Ulogujte se / Kreirajte profil

Priče o pesmama

v01

Ne verujem ljudima koji kažu da ne vole Bitlse. To znači da ne vole muziku uopšte”, rekao je nedavno Džek Vajt, gitarista i pevač trenutno veoma popularnog američkog benda (dueta) White Stripes. Iako minimalistički – primalni zvuk njegove grupe sugeriše neke sasvim druge uticaje iz istorije igre zvane “rokenrol” – mladi muzičar (rođen mnogo posle raspada legendarne četvorke) ovim rečima je najjednostavnije potvrdio da je stvaralaštvo The Beatles i danas, punih četrdeset godina posle njihovog zvaničnog pojavljivanja na svetskoj muzičkoj sceni, duboko ukorenjeno u svaki pokušaj kreativnog talasanja po moru savremene popularne muzike. I pored svih revolucionarnih stvari koje je njihova pojava donela životu naše planete, meni lično bile su uvek najvažnije – pesme.

1. LOVE ME DO – Pesma čije je pojavljivanje u britanskim prodavnicama ploča, 5. oktobra 1962. – povod za ovu priču. Posle brojnih uzaludnih pokušaja da za svoje štićenike zainteresuje neku diskografsku kuću (“Vreme grupa sa gitarama je prošlo”, tvrdili su stručnjaci) menadžer Brajan Epštajn uspeo je da ubedi producenta Džordža Martina da momcima pruži šansu. Upravo je probni snimak “Love Me Do”, jedne od najranijih pesama Pola Makartnija, zaintrigirao Martina, ali i inspirisao njegov zahtev da grupa nađe novog bubnjara. Pit Best je tako zaradio titulu najvećeg baksuza u istoriji, a Ringo Star dobio ulaznicu za legendu. Ipak, na zvaničnom snimanju za EMI u studiju na Ebi Roudu, ni Ringo nije ocenjen prelaznom ocenom pa je za “Love Me Do” pozvan u pomoć studijski bubnjar Endi Vajt, dok je doprinos novog člana Bitlsa ograničen na daire.

2. PLEASE, PLEASE ME – Džon Lenon je napisao ovu pesmu pod direktnim uticajem Roja Orbinsona. Bitlsi su je odsvirali Džordžu Martinu na kraju termina koji je organizovan za “Love Me Do”. Još uvek ne preterano siguran u njihove autorske sposobnosti, on je stavio nekoliko primedbi, navijajući da sledeći singl bude obrada nekog američkog hita. Bitlsi su se vratili u studio sa prepravljenom kompozicijom, bržeg tempa, sa novim Harisonovim rifom na gitari i sjajno složenom vokalnom harmonijom. Jedina Martinova primedba ovog puta bila je: “Momci, čestitam. Upravo ste snimili svoj prvi hit!” Bio je u pravu – u februaru 1963. ime The Beatles prvi put je prišlo vrhu britanske top liste, a kompanija EMI rezervisala je studio za snimanje njihovog prvog albuma, nazvanog logično “Please, Please Me”.

3. SHE LOVES YOU – Otkad ih je sudbonosne subote 6. jula 1957. godine, na crkvenom vašaru u Vultonu (deo Liverpula) povezao zajednički prijatelj Ivan Von, Džon Lenon i Pol Makartni su uspostavili kreativno partnerstvo koje je potpuno proključalo s prvim uspesima i sve većim zahtevima tržišta. Umesto sitnih intervencija i međusobnog pomaganja pri završavanju pesama, Pol i Džon su sve češće radili zajedno “nos u nos” po garderobama i hotelskim sobama. “She Loves You” nastala je jednom takvom prilikom, u hotelu posle koncerta u Njukastlu 26. juna 1963. Krenuli su od jednostavne ideje da napišu ljubavnu pesmu u trećem licu jednine, a završili s jednom od najuzbudljivijih pop-tvorevina tog vremena kojoj je čudnovato jedinstvo cinizma (Lenon) i optimizma (Makartni) davalo neodoljivu snagu. Refren sa karakterističnim “Je, je, je!” dao je čitavoj Evropi, nenaviknutoj na pojam “rock’n’roll”, sinonim za novi zvuk – “Je, je muzika”.

4. I WANT TO HOLD YOUR HAND – Velika prepreka stajala je na putu svetske dominacije Bitlsa koju im je namenio Brajan Epštajn-američki partner EMI/Parlophone, kompanija Capitol, odbijala je i da pokuša da probije grupu na američko tržište. “Napišite pesmu sa Amerikom u mislima”, rekao je tandemu Brajan i oni su posle kratkog odmora (prvog posle nekoliko meseci) seli za klavir u podrumu londonske kuće koja je pripadala porodici tadašnje Polove devojke, Džen Ešer. Izašli su iz podruma s pesmom koja ne samo da je ispunila menadžerske ambicije već se i danas smatra ključnim događajem istorije rokenrola. Amerika, i dalje u šoku posle ubistva predsednika Kenedija, doživela je novi, mnogo prijatniji udarac. Bitlsi su promovisali svoju ploču u čuvenoj TV emisiji voditelja Eda Salivena i vratili rok muziku, koju su Amerikanci neoprezno bacili u svet kao još jednu prolaznu modu, na tlo njenog nastanka, obogaćenu ukusom evropskog nasleđa. S druge strane, ovaj nevini, ali neodoljivi poziv na zabavu, zvučao je sirovije od bilo čega što je izlazilo iz američkih, superiornijih studija, a neočekivana harmonska i ritmička rešenja suprotstavljala su se svim do tada važećim pravilima američkog popa. I dan-danas američki muzičari tog vremena (i crni i beli) unisono tvrde da se tačka preokreta njihovog života zvala “I Want To Hold Your Hand”.

5. CAN’T BUY ME LOVE – Tokom boravka u Parizu, januara 1964. Bitlsi su bili povređeni dosta lošom reakcijom tamošnjih kritičara. Ali, u to vreme, svako iskustvo inspirisalo je na novi kreativni uzlet. Pol i Džon su iskoristili klavir u svom apartmanu u hotelu “George V” i napisali pesmu (uglavnom Pol) koju će snimiti tokom poslednjeg sata termina u pariskom studiju EMI (tu su pevali nemačke varijante prethodna dva hita). Melodija sa puno “bluzi” nota oslanjala se na harmonsku podlogu obogaćenu nešto složenijim – džez akordima. Prirodno, prva verzija bila je u sporom tempu, ali kada je Ringo povukao bend u poletni brzi sving, bilo je jasno da su na pragu novog komercijalnog bisera. Producent Džordž Martin je predložio efektan početak pesme refrenom, a njegov mladi imenjak Harison odsvirao je prvi u nizu svojih nezaboravnih sola na gitari. Koristeći sva raspoloživa muzička sredstva, prelomljena kroz izuzetan talenat i neverovatnu harmoniju tako različitih ličnosti, Bitlsi su stvarali nešto udobno prepoznatljivo, ali istovremeno začuđujuće i osvežavajuće novo.

6. A HARD DAY’S NIGHT – Dani velike slave i razuzdane “bitlmanije” inspirisali su odluku da se snimi celovečernji film. Nenavikli na strog režim i komplikovane zadatke koje je pred njih stavio izlet u industriju pokretnih slika, momci su se prilično mučili, a jednog osobito napornog dana Ringo je “odvalio” gramatički problematičnu, ali beskrajno slikovitu frazu (“Noć teškog dana”) koja se kao šifra provlačila kroz nastavak snimanja dok je Lenon nije uobličio u naslovnu pesmu i filma i albuma koji ga je pratio.

7. I’M A LOOSER – Leto 1964. godine za Džona Lenona je proteklo u znaku muzike Boba Dilana. Bilo da je kod kuće slušao njegovu ploču “Freewheelin'” ili oduševljeno diskutovao o Dilanovim stihovima tokom burnih noći po londonskim klubovima sa prijateljima (i Dilanovim obožavaocima) Erikom Bardonom iz “Enimalsa” i Mikom Džegerom iz Rolingstonsa, Lenon je podsvesno usvajao ponešto od Dilanovog stila. “I’m a Looser” otkriva drugačijeg Džona, ranjivog i samoironičnog, na početku puta kojim će krenuti ka bolno ličnim i direktnim pesmama svoje kasnije solo karijere.

8. EIGHT DAYS A WEEK – Uobičajeno pravilo da onaj od njih koji je glavni autor neke numere bude zadužen i za prvi glas zaobiđeno je, i ovu Makartnijevu pesmu koju je on nedovršenu doneo u studio “Ebi roud”, 6. oktobra 1964. na kraju je otpevao Lenon. U jednoj fazi Bitlsi su se poigravali idejom da to bude naslovna numera njihovog narednog filma za koji su već dobili scenario sa transkontinentalnom bežanijom pred sledbenicima jedne indijske sekte, pa je prvi naziv bio “Eight Arms To Hold You” (“Osam ruku da te drže”). Kasnije se od toga odustalo i refrenom ove zarazne eksplozije dobrog raspoloženja odjeknuo je još jedan Ringov “liverpulizam”-“Osam dana nedeljno”.

9. TICKET TO RIDE – Deo genijalnosti Bitlsa kao grupe i Džordža Martina kao producenta, bio je ne samo u stvaranju potpuno novog zvuka već i u osluškivanju svega što se na aktuelnoj muzičkoj sceni dešavalo. Kraj ’64. i početak ’65. godine doneli su na engleske top liste talas agresivnijeg, tvrđeg zvuka oličenog u radu grupa “The Who”, “The Kinks”, “Them” i posebno “Yardbirds” u kojoj su se na mestu solo gitariste upravo smenjivala dva pionira bučne električne gitare – Erik Klepton i Džef Bek. Odgovor Bitlsa na ovaj izazov bio je u Džonovoj pesmi koju je on kasnije nazvao “jednom od najranijih hevi metal-ploča”. Ringo je valjao teški ritam koristeći i timpane, gitare su zvonile zaraznim rifom, a Lenonov vokal je sa mačo-ravnodušnošću saopštavao da ga je devojka napustila. Negde u vreme nastajanja ove pesme Harison i Lenon su prvi put iskusili čari droge zvane LSD, što otvara nove mogućnosti tumačenja njenog naslova.

10. HELP! – Nekoliko nedelja posle početka snimanja drugog filma Bitlsa reditelj Ričard Lester je i dalje svoje delo zvao “Eight Arms To Hold You” ali nije uspevao da autore muzike zainteresuje za stvaranje pesme o osmorukom čudovištu. Kada je predložio alternativno ime (“U pomoć!”) Lenon je osetio kreativnu injekciju. U to vreme on je živeo u ogromnoj kući u londonskom predgrađu Vejbridž sa svojom prvom ženom Sintijom i sinom Džulijenom, beskrajno nesrećan i zarobljen u braku kome nisu baš bile od pomoći sve avanture sa turneja i učestalo korišćenje hemijskih sredstava za alternaciju svesti. Pesma “Help!” bila je istinski poziv u pomoć gde Džon, prvi put posle majčine smrti, odbacuje svoj oklop i priznaje da mu je neko potreban. Njegovi najbliži prijatelji nažalost nisu čuli ovaj krik. Trebao im je novi hit (uostalom ko još obraća pažnju na tekst!?), pa je pesma ubrzana i pored Lenonovog protivljenja, dodati su neodoljivi prateći glasovi i…viola! Prvo mesto na top-listi sa obe strane Atlantika.

AbbeyRoad

11. YESTERDAY – Priča o najizvođenijoj i najviše puta obrađivanoj pesmi svih vremena počinje negde u onom maglovitom prostoru koji deli javu od sna, kada su i smrtnici otvoreni za poruke iz drugih dimenzija, ako umeju da ih čuju. Pol Makartni je čuo melodiju u svojoj glavi i ustao do klavira da je zabeleži. Narednih nekoliko meseci on je išao od jednog do drugog prijatelja sa istim pitanjem “Odakle sam ovo ukrao?” pevajući im melodiju uz improvizovani tekst na temu kajgane (“Scrambled Eggs” – verovatni doručak jutra posle). Tek u junu 1965, više od godinu dana posle sudbonosnog polusna, Pol se usudio da sa novim tekstom snimi “Yesterday” sam u studiju, uz akustičnu gitaru. Predlog Džordža Martina da se ovom izvođenju samo doda gudački kvartet dočekan je sa skepsom i protivljenjem, ali je rezultat potpuno raspršio sve sumnje i otvorio Bitlse za buduća korišćenja zvučnih kolorita klasične muzike.

12. NORWEGIAN WOOD – Vremena su se menjala i Bitlsima je bilo jasno da pesme sa beskrajnim okretanjem motiva “ja te volim – ti me voliš, ona te voli…” više nisu dovoljne. Navlačeći još jednom Dilanovu kapu, Lenon je ispričao šifrovano anegdotu o svom nestašluku s jednom novinarkom. Pravi razlog je mogla biti i želja da aferu sakrije od ljubomorne Sintije, ali enigmatični narativni karakter koji je pesma dobila otvorio je novo poglavlje u stvaralaštvu tandema Lenon – Makartni. I zvučno, “Norveška šuma” krila je mistična iznenađenja oličena u Harisonovom korišćenju indijskog sitara za potcrtavanje osnovne melodije. Za mnoge analitičare bio je to skromni početak nečega što će se krajem veka pretvoriti u pomamu zvanu “World Music”.

13. IF I NEEDED SOMEONE – Doprinos Džordža Harisona i Ringa Stara ukupnom zvuku pesama Bitlsa i jedinstvenoj hemiji kojom su oni šarmirali planetu, nikada nije dovođen u pitanje. Međutim, njihov autorski upliv na teritoriju zaštićenu pečatom tandema Lenon – Makartni, bio je sasvim simboličan. “If I Needed Someone” je Harisonova pesma sa albuma “Rubber Soul” kojom on prvi put pokazuje da se u senci dva genija mora napraviti mesta za još jednog talentovanog pisca. Uticaj harmonskih rešenja pozajmljenih iz klasične indijske muzike je evidentan, iako ovaj put bez sitara, s klasičnom rok postavom i karakterističnom zvonjavom 12-žičane električne gitare.

14. IN MY LIFE – Kada je pre nekoliko godina britanski muzički časopis “Mojo” napravio anketu među najpoznatijim živim autorima o najboljim pesmama svih vremena, niko nije bio iznenađen što je počasno mesto zauzela tvorevina tandema Lenon – Makartni, ali je za mnoge bio šok da su stručnjaci (od Berta Bakaraka do Noela Galagera iz “Oejsis”) najveći broj svojih glasova dali ovom nostalgičnom biseru skrivenom u rilnama albuma “Rubber Soul”. Da ironija bude veća, upravo je “In My Life” tačka najvećeg spora u sećanjima dvojice tvoraca na zajednički rad. Naime, Lenon je tvrdio da je pesma potpuno njegova, smatrajući je svojim, do tada, najozbiljnijim radom, s pogledom na dubinu emocija koje je uspeo da dotakne. S druge strane, Makartni se sećao kako je u Džonovoj kući u Vejbridžu pronašao papir s prvom strofom i onda sam završio pesmu dok se domaćin tuširao… ali, to su vam bile šezdesete – ko se zaista seća, sigurno nije ni učestvovao.

15. WE CAN WORK IT OUT – U to vreme običaj u muzičkoj industriji Britanije bio je da se hit – pesme objavljene na singlovima (mali parčići plastike sa velikim rupama koji se vrte brzinom od 45 obrtaja u minutu) izostavljaju sa istovremeno izdatih LP ploča (veliki komadi plastike, sa malim rupama, i brzinom od 33,3 o/m). Tako su se decembra 1965. u prodavnicama istovremeno pojavili album “Rubber Soul” i singl sa pesmama “Day Tripper” i “We Can Work It Out”. Ova druga je jedan od najbriljantnijih primera zajedničkog rada Lenona i Makartnija. Prvi deo za koji je i muziku i tekst napisao Pol (verovatno inspirisan svojom burnom vezom sa Džej Ešer) pokazuje njegov džinovski skok kao tekstopisca. Drugi deo je tipično lenonovski cinični filozofski odgovor na optimizam njegovog partnera zaključen simboličnim prelaskom u tročetvrtinski valc.

16. TOMORROW NEVER KNOWS – Početak 1966. godine označila je radost zbog tri opuštena meseca odmora koji su usledili posle naporne sezone snimanja i kratke turneje po Britaniji. Tokom ovog perioda svako od Bitlsa posvetio se, osim zabavi i ludovanju po klubovima, upijanju novih ideja. Povratak u studio otkrio je uticaje koje je svako od njih doneo nazad na radno mesto. Prva na redu bila je Džonova pesma nastala prebiranjem “Tibetanske knjige mrtvih”, obaveznog štiva za novu psihodeličnu generaciju vođenu neodgovornim rukama LSD gurua Timotija Lirija. Zadržavajući se u jednom akordu (tačnije dva) Lenon je usvajao i nešto od, Harisonu tako omiljenih, rešenja indijske muzičke tradicije da bi konačnu ezoteričnu boju snimku dali zvučni “lupovi” sa traka koje je Pol Makartni tokom pauze snimao pod uticajem kompozitora savremene avangardne muzike, pre svih Karlhajnca Štokhauzena. Sve je počivalo na hipnotičkom ritmu Starovih bubnjeva (njegova dalja razrada paterna kojim je obeležio “Ticket To Ride”), a i naslov pesme je još jedna Ringova gramatička bravura kojom je zamenjen prvobitni naziv – “Void” (“Praznina”). Bio je to spektakularan ulazak u jednu sasvim novu muzičku fazu, za Bitlse, ali i za čitav svet.

photo_08

17. ELEANOR RIGBY – Stvaralačka zrelost i ozbiljnost donela je pesmama teme kakvih se pop muzika do tada nije doticala. Makartni se u studiju pojavio sa nedovršenim komadom muzike koji je kao i prethodna pesma počivao na samo dva akorda, ali sa njemu karakterističnom, razigranom melodijom. Ali dok je Lenon u “TNK” pozivao na prepuštanje praznini uz tvrdnju “ovo nije umiranje”, Pol je govorio o smrti usamljene žene koju niko neće žaliti. Gudački aranžman (ovog puta za oktet) uzdigao je sumorni realizam teksta na jedan sasvim novi nivo, oduševljeno poređen sa “minimalističkim savršenstvom Beketove priče”.

18. YELLOW SUBMARINE – Danas se većina kritičara slaže da je ploča “Revolver” najbolji album Bitlsa. Negde između monumentalnosti “Eleanor Rigby” i “Tomorrow Never Knows”, Harisonovih novih uzleta u “Taxman” i “I Want To Tell You”, savršenih Polovih melodija “Here There And Everywhere” i “For No One”, besmrtnog lenonizma “I’m Only Sleeping” i “She Sead, She Sead”, ušunjala se pesma čiji će prvi glas otpevati Ringo, a koja će svojom nevinom jednostavnom melodijom osvojiti svet i dece i odraslih. “Žuta podmornica” bila je simbolični pozdrav detinjstvu jedne generacije, ujedno poziv na put u neispitane predele. Istog meseca (avgust, 1966) kada se “Revolver” pojavio na tržištu, Bitlsi su u San Francisku održali poslednji koncert. Svoj dalji rad oni će ograničiti na studio i nove zvučne eksperimente koje je u to vreme bilo nemoguće reprodukovati na sceni.

19. STRAWBERRY FIELDS FOREVER – Ozvaničivši svoj raskid sa koncertima, pa samim tim i svim primitivnim oblicima “bitlmanije”, Džon, Pol, Džordž i Ringo su otišli na dug odmor i skupili se ponovo u “Ebi roud” studiju 24. novembra 1966. željni novih poduhvata. Inspiracija nije bilo samo bogatstvo ideja začetih na “Revolveru”, već i nagomilani izazovi konkurencije oličeni u lavini sjajnih albuma koji su se pojavili prethodnih meseci (“Aftermath” – Stonsa, “The Quick One” – grupe “Hu”, “Freak Out” – Frenka Zape i njegovih Majki Invencije, i za Bitlse najvažniji “Pet Sounds” ludog genija Brajana Vilsona i “Bič Bojsa”). Odgovor koji su Bitlsi spremali za leto naredne godine biće delo zaslepljujuće zvučne lepote, ali je šok ublažen insistiranjem menadžera Epštajna da se odmah posle Nove godine objavi singl sa dve pesme koje će najaviti poslasticu u nastajanju. Epštajna su verovatno brinuli tračevi “žute štampe” da su “Bitlsi presušili”, pa je želeo što pre da ih demantuje. Mala ploča na kojoj se sa jedne strane nalazi Polova “Penny Lane”, a s druge Džonova psihodelična simfonija “Strawberry Fields Forever” verovatno je najspektakularniji muzički proizvod te kratke forme, ali ironično, na Epštajnov užas, ona nije uspela da se popne na prvo mesto top-liste. Radio stanice su se podelile emitujući malo jednu, malo drugu pesmu i tako je titulu najpopularnije ploče ispred Bitlsa ukrala ljigava balada Inglberta Hamperdinka “Realese Me”. Za snimanje “Strawberry Fields Forever” utrošeno je neverovatnih 55 sati studijskog vremena, ali je konačna slika bila takva da se čak i večito suzdržani džentlmen Džordž Martin usudio da svoje mlade saradnike uporedi sa Debisijem.

20. SGT. PEPPER’S LONELY HEARTS CLUB BAND – Pesma značajna samo po tome što je naslovna i uvodna numera najsenzacionalnijeg albuma istorije rok muzike. U to vreme Lenonov kućni pritvor bio je na vrhuncu, a potpuno suprotno tome, neženja Pol Makartni je uživao u potpunoj slobodi ludovanja i druženja s najkreativnijim mladim stvaraocima londonske “andergraund” scene. Po prirodi “radoholičar” Pol je polako, neprimetno, ali sigurno, preuzimao ulogu lidera grupe. Njegova ideja za album u nastajanju bila je da Bitlsi stvore neku vrstu kolektivnog alter ega pod uticajem novog talasa američkih bendova čija je ikonografija vešto spajala psihodeliju i vodvilj. “Orkestar Kluba Usamljenih Srca Narednika Biberčeta” bila je maska iza koje će stara družina stvoriti delo neponovljive imaginacije i uticaja…

21. WITH A LITTLE HELP FROM MY FRIENDS – Ulazi Bili Širs! U ulozi nespretnog i nesigurnog pevača imaginarnog orkestra, Ringo Star se osećao kao riba u vodi. Nikada pre ni posle Pol i Džon nisu napisali pesmu koja je toliko odgovarala karakteru i liku (da ne pominjemo glasovne mogućnosti) popularnog bubnjara. On je bio tu gde jeste zahvaljujući “maloj pomoći njegovih prijatelja”…

22. LUCY IN THE SKY WITH DIAMONDS – Do kraja svog života Lenon je odbijao da prizna vezu između ove pesme i skraćenice LSD. “Džulijan je doneo crtež iz škole i rekao da je to njegova drugarica Lusi, na nebu sa dijamantima”, tvrdio je ponosni tata. Kako ga je dečija žvrljotina transportovala u svet ezoteričnih zvučnih vibracija koji kao da je preslikan s druge strane ogledala Kerolove “Alise u zemlji čuda” ostaje da nagađamo…

23. WITHIN YOU WITHOUT YOU – Harisonova opsesija indijskom muzikom je na vrhuncu. Od mnogih kritikovana kao dosadna, preduga i nepotrebna egzibicija na inače savršenoj ploči, ova pesma je neraskidivi deo magije “Sgt. Peppera”. Njen pomalo naivni antimaterijalizam odavao je duh vremena koliko i Džonove maštarije…

bSgt_Pepper_s_Lonely_Hearts_Club_Band_Magical_Mystery_Mixes_TJT_Front_and_Insert1

24. A DAY IN THE LIFE – Kada je slušalac preživeo sva ushićenja susreta sa junacima “Biberčetove” slikovnice i pošto se naslovna pesma vratila da zaokruži priču poletnom rokerskom reprizom, Bitlsi su, kao završni udarac ostavili nesumnjivo remek-delo. “Dan u životu” još jedan je od onih primera savršenog spoja dva nezavisna dela koja su odvojeno jedan od drugoga stvorili Džon i Pol. Tragični kraj, u saobraćajnoj nesreći njihovog prijatelja Tare Brauna, bio je povod za pesmu koja se bavila percepcijom realnosti i naslućivala besmisao otuđujućeg uticaja medija na stvaranje nečega što teoretičari nazivaju “društvom spektakla”. Od uvodnih akorda Lenonove akustične gitare, preko vesele Polove “sekvence sna” do završnog, beskrajnog akorda simfonijskog orkestra, “A Day In The Life” oličenje je savršenstva, jedan od najviših uzleta muzike dvadesetog veka uopšte.

25. ALL YOU NEED IS LOVE – Svega 25 dana pošto su svetu bacili u lice čarobnu prašinu “Sgt. Peppera” Bitlsi su imali zadatak da se sa novom pesmom, kao predstavnici Britanije, pojave u prvom globalnom satelitskom živom prenosu, koji je tog 25. juna 1967. povezao 24 zemlje raznih kontinenata. Lenonova jednostavna, himnična poruka opštoj ljubavi bila je očigledan izbor. U pratećem horu našle su se njihove žene i devojke, Polov brat, ali i Mik Džeger, Kit Ričards, Marijana Feitful, Erik Klepton, Grem Neš, Donovan…

26. I AM THE WALRUS – Kada su Bitlsi prestali sa turnejama i posvetili se studijskom radu, Brajan Epštajn se osetio odbačenim i nepotrebnim. Ta situacija svakako nije pomogla njegovom i inače usamljeničkom životu preosetljivog homoseksualca. Epštajn se “navukao” na tablete i počeo da ih koristi sa sve manje osećaja za kontrolu. Kada su njegovi štićenici otišli na izlet u Bangor da slušaju propoved gurua transcedentalne meditacije Mahariši Maheš Jogija, Brajan je razočaran skliznuo u neopreznu kombinaciju pilula i alkohola. Jutro 28. avgusta 1967. nije dočekao živ. Vest je zatekla Bitlse u Bangoru i udarila ih kao najteži malj. Prvi se snašao Makartni i ubedivši ostale da je jedini spas u radu, zakazao nastavak snimanja muzike za projekat “Magical Mystery Tour”. Mudrica, kao i uvek, Pol je predložio da se najpre radi nova Lenonova pesma koja je naslov dugovala još jednoj posveti Luisu Kerolu. “Ja sam morž” bio je novi uzlet Džonovog kreativnog duha. Muzika, koja je svoj prvi impuls preuzela iz dvotonalnog zvuka policijske sirene razvijala se kroz pravu građevinu durskih harmonija. Tekst, započet kao cinično ređanje besmislenih fraza (inspirisan činjenicom da se njegove pesme ozbiljno analiziraju na časovima u školi iz koje su ga umalo izbacili), u svojoj konačnoj verziji se pretvara u potpuni trijumf nadrealističkog obračuna sa establišmentom i ljudskom glupošću uopšte.

27. LADY MADONNA – Posle prave katastrofe koju je od kritike doživeo “projekat” “Magical Mystery Tour”, prikazan na Britanskoj televiziji za vreme novogodišnjih praznika 1968, Makartni je želeo da što pre spere loš utisak slatkim ukusom hita. Pod uticajem Fetsa Domina, napisao je ovu jednostavnu pesmicu koja je najavljivala njegov pokušaj da Bitlse vrati rokenrol i ritam i bluz korenima.

the_beatles_pictures100

28. ACROSS THE UNIVERSE – U februaru 1968. Bitlsi su se sa svojim ženama, devojkama i gomilom prijatelja uputili u Indiju, u centar za meditaciju “Rišikeš”, gde ih je čekao Mahariši Maheš Jogi. Džordž i Džon su se, tražeći odgovore na suštinska pitanja, zadržali uz skute bradatog gurua više od dva meseca. Pol je ostao duplo kraće, a Ringo je “zapalio” već posle dve nedelje. Iako Lenonova pesma “Across The Universe” u glavama mnogih fanova simbolizuje ovu “spiritualnu” avanturu, ona je u stvari napisana nekoliko meseci pre odlaska u Rišikeš i nedovršena zaboravljena na trakama u “Ebi roud” studiju sve dok je nije izvukao producent Fil Spektor tokom procesa sastavljanja albuma “Let It Be”.

29. HEY JUDE – Još otkad je krajem 1966. na otvaranju njene izložbe, upoznao američko – japansku konceptualnu umetnicu Joko Ono, Lenon je započeo proces odvajanja od braka koji ga je toliko gušio. U junu 1968. bilo je sasvim jasno da je Džonov razvod sa Sintijom neminovan, a jedina prava žrtva bio je petogodišnji sin Džulijen. S mališom u mislima, Pol Makartni je tokom jedne vožnje kolima počeo da pevuši melodiju “Hej Juls!”. Čim je sledeći put video Džona odsvirao mu je svoju spontanu kreaciju izvinjavajući se zbog nedovršenosti teksta. “Grešiš!”, uzviknuo je Lenon, “Ovo je najbolje što si ikada napisao!” S takvom preporukom pesma “Hey Jude” bila je predodređena za prvi hit singl nove kompanije ploča “Apple” (Jabuka – inspirisano slikom Renea Magrita) koju su Bitlsi osnovali.

30. REVOLUTION – Najveća korist od boravka u “Rišikešu” bila je gomila pesama koje su Bitlsi tamo napisali. Većina ovih stvari našla se na njihovom duplom albumu, prvom za sopstvenu kompaniju “Apple”, nazvanom jednostavno “The Beatles”, ali u narodnim masama poznatijem kao “Beli album”. Prva pesma snimljena za to izdanje bila je Lenonova “Revolution”. Oslobođen Epštajnovog pritiska da se ne bavi politikom, Džon je zagrizao u goruću temu generacije razočarane kapitalizmom. Ali i sam nesiguran u ispravnost radikalnih zapadnih levičara on nikako nije mogao da se odluči da li uz stihove “Ako govoriš o nasilju/Ako nosiš slike predsednika Maoa” da peva “Računaj na mene” ili “Ne računaj na mene” (“Count me in”/Count me out”). Na ploči je ostala zabeležena miroljubivija verzija što je izazvalo proteste zelota i optužbe za izdaju. Tokom sedamdesetih Lenon se pokajao zbog ove odluke, pomažući “novu levicu” i materijalno i moralno. Krah komunizma i činjenica da su većina vođa američkih revolucionarnih pokreta danas direktori marketinških agencija, potvrđuje da je njegov prvi instinkt bio ispravan. Činjenica da je Joko Ono 1987. prodala ovu pesmu za reklamu “Nike” patika potvrđuje da Bog ima divan smisao za humor.

31. WHILE MY GUITAR GENTLY WHEEPS – Iako je “Beli album” jednostavnijim pristupom sugerisao korak ka “povratku korenima” on je pokazao da su četvorica Bitlsa sve manje funkcionisali kao grupa, a više kao individualne autorske ličnosti. Ova situacija je odgovarala Džordžu Harisonu koji će najzad sasvim izaći iz senke vladajućeg tandema svojom prvom istinski velikom pesmom. Tokom snimanja, nezadovoljan “nežnim jecanjem” sopstvene gitare, Džordž je u studio pozvao prijatelja – Erika Kleptona.

32. HELTER SKELTER – Nekoliko godina ranije najavljeno, stvaranje hevi-metal muzike bilo je u svom punom uzletu, potpomognuto tehnološkim napretkom kako muzičkih instrumenata (pojačala!) tako i studijske tehnike. Pol Makartni je želeo da Bitlsi daju svoj odgovor i ponudio ga u ovoj haotičnoj pesmi o vožnji toboganom. Nije mogao ni da sanja da će sumanuti Čarls Menson i njegovo pleme godinu dana kasnije u njoj naći tajne signale da treba da pobiju što više ljudi, što je stajalo glave američku glumicu Šeron Tejt (ženu Romana Polanskog) i njene prijatelje.

33. DEAR PRUDENCE – Tipična pesma za “opus Rišikeš”. Lenon je ovde isprobavao novu tehniku sviranja akustične gitare koju mu je pokazao Donovan i posvetio stvar Prudens, sestri Mie Farou, koja je bila ubeđena da će prečicom do nirvane, ako bude neprekidno meditirala. Džon je ogorčeno napustio Rišikeš kada mu se učinilo da je Mahariši manje zainteresovan za transcedentalnu meditaciju, a više za transseksualnu komunikaciju sa sestrama Farou.

34. GET BACK – Makartnija nije napuštala ideja povratka korenima. Naterao je grupu da početkom 1969. počne rad na novoj ploči u prisustvu filmskih kamera koje će ih pratiti sve do finalnog promotivnog koncerta. Sve je krenulo naopako. Kamere su beležile dokument o grupi koja se raspada. Tenzija između Pola i Džordža bila je na vrhuncu, Ringo je bio sasvim nezainteresovan, a Lenon se nije odvajao od sveprisutne Joko Ono. Stvari su se donekle popravile kada se neko dosetio da pozove crnog klavijaturistu Bilija Prestona. Koncert je, umesto zamišljenog spektakla održan nenajavljeno na krovu zgrade kompanije “Apple” u centru Londona, a ova pesma ostaje njegov najbolji deo.

35. LET IT BE – Svakako najuspešnija pesma iz ove sumorne faze, “Let It Be” bila je posveta Makartnijevoj pokojnoj majci Meri. Zabrinut i nesrećan zbog stanja u kome se Bitlsi nalaze, on je jedne noći sanjao svoju davno preminulu mamu kako mu govori da se ne iscrpljuje toliko i da “pusti neka bude…”

36. THE LONG AND WINDING ROAD – Zadivljujući je podatak da je ova pesma napisana u istom danu kada i prethodna. Pol Makartni ju je zamislio kao predlog za nekog od tadašnjih “meinstrim” pevača (kao što je Tom Džons), pa su je Bitlsi zabeležili u obliku traljavog demo-snimka na kom Lenon svira bas (tragično!). Kada je čitav “Get Back” projekat napušten i ova stvar je ostala zaboravljena na trakama. Godinu dana kasnije sukob među Bitlsima je dostigao vrhunac – ironično Pol Makartni se našao na jednoj strani, a ostala trojica na drugoj, unajmljujući ozloglašenog menadžera Alana Klajna da vodi njihove poslove. Suočen sa grupom u raspadu, Klajn je angažovao Fila Spektora da napravi album od odbačenih snimaka iz zime 1968. Spektor je učinio šta je mogao i svet je dobio još jedan Bitls album – “Let It Be” bez ikakvog Makartnijevog uticaja. Pol nikada nije oprostio Spektoru ubacivanje raskošnih aranžmana sa gudačima i anđeoskim ženskim vokalima, pogotovu u pesmi “Long And Winding Road”.

the_beatles_pictures133

37. COME TOGETHER – U međuvremenu, suočeni sa sopstvenim stidom zbog prvog totalnog promašaja, Bitlsi su odlučili da se još jednom vrate u “Ebi roud” studio i uz pomoć Džordža Martina naprave album kakav dolikuje. Martin je bio i skeptičan: “Želite li da radimo kao nekada?” “Da!” “I Džon?!” “I on!”… Lenonov prvi doprinos bila je numera pod dubokim uticajem močvarnog bluz zvuka Luizijane.

38. SOMETHING – Potpuno bujanje Džordža Harisona kao autora najbolje ilustruje ova predivna balada sa albuma

39. BECAUSE – Ležeći kod kuće jedne večeri Džon Lenon je slušao Joko kako svira Betovenovu “Mesečevu sonatu” i dobio ideju za pesmu. Džon, Pol i Džordž snimili su devet glasova i stvorili još jedan od magičnih trenutaka u istoriji pop muzike kakvim je obilovala njihova karijera, iako se njen kraj neumitno bližio.

pol-makartni-AP-x

40. THE END – Album “Abby Road” bio je istinska “labudova pesma”, poslednji veliki uzlet pred definitivan raspad najvažnijeg muzičkog sastava poznate istorije. Podeljen na dve strane, on je donosio s jedne strane koncept kratkih pesama “kao u stara vremena”, a s druge povezanu “mini – operu” čiji je inicijator bio Makartni. Veliko finale ovog drugog dela nazvano logično “The End” počinje Ringovim solom na bubnjevima da bi zatim sva trojica njegovih prijatelja sa očiglednom (ušičujnom!?) radošću razmenjivali gitaroške solo deonice.

“I na kraju

Ljubav koju primaš.. Jednaka je ljubavi koju daješ.”

Savršen kraj jedne savršene priče.

Dejan Cukić

Jedan komentar na tekst Priče o pesmama

  1. Душко Јевтовић

    05/07/2016 at 15:23

    Захваљујем се Дејану Цукићу на књизи “Приче о песмама” и на аутобиографији Ерика Клептона, коју је превео, а о којој сам писао (у вези са лечењем од алкохолизма) у књизи “Унутрашњи видици”, јер је као музичар и заљубљеник у музику, нама заљубљеницима (који нисмо музичари) најдраже песме учинио, упознајући нас са њиховим настанком, још приснијим.
    ТВ емисија о Ливерпулу и местима везаним за Битлсе, такође је допрла до дубине у којој се осећања претварају у мисли.
    Осим што желим да настави да компнује и снима песме као што је “Моја Јулија”, једва чекам неку будућу књигу којом ће успомене у нама усталасати музиком коју смо волели у младости.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *