Ulogujte se / Kreirajte profil

Prekolumbijska estetika kao temelj budućnosti

Postoje različiti i veoma stari koncepti koji su utkani u meksičku estetiku, a koji potiču iz kosmologije jedne od najstarijih civilizacija sveta, mezoameričke civilizacije. Najviše se ističu pojmovi Teotl, Koren istine, Cvet i pesma i Božansko srce. U ovde započetom i ne tako laganom poslu pokušaćemo najpre da razjasnimo i potom istaknemo vrednost studije oca Anhela Marije Garibaj i učitelja Migel Leona Portilje u kontekstu fundamentalnih shvatanja prekolumbijske estetike. Potom ćemo pokušati da pojasnimo objašnjenja i studije brojnih istraživača  i predavača iz različitih zemalja koje su se tokom vremena pojavile,a vezane su za ovu temu. Svojom  pojavom  ove studije su obogatile značenje  i pomogle tumačenju raznih pojmova meksičke kulture ukazujući pritom na njeno bogatstvo i različitost. Takođe pokušaćemo da istražimo mistično-religiozne, šamanske i panteističke aspekte ove kosmologije, naročito kako bi se utvrdio njihov uticaj na estetske kanone prošlih vremena, kao i na viziju i vokaciju savremenih Meksikanaca, posebno umetnika i zanatlija.

Na kraju ćemo dokazati i utvrditi značaj analiziranih pojmova i njihovo kosmološko jedinstvo kroz humanističko nasleđe Kecelkoatla i skorašnjih otkrića na hramu podignutom u njegovu čast u Teotivakanu.

Sacred Architecture Series, ‘Altar, in the middle of forrest’ (40-30 cm), mixed media on amate paper, 1999

Uvod

Postoji niz činjenica ili faktora koji sprečavaju objektivno sagledavanje vrednosti koje imaju drevne civilizacije sa prostora današnjeg Meksika i ostalih američkih područija. Procesi kolonizacije ovih prostora početi su davno i trajali su, izazivajući pritom potiskivanje kulturnih vrednosti, uništavanje pisanih dokumenata i supresiju učenih ljudi koji su znali da čitaju sadržaj istih. Na još veću nesreću, dokumenta koja su kasniji hroničari pisali nisu ništa drugo nego pokušavanje oživljavanja izgubljenih kulturnih nasleđa (Ernandes Tores, 2004). Ipak, kako je Loret Sežirne, poznati i priznati arheolog, antropolog i etnolog istakla  jednom prilikom, a to je da  i pored osporavanja kritičara koji su dovodili u pitanje istorijsku vrednost pisane dokumentacije na navatl jeziku, nastale u vremenima pre i posle konkiste, uspele su da se savladaju naizgled nesavladive prepreke i zahvaljujući otkrićima arheologa u poslednjih 100 godina, studijama vrednih i strastvenih istraživača iz oblasti antropologije, astronomije, astrofizike, same arheologije, epigrafike, ikonografije, morfologije i simbolike, sada se istinski može približiti mezoameričkoj kulturi i shvatiti literatura pisana na gore pomenutom jeziku. Kada se jednom otklonila  vremenska distanca između nas, obavijeni mistikom drevni hramovi ističu svoju simboliku, a sada uz pomoć pesmarica, hronika i napretka u dekodiranju majanskih hijeriglifa, tekstovi napuštaju svoju tajanstvenost, prestaju da budu enigma i teže da se pretvore u eho pun prelepih misli (Loret Sežirne,1984,str:6)

Kosmologija, Teotl i metafora Korena

Razni istraživači sa  katedre za filozofiju antičke meksičke kulture smatraju da je u osnovi navatl filozofije ideja jedinstva večite autogenerativne i autoregenarativne moći, snage i energije-tj.ono što Navatl narod naziva teotl(pogledati Bun 1994; Burkhart 1989; Klor de Alva 1979; Monagan 2000; HB Nikolson 1971; Tausend 1972).

Elizabet Bun (1994: str. 105), etnoistaričarka, akademik, specijalista u oblasti prekolumbijske umetnosti sa Univerziteta u Tulani, ističe da je istinsko i pravo značenje pojma teotl je duh, sveta i obezličena snaga  koju karakteriše moć.

Prema Horheu Klor de Alvi, teotl implicira na nešto više od božanskog, ali ipak u opštoj terminologiji znači sveto. (1979: str.7).

Znamo da je ovakva kosmologija razvojnog karaktera. Šta to zaista znači? Znači da je teotl shvaćen ispravno, ne kao statični, tajnoviti i jednolični entitet, već kao neupitna i nezaustavljiva energija koja se stalno menja i u večitom je pokretu. Teotl kao i kontinuirano širenje kosmosa, prema Džejmsu Mofeu i još nekim misliocima može se okarakterisati kao dijalektičko polarni monizam. Monizam koji podržava teze da su kosmos i svi činioci u njemu jednaki teotlu i da se teotl manifestuje kao stalna oscilacija, suprostavljenih, ali komplemetarnih polova. (Dž.Mafe,2014).

Ova dualnost zauzima formu stalnog suprostavljanja različitih polova, koji su nezavisni i komplementarni i koji svojim sukobljavanjem dele i objašnjavaju različitost i trenutnu volju i moć univerzuma. Zbog svoje promenljive prirode, teotl se ne može tačno i adekvatno definisati ni kao biće ni kao ne-biće, već kao nešto što će tek biti. Biće i nebiće su jednostavno dve manifestacije ili dva lica teotla dijalektički povezana.

Sacred Architecture Series, ‘Izapa’ (60-40 cm), mixed media on amate paper, 1999

Šamanistički, panteistički, mistično-religiozni i estetski elementi

Navatl filozofi  su izučavali teotla sa panteističkog stanovišta. Šta to konkretno znači?

  1. Sve što postoji čini jednu celinu koja je sveobuhvatna i u kojoj je sve međusobno povezano,
  2. Pomenuta celina ili jedinstvo je sveto,
  3. Sve što postoji je jedno i jednako, samim tim je jedinstveno i kao takvo spojeno je sa svetim. (U vezi sa panteizmom treba videti Levina 1994.Hunta 1997. i Nikolasa 1959. svi imaju slična tumačenja hispanske metafizike).

Kako Eva Hant objašnjava:

Stvarnost, priroda i iskustvo nisu ništa više do različitih manifestacija bića – tzv. jednog. Sveto je i jedno i sve. Takođe je i promenljivo, sveznajuće, sačinjeno iz slika koje se konstantno menjaju i nikada se ne zaustavljaju i iznova se stvaraju. (Hant 1977:55).

Stvaranje kosmosa iznova i iznova od strane Teotla takođe je deo stalne transformacije i retransformacije bića. Navatl narad ovaj proces shvata na dva načina međusobno povezana. Jedan se odnosi na estetiku i tumači se da je Teotl  božanski umetnik koji se neprestano stvara iz sebe samog  i urušava u sebe samog kao kosmos. Kosmos je in Xóchitl, in Cuicatl (Cvet i pesma) Teotla. Navatl narod koristi cvet i pesmu da označi umetnost i kreativnost  kao opšte pojmove i aktivnosti kroz koje čovek izražava i kopira različite manifestacije teotla (pisanje poezije, pevanje, stvaranje muzike, slikanje, pisanje sve su to lica teotla, s tim što je navatl narod slikanje i pisanje smatrao istovetnom aktivnosti).Kosmos kao cvet i pesma je jedno veliko umetničko delo Teotla ili bolje rečeno, njegova metafora u pokretu. (Markman i Markman, 1989.).

Drugo shvatanje se odnosi na autopreobražavaje teotla u šamanskom smislu. Kosmos je maska ili tzv. navatl teotla. Reč nahúatl-nahual-nagual je izvedena od od pojma nahua-lli što znači  šaman koji menja formu što dalje aludira na njegove indijanske šamanske korene. Stalni razvoj kosmosa i njegovi različiti aspekti mogu se okaraktrerisati kao maskiranje ili menjanje razlčitih kostima.(P.Furst:1976. Gingerih 1988., H.B. Nikolson 1971, Ortiz de Monteljano 1990.).

Teotl se predstavlja i maskira pred  ljudskim bićima na različite načine kroz umetničko-šamanske forme i kroz materijalizaciju postojećih entiteta: bića, planina, drveća, insekata itd. Sve te pojave su razna lica teotla koji se kako možemo primetiti stalno menja kao metafora korena i istine na koju Stiven Peper ukazje (1970.), a što Alfredo Lopes Ostin (1997.) kvalifikuje kao arhetip, logički početak koji vlada navatl filozofijom i ujedinjuje je. Teotl poseduje metafizička, epistemologička, moralna i estetska lica tako da istovremeno se predstavlja kao izvor svega,kao stvarnost, spoznaja, vrednost, čast i lepota.(Mafie, 2014.).

Sacred Architecture Series, ‘La Venta’ (120-90 cm), mixed media on amate paper, 1999

Pojam ljudskog bića, Teotla i estetike u zajedničkom kontekstu.

Nakon svega šta možemo zaključiti o pojmu ljudskog bića  i pojmovima umetnosti i kulture? Sve su to koncepti života. Ljudi  duboko  spoznaju stvari tek kada se njihov duh istinski povezao sa Teotlom. Navatl civilizacija je svoju suštinu videla u stalnom razvoju i napretku. (Brotertston . 1979.) Svesna spoznaja je put ka kognitivnom razvoju. Može se  shvatiti kao cvet koji svakom ljudskom spoznajom procveta u čovekovom srcu. Tako  se Teotl pokazuje i dozvoljava da bude spoznat. Ljudsko znanje kao generativna pojava teotla  predstavlja put na kom se  On  nalazi i spoznaje u svim svojim oblicima. Znanjem je čovek sposoban da razume, prikaže, dokazuje i izražava pomenuti koncept teotla.

Ljudi teotla spoznaju srcem, ne razumom. Smešteno na sredini tela, između glave koja simbolizuje razum i utrobe koja simbolizuje strast, srce je jedino sposobno da održi ravnotežu  neophodnu za razumevanje teotla. U prilog ovom, navatl mudraci tzv. Tlamatini pribegavaju cvetu i pesmi (poeziji, muzici, slikanju-pisanju) i kroz njih brane i proklamuju gore navedeni koncept. Cvet i pesma dolaze iz srca  koje je ritualno pripremljeno da podnese i održi  ravnotežu  između razuma i strasti, muškog i ženskog, aktivnog i pasivnog. Ono što označava ovu ravnotežu je Kecelkoatl (Pernata zmija). To je izraz ili metafora dubokog humanizma prikazanog u ovom biću koje prevazilazi granice svog postojanja i stapa se sa teotlom. Ovo je pojam koji zaokružuje svaku ponaosob i  ujedunjuje sve vrste kultura sa prostora Meksika u jedan mezoamerički civilizacijski koncept (počev od kulture Olmeka, kako je to istakla Sežurne). Iz ovih razloga se ovaj pojam utemeljio kao božanstvo koje su poštovali i učenici i tlamatini. Kombinacijom delova tela ptice, koja simboliše nebo i zmije, koja simboliše zemlju, Pernata zmija se samim tim može posmatrati kao jedinstvo suprotnosti; jedinstvo muškarca i žene. Kao u jedinstvo mudrosti i umetnosti u biće Kecelkoatla utkana je ekvivalentnost umetničke inteligancije i lepote. Kako nas podseća Rafaela Akoste de Ariba, Oktavio Paz je baveći se prehispanskom kulturom, izveo jedan vizuelni arheološki  eksperiment  pokušavajući da umetnost i mezoameričku civilizaciju umetne u savremene okvire njegovog shatanja meksičke književnosti. On nam pokazuje da umetnost nadživljava društva u kojima je nastala i to se najbolje vidi kroz njihovu arhitekturu, spomenike i ostala umetnička dela koja služe kao mostovi kojima se možemo vratiti u prošlost. Silazak sa ovog puta i potpuni preobražaj koji su Meksikanci preživljavali kroz svoju prošlost pa do danas najbolje pokazuju vrednost meksičke revolucije. (2009: na linku).

Harmonija kosmičkog bogatstva i kulturnih razlika

Prošlost nam dozvoljava da spoznamo civilizacijske i kulturne promene pojma Kecelkoatla kroz milenijume i to zahvaljujući arheološkom otkrićima i zaostavštini. Ono što je navelo Oktavia Paza  da istraži i bolje shvati arhitekturu drevnih naroda sa prostora Meksika jeste i želja da prodre u um plemena koja su ih stvarala. Bio je to veliki napor koji ima korene u istraživačkoj radoznalosti. (Akosta, 2009.) i koji nam je pomogao da izdvojimo dva bitna aspekta:

  1. Sa jedne strane je doslednost, originalnost i uticaj koji imaju estetski kanoni svake od kultura koje čine ovaj civilizacijski mozaik. Kako G. Bonfil opisuje i kaže ovde se  radi o jednom složenom i raznolikom procesu čija se spoznaja konstantno obogaćuje novim arheološkim i istorijskim saznanjima. (1989:12).
  2. Sa druge strane ovo neizrecivo bogatstvo, raznolikost i duhovna snaga se održala do današnjeg dana u meksičkoj estetici ne samo zahvaljujući nizu umetničkih tvorevina koji nesumnjivo postoje širom zemlje, već prevashodno zahvaljujući rukama milionima ljudi koje i danas stvaraju i distribuiraju rukotvorine nastale na korenima i tradiciji drevnih civilizacija.
  1. U ovom poslednjem segmentu, trebalo bi izraziti ogromnu zahvalnost istorijskoj arheologiji koja nam je svakako omogućila da se bar malo približimo korenima. To nam najbolje ukazuje Džoel Palka, profesor antropologije sa Univerziteta u Ilinoisu koji kaže da je arheologija indijanskih lokacija u Mezoamerici značajno doprinela izučavanju promena u indijanskoj kulturi, naročito pošto u pisanim izvorima nema dovoljno podataka o autohtonim društvima. U mnogim situacijama arheologija jedina nudi podatke o istorijskim lokacijama i naseljima Indijanaca, ili bolje rečeno ona dopunjava istorijska i etnografska saznanja.(Dž.V.Palka , 2009:p 302).

Ovako nam i sam istraživač ukazuje na značaj predmata nastalih ručnim radom, iako je neosprna činjenica da se uvozom dobara sa Starog kontinenta značajno promenila ekonomija autohtonog stanovništva Mezoamerike.

Palka iznosi i ovo bitno zapažanje:

Prisustvo evropskih proizvoda u mnogim ruralnim sredinama nije imalo velikog uticaja. Domaći proizvodi, naročito oni od keramike i razne posude od kamena opstali su u upotrebi uz manje promene oblika, načina proizvodnje i namene. Uticaj konkiste je bio manje izražen u društvenom i materijalnom smislu dok je situacija u kolonijalnim gradovima ipak bila drugačija,tu se uticaj svakako oseċao. U ruralnim oblastima se indijanska kultura održala i uticaj evropljana se tek kasnije video. Istovremeno kulturni život Indijanaca, uključujući i svakodnevi kao i lokalna ekonomija nastavili su da se razvijaju bez značajnije promene.(2009 : 302)

Sacred Architecture Series, ‘Tzintzuntz+ín’ (40-30 cm), mixed media on amate paper, 1999

 Opšta kosmogeneza meksičke etike 

Sve istaknuto  nas navodi da pomislimo da je suština pojma koji smo ranije analizirali prožeta bogatstvom reči, muzike, umetnosti i vidi se u izobilju i raznolikosti narodne kuture u današnjem Meksiku. Mnogi simboli, predmeti, tehnike i radovi opstali su kroz vreme, dok su neki evoluirali dolaskom materijala i tehnologija drugih kultura. K.R. Đordano (1997:52). Kako nam Rafael Akosta ukazuje, sam Oktavio Paz dotiče se bitnih elemenata veze između modernih i mezoameričkih civilizacija. Senzibilnost jednog i simbolika drugog elementa, ističe da je ova umetnost logika oblika i formi koje se prevode u kosmologiju. Različitost mezoameričke civilizacije se vidi u suprotnosti. Zahvaljujući modernoj estetici ova dela nastala u davnoj prošlosti su istovremeno i savremena, ističe O.Paz.

K.R.Đordano uspeva sa lakoćom da poveže i jednostavno objasni čudesan i složen proces kulturnog razvoja Indijanaca, njihove kolektivne svesti, naselja i svakodnevnog života.

Sa hrišćanskom religijom, indijanski umetnici ponovo pronalaze mogućnost da se izraze kroz novi poredak ponikao iz sinkretizma koji se tada formira. Testo dobijeno iz srca kukuruza neće se više koristiti za pravljenje nekog od njihovih božanstava, sada će se od nje praviti  realistično prikazane  i predivne figure Hristovog raspeća. Ručni radovi i proizvodnja istih obogaćena je materijalima, oblicima,  dizajnom i bojama evropskog, azijskog i afričkog porekla. Novi zanati poput obrade stakla i gvožđa, rezbarenje i ostali, malo po malo su se uklopili u život Indijanaca i na taj  način obogatili već postojeću raznolikost zanatskih radova.

Nije apsurdno istaći da Kecelkoatl i dalje živi i to ne samo kroz postojanje pojedinih obreda i plesova (korasaj i višarika) u današnjim indijanskim selima. Hesus Huareti kaže da se i danas Pernata zmija vidi u svojim antagonističkim manifestacijama šamanskog: Strela sa zvonima, rep, pejotl i kieri, Jutarnja zvezda i Večernja zvevda, Dnevno sunce i Tamno sunce.Ovi primeri simbolično pokazuju kosmičku borbu svetlosti i tame, naročito izraženu u američko-indijanskoj mitologiji. (2002:64).

Na isti način Teotl živi u svakom Indijancu ili mestiku koji svakodnevno otkriva dobrobiti bundeve ili agave i njena vlakna pretvara u tkaninu, ili u onom ko od zemlje napravi predmet ili pak onom ko pamuk pretvori u prelepi materijal. Bogovima se ipak poklanja ono najlepše: žad-srce planine – klesan je  kako bi ukrasili svoje tvorce i zlato sinonim za Sunce čija je obrada smatrana božanskom rabotom tako da je ono  moralo  da potvrdi svoje sveto poreklo i u procesu obrade bude savršeno. (Romero, 1997 : 33 ).

U stalnoj oscilaciji između lepog i korisnog, plezira i svrhe, zanatski poslovi nam daju celokupnu sliku društva. Vrednost njihovih proizvoda je najistaknutija za vreme praznika i ceremonija. Tada kolektivizam doživljava vrhunac i ogleda se u ritualnim pripremama, u kojima se skoro uvek koriste proizvodi ručne radinosti. Pošto je praznik  obeležavanje pripadnosti nekoj filozofiji i vremenu, onda se kolektivizam deli među svim svojim članovima , kao sveti hleb, datum koji se pamti. Tada se jedan običan sud ili predmet pretvara u simbol jedinstva i pripadnosti. (O. Paz ,1997 : str. 137).

Transmutation of the resplendent quetzal (120-80), oil pastel on amate paper, 1992

Estetika i nasleđe za budućnost 

Zanatstvo je vrlo značajno za zemlju posebno ako se uzme u obzir da je Meksiko na drugom mestu u svetu po proizvodnji ručnih radova i u skladu sa R.Đordanom procenjuje se da u zemlji ima preko pet miliona zanatlija od kojih neki  žive u velikim gradskim centrima, dok velika većina ipak živi  u ruralnim sredinama i indijanskim zajednicama. Podatak je od ključnog značaja kako bi se potvrdila volja za očuvanjem suštinske meksičke kulture.

Nezavisno od granica koje Vlada postavlja, narodno stvaralaštvo se razvija i opstaje i u republikama i u carstvima. Grnačarstvo, trgovina, muzički instrumenti koji se pojavljuju na freskama Bonampaka preživeli su majanske sveštenike, astečke ratove, kolonizatorske fratre, meksičke predsednike i takođe severnoameričke turiste. Narodno stvaralaštvo nas čuva od globalizacije i tehničko-tehnološkog ujedinjenja. Očuvanjem različitosti, čuvamo istorijske korene. Suštinski gledano zanatstvo nema istoriju, ako istoriju gledamo kao tok neprkidnih promena. Između prošlosti i sadašnjosti nema prekida… samo kontinuirano nizanje događaja i priča. Današnji umetnik se bori da savlada večnost, dizajner budućnost, a zanatlija želi da sustigne vreme. Tradicionalno vezan za prošlost, ali bez vremenskog ograničenja, proizvod zanatskog rada nas uči da ne verujemo onom što vidimo u ogledalu istorije i  iluzijama budućnosti. Zanatlija ne želi da pobedi vreme, već da se sjedini sa njim u njegovoj prolaznosti. Njihova dela kroz ponovno i ponovno stvaranje neprestano žive. (Octavio Paz, 1997 : 137-138).

Čini se da milioni Meksikanaca, što zbog potrebe, što zbog kreativnosti odbijaju da skrenu sa puta kojim je prekolumbijski umetnik krenuo pre više vekova, kreirajući dela, mistična i zahtevna koja traže potpunu posvećenost uma i tela, nadljudsko strpljenje, tehniku i kulturnu pripremljenost kako bi se dosegla potpuna savršenost. (M.L. Portilja ,1983 : 169-170).

Umetnik je bio dobar poznavalac navatl nasleđa i posedovao je odlične tehničke sposobnosti. On se pretvara u biće koje može da razgovara sa svojim srcem moyolnonotzani, reč koja se ponavlja u skoro svim tekstovima. Stalno spoznavanje sebe i obraćanje srcu-yóllotl. Poznavalac velikih doktrina svoje religije i drevnih mudrosti neće se smiriti  dok ne otkrije simbole i metafore cveća i pesmi koje mu mogu odgonetnuti smisao i koren života. Taj smisao kasnje bi bio umetnut u sve što nas okružuje kako bi ljudi primili poruku. ( Leon-Portilja, 1983:169-170). 

Iz nekog čudnog razloga, izgleda da teotl živi kroz jedinstvenu pojavu svakog predmeta nastalog od meksičkih ruku  i čini se kao da se iznova manifestuje kroz postojanje mesta starih milenijumima kao što je grad  Teotivakan, čije značenje po Vetankortu aludira na mesto gde se obožavaju bogovi ili kako  Vejtia prevodi, Soba bogova. Pošto je reč nastala od reči teotl – bog čija veza je ti, hua– reč koja znači prisvajanje i sufiks can koji ima značenje mesta, proizilazi dalje  da se naziv Teotihuakan može prevesti kao mesto gde su oni što poseduju boga u sebi , odnosno oni koji obožavaju bogove.

Iako etimologija potvrđuje enigmu da je to grad koji je otkriven i baptizovan od strane Meksikanaca, takođe moramo istaći da je to i svetilište čije stanje istovremeno objašnjava ne samo njegovo kosmičko i praistorijsko postojanje oslikano u Hramu Kecelkoatla, već i njegov mitski povratak u današnji svet i u budućnost. Hram posvećen Kecelkoatlu je mesto pod kojim leži niz tunela ispunjenih raznim simbolima i figurama – otkriće jedva objavljeno u oktobru 2014. godine. Ovo je svakako jedno od najčudnijih i najmističnijih umetničkih tvorevina koje nas vraćaju u doba drevne  Mezoamerike. Ceo prostor na kom se nalazi grad pod kosmičkim je  znakom Teotla, Korena -i stine; Cveta i pesme. Ovaj božanski i predivni antički gradski centar obasjava budućnost kulture i civilizacije.

Autori:  

                Umberto Ortega Viljasenjor

                Alvaro Felipe Ortega Gonzales

Pripremila: Ivana Šarčević

Bibliografija

Akosta de Arriba, Rafael (2009).  “Octavio Paz y la crítica de arte”, Revista Excelencias, Br.4. Dostupno      na linku:

http://www.revistasexcelencias.com/arte-por-excelencias/editorial-4/reportaje/octavio-paz-y- la-critica-de-arte. ( 22.avgust, 2015).

Bun, Elizabet P. (1994). The Aztec World. Washington, DC: Smithsonian Books.

Bonfil Batalja, Giljermo (1989). México profundo. Una civilización negada, México, D.F.: Gri jalbo, CONACULTA, c1987.

Broterston, Gordon (1979). Image of the New World: The American Continent Portrayed in Native Texts.   London: Thames and Hudson.

Burkhart, Luis (1989). The Slippery Earth: Nahua-Christian Dialogue in Sixteenth-Century Mexico. Tucson: University of Arizona Press.

Kasteljon Uerta, Blas (januar-februar, 2002), Arqueología Mexicana, Vol. IX, Br. 53. “La ser piente emplumada”, str. 28-35.

Ford, Luis. S. (2013). “Trascendent Creativity”, in Process Studies, Vol. 42, Br.1, str.20- 46.

Furst, Piter T. (1976). “Shamanistic Survivals in Mesoamerican Religion,” Actas del XLI Con greso Interna cional de Americanistas, vol. III. Mexico: Instituto Nacional de Anthropo logia e Historia, str.149-157.

Garibaj Kintana, Anhel Marija (1962).“Relaciones internacionales en los pueblos de la meseta de Anahuac”, Estudios de Cultura Náhuatl. Volumen III. México: UNAM.

Godoj, Iliana (2004). Pensamiento en piedra. Forma y expresión de lo sagrado en la escultura mexica. México: Facultad de Arquitectura, UNAM

             (2007). “Hacia una hermenéutica del espacio mesoamericano”, en Artigas Juan B., El arte mexicano en el imaginario americano, México: Centro de Investigaciones y Estudios Arquitectónicos (CIEP).

            (2011). Espacio mesoamericano. Un horizonte abierto, México: Ed. Architechtum,  Fa cultad de Arquitectura.

(2012). “Espacio ritual mesoamericano desde la perspectiva del Dasein”, en Arquitectu ras del Sur, Br. 42, str. 74-87.

Ernandez Tores, Viktor Manuel (2004). “Anhel Marija Garibaj Kintana: La vida sencilla”, en El pensa miento latinoamericano del siglo XX ante la condición humana, Alberto Saladino García (coordr.) Digitalno izdanje,jun 2004., izdaje Hose Luis Gomez-Martinez.

Sa linka: http://www.ensayistas.org/critica/generales/C-H/mexico/garibay.htm. ( 2.maj, 2013).

Hant, Eva (1977). The Transformation of the Hummingbird Cultural Roots of a Zinacantecan Mythical Poem,  EUA: Cornell University Press.

Gingerajh, Vilard (1988). “‘Chipahuacanemiliztli, The Purified Life,’ in the Discourses of Book IV, Florentine Codex,” in J. Tosserand and K. Dakin (eds), Smoke and Mist: Mesoameri can Studies in Memory of Thelma D. Sullivan, Part II, Oxford: BAR International Series, str.517-544.

Hauregi, Hesus (januar-februar, 2002). “La serpiente emplumada entre los coras y huichoes”,     en Arqueología Mexicana, Vol. IX, br.53, str. 64-69.

Himenez Katanjo, Rafael (2005). “El perfil del artista en la cultura náhuatl”, en Nueva revista de política, cultura y arte, br.097, 5.januar.Sa linka: do:http://www.nuevarevista.net/articulos/el-perfil-del-artista-en-la-cultura-nahuatl ( 30.april, 2013).

Klor de Alva, Horhe (1979). “Christianity and the Aztecs,” San Jose Studies Br.5, str.7-  21.

Leon-Portilja,  Migel (1979). La filosofía Náhuatl, México: Editorial UNAM.

                            , (1983). Los antiguos mexicanos a través de sus crónicas y cantares, 6ta reimp. México: Fondo de Cultura Económica, c1961.

                            , (1995), Antología. De Teotihuacan a los aztecas, fuentes e interpretaciones históricas, México: Lecturas universitarias, UNAM, c1971.

Leon-Portilja, Migel & Erl Šoris (2001). The New Geography of Mesoamérica. in the Lan guage of Kings: An Anthology of Mesoamérica Literature, EUA: edit. W.W. Norton & Company.

Levin, Majkl (1994). Pantheism: A Non-Theistic Concept of Deity, London: Routledge.

Lopes Ostin, Alfredo (1997). Tamoanchan, Tlalocan: Places of Mist, trans. by B. Ortiz de Mon tellano and T. Ortiz de Montellano. Niwot: University Press of Colorado.

Mafi, Džejms “Aztec Philosophy” (s/f). Encyclopedia of Philosophy IEP, A Peer Reviewed Aca demic Resource, James Fieser & Bradley Dowden (edrs.). Sa linka: http://www.iep.utm.edu/aztec/#SH2d . (Consulta de noviembre 5, 2014).

Markman, Pol, i  Rut Markman (1989). Masks of the Spirit: Image and Metaphor in Mesoa merica. Berkeley: University of California Press.

Martines Gonzales, Roberto (septembar-decembar, 2006). “El Ihiyotl, la sombra y las almas- aliento en Mesoamérica”, en Cuicuilco (ENAH, UNAM), Vol. 13, 2006, str..178-199.

Matos Moktezuma, Eduardo (novembar-decembar, 2003). “La Arqueología de Teotihuacan”, en Arqueología Mexicana, Vol. XI, br. 64, 2003, str. 28-29.

Monagan, Džo D. (2000). “Theology and History in the Study of Mesoamerican Religions,” in John D. Monaghan (ed.), Supplement to the Handbook of Middle American Indians, vol.6. Austin: University of Texas Press, str.24-49.

Morales Damian, Alberto (januar 2001-decembar 2002). “La creación de imágenes en la cultura maya”, Estudios Mesoamericanos, br.3-4, str. 111-119.

Nikolson, H.B. (1971). “Religion in Pre-Hispanic Central Mexico”, in G. Ekholm and I. Bernal (eds.), Handbook of Middle American Indians, vol.10. Austin: University of Texas Press, str.395-446.

Nikolson, Iren (1959). Firefly in the Night: A Study of Ancient Mexican Poetry and Symbolism.

London: Faber & Faber.

Orosko i Bera, Manuel (1960). Historia antigua y de la conquista de México, edición preparada por Angel María Garibay y Miguel León Portilla, 4 vols. México D.F.: Editorial Porrúa, 1960, vol II, str. 296-300.

Ortis de Monteljano, Bernard R. (1990). Aztec Medicine, Health and Nutrition, New Brunswick: Rutgers University Press.

Paz, Oktavio (1997). “El uso y la contemplación”, en Revista Colombiana de Psicología, br. 5- 6, god. 1997, str. 133-139.

Palka, Džoel V. (2009). “Historical Archaeology of Indigenous Culture Change in  Mesoamerica”,

Journal of Archaeological Research, December, Vol. 17, br. 4, str. 297-346.

Peper, Stiven (1970). World Hypotheses: A Study in Evidence. Berkeley: University of Cali fornia Press.

Romero Đordano, Karlos (1997). “Manos mexicanas, en México desconocido, god. XXI, Br. 247, septembar, str. 30-41.

Saagun, Fr. Bernardino de, (1989). Historia general de las cosas de Nueva España, editado por Alfredo López Austin y Josefina García Quintana, México D.F.: Alianza Editorial Mexi cana.

Sežurne, Loret (1984). El Universo de Quetzalcóatl, México: Fondo de Cultura Económica, c1962.

Sondereger , Cesar (2002) Manual de estética precolombina. Tesis hermenéutica, Argentina: Kliczkowski editor.

Tausend, Robert (1972). The Aztecs. London: Thames and Hudson.

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *