Ulogujte se / Kreirajte profil

Princip neizvesnosti

Bivši sekretar odbrane Donald Ramsfeld obično nije prvi čovek koga se setite kada se pomene analiza rizika, ali možda će ga istorija zapamtiti kao neku vrstu proroka. Njegova opaska o „nepoznatim nepoznanicama“ bila je izvrgnuta ruglu kao besmisleno obmanjivanje javnosti, ali pažljivija analiza pokazuje da je imao pravo. Jedna je stvar prepoznati rupe i nejasnoće u svom poznavanju neke situacije, a potpuno druga shvatiti da nepredviđene okolnosti mogu promeniti sliku događaja.

Kao i druge ljudske aktivnosti, i ekonomija u velikoj meri zavisi od nepoznatih nepoznanica – ali se one u donošenju ekonomskih odluka često mešaju sa poznatim nepoznanicama. Finansijska spekulacija je po svojoj prirodi rizična. Ali prava opasnost nije u samom riziku, već u činjenici da vrlo složeni proračuni rizika u ekonomskoj teoriji – čiji su autori za to osvajali Nobelove nagrade – stvaraju utisak da se rizik može kontrolisati.

O razlozoma poslednje finansijske krize govorilo se mnogo, a jedna od najzastupljenijih teorija je da je kriza nastala usled neadekvatne procene rizika. Tako bismo mogli da zaključimo da je predviđanje ekonomske budućnosti nemoguć zadatak. To tvrdi Nasim Nikolas Taleb u svojoj uticajnoj knjizi Crni labud , čija je glavna teza da se veliki ekonomski potresi nikada ne mogu predvideti, i da se dešavaju mnogo češće nego što se obično misli.

Kako da ljudi koji još uvek rade na finansijskom tržištu shvate ovu pesimističnu poruku? U svom radu objavljenom na sajtu arXiv, Endru Lo i Mark Miler sa Sloan School of Management u Kembridžu poručuju da je ekonomistima koji se bave neizvesnošću potrebna opštija klasifikacija rizika – slična čuvenoj Ramsfeldovoj klasifikaciji. Na taj način bi se, kako oni tvrde, procena rizika u ekonomiji približila proceni neizvesnosti u prirodnim naukama. Tada će postati jasnije u kojim je slučajevima ekonomska teorija pouzdan oslonac za planiranje i predviđanje, a u kojima nije.

Ljubomorni na fiziku

Sadašnji ekonomski pristup neizvesnosti, pišu Lo i Miler, pati od ljubomore prema fizici. „Kvantitativne aspiracije ekonomista i finansijskih analitičara se godinama baziraju na uverenju da je moguće stvoriti modele ekonomskih sistema koji bi bili precizni kao oni u fizici.“

Mnoge osnovne teorije u savremenoj ekonomiji imaju direktno polazište u fizici. Jedan od glavnih tvoraca savremene ekonomije, Pol Samjuelson, priznao je da je njegova najznačajnija knjiga, Osnove ekonomske analize , objavljena 1947, inspirisana radom matematičkog fizičara Edvina Bidvela Vilsona, učenika utemeljivača statističke fizike Vilarda Gibsa.

Kada je Samjuelson formulisao svoje ideje, fizičari su shvatili da se neizvesnost u termalnom šumu može opisati kao normalna ili Gausova raspodela fluktuacija (zvonasta kriva).

Ekonomisti moraju da shvate da postoje neizvesnosti koje njihovi modeli ne mogu da registruju.

Ekonomisti još od šezdesetih godina prošlog veka znaju da postoje različite fluktuacije u cenama roba. One se ne mogu podvesti pod Gausovu raspodelu i imaju veću proporciju velikih devijacija u poređenju sa zvonastom krivom. I pored toga, mnoge ustaljene ekonomske teorije ne uzimaju u obzir ovo odstupanje od Gausovog modela, pre svega čuvena Black-Scholes formula, koju koriste trgovci za izračunavanje cene koju treba da plate kada trguju takozvanim opcijama.

Nespretno statističko baratanje ekonomskim fluktuacijama nije toliko ozbiljan problem u poređenju sa nesposobnošću trgovaca i menadžera da razlikuju fluktuacije koje se mogu predstaviti nekim modelom od onih kvalitativnijih – nesposobnošću da razlikuju, kako bi rekli Lo i Miler, trejderske odluke (za koje je potrebna matematika) od poslovnih odluka (za koje je potrebno iskustvo i intuicija).

Kvantifikovanje neizvesnosti

U uobičajenom shvatanju ekonomskih fluktuacija – recimo da ih izazivaju „spoljni“ uticaji na tržište, kao što su politička dešavanja – ima pomalo istine. Ove eksterne varijabile mogu se ukalkulisati. Ali neizvesnost koja se ne može smanjiti, tvrde Lo i Miler, „ne može se predstaviti kvantitativno, mada ima mnogo uticaja na rizike i dobitke u kvantitativnim strategijama“.

Oni predlažu univerzalnu kategorizaciju neizvesnosti koja važi za sve sisteme – fizičke, ekonomske ili političke. Mogućnosti se kreću od potpuno determinističke izvesnosti, čiji je primer Njutnova mehanika (ako imate jednačine, možete savršeno precizno predvideti budućnost) preko sistema koji se moraju predstaviti statististički zbog nepotpunog poznavanja determinističkih procesa (recimo bacanje novčića), do „neumanjive neizvesnosti“.

Ovaj poslednji tip neizvesnosti autori opisuju kao „stanje potpunog neznanja koje se ne može ispraviti dodatnim podacima, savremenijim statističkim metodama, bržim računarima ili dužim razmišljanjem“ – što je nešto slično „nepoznatoj nepoznanici“. U fizičkim sistemima ima više ove gornje neizvesnosti, a u društvenim sistemima više ove donje, nemerljive.

Autori smatraju da je ovo značajnije od pukog nabrajanja kategorija, jer pruža okvir za razmišljanje o neizvesnosti. „Može se ‘verovati’ modelu sa jednog kraja skale, ali ne i modelu sa drugog,“ kažu oni. To je kao kada kažemo da više verujemo dnevnoj vremenskoj prognozi nego mesečnoj. Oni takođe daju nacrt ideje za neke od komplikovanijih nepoznanica, na primer, kada se kvalitativno različiti modeli mogu primeniti na ponašanje tržišta u različitim periodima i pod različitim okolnostima.

Predlažu da se više pažnje posveti postdiplomskom školovanju ekonomista, kako bismo imali informisanije kadrove, koji su svesniji ograničenja savremenih ekonomskih modela, poput onih koji obračunavaju očekivani dnevni profit od investicija na „normalnom“ tržištu. Autori ukazuju i na opasnost prepuštanja odluka o upravljanju preduzećem finansijskim analitičarima koji su ubeđeni da njihovi modeli mogu da predstave svaki ekonomski rizik. Ali da bi se zaista eliminisalo pogubno lažno samopouzdanje ekonomske teorije, svi studenti ekonomije treba da nauče lekciju o tome da se modeli mogu primenjivati samo na određene i vrlo ograničene vrste neizvesnosti.

Filip Bol, Nature,

Preveo Ivica Pavlović

Izvor: Peščanik

Jedan komentar na tekst Princip neizvesnosti

  1. Snežana Moračić

    18/07/2011 at 01:32

    nije prvi put rumsfeldu da se poeticno izrazava, neki su njegov prilicno elokventno-manipulativan-dvosmislen stil izrazavanja opisali kao jazzy, impromptu riffs.a izjava o nepoznatim nepoznanicama i poznatim poznanicama je vise nego pesma, i glasi :

    The Unknown

    As we know
    There are known knownas.
    There are things we know we know.
    We also know
    There are known unknowns.
    That are known unknowns.
    That is to say
    We know there are some things
    We do not know.
    But there are also unknown unknowns,
    The ones we don’t know
    We don’t know.

    uostalom, kao i ekonomija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *