Ulogujte se / Kreirajte profil

Pravila fatalne privlačnosti

Opisati ljudsku lepotu je isto tako nezahvalno i teško kao kada bi vas neko pitao da opišete strah ili ljubav. To su  stvari koje kada prepoznate, osetite.

Pesnik je možda to najbolje definisao:

Lepota je vidljiva ali nedostižna – neodrživa;
ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti
niti se za što kupiti, niti se može od ljudi oteti
niti od Boga izmoliti. Kao priviđenje je nestvarno i kratkoveko
a draže od svega što je živo, stvarno i na dohvat ruke.

Ovako bi trebalo da izgleda najlepša žena na svetu kako je vide naučnici

Ovako bi trebalo da izgleda najlepša žena na svetu kako je vide naučnici

Kriterijumi za procenjivanje lepote , ili lepog, menjali su se kroz istoriju zavisno od epohe, kulture i ličnog afiniteta. Standardi fizičke  lepote su uvek bili promenjiva kategorija i podložni normama koje im je diktirala trenutna kultura i društvo. Kriterijumi za fizičku lepotu u plemenima u centralnoj Africi nisu isti kao u današnjoj civilizaciji, kao što nisu ni skulpture žena sa izraženim atributima ženstvenosti iz paleolita, i kasnije Rubensove žene zamamnih bokova, stomaka i grudi. Medjutim, poželjan standar idealne lepote i najzanimljiviji deo na ljudskom telu  je uvek ostao isti, simetrija lica.

Simetrija lica ne predstavlja samo fizičku privlačnost,već predstavlja i zdravlje.

Edler je tvrdio u svom istraživanju da je bilateralna simetrija važan pokazatelj zdravlja i bitan faktor u  privlačnosti medju polovima. U današnje vreme, simetrija kao i asimetrija mogu da budu podjednako atraktivne i interesantne, naročito u umetnosti.

Simetrija lica je interesovala i Suzi Malin, slikarku portreta iz Londona, Engleska. Na osnovu istraživanja koja je vršila na 50 poznatih parova napisala je knjigu Ljubav na prvi pogled. Suzi je pokušala da utvrdi šta ih je to privuklo. Došla je do zaključka da postoje tri aspekta simetrije lica koja utiču na individue da se dopadnu jedni drugima : ehoizam, harmonija i prima copulism.

Ehoizam je privlačnost dvoje ljudi uzrokavana identičnom simetrijom lica, kao jaje jajetu.

Harmonija je kada lica dvoje ljudi imaju sličnu proporciju izmedju čela i nosa, nosa i ustiju i ustiju i brade.

Prima copula, ili prima copulism je kada par ne deli nikakvu sličnost, ono što ih je privuklo jedno drugom je podsvesno podsećanje na njihovu prvu ljubav- majku, oca.

Nekoliko ilustrativnih primera iz knjige Ljubav na prvi pogled:

Slučaj Madone i Gaja Ričija. Njih je spojila harmonija i ehoizam, što vidi na fotografiji. Oboje imaju naglašen oblik lobanje i veliku simetriju: istu razdaljinu izmedju čela i završetka nosa, jake brade što pokazuje podjednaku dominaciju. Ima neznatnog ehoizma kada su nasmejani/oblik usana/.

Čarlsa i Dijanu je privukla harmonija lica  i ehoizam, sličan oblik očnih kapaka i gornje usne, kao i oblik obrva.

Džona i Joko Ono spojio je ehoizam, kao i Brada Pita  Dženifer Aniston.

Merilin Monro je spojila harmonija sa Robertom Kenedijem, ali ehoizam i harmonija sa Džekom i samim tim i jača privlačnost.

Veze i privlačnost koje su ostvarene zbog prima copule – zaljubljivanje u osobu koja podseća na prvu jaku emocionalnu vezu, bilo otac kod žena, ili majka ili dadilja kod muškaraca, je slučaj kod princa Čarlsa i Kamile.

Primer ljubavi na prvi pogled kada su sva tri atributa uključena, i ehoizam i harmonija i prima copula je kod Elton Džona i Dejvida, kao što je bio i kod Bila Klintona i Monike.

Još nekoliko primera fatalne privlačnosti:

Ehoizam  je zanimao i fotografa Džulijana Volkenštajna/Julian Wolkenstein koji je za projekat Echoism napravio seriju fotografija spajajuci dve leve polovine lica i dve desne i stvarao nove identitete jedne te iste osobe. Snimljeni portret bi podelio na dva dela pa bi od svake polovine sistemom ogledala pravio dva nova portreta koja se primetno razlikuju od originala i daju sasvim novi identitet sa drugašijim karakteristikama. Prilikom fotografisanja od slikanih se tražilo da ne pokazuju emocije.

Za P.U.L.S.E: Snežana Moračić

Jedan komentar na tekst Pravila fatalne privlačnosti

  1. knjiski_moljac

    09/06/2013 at 19:00

    Ovu ,,definiciju” lepote, kako vi kazete na pocetku clanka nije naspisao Aleksa Santic, vec Ivo Andric u romanu ,,Na Drini cuprija”! Toliko bi bar trebalo da znate o nasem nobelovcu, ako niste vec procitali roman, prvo dobro proverite koje izvore koristite za clanak!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *