima sa samom književnom karijerom Edgara Alana Poa kao i sa ostalim vidovima i poljima kulture. Analiziramo odnos nauke i umetnosti sa filozofijom,estetikom, a pre svega sa astronomijom tog vremena. Na kraju se ispituje i vaga o perspektivnoj, naprednoj dimenziji dela, kroz pitanje koliko se Eureka zaista odmakla od vizije svemira koju imamo danas i koji je uticaj mogla da proizvede na savremene tehnološke i naučne promene.

.

Pozadina i sadržina dela : Po u literarnom kosmosu

Edgar Alan Po je jedinstveni severnoamerički pisac. Rođen je 19.januara 1809. godine u Bostonu umire relativno mlad i to u četrdesetoj godini. Bio je izrazito plodan pisac, pesnik, romantični kritičar i novinar, poznat kao jedan od majstora kratke priče, forme koju je među prvima počeo da koristi u svojoj zemlji. Smatra se obnoviteljem gotskog romana, a posebno je ostao upamćen po svojim horor i kriminalističkim pričama, kao i po delima koja se mogu svrstati u žanr fikcije.

Komemoracija povodom stogodišnjice njegove smrti svečano je održana u mnogim delovima sveta 2009.godine. Kako Emron Esplin navodi, mora se istaći uticaj Poa na književni svet kao i uticaj sveta na savremenu sliku o Edgaru Alanu Pou i to sve zahvaljujući istaknutim piscima koji su njegova dela preveli. Prema Esplinu, E.A. Po gotovo sto godina nije bio sasvim priznat u svojoj zemlji. Naprotiv njegova dela su u XIX veku najpre na najveće odobravanje naišla u Francuskoj, a potom u XX veku popularnost se širi na špansko govorno područije i ostale zemlje.

Esplin takođe ističe da poput Bodlera i Kortasara, Po nailazi na velike branitelje njegove umetnosti i to kod pripadnika drugih kultura i jezika,

„Neretko su se među najistaknutijim pristalicama nalazili i vrlo priznati pisci tog vremena pa i danas. Među tim braniocima našla su se tri čuvena francuska pisca Bodler, Melarme i Pol Valeri koji su često prevodili i u svojim zabeleškama branili delo E.A.Poa. Lu Sjun, jedan od očeva moderne kineske književnosti, doneo je Poa u Kinu tako što je svom bratu Zuo-ren-u iz Japana poslao primerak knjige Zlatna buba. Maćado de Asis,jedan od najistaknutijih brazilskih pisaca, preveo je Gavrana na portugalski jezik i u svojim delima često primenjivao tehniku E.A Poa. Fernando Pesoa, poznati portugalski pesnik takođe je preveo Gavrana na portugalski jezika i ova lista bi mogla da ide beskonačno .”(Esplin 2011;200)

Kasnije zahvaljujući prevodima i širenju dela E.A.Poa na špansko govorno područije pre svega od strane R.Daria, H.Kortasara, H.L.Borhesa i H.Kiroge, ovaj pisac nastavlja da živi kroz svoju književnost i u XX veku.

Esplin to objašnjava ovako:

„Nudeći svojoj publici najistaknutija prozna dela E.A.Poa, kolege argentinci Hulio Kortasar i Borhes uradili su u XX veku za špansko govorno područije ono što je Bodler za francusko u XIX, približili su čitaocima ovih prostora život i delo E.A.Poa. Pre Kortasara neka dela Poa su već bila prevedena na španski jezik, bila su to dela fikcije. Međutim do ove dvojice gore navedenih niko nije ni pokušavao da prevede druga dela. Prvi je Kortasar koji je 1956. godine objavio dva voluma kompletne proze E.A.Poa na univerzitetu u Porto Riku i u časopisu Revista del Occidente de Madrid, objavljuje Dela u prozi E.A.Poa. Četrnaest godina kasnije takođe u dva voluma za izdavačku kuću Alianza Editorial, Kortasar objavljuje svoju prerađenu verziju prevoda priča i to pod naslovom Priče. Godine 1968. Kortasar prevodi jedini roman E.A.Poa Avanture Artura Gordona Pima, dok 1972.godine posvećuje se prevođenju kosmološkog dela Eureka.”(Esplin,2011:201)

Na kraju, posao koji je Kortasar obavio kao prevodilac omogućio je da dela E.A.Poa u hispanskom svetu nikada ne padnu u zaborav. Slika Poa koja je predstavljena publici odiše uticajem H.Kortasara i to kroz biografiju Život E.A.Poa koju je objavio kao prolog za Dela u prozi iz 1956.

„U ovom prologu Kortasar piše o životu ovog poznatog pisca osvrćući se na knjigu Israfil: Život i delo Edgara Alana Poa od Hirvi Alena , a ne na tri već popularne biografije objavljene na španskom jeziku: Edgar, život i delo (naslov na španskom jeziku korišćen za prevod poznatog prologa Bodlera), Retki R.Daria i prolog Armanda Basana za popularnu zbirku priča E.A.Poa prevedenih od strane različitih prevodioca i to pod naslovom Kompletan opus E.A.Poa iz 1944.godine. Ovi zapisi se u većem delu bave romantičnom stranom piščevog života u njima je Po je predstavljen kao čovek tragičar čija glavna muza je bio alkohol.”(Esplin, 2011:202)

Kortasar ga više opisuje kao čoveka namučenog, a ne inspirisanog alkoholom. Pravi jednu humaniju sliku pisca, predstavlja otvorenu borbu jednog brilijantnog uma sa teškim životnim problemima koji su više bili prepreka njegovom umetničkom stvaralaštvu nego inspiracija. Prolog H.Kortasara je u mnogo čemu bio popularan i pojavljuje se i u mnogim interpretacijama Kortasarovog teksta iz 1956. pa sve to poslednjeg reizdanja iz 2008-2009 godine. Biografija koju je Kortasar napisao i dalje opstaje kao protivteža viziji života E.A.Poa koju je Bodler imao i koja je toliko bila popularna u hispanskom svetu od polovine XIX pa sve do polovine XX veka.

.

Kosmička poema: Analiza Eureke

Eureka je knjiga asocijacija, veza i pomirenja između suprotnih pojmova kao što su materija i duh, univerzum, poezija i slikarstvo. Estetika prožeta duhovnim kategorijama (Vinselete,2008:41). U uvodu Eureke, pisac predstavlja delo kao knjigu istina, ne zato što istinu govori, već zato što obiluje lepotom koja ga čini istinitim. Kaže:

„…Sanjatorima koje veruju u svoje snove kao da su jedina stvarnost. Njima predstavljam ovo delo kao Proizvod umetnosti, kao Roman ili ako nije previše smelo kao Pesma.Ono što ovde izlažem je istinito, samim tim da umre ne može, ali ako ikada ipak bude utabano i mrtvo, rodiće se ponovo u Večnom životu. Međutim, posle svoje smrti želim da ovo delo bude tretirano kao pesma..”.(Po,1972:15)

Krsteći je kao knjigu istina, Po svom delu daje gotovo biblijski značaj, iako oprezno naglašava da je ne naziva tako zbog istinitosti teksta samog po sebi već zbog lepote istine koju logika dela iskazuje. Kako kaže Elizabet Vinselete :

„ U ovakvom kontekstu lepota čini da Eureka bude istinita, s obzirom da istovremeno gradi istinu i izgrađena je od istine.Ovo je samo jedan od paradoksa koje Po pravi. ” (2008:36)

Međutim, kako ona sama kaže, Eureka u svojoj suštini priznaje postojanje naivne književnosti, čitanje dela kao nečeg iskrenog, ne satiričnog pre svega zavisi od prihvatanja Poa kao naratora (Vinselete,2008:37). On želi da dotakne i gane svoju intelektualnu i duhovnu publiku, a da bi u tome uspeo, novi Po je u suštini isti stari Po,biće koje uživa u moći percepcije, koje je iznad ostalih lica Poa kao pisca (koje svoje čitaoce ispunjava uživanjem u neobičnom). U predgovoru Eureke Po očekuje da njegovi čitaoci, njegova publika delo prihvati kao istinu, ali i kao srećnu istinu drugačiju od one koju su njegovi savremenici objavljivali.(Po,1972:15).

Isto kao i Kjerkegor, glasom kao proročkim, Po dovodi u pitanje uskost intelektualne metodologije, tendencije da sve procese razuma kategoriše kao deduktivne ili induktivne, a priori ili a posteriori. On insistira da razum ne treba da se ograničava samo na I-ILI (nešto potpuno suprotno disjunktivnom egzistencijalizmu koji je danski filozof objasnio u svom delu Ili-Ili).(Kjerkegor,1987 a).

Kao što je rekao pesnik, filozof, prorok, Po iznova stvara istoriju kosmologije kako bi postavio temelje nove teologije, u kojoj se prepliću grčka i klasična judeohrišćanska tradicija. I paradoks je suština ove teologije, tako da čitanje Eureke treba shvatiti kao svojevrstan kriptogram ili slagalica. Otkriće istine u Eureci podrazumeva prihvatanje ovih paradoksa.(Vincelete,2008:37)

„Predlažem da ispitmo univerzum, sreću da je duh spreman da istinski primi, prihvati i doživi lični doživljaj. Onaj što sa vrha Etne baci pogled na okolinu, ostaje impresioniran pre svega širinom i raznolikošću scene koju posmatra. Samo brzo okretanje na stopalima može ujediniti panoramu i istaći uzvišenost njenog jedinstva. Međutim kao što nijednom čoveku na vrhu Etne nije palo na um da se okreće na svojim stopalima tako nijedan čovek nije uspeo da doživi jedinstvo perspektive; i za posledicu, sve okolnosti koje mogu biti sadržane u tom jedinstvu nemaju pozitivnu egzistenciju za čovečanstvo. ”(Po,1972:16).

Argument, u oba slučaja-u priči i u Eureci, koristi dva lika Aristotela (Aristotela) i Hoga (Fransis Bekon) kako bi kritikovao aristotelovsku dedukciju i bekonovsku indukciju, zato što otkrivaju nedovoljno resursa za shvatanje Univerzuma.

„Mudraci su se zadovoljili zabranom bilo kog drugog protivnika,sadašnjeg, prošlog ili onog koji tek dolazi, stavili su tačku na svaku sumnju u pomenutoj temi, propagiranjem rigoroznog zakona, kojim su aristotelovski i bekonijanski put jedini mogući pravac u kom staze spoznaje treba da idu.ײ

„Kategorično vas uveravam”, nastavlja epistolu: „da ova pitanja izlažem nepristrasno,i biće vam lakše da shvatite koliko apsurdnih restrikcija je u to vreme trebalo da uspori razvoj nauke one koja zaista pokazuje svoj napredak,kako celokupna istorija pokazuje, kroz naizgled intuitivne skokove.”(Po,1972:19-20)

Po argumentuje prećutno da su kontradikcije suština istine u njenom približavanju razumu. Po ističe da je lepota u govoru suprotnog, u kontriranju, u suprostavljanju. Kako Vinselete kaže :

„S tim, potvrđuje svoju veru u sjedinjenje estetike i nauke.Satira o Aris Totelu dovodi u pitanje izjave Aristotela o Bogu i Univerzumu.Pravi Aristotel je smatrao da univerzum ima malu vezu sa verovanjem u postojanje Boga. (37)”.

„Nije imao obavezu da poštuje. Ipak, Po je sve samo ne dvosmislen.On zavisi od grčko-ptolomejske kosmologije, koja je prerađena u srednjevekovnoj filozofiji kako bila u slozi sa judeo-hrišćanskom.”.(38)

U tom smislu čini se da se Po poistovećuje sa mišljenjima do kojih je skoro posle vek i po došao filozof Karl Poper. Ovaj austrijski mislilac smatrao je da iako su ciljevi umetnosti i nauke različiti, nauka traži istinu umetnost savršenstvo, umetnost može takođe biti smatrana scenarijom za rešavanje problema počevši sa istraživanjem novih teza , do njihovih međusobnih sukoba do različitih rešenja istog problema itd.(Ortega 2003:238).

„Prirodno , u umetnosti,problemi i načini nihovog rešavanja su specifični. Ipak postoji jedna dodatna analogija isto kao i u nauci, u razvoju umetnosti koja gradi svoj put idući od problema do problema ,metoda kritičke analize koja se koristi za rešavanje istih igra glavnu ulogu… Primena kritičke analize je razlog zbog kog autor može da ide dalje od svojih mogućnosti i da da rezultat koji prevazilazi granice njega samog.”(Poper, citiran od strane Elizabete Pietruške-Madej, 2001:37)

Poper smatra da sam metod dokazivanja i grešenja je ono što objašnjava evoluciju svrhe umetnosti i sistema vrednosti tipičnih za umetnički izraz. Smatra da oni koji shvataju pojam umetnosti kao običan izraz ili prezentaciju umetnikovih osećanja , često imaju i mehaničko shvatanje kreativnog procesa. Poper je odbijao da prihvati ekspresionističku teoriju umetnosti koja tvrdi da suština umetnosti leži u umetnikovom izrazu ,njegovoj ličnosti,unutrašnjem svetu i osećanjima . ( Ortega , 2003:240)

U skladu sa Vinseleteovom , za E.A. Poa nauka i umetnost jedna drugu podražavaju, pesnik je posmatrač. Kako pesnik tako i naučnik imaju odgovornost da objasne Univerzum. Mnogu Poovi junaci potkrepljuju ovu teoriju. Npr. August Dupin predstavlja pesnika i naučnika istovremeno, požuruje naratora Zločina u ulici Morg da pokaže kako su „genijalci uvek fantastični i da imaginativna istina nikada ne prestaje da bude analitička ” (38). Zbog toga,  ministar se u priči izražava o Dupinu na sledeći način:

„Kao pesnik i matematičar, odlično je pojmio stvari, da je bio samo običan matematičar ne bi tako nikada mogao razmišljati. (P&T,691)… Kako smatra Bendžamin Fišer: Poovo glavno opažanje o nauci je bilo to što se često činila neispravnom, u tolikoj meri da je bila na granici logičnog funkcionisanja i mehanističke filozofije XVIII veka. Ovo poslednje, uvek je negiralo značaj mašte u poretku svetske misli.Iz istog razloga u uvodu Eureke Sonet nauci, Po se bavi devalorizacijom poezije u smislu imitacije, njenim odbacivanjem koje se temelji na pogrešnom shvatanju i nametanjem empirizma u pesničkoj misli. (Vinselete, 2008:38), budući da je u kosmologiji najbitnije pitanje gde počinje jednostavnost.”

Po se bazira na primat percepcije kao način na koji se vraća intuiciji i ponovo se izjednačava sa senzibilitetom romantizma. (Vinselete,2008:40) Prema tome, definišući Eureku ne samo kao poemu već kao i ljubavnu poemu, Po nudi delo koje se bavi intuicijom, percepcijom i transformacijom. Kurtis Bruks, pozivajući se na M.H.Abramsa de Kutsa u Ogledalu lampe, pokazuje da

„Po bez pomoći platonskog ili idealističkog mošljenja , miri svoj mehanički univerzum (materija) sa svojom poezijom (duhom), tj menja Kutsovo i Kjerkegorovo (ili nauka ili poezija) u vezu koja ih obe uključuje (i nauka i poezija). ”(Vinselete, 2008:40)

„Evidentno je da niko nije mogao da pretpostvi da se ovde vodi borba da apsolutnu nemogućnost izrazimo ili bar to pokušamo pomoću reči beskonačno. Moja namera je da pokažem ludost pokušaja da se dokaže beskonačnost ili bar ono što mi takvim smatramo, kroz neku od grešaka u pojmljenju koje se pak vrlo često javljaju. Ipak kao individui mi je dozvoljeno da kažem da ne mogu da zamislim beskonačnost i ubeđen sam da nijedno ljudsko biće to ne može. Duh koji nema svest o sebi, koji nije navikao na samoanalizu svojih postupaka, često sebe može da zavara.” (Po,1972:31)

Kolevka života: samo lepota, samo poredak

Šta je onda Eureka? I koje je njeno pravo značenje? Po kazuje istinu kroz svoje mitove i metafore. Barbara Kantalupo objašnjava da Po kreira svoju verziju univerzuma kroz jezički izraz primenjujući ligvističku definiciju Bartesa o performativnoj Eureci, u smislu da je ona savršeno jedinstvo izgovorenog i učinjenog.( Vinselete, 2008:40:41)

Neki analitičari dela E.A.Poa, posebno oni specijalizovani da izučavaju njegove romane i strašne priče u XIX i XX veku , nikada nisu mogli da sistematizuju i shvate doprinos Eureke. Istraživači koji su se bavili biografijom Poa kao i njegovi kritičari nisu razumeli delo tako ekscentrično i udaljeno od dotadašnjeg njegovog interesovanja, usmereno ka smrti njegove supruge. Ipak mnogi napori skorašnjih istraživača polako pokazuju rezultate u nalaženju i shvatanju izvora iz kojih je Po crpeo snagu da stvori ovo vrhunsko delo moderne književnosti, koje ruši granice nauke i kuca na vrata fikcije. Ajzak Kortni Fugate je pasionirani istrživač koji se bavi izučavanjem Eureke, polazeći od pomalo filozofskog stava udaljenog od analiza Poovog dela na koje smo do tada nailazili. Fugate je tragač filozofskih izvora koji su inspirisali Poa, on je tkač čuda koja ova knjiga nudi svetu nauke i umetnosti.

U ranim godimana pre Poovog rođenja, nemački filozof F.B.J. Šeling smatrao je da čitava nauka i poezija nastaju u samo jednoj našoj misli o jedinstvu i izvoru svih stvari. Stvarajući Eureku Po je govorio o davnim tradicijama koje su polazile od Nikolasa de Kuse (1401-1464),preko Đordana Bruna, Lajbnica i Kanta, samog Šelinga i potom Koleridža, von Homboldta i mnogih drugih. To je tradicija koja poreklo, prirodu i sudbinu samog čoveka poistovećuje sa kosmosom.

„Tvrdim da se Poova Eureka zasniva na ovoj istoj tradiciji , kako direktno tako indirektno, menjajući osnovne kriterijume u skladu sa filozofskom doktrinom i senzibilitetom samog Poa.(Fugate, 2012:109)… Eureka se može čitati pomno i odgovorno kao doprinos metafizičkoj kosmologiji koja se razvijala u Nemačkoj kroz dela Kanta i Šelinga. Jednom kada ovo bude razjašnjeno, mnogi zagonetni aspekti Eureke dobiće objašnjenje i samim tim, evidentna je potreba da se otkrije značenje iako je može primetiti da je danas to malo potcenjeno od strane sekundarnih izvora.

Da bih uspeo, skrenuću pažnju na niz sličnosti koje pokazuju da Poovo delo pripada tradiciji slično onoj koja prati filozofsku kosmologiju. Dakle, ima mnogo drugih sličnosti između Poa i Šelinga , fokusiraću se na poslednje vraćajući se na one delove koji imaju veze sa ukrštanjem ideja i sistematičkom građom univerzuma i odgovarajućeg naučnog i poetskog metoda. Tako ćemo videti da suština kosmološke misli nemačkih filozofa leži u toj tradiciji. ”(Fugate,2012:109-110).

Dok je detaljno izučavao Eureku , Fugate dospeva u svet gotovo neverovatnih sličnosti koje su motivisale nastanak Eureke, Kantova kritika čistog uma i Šelingov pristup. Eureka kako je i sam Po tvrdio je metafizička poema u svakom smislu te reči. Po nas od početka obaveštava da će se baviti fizikom,metafizikom, često i matematikom univerzuma kao i njegovom duhovnom i materijalnom dimenzijom tj.„njegovom suštinom, poreklom,nastankom, trenutnim stanjem i sudinom. ” U nastavku teksta „Po podseća čitaoca da se njegov cilj više bazira na fizički nego na metafizički poredak.”(109)

Kako smo ranije videli,

„Po je obazriv u upotrebi termina univerzum kojim imenuje legitimnu tezu ovog dela , ne u njegovom fizičkom značenju , već u punijem, metafizičkom koji opisuje celinu kao lepu i potpunu u svakom biću tako u jednoj reči stoji i moguće i stvarno i materijalno i duhovno i prošlost i sadašnjost i budućnost- ceo Kosmos je uključen.”(Fugate,2012:109)

Kant je filozof koji je gotovo sto godina pre Poa opravdavao potragu istinom u shvatanju personalizacije subjekta.

„U srcu Eureke se krije vrlo neobična koncepcija strukture kosmosa i to ona koja se ne nalazi bilo kojoj teoriji davne ili srednjevekovne kosmologije. Iako njeni koreni potiču od starih mislilaca poput Kusa, Kopernika, Bruna, njena prva prava i detaljna razrada se vidi u spisima Imanuela Kanta kada se smatralo da proroda i večni zakoni koji su propisani radi recipročnog uticaja njenih činioca nisu samozadovoljavajući početak koji bi bio potreban u odsustvu postojanja Boga ”…(Fugate, 2012:110)

Suština svih stvari treba da ima svoj početak u fundamentalnom biću. (Kant citiran od strane Fugatea, 109:110) Iz ovog razloga otkrivaju se među njima veze harmonije koje postaju vidljive, opipljive,  jer njihovi atributi potiču od jednog izvora znanja i razumevanja koji je višeg nivoa.

„Ne možemo reći da znamo bilo šta o prirodi i suštini Boga,da bi to znali moraš biti i sam po sebi Bog. Potrebno je sam po sebi biti Bog- sa ovakvom rečenicom koja još uvek odzvanja u mojim ušima, usuđujem da se zapitam da li je naše trenutno neznanje o Božanstvu ustvari neznanje u kom se duša nalazi večno osuđena na to od strane Njega-, ipak sada bar, Nerazumljivi, zbog Njega ,smatran Duhom, tj kao nešto nematerijalno, razlika koju umesto definicije koristimo za efekte razumljivosti, zbog Njega, kao postojećeg Duha, zadovoljimo se ove noći sa pretpostavkom da je stvorena ili istrgnuta ni iz čega zahvaljujući svojoj volji, u jednom delu prostora koji centralno zauzimamo, u jednom periodu koji ne nameravamo da odredimo, u svakom slučaju najudaljenije.” (Po, 1972:33)

Mudrost njegovog stvaralaštva opisala je sve ove veze i u njih utisnula mogućnost da se razvijaju kada se svedu na svoje sopstvene moći, samo lepota,samo poredak.Kada sve ovo uzmemo u obzir, priroda nam se čini dostojanstvenijom no inače. Jedino što može da je zaustave na tom njenom razvojnom putu je ništa više do lepote i poredka. (Fugate, 2012:111)

U skladu sa Kantom, osnovna karakteristika božanskog poredka kosmosa i glavni dokaz stvaraočevog apsolutnog genija je mogućnost da prikaže dinamičnost i savršenost harmonije ,kroz svoje delanje i samim tim nezavisno od bilo koje druge božanske radnje. Savršenstvo, drugim rečima treba da bude sažeto u zakonima mehanike koji vladaju kosmosom.(111.)

.

Poreklo,crna svetlost i boja : Po i Olbersov paradoks

Godine 1823. nemački fizičar Henrik Vilhelm Olbers razvio je sledeći paradoks da ako je kosmos beskonačan i zvezde su svuda rasprostranjene onda bi u bilo kom pravcu da pogledamo trebalo da vidimo zvezdu i tamno nebo bi trebalo da bude svetlo. Ipak nebo je tamno. Zašto ? Ne postoji zadovoljavajući odgovor, ali najprihvatljiviji do sada je taj koji kaže da univerzum nije postojao oduvek i da je imao početak .(Alberto Roho,2011: link)

„Po iznosi sledeći predlog i to da je u prvobitnom jedinstvu stvari , već postojao sekundarni uzrok svih stvari zajedno sa utisnutim kodom neizbežnog uništenja.”

Tako da se može kazati da naša vizija neba predstavlja samo udaljenost koju je svetlost prešla u nekom vremenu od nastanka univerzuma . Ne vidimo udaljene zvezde koje su daleke zato što svetlost koju su one počele da emituju još nije stigla do Zemlje. Univerzum je beskonačan ili bar ako ne beskonačan onda je van svih naših mogućnosti da ga izmerimo; ipak vidljivi kosmos je mali i ne može da bude potpuno prekriven zvezdama (Roho,2011-link), Ni fizičar ni astronom nego E.A.Po je bio taj koji u Eureca: Poema u prozi kaže:

„Jedini način da se razume prostor koji naši teleskopi pronalaze u svim pravcima , jeste zamisliti prostor koji je toliko veliki da nijedan zrak koji dolazi od mesta gde je univerzum nastao, još nije uspeo da dodje do nas. Neverovatno, zar ne? Možda i ne toliko. Kada nauka dodje do granica razumevanja, potrebna joj mašta, a Poova mašta je zasigurno bila najslobodnija i najmoćnija u to vreme.

Na osnovu onoga što znamo o svetlosti, možemo reći da imamo siguran dokaz da udaljene zvezde postoje ili su postojale tako što ih sada vidimo kakve su bile tokom niza predhodnih godina. Odatle proizilazi zapažanje da svetlost koja je danas vidljiva u maglinama jeste jednostavno svetlost koju su površine zvezda emitovale tokom niza godina . Procesi koji se sada odvijaju i posmatraju nisu pravi već samo obični duhovi prošlosti. Zaključak je da uslovi koje sada posmatramo na zvezdama nisu aktuelni , već odavno završeni u prošlosti i samim tim moj argument o relativnom stanju zvezda i maglina ne izaziva nikakve posledice. ”( Po,85-86)

Subjekt je taj koji na kraju generiše sve postojeće: Kosmos.

Fugate smatra sa druge strane da ova vena nije jedina koja hrani Poovo mišljenje. Sama udaljenost koju je Šeling uneo u Kantov ekstremni subjektivizam, ga navodi da održi balans između materije i duha, forme i suštine, Univerzuma i prvobitnog jedinstva (koji je takođe propisan u konceptu piščevog univerzuima)(114 a 117).

Po stvara Eureku kao hibrida filozofije i religije koji pokušava da odgonetne pitanja stvaranja i smrti, misterije univerzuma. Eureka se približava i udaljava ( Vinselete ,2008:38) od metafizike i fizike kako bi uspela da učvrsti osnovu u kojoj se duh i materija stvaraju . Kurtis Bruks pronalazi sličnosti između Poa i Empedoklea, presokratovskog grčkog filozofa. Ovo može da bude mogući izvor Poovih ideja…

„Ljungkvist smatra da Po neguje uzvišenost Eureke kao metafore Božije moći u potrazi za otkrivenim znanjem ,opsesija ili monomanija duše u potrazi za beskonačnim. Jednostavnost Poa se ravna sa komentarima Burkea koji kaže da svaka genijalna stvar treba da bude jednostavna i kompletna. ”( Vinselete , 2008:39)

Po učvršćuje lepotu poetske jednostavnosti-teorija koja obuhvata paradoks beskrajnosti i sićušnosti (jednostavnosti) iako su suštinski različiti. U Poovoj kosmologiji materija se rastura i to rasturanje dozvoljava potencijalnu energiju , moć celog univerzuma u datom trenutku, Jedinstvo.

„Pod pretpostavkom apsolutnog jedinstva primarne čestice dalje se implicira na njenu beskrajnu deljivost. Dakle, zamislimo da se čestica ne troši potpuno u svom širenju kroz prostor. Pretpostavimo da čestica, sićušna do te mere da je teško možemo i zamisliti, kao svojevrsni centar isijava sferično u svim pravcima koji su po našim kriterijumima nemerljivi, ali ipak odredjeni, i to u prostoru koji je ranije bio prazan, ogroman, ali ipak ograničen.”( Po,1972:35)

Po želi da stvori analogiju između poetskog stvaranja i stvaranja univerzuma.Bez sumnje on je bio svestan igre reči koja implicira na to da reč univerzum (universo) kada se prevede bukvalno dobija značenje samo jedan stih.

„Etimološki smisao, osnova versusa u univerzumu otkriva takođe da reč univerzum (universo) ima unutrašnju dijalektiku , tako da koren reči versus može značiti okrenuti se ka ili okrenuti se protiv nečega.”

Sama reč je dakle paradoks. Pesnik treba da stvara na tom nivou kao da je interpretator Božije pesme ili pesme univerzuma. Pesnik u Eureci koristi svoju intuiciju kako bi dešifrovao tekst čiji je sam Bog autor. (Vinselete, 2008 39:40)

„I sada vidimo da naše uobičajene ideje o iradijaciji, odnosno sve naše poznate ideje o njoj su izvedene na osnovu procesa koje vidimo na osnovu svetlosti. Ovde postoji jedna stalna emanacija svetlosnih struja, snage za koju nemamo pravo da kažemo da je promenjiva. Dakle u ovoj iradijaciji nepromenjive i stalne snage , prostori bliži centru neizbežno bi trebalo da budu puni ozračene materije u odnosu na one koji su udaljeni od istog. Ipak još nije zamišljena nijedna iradijacija poput ove . ”( Po,54).

.

Zaključak: Nebo prekriveno znacima

Naučni značaj Eureke je veliki. Ipak , istraživači Poovog dela ostali su iznenađeni , naučnom potvrdom nekih piščevih nagađanja. Bez naučnih dokaza na kojima bi mogao da zasnuje svoja razmišljanja Po će ustanoviti neke koncepte fizike i astronomije koji neće biti opovrgnuti u budućnosti. Njegovo uviđanje i neverovatna mašta pokrčiće teren nekim kasnijim spoznajama.

Po je pogrešio u mnogim stvarima, ali neke teške greške je uspeo da spreči. Potvrda njegovih tvrdnji bila je moguća sa razvojem nauke i tehnike savremenog doba. Na ovaj način, primećujemo da određena umetnička dela (maestralna književna dela i dela iz drugih sfera) mogu da imaju veliki uticaj na nove vidove saznanja , otkrića i teorijskog doprinosa u svetu nauke. Usavršavaju se vremenom i diktiraju promene. To je i u slučaju Eureke, književnog dela Edgara Alana Poa, završenog 1848. godine, godinu dana pre njegove smrti.

Ovde se naime nije razmatralo o životu zvezda, podrazumevalo se da su večne. Nije se znalo za pojavu širenja svemira, ni za relativitet, ni za kvantnu mehaniku. Iako se znalo za brzinu svetlosti pretpostavljalo se da je svemir beskrajan i nepromenjiv. Nije se znalo takođe ni da svemir ima poreklo. Huble je tek u trećoj dekadi dvadesetog veka potkrepio teoriju da se svemir širi. U vreme kada je Po živeo verovalo se da je svemir beskonačan i beskrajan u vremenu i prostoru.

Veliki prasak, kao početak Univerzuma i ideja da se on širi su teze na kojima E.A.Poa insistira u svom delu , i iz ovoga se kasnije rađaju ostale ideje koje njegovo razmišljanje čine genijalnim i vizionarskim. „Ono što nazivamo univerzunom je ništa drugo do njegovog trenutnog stanja koje se vremenom širi”, kazuje nam Po na kraju Eureke.(128).

Ovo je vrlo iznenađujuće razmišljanje čoveka koji živi u 1847. godini. Kako ranije rekosmo, prva naučna teorija koja govori o širenju univerzuma pojaviće se godinama kasnije . To se dogodilo tek 1965.godine kada je uhvaćena radijacija koja je generalizovana u svim pravcima prostora i kada je nauka priznala da je svemir pored Velikog praska nastao i iz koncentracije materija-energija. Bilo je potrebno da prođe mnogo godina i da se razvije adekvatna tehnika da bi se ideja koju je Po u svojoj knjizi izneo bila i naučno potkrepljena.

Nezamislivi, ali realni svetovi E.A.Poa nisu samo predlog za paradoks koji se nalazi u značenju imena univerzuma – jedan stih (universo) ili u značenju univerzuma kao stiha koji u sebi sadrži i svog oponenta -versus (na latinskom značenje je protiv ), već su i predlog da se nauka i umetnost udruže na način na koji Po predlaže. Samo što u ovom slučaju stvaralac,bilo da je naučnik ili umetnik stvara u laboratoriji života.

Po je narator dela koje istovremeno otkriva i objašnjava kroz intuiciju i maštu Univerzum koji se rađa, širi i umire. Univerzum koji je shvatljiv kroz metafiziku koja stvara njegovu vrednost povezujući makro i mikro, fizičko ili materijalno i mentalno, uzvišeno i grandiozno sa nečim što se na prvi pogled čini beznačajno.

* Ovaj članak je bio prikazan kao likovna postavka na Četvrtom internacionalnom festivalu pisaca,istraživača,izdavača i umetnika;Intelektualni dijalog kroz srpski i međunarodni uanometnički iskaz.,koji se odvio u Valjevu od 1.VI 2012. do 3.VI 2012 . godine .na koji je bio pozvan i profesor-istraživač sa Univerziteta u Guadalahari , Umberto Ortega i Viljasenjor. Orginalni naziv izložbe je bio Širenje univerzuma i obuhvata vezu između umetnosti,književnosti i nauke koja je bila predmet njegovog projekta Veza između književne kreativnosti i drugih medija i promena koje se javljaju u budućnosti na tehnološkom i naučnom polju.Jedno komparativno-prospektivno istraživanje utemeljeno na epistemičko-poperijanskom pristupu 2010-2013. Ortega i Viljasenjor je takođe pozvan od strane organizatora da bude jedan od osnivača Novog internacionalnog centra umetnosti u Rajkoviću u Srbiji. Alonso Santijago Ortega Gonzales je postdiplomac na katedri za fiziku Univerziteta u Guadalahari,trenutno piše tezu na polju kosmologije.

Bibliografija

Abrams, Mejer H. (1971.), Ogledalo i lampa: Romantična teorija i kritička tradicija
Oxford University Press, SAD , c1953.

Ajnštajn,Albert (1985.) O teoriji relativiteta i drugim naučnim doprinosima (prevod Hose M. Alvarez Flores i Ana Goldar), Sarpe ,Madrid

Esplin Emron (2011) „Po kosmopolita : Uvod ”, u The Comparatist, Vol. 35, 2011,
University of North Carolina Press, str..198-210.

Fugate,Kortni (2012) „Nemačka kosmološka tradicija i Poova Eureka” ,u Edgar
Allan Poe Review, Vol.13, N° 2, Fall 2012, Penn State University Press, str..109-134

Kjerkegor,Soren (1987a) ili-ili ,vol 1, edicija i prevod H.V. Hong i E.H.Hong Princeton: Princeton University Press.

Li,Moris,S. (2009) „Verovatno Po”, u American Literature Vol.81, N° 2, jun 2009.,Duke University Press,str. 225-252.

Minser,Čarls V. ; Torn, Kip S. I Viler,Džon A. (1973) Gravitacija ,W.H.Freeman & Co., New York, NY, c1970.

Ortega-Viljasenjor, U. (2003) „Teorijska građa za proučavanje kreativnosti: poperijska misao u umetnosti i nauci”, u Alpha: revista de artes, letras y filosofía, str. 235-250

Po,Edgar A. (1972) Eureka (prevod H. Kortasar Alianza Editorial, Madrid), c1956, 129 str.

Roho,Alberto G. (2010) Naučni kafe, Razmišljanja o nauci pre svega (ciklus 2011) Program za naučni razvoj SECYT,Nacionalni Univerzitet u Krdobi
Dostupno na linku:http://www.secyt.unc.edu.ar/cafecientifico/index.php?sec=201105cienciayarte&col=1&ciclo=2011 i http://www.secyt.unc.edu.ar/cafecientifico/index.php?sec=201105cienciayarte&col=1&ciclo=2011

Roho,Alberto G. (2010) Fizika u svakodnevnom životu ,Siglo Veinituno editores, Buenos Aires,c.2007

Roho,Alberto G. „Književnost i nauka.Četiri primera jedne interesantne razglednice”, dostupno na linku: HYPERLINK “http://www.albertorojo.com/lyc/”http://www.albertorojo.com/lyc/ . (poseta sajtu 15.novembra, 2013).

Rindler,Volfgang(2001) , Relativitet. Specijalni,opšti i kosmološki , New York, Oxford University Press,

Solcfus,Ben (2012) „Margitini književni afiniteti: Bodler i Po”, u Intertexts, Vol.16,N°2, Fall 2012, Texas Tech University Press,str. 29-53.

Vinselete,Elizabet (2008)„Lepota,istina i svet: Proročanstvo i teologija Poove Eureke”, u The Edgar Allan Poe Review, Vol. 9, No. 2 (Fall 2008), str. 36-54
Objavio : Penn State University Press, str. 36-54.

Autor
Umberto Ortega i Viljasenjor

Prevod sa španskog jezika
Prof. Ivana Šarčević

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  edgar alan po, Hulio Kortasar, Ivana Šarčević, Kjerkegard