Ulogujte se / Kreirajte profil

Poljska poezija – Tadeuš Ruževič

2

MOJA POEZIJA

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“ . Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja.

Izgledalo mi je da sam prvi čovek koji je rekao: „dobar dan“, „voda“, „sunce izlazi“. Stvarao sam poeziju za preplašene i oslepljene. Učili smo da govorimo iz početka. Oni i ja.

Samo čovek očajan ili nihilista može opisivati pomoću biranih slika „lepotu“ dok pred našim očima umire istina.

Samo čovek očajan ili rezigniran opisuje cvetove višnje, pun mesec, paune u vrtu; silazi još jednom u hladni pakao estetike.

Ja sam vikao ili ćutao ne misleći o estetici.

Takav je izvor moje poezije i poetike.

Krik se ne mora učiti. A ćutanje dolazi posle krika kao smrt posle jurnjave života.

LAMENT

Vama se obraćam sveštenici

učitelji sudije umetnici

obućari lekari referenti

i tebi moj oče

Saslušajte me

Nisam mlad

neka vas vitkost moga tela

ne zavarava

ni nežna belina vrata

ni vedrina otvorenog čela

ni malje nad slatkom usnom

ni smeh anđeoski

ni korak gipki

nisam mlad

neka vas moja nevinost

ne uzbuđuje

ni moja čistota

ni moja slabost

krhkost i jednostavnost

dvadeset mi je godina

ja sam ubica

ja sam oruđe

slepo kao mač

u ruci dželata

ubio sam čoveka

i crvenim prstima

milovao bele grudi žena

Unakažen nisam video

ni nebo ni ružu

pticu gnezdo drvo

svetog Franju

Ahila i Hektora

Punih šest godina

iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi

ne verujem u pretvaranje vode u vino

ne verujem u oproštaj greha

ne verujem u vaskrsenje tela.

3

KAKO JE DOBRO

Kako je dobro Mogu da skupljam

jagode u šumi

mislio sam

nema šume i jagoda

Kako je dobro Mogu da ležim

u senci drveta

mislio sam drveće

ne daje više hlada

Kako je dobro S tobom sam

kako mi srce bije

mislio sam čovek

nema srca

.

USPOMENA PRVA

Ona spava pored njega

sve slabija

sve starija

bez oslonca u sebi

bez oslonca spolja

otkrivena cela

puna ožiljaka od uživanja

puna ožiljaka od rana

od ljubavi od dece

Gledajući je

on se seća detinjstva:

suseda što je hvatao pacove

u železnu klopku

dolazio je

s čeličnim šiljkom

i probijao pacove

ubod po ubod

pri izlazećem suncu

.

USPOMENA DRUGA

Jesen

Stajala je u prozoru

hladna modra oka

ruku pokrivenih

pegama od žuči

crvenih noktiju

Tvoj beli šeširić

koji ti je zbacio vetar

leti

kotrlja se stazom

između trnjina

ti trčiš za njim

smeješ se i cičiš

ti stalno trčiš

ja te hvatam u zagrljaj

4

ODREŠENE RUKE

Kada bi ona umrla

imao bih ruke odrešene

Šta je svezao onaj činovnik

u crnom iznošenom odelu

šta smo potpisali onog dana

u prisustvu dvaju svedoka

šta smo rekli

potvrdili

šta je rekao onaj činovnik

želim vam sreće

vrata su se zatvorila

kad bi ona umrla

imao bih ruke odrešene

.

U ŽURBI

Čitao je knjigu

bila je nedelja po podne

u malo poznatom gradu

u centralnoj Evropi

na drugoj polukugli

sada mračnoj

dvoje ljudi čekalo je

smrtnu presudu

negde daleko tutnjao je voz

u sobi je bilo vidno

moglo je da bude trinaest časova

osetio je

da mora da odluči

da mora nešto da učini

odmah

jer čekao je već dvadeset godina

znao je da mora da izabere

da je to poslednji trenutak

hteo je da se pokrene

ali nije mogao da se seti

o čemu se radi

zaboravljao je sve dublje

drugi ljudi se se kretali živo pored njega

rađali se i umirali u žurbi

.

MOŽE SE

Pamtim da su ranije

pesnici pisali „poeziju“

mogu se još pisati pesme

mnogo mnogo godina

a mogu se takođe raditi

mnoge druge stvari

.

NEPOZNATO PISMO

Ali Isus se sagnuo

i pisao prstom po zemlji

zatim se opet sagnuo

i pisao po zemlji

Majko tako su zaostali

i prosti da moram da pokazujem

čuda stvaram takve smešne

i nepotrebne stvari

ali ti ćeš shvatiti

i oprostićeš sinu

pretvaram vodu u vino

vaskrsavam mrtve

hodam po moru

oni su kao deca

treba im stalno

pokazivati nešto novo

zamisli

Kada su mu se približili

Matej Marko Luka Jovan

zaklonio je i izbrisao

slova

zanavek

5

ZA SRCE

Video sam

specijalistu kuvara

zavukao bi ruku

u njušku

i kroz dušnik

ugurao je u unutrašnjost

ovce

i tamo živo

hvatao srce

stiskao prste

na srcu

čupao srce

jednim trzajem

da

to je bio specijalista

.

KO JE PESNIK

pesnik je onaj koji pesme piše

i onaj koji pesme ne piše

pesnik je onaj koji kida okove

i onaj koji okove na sebe nameće

pesnik je onaj koji veruje

i onaj koji ne može da poveruje

pesnik je onaj koji je lagao

i onaj koga su slagali

pesnik je onaj koji je jeo iz ruke

i onaj koji je odsecao ruke

pesnik je onaj koji odlazi

i onaj koji ne može da ode

.

O IZVESNIM OSOBINAMA TAKOZVANE POEZIJE

Na primer

poezija gubi moć

već posle ponoći

malo zamora

menja je

da ju je nemoguće prepoznati

pretvara je u pregršt reči

lišenih života

u nešto monstruozno

kao cvet od papira

kao ljubav od mesa

poezija gubi vid

o ponoći

ili samo u podne

posle ručka

poezije nema

pri rođenju

i pri umiranju

nema poezije

u 22 časa

prvog marta 1961. godine

nema poezije

u čoveku hladnom

i nema poezije

u čoveku vatrenom

u mlakom

u mlakom može da živi

da se razvija

cedi se iz pukotine

iz mane

1

NACRT ZA SAVREMENU LJUBAVNU PESMU

A belinu je ipak

najbolje opisati sivilom

pticu kamenom

suncokrete

u decembru

ranije ljubavne pesme

bili su opisi tela

opisivali su ovo ili ono

na primer trepavice

a crvenilo je ipak

potrebno opisivati

sivilom sunce kišom

bulke u novembru

usta noću

najplastičniji

opis hleba je

opis gladi

ima u njemu

vlažna šupljikava sredina

topla utroba

suncokreti u noći

grudi trbuh butine Kibeline

izvorski

proziran opis

vode

jeste opis žeđi

pepela

pustinje

izaziva fatamorganu

oblaci i drveće ulaze

u ogledalo vode

Nedostatak glad

neprisutnost

tela

jeste opis ljubavi

to je savremena ljubavna pesma

7

Desiće mi se nešto loše?

neće mi se desiti ništa

preživeće sve ovo

koliko puta savremeni čovek

može da izgubi dostojanstvo

i tako

odmah čim se završi

sva ova

istorija sa malim i

prihvatiću se posla

šta? jeste

još jednom ću se prihvatiti posla

jeste! učiću kineski

da li vredi

svakako

veliki rodoljub

pesnik Lu-ju

živeo je u razdoblju

1125-1210.

kad su Mongoli osvajali

Kinu

napisao je

9300 pesama

u to vreme u Kini su se

pesme pisale

odozgo nadole

i od desne strane na levu

.

UCMEKAN

Ucmekan

daskom

na smetlištu Pjer Paolo

pokušava da ustane iz mrtvih

vuče se

na sunce leti

u stisnutim rukama

ljudsko krvavo nosi

splovilo kao ptiče

u gnezdu

pred presto Gospoda

i zemlja

ona azurnoplava

nezemaljski lepa

u praskozorju jutra

crni prišt u krilu

mlečnog puta

pljuje krv i spermu

baš si ti Pjer Paolo

rekao

„Čovek vidi izdaleka čoveka

koji ubija drugog čoveka

Svedok je delanja,

distancira se od njega… „

neki čovek

video je izdaleka

drugog čoveka

koji je ubijao tebe

La Terra vista dalla Luna

Il porcile

staja

jedva operušeni klinac

žutokljunac

giovine di primo pele

pekarčić sa vatrenim očima

pekarice Fornarine

tako je zategao guzove

obraze

debelo crevo raja

amorino

u staji

još nedorastao za konopac

za smrtnu presudu

koji jede govno sveta

jedan od junaka

Sala ili 120 dana Sodome

stvoren po liku

i podobiju Boga

s njuškom do neba

Pjer Paolo čeka

na strašni sud

.

USRED MNOGIH POSLOVA

Usred mnogih poslova

veoma hitnih

zaboravio sam

da treba i

umreti

Lakomislen

zanemarivao sam tu dužnost

ili sam je ispunjavao

nemarno

od sutra

sve će se izmeniti

počeću da umirem brižljivo

mudro optimistički

bez gubljenja vremena

8

SMEH

Kavez je bio tako dugo zatvoren
da se u njemu izlegla ptica
ptica je tako dugo ćutala
da se kavez otvorio
rđajući u tišini
tišina je tako dugo trajala
da se iza crnih šipki
razlegao smeh

tumblr_l9ramwHOSt1qahuhj

priredilaАна Арп

A.A.A

Časopis Gradac, mart-juni 1981, „Svetska poezija danas“, priredio Raša Livada.

Preveo sa poljskog Petar Vujučić.

Slike : Miguel Laino 

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Poljska poezija – Tadeuš Ruževič

  1. sascha ein

    21/11/2015 at 03:42

    čovjek je pjesma
    dokazuje i ovaj pjesnik
    čovjek je pjevan
    i prije nego je propjevao
    nego li je u stih sebe i svijet stavio

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *