Ulogujte se / Kreirajte profil

Priča o Orijent Ekspresu, najpoznatijem vozu u istoriji

Orijent Ekspres, luksuzna železnička linija koja je povezivala Pariz sa Konstantinopoljem, predstavlja neodvojiv deo evropske istorije 20. veka i jedan od najvećih simbola Bel epoka.

Kako je svojevremeno bio najpopularnije vozno sredstvo možda i na svetu, oko Orijent Ekspresa se razvio oreol misterije i intrige, naročito osnažen knjigama i filmovima.

Foto: Orijent Ekspres, Foto: Wikipedia/Murdockcrc

Ipak, nije sve bilo u fikciji. Mnogi umetnici, špijuni i avanturisti putovali su Orijent Ekspresom, a na legendarnom vozu su se odigrala i brojna ubistva.

Prvi Orijent Ekspres krenuo je iz Pariza 4. oktobra 1883. godine. Oko 30 ljudi je pozvano na inauguraciju: zvaničnici, diplomate, novinari, upravnici železnica i druge važne osobe. Domaćin je bio Žorž Nagelmaker, osnivač kompanije Vagons-Lits.

Foto: Prvi Orijent Ekspres voz 1883. godine, Foto: Wikipedia

Posle nekoliko eksperimenata, 1883. godine postignut je dogovor sa osam železničkih kompanija – od Francuske do Rumunije. One su obezbedile lokomotive, a Vagons-Lits vagone za ručavanje i spavaća kola.

Foto: Plakat Orijent Ekspresa, Foto: Wikipedia/WLDiffusion

O prvoj vožnji pisao je Henri Oper de Blovic, čovek koji je mnogo putovao, govorio nekoliko jezika i znao istaknute ljude. U svojim publikacijama otkrivao je brojne zavere koje su menjale tok istorije, a između ostalog pisao je o brojnim zanimljivim razgovorima koje je vodio dok je putovao Orijent Ekspresom, kao i o luksuzu i izobilju na ovoj liniji.

Foto: Unutrašnjost Orijent Ekspresa, Foto: Wikipedia/Didiaszerman

Orijent Ekspres počeo je da radi par godina pre nego što je planirano, jer pruga kroz Srbiju i Bugarsku još uvek nije bila završena. Izgradnja je odložena zbog političke situacije na Balkanu i slabljenja Otomanskog carstva. Poslednji deo puta morao je da se prelazi parobrodom preko Crnog mora. Tek 1888. godine, istok i zapad su konačno dobili direktnu vezu – 3.000 kilometara dugačku prugu kojom se putovalo 68 sati.

Foto: Rekonstruisan Orijent Ekspres, Foto: Wikipedia/PawelMM

Otvaranje nove konstantinopoljske stanice 1890. godine predstavljalo je početak zlatnog doba Orijent Ekspresa. Tada je ova linija postala zamena za dugo i naporno putovanje brodom, naravno, samo za one koji su bili spremni da plate. Karta od Pariza do Konstantinopolja iznosila je u današnjoj protiv-vrednosti 1.750 evra.

Foto: Plakat za Orijent Ekspres iz 1888. godine, Foto: Wikipedia/Jules Chéret

Iako je moć Otomana opadala, Konstantinopolj je i dalje bio jedna od najvažnijih i najživljih svetskih metropola početka 20. veka. Turci, Grci, Jermeni i Jevreji živeli su zajedno, a sada se u grad slivao i veliki broj zapadnih investitora, diplomata i umetnika.

Iako je Konstantinopolj zbog svoje egzotičnosti, istorije i položaja privlačio svu pažnju, Orijent Espres je služio i kao najbolja veza između gradova Centralne Evrope. Voz je svakog dana išao od Pariza, preko Minhena, Beča, do Budimpešte, a linija do Konstantinopolja išla je jednom u dve sedmice.

Foto: Sirkeči stanica Orijent Ekspresa u Istanbulu, Foto: Wikipedia

Prvi svetski rat izazvao je nagli prekid perioda prosperitieta, kosmopolitizma i kulturnog procvata. Na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, Orijent Ekspres je obustavio rad. Tokom rata, Nemačka i njeni saveznici osnovali su sopstvenu luksuznu liniju koja je putovala do prestonice nekadašnjeg Vizantijskog carstva.

Kada se rat završio, mapa evropskih železnica iscrtana je iz početka. Klasični Orijent Ekspres išao je samo do Bukurešta, a uvedena do Konstantinopolja je uvedena nova linija koja je zaobilazila Nemačku i išla je kroz švajcarske Alpe tunelom Simplon, Italiju, Jugoslaviju, Bugarsku, Grčku i Tursku. Po tunelu, linija je nazvana Simplon Orijent Ekspres.

Foto: Mapa ruta Orijent Ekspresa, Foto: Wikipedia/MissMJ

Versajskim mirom Simplon Orijent Ekspresu je dodeljen desetogodišnji monopol nad vezom Pariza i Konstantinopolja. U međuvremenu su konstruisane nove čelične kabine sa Art Deko enterijerom, nakon čega je voz postao još popularniji u visokom društvu.

Godine 1929. Simplon Orijent Ekspres voz stajao je zaglavljen u snegu u Turskoj pet dana. Taj događaj inspirisao je Agatu Kristi da napiše roman “Ubistvo na Orijent Ekspresu”, premda je slavna književnica radnju postavila u Jugoslaviju.

Foto: Plakat za Simplon Orijent Ekspres, Foto: Wikipedia/Joseph de La Nézière

Prvo ubistvo na ovom vozu, dogodilo se godinu dana nakon objavljivanja romana.

Ni jedan Orijent Ekspres nije vozio dalje od Istanbula, kako je turski vođa Kemal Ataturk preimenovao grad posle Velikog Rata. Ipak, 1930. godine Taurus Ekspres je uveden kao produžetak Simplon Orijen Ekspresa, čime je ostvarena veza sa Sirijom, Irakom, Palsetinom i Egiptom.

Foto: Plakat za Simplon Orijent Ekspres, Foto: Wikipedia/Joseph de La Nézière

Od Drugog svetskog rata Orijent Ekspres se nikada nije oporavio. Infrastruktura i veliki broj vagona bili su potpuno uništeni, međutim, zahvaljujući SAD, novac potreban za rekonstrukciju je obezbeđen.

Tokom Hladnog rata, Orijent Ekspres je predstavljao jednu od retkih veza istoka i zapada. Iako je zbog rigoroznih kontrola bilo teško putovati kroz Istočnu Evropu, naročito za njene građane, linija je i dalje bila važna za diplomatski saobraćaj.

Foto: Orijent Ekspres, Foto: Wikipedia/Didiaszerman

Sa dolaskom 60-ih i nadalje, Orijent Ekspres počeo je da gubi svoj sjaj, a 1977. godine, skoro sto godina posle prve vožnje, poslednji voz iz Pariza za Istanbul se otisnuo na putovanje. Ovaj skromni Direkt Orijent, kako se zvao, prevozio je uglavnom hipike i migrante, sale za ručavanje nisu više postojale i sve je pokazivalo da je najpoznatijoj železničkoj liniji na svetu došao kraj.

Bilo je pokušaja oživljavanja, ali sa napretkom tehnologije i složenim političkim odnosima u Evropi, klasični Orijent Ekspres otišao je u istoriju.

Newsweek

Jedan komentar na tekst Priča o Orijent Ekspresu, najpoznatijem vozu u istoriji

  1. Вођа д грејт

    22/03/2017 at 08:02

    Саће Вућић добнови

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *