Prenaseljenost – Dok se u Srbiji suočavamo sa belom kugom koja nam godišnje odnese 30.000 duša i pritom računamo da će Srbi nestati kroz 250 godina, na drugom kraju planete su pritisnuti sasvim drugim problemima. Do kraja 2011. godine rodiće se dete kome će sve novinske agencije, iako mu ne znajući ni ime ni mesto rođenja, prilepiti negativnu simboliku dalje prenaseljenosti Zemlje – čovečanstvo će dostići 7 milijardi.

Prenaseljenost osim loših uslova za život u velikim gradovima sa sobom nosi i dalje produbljenje kriza hrane i potrošnje energije. Vreme jeftine hrane je prošlo, proći će i vreme hrane u izobilju za zapadni svet, a zagovornici genetski modifikovane hrane zadovoljno trljaju ruke jer smatraju da je ona jedini način da se nahrane sva gladna usta na svetu. Čak su i ljuti protivnici GMO svesni da novih obradivih površina neće biti, dakle moramo naći način kako da iskoristimo postojeće zemljište za dobijanje mnogo većih prinosa.

Retko ko se usuđuje da kaže da bi možda ipak trebalo pronaći način da se ukroti galopirajuća neman poznata kao rađanje bez kontrole. Naravno da je to teško pitanje, čak je toliko teško da će svi pre da se bave pričom o smanjenju potrošnje i povećanju proizvodnje energije. Više vole stručnjaci da zgaze na žulj Njegovom Veličanstvu Potrošaču nego borcima za ljudska prava. A opet, kineski eksperiment pod nazivom «Politika jednog deteta» koji traje od 1979. zaista deluje kontroverzno. Od te godine Kinezi koji žive u gradovima mogu imati samo jedno dete. U svetu u kome vladaju brojke, a ako niste prepoznali to je naš svet, ova politika izgleda uspešno jer je procenjeno da je do sad na ovaj način Kina spašena od 400 miliona novih gladnih duša. Međutim, ako se baci pogled na ljude vide se i nevolje koje prate «politiku jednog deteta»: veliki broj abortusa, sterilizacija, čedomorstava, postepeno smanjenje broja ženske dece (Kinezi, ako već mogu da imaju samo jedno dete, biraju da to bude sin), socijalni problem prezaštićenosti jedinaca – «mali carevi», mogućnost da platite drugo dete…

Indija, koja će kroz 50 godina postati nova Kina sa problemom prenaseljenosti, je imala drugačije predloge. Njihov ministar zdravlja i brige o porodici je izneo ideju o ruralnoj elektrifikaciji Indije. Kakve to ima veze sa prenaseljenošću? Pa, ima. Svaki seljak će onda, rekao je ministar, u spavaćoj sobi držati televizor u koga će gledati do kasno, pa neće imati snage da vodi ljubav sa svojom dragom. I eto, jedan Indijac manje.

«Svaki sisar na ovoj planeti instiktivno razvije prirodnu ravnotežu sa okruženjem. Samo vi, ljudi, ne. Doselite se i množite se, množite sve dok ne iscrpite sve prirodne resurse i jedini način da preživite je da se preselite na novo mesto.», kaže agent Smit Morfeusu u filmu Matrix i u dve rečenice definiše ponašanje modernog čoveka. Ima onih koji zastupaju tezu da smo konstantno fokusirani na smanjenje emisije CO2, a ne vidimo pravi problem – broj ljudi i njihov životni stil koji se zasniva na fosilnim gorivima. Sasvim je jasno da je obrazovanje ključ zaustavljanja ovakvog rasta svetske populacije, ali je to mnogo lakše reći nego sprovesti. Horde siromašnih žive u Aziji i Africi bez elementarnih uslova za život, gladni i bez krova nad glavom. Ko će njih naučiti kontroli rađanja?

Da li uopšte postoji rešenje za ovaj problem a da se ne ukinu ljudska prava ili da ne počnemo da jedemo lošu hranu? Postoji jedan vrlo futuristički tekst koji nudi rešenje za problem prenaseljenosti, i koji kaže da to uopšte i nije problem, ali o njemu drugom prilikom. Za sad možemo da ponudimo samo srpski model.

za P.U.L.S.E /Željko Stanković

Tekstovi o društvu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo