Психо – Алфред Хичкок

Психо – Алфред Хичкок

parlor-01

parlor-16

parlor-17a

parlor-18

parlor-20b

parlor-21

parlor-22

parlor-23

parlor-27b

parlor-28

01

03b

04a

05

07

08

11

13a

13c

13d

13e

14

15

16

18

22

26

41

42

49

50a

50b

50e

53

55

56a

56b

56c

56d-57a

57b

57c

57d

59e

60

62b

64

Хилтон Грин, Хичкоков асистент режије, испричао је „Лос Анђелес тајмсу” колики је изазов за Хичкока представљало снимање филма. Славни редитељ је „желео да свима у Холивуду докаже да се може направити велики филм са мало новца и без иједног звучног имена”.

Цео филм снимљен је за месец дана, а на чувену сцену под тушем, која у финалној верзији траје само 45 секунди, потрошено је седам дана уз коришћење чак седам камера, испричао је Грин. Он је открио јoш један куриозитет у вези са овом познатом сценом:

Проблеме са цензуром није изазвала прикривена голотиња главне глумице, а још мање крв, која је заправо била топљена чоколада, већ појављивање ве-це шоље у кадру што се у то доба сматрало крајњим неукусом – испричао је Грин, и подсетио да су вриштећи звуци жичаних инструмената у сцени убиства под тушем дефинитивно померили границе у филмској музици.

За ово дело, засновано на крими-роману Роберта Блока, нико није био заинтересован у Холивуду, па је Хичкок, који је био решен да га сними, понудио студију „Парамаунт” да се одрекне својих 250.000 долара хонорара за режију у замену за 60 одсто ауторских права. Испоставило се да је овај мајстор саспенса имао одличан осећај јер је „Психо” постао један од камена темељаца светске кинематографије, а сцена убиства под тушем култна.

 

Овај нискобуџетни филм, чије је снимање коштало само 800.000 долара, зарадио је више од 40 милиона долара, а то је само једна од анегдота која се везује за једно од омиљенијих остварења „мајстора језе”. Друга, пак, гласи да је Хичкок купио права на екранизацију Блоковог романа, анонимно, за 9.000 долара, и да је затим покуповао све примерке романа до којих је могао да дође, како би што мање људи знало крај напете приче пре но што виде филм. У вези са овом урбаном причом је и она по којој је редитељ обавезао све који су учествовали у снимању, и глумце и техничку екипу, да првог дана снимања подигну десну руку и закуну се да никоме неће рећи ниједну реч о филму пре премијере. Такође, никоме није дозволио да види крај сценарија пре него што је почело снимање тих сцена.

Према оцени многих историчара и теоретичара филма, дело „Психо” један је од најбоље измонтираних филмова свих времена, а остављао је изузетно јак утисак на гледаоце. Прича се да је убиство под тушем сваки пут доводило публику у стање колективне хистерије тако да се вриштање настављало и током следеће сцене у филму, у којој Перкинс-Бејтс пере каду од крви.

Амерички медији пишу да је један од гледалаца филма послао писмо Хичкоку наводећи да његова ћерка више не користи каду од када је гледала филм „Дијаболик”, а да после „Психа” одбија да уђе у туш кабину, па је питао редитеља шта да ради. Хичкок му је одговорио писмом у којем је кратко написао: „Пошаљите је на хемијско чишћење”.

Иван Аранђеловић


 

.

Хичкок: „Психо” ме не плаши

Са ’Психом’ сам успео да филмску уметност употребим за стварање масовне емоције. Иза тога нема поруке упућене публици, нема престижног романа, па ни велике интерпретације. Оно што узбуђује публику јесте филм у свом чистом издању”, изјавио је једном приликом Хичкок, уз духовит коментар да њему „филм није страшан и да га не плаши.


.

Naslov originala

Psycho

.

Reditelj

Alfred Hitchcock

.

Producent

.

Nepotpisani:
Alfred Hitchcock
Alma Reville

.

Scenarist

.

Roman:
Robert Bloch

.

Scenarij:
Joseph Stefano

.

Nepotpisan:
Samuel A. Taylor

.

Glavne uloge

Anthony Perkins
Janet Leigh
Martin Balsam
John Gavin
Vera Miles
Simon Oakland
Chief Tahachee

.

Muzika

Bernard Herrmann

.

Snimatelj

John L. Russell

.

Montaža

George Tomasini

.

Distributer

Paramount Pictures (1960.-1968.)
Universal Pictures (1968.-)

.

Godina izdanja

1960

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

25 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Moca
14 years ago

a navodno je bila puštena i buva da će perkinsovu majku igrati ta i ta glumica, da se ne bi znalo da zapravo nema majke.

super članak o genijalnom filmu.

Snezana Moracic
Snezana Moracic
14 years ago

cak mislim da je psycho, iako se kriticari verovatno ne bi slozili, njegov neki revolt posle neuspeha vertiga, kao da je hteo da se poigra i sa kritikom i sa publikom.
meni je isto, iz te serije shadow of a doubt genijalan film, cak mnogo bolji od oba spomenuta, meni bar.

kada su ga pitali zasto ne pravi komedije, on je odgovorio: pa svaki moj film je komedija.

sinoc sam gledala ‘shutter island’ od scorsesea, citavo vreme ‘provejavaju’ reference na hitchcocka i to je odlicno.
ja scorsesea jednostavno volim pa mu oprastam promasaje, ‘shutter island’ je promasaj iako je u glavi verovatno imao ‘autorski film’.

Bojan Kozić
14 years ago

Dobar clanak a film toliko legendaran da nema sta da se kaze.

I was sleepin’ like a rat
When I heard something jerkin’.
There stood Rita
Lookin’ just like Tony Perkins.
She said, “Would you like to take a shower?
I’ll show you up to the door.”
I said, “Oh, no! no!
I’ve been through this movie before.”
I knew I had to split
But I didn’t know how,
When she said,
“Would you like to take that shower, now?”

Elem, usao je i u tadasnji neofolk-kanon, jedna od Dilanovih jacih iz hobo-perioda, objavljena tek 1964.

Bojan Kozić
14 years ago

Vidis, Dilan pa Skorseze :). Speakin’ of which, meni je No Direction Home ono, jedina stvar that matters od Skorsezea u posledjih deceniju i kusur. Znam da zvuci glupo kad se ovako kaze, jer i Skorseze u losijem izdanju (Departed recimo) je nedosanjani san devet od deset reditelja. Ali mislim i dalje da mu je Goodfellas kruna karijere. Kazino je isto tu iz te recentnije faze, dok je Bringing Out the Dead potcenjen a odlican film. Ustvari eto ishvalih ga u nameri da ga kritikujem,heh :).

A za ovo si skroz u pravu. Gomila danasnjih filmova je, naprosto, trebalo da bude snimljena s ONIM glumcima jer ove hipersenzibilne primadonas od silnog prenemaganja ne stizu da glume. Problem je i u tome sto je glumi u okvirima popularne masovne kulture pridodat i taj instant-opsenarski fazon nepotreebne apstrakcije, pa su glumci postali dozivljeni bezmalo kao kao nekakvi gurui kod kojih odjednom postaje vazno sta citaju, za koga glasaju i slicno, umesto da vladaju zanatom koji su izabrali.

Inace Shadow od Doubt je moj omiljeni Hicov fiolm i jedan od favorita generalno. Kako je on ono govorio, nemam sta da kazem, nego da pokazem, tako nesto

Moca
14 years ago

“Ali mislim i dalje da mu je Goodfellas kruna karijere”

tako je! ako se svi mitovi o taxi driveru i raging bullu i mean streets i ostalima stave na stranu, videće se da je goodfellas najbolji skorsezeov film u karijeri. apsolutno sve u tom filmu treba da ide u udžbenike. jedan od možda samo 10 apsolutno savršenih filmova. tačan u zarez.

Boban Savković
Admin
14 years ago

Hmmm…
Nema spora o Dobrim momcima..ali..ali..Razjareni bik je film koji će zauvek ostati iza Martina Skorcezea.

Snežana Moračić
Snežana Moračić
14 years ago

mislim, ‘taj covek’ jos od ranih 70-tih pravi savrsene filmove,stvarno ne znam sta vam bi?

Moca
14 years ago

ma ja sam hteo da kažem da je npr. taxi driver, koliko god fenomenalan, ipak pomalo aljkav, nije zanatski besprekoran kao goodfellas.

ostaće i taxista i bik iza skorsezea pre nego goodfellas, ali u goodfellas je zadržao filmski kvalitet iz taksiste i bika, plus je i zanatski besprekoran. taj film ima neverovatan ritam, ne smeš da izvadiš ni jedan najkraći kadar iz njega, niti da dodaš ništa. traje u sekund koliko treba, rezovi precizni u stotinku, perfektna naracija, kasting bogovski (sjajna sjajna loraine bracco), pa upotreba popularne muzike, ma…tip-top u svakom mogućem smislu. idealan spoj umetničkog i zanatskog. stopedesetminutna škola filma. američkog filma.

ima tu nesreću da su ipak ova dva gorepomenuta filma veća od njega.

Snežana Moračić
Snežana Moračić
14 years ago

na alice doesn’t live here sam i mislila, pogotovu sto smo mrsili o bogdanovicu.

ma sve to stoji za goodfellas, ali nekako mi zasmetalo to ‘kruna karijere’, ako mogu, bez problema da nabrojim desetak njegovih filmova kao savrsene, dobro, ‘ajde, skoro pa savrsene, vise sam mislila na ceo njegov opus.

ma koliko aljkavi bili taxista i razjareni bik ta dva fila s pravom ulaze u antologije ‘kultne’ filmske istorije.

meni nista manje vazan nije i mean street

Bojan Kozić
14 years ago

Moco, evo iz glave, ne gledam scenario (koji mi stoji negde na polici, naravno :)): As far back as I can remember, I always wanted to be a gangster. To me, bein’ a gangster was better than bein’ a president of the United States… (pa krece Rags To Riches, naravno – Toni Benet)

Even before I first wandered to a cabstand for an after-school job, I knew I wanted to be part of them. It was there that I knew I belonged. To me, it meant being somebody in a neighborhood that was full of nobodies. I mean, they weren’t like anybody else. They did whatever they wanted. They double-parked in front of a hydrant, and nobody even gave ’em a ticket. In the summer, they played cards all night, and nobody ever called the cops.
🙂

To mislim o tom filmu, otprilike. Bas tako kako kazes. Jedan od ono malo filmova u kojima nijedan kadar nije suvisan i Skorseze se tu pokazao kao lik koji i samim izborom muzike moze da napravi instantno remek-delo. I saundtrek je tu bez greske, pogotovo one scene “spotova”, od “Then he kissed me”, pa do “Memo from Turner”, ono, skroz danteovski, raj i pakao u zivotu prosecnog gangstoze..

Sad, filmu svakako fali ona linija pouke, mislim, manje verziranom gledaocu mozda deluje afirmativno taj svet koji on tu prikazuje (a ustvari ga nemilosrdno secira). Ali mislim da je zato Skorseze sa Kazinom isao bas na tu pricu s naravoucenijem na kraju, onaj De Nirov voice-over sa snimcima kraja porodice i hotela u Vegasu, monolog

Bojan Kozić
14 years ago

@ Boban i Snezana

Naravno, niko ne spori Skorsezove rane radove. O Razjarenom biku sam bas i mislio kao o svojevrsnoj najavi GoodFellas, mislim, dramaturski i dinamikom, to je to. Taksista (ma koliko vazan ka fenomen, i citava ta psihoza sedamdesetih koja je tu uhvacena, i sjajni Sreder i sve to), ali – ipak malo precenjen (mislim). Evo zasto. U ono doba, ta atmosfera dugih kadrova i glavnog lika koji je neki kontemplativni loner za kojwg ne znas sta smera, je vec odavno standard (evropskog filma najpre, ustvari i u Americi je to vec postojalo, i to bas taj njujorska skola ciji je Skorseze makar geografski deo). A i sam Skorseze je imao lepe pokazne vezbe u onim svojim prvim filmovima (Boxcar Bertha, Mean Streets). Dakle, atmosfera Taksiste je, ono, das pistolj junacima Bergmana ili Tarkovskog (ili Dzeku tamo kod Antonionija, The Passenger) i stavis ih u tu atmosferu post-vijetnamskih SAD kada su sezdesete pretvorene u mamurluk sedamdesetih, a urbana patologija prestala da bude egzotika (ne treba zaboraviti ni da je vec Sigel sa Harijem uzjahao na tom fenomenu).

Dobar film, ponavljam, ali bas je TO mladalacki uspeh tandema koji je u tom trenutku daleko vise filmofilski nego autorski. Ustvari, Taksistu lakse gledam kao omaz tadasnjoj i Evropi i Amerikani u filmu, nego kao neko ne-znam-kako-zrelo-ostvarenje. Sto nije ni ocekivati od ljudi u ranim-srednjim 30im da pruze neki zivotni rad tada, i Skorseze i Sreder su se tek posle potpuno potvrdili a ovo jeste bio,ono, ticket to ride. Cak ni od glumaca, De Niro je tu tek najavio sebe kao velikog glumca (po meni je njegova prva velika uloga ona u Lovcu na jelene, cak vise nego u KUmu2)

Od ranog Skorsezea, meni je recimo zao sto se nekako zanemario film Alice Doesn’t Live Here Anymore, a potpuno reprezentativno delo u kljucu onog Novog Holivuda, kao Bogdanovic i Cimino at their best

Moca
14 years ago

heh, verovatno ne bih znao cele pasaže napamet (pre bih znao iz taxi drivera), ali recimo ovaj mi se urezao kao martijev trejdmark (iako ga nije on napisao):

– you’re a funny guy!
– whaddaya mean funny, funny how?
– you know…you’re just…funny…
– funny how? whats so funny about it?
– no tommy, you got it wrong…
– wait tony he’s a big boy, he knows what he said. funny how you little prick? do I amuse you, do I make you laugh?
….

imam jednu malobrojnu ekipu koja koristi ovaj deo kao internu šalu. ponekad igramo to i pred autsajderima, samo na srpskom. nekako mi je to totalno beogradski fazon, ništa manje nego wop-njujorški.

Boban Savković
Admin
14 years ago

“….Sto nije ni ocekivati od ljudi u ranim-srednjim 30-im da pruže neki zivotni rad tada…..”

Ovo nije validan argument ni povodom Taksiste i Razjarenog bika a ni uopšte. Kopola je sve svoje značajne filmove uradio u svojim (ranim i kasnim) tridesetim; Kurosava snima na izmaku svojih tridesetih Rašomon; Bergman San letnje noći, Sedmi pečat i Leto sa Monikom: Hičkok 39 stepenica; Hjuston Malteški soko, Bertoluči Strategiju pauka, Konformistu, Poslednji tango i Dvadeseti vek, Antonioni Avanturu, Felini Ulicu, Kabirijine noći; Kusturica Doli Bel, Oca, Dom za vešanje i Arizona dream; Kjubrik do svoje četrdesete snima sve svoje najznačajnije filmove; Tarkovski snima Ivanovo detinjstvo, Rubljova i Solaris…i da ne nabrajam dalje. Biće da tzv. “mladalački uspesi” bivaju i najznačajniji segmenti karijere mnogih autora. Tako da to važi i za Skorcezea …čime se ne umanjuje značaj Goodfellas-a. Sve što je Moca napisao o ovom filmu je zaista tako. Inače, teško da Trevis i mladi Korleone nisu velike De Nirove uloge..a nije sporno za Lovca…verovatno je to uloga njegove karijere zajedno sa La Motom.

I gde vidite aljkavost (režijsku, dramaturšku, glumačku, tehničku?) u Taksisti i Biku?…..Dovoljne su samo one scene gde Trevis telefonira Sibil Šepard..a kamera ga napušta i “sklizne” ka hodniku jer ne može da podnese njegov očaj i beznađe…i udaranje pesnicama po zidu u završnim scenama Razjarenog bika…

Takođe, teško je reći da Skorceze ima desetak savršenih ili skoro savršenih filmova. To nema ni Hičkok 🙂 Kopola reče da samo jedan reditelj ima deset savršenih filmova. Pogodite koji.

Bojan Kozić
14 years ago

@ Snezana, likewise :). Nego kod Skorsezea pogadjam da ti je After Hours onako tihi favorit, am I right? Jer to je onako bas pravi onaj NYC artsy, potpuno nekonvencionalan i offbeat i verovatno Skorsezeov poslednji naklon toj sceni.

@ Moca

Pazi, ovaj citat iz Skorsezea mi je verovatno jedini koji znam bez gledanja u scenario:). Ostalo su dijalozi, kao ovaj tvoj. Da, odlican, i prepun je GoodFellas tih doskocica u Godfather-meets-Branislav-Nusic fazonu. Znas ono kad Henri i Karen idu u Kopu, onaj prvi date kad mu wiseguys salju sampanjac i on se tamo pozdravlja sa tim sumnjivim debelim sredovecnim likovima sa havanama i u odelima okolo. I Karen sumnjivo nesto i pita ga cime se on bavi. On kaze ‘I’m in construction’. Ona ga uhvati za ruke i kaze ‘They don’t feel like doin’ construction.’ Henri kaze ‘Oh, I’m a union delegate.’ 🙂

@ Boban
Stoji ovo za godine sto kazes, i slazem se da je ovo moje mozda malo rogobatno ispalo. Godine pomenuh u sklopu te kritike, tjest teze koju sam izneo a koja jeste malo prevratnicka, da je GoodFellas daleko, daleko jaci film od Taksiste. Pa reko’ u tom smislu “OK, i Sreder i Skorseze su tada bili mladi”. Ali stoji sve ovo sto kazes, nema sta. I ja sam mislio da ce me neko ispraviti, ali pazi, kad pricamo o godinama, povukla me malo i ova danasnja standardizacija. U ono vreme, ljudi su vec sa 20 i nesto ulazili ozbiljno u film. Autori, mislim. U doba pre njih takodje. A danas je taj generacijski kontekst potpuno redefinisan, em se do rezije dolazi kasnije (valjda guzva prevelika, sta li vec) em se danas 35-godisnjak smatra maltene post-tinejdzerom a u ono vreme su ljudi u tim godinama imali vec po sest filmova iza sebe. Verovatno i planski to ide makar delimicno, jer evo, od danasnjih reditelja, neko ko se etablira kao cudo od deteta (srto se retko dogadja), uglavnom mu vec posle filma-dva istekne rok trajanja. A da i ne pominjem da nijedan od ovih danas nije Orson Vels pa da – kad se zasiti industrije i Holivuda i oni njega – na miru radi Touch of Evil

Oko “aljkavosti” u Taksisti, pazi, ne mislim da je to neka ‘aljkavost’ nego da je film nekom dinamikom, dramaturgijom, cime hoces – vise delo epigona tadasnje klasike i tadasnjih skola, nego neki licni izraz. Sto nije nista lose, naprotiv. Samo primetih to.
Razjareni bik je vec daleko jasniji Skorsezeov brandmark, a GoodFellas onako, koncentrat Skorsezea

Boban Savković
Admin
14 years ago

Nemoguće je (a izgleda moguće?) da je GoodFellas “daleko, daleko jači film od Taksiste”. Ne sporim ti pravo da tako misliš, ali to jednostavno nije realno.

Bojan Kozić
14 years ago

Pa dobro, stvar ukusa mozda. Mislim da smo ovde na terenu gde bi moglo argumenata za obe pozicije da se da, pitanje samo ko koje preferira :). Mislim, sta hocu da kazem, Taksista je nastao u jednom specificnom trenutku americke moderne istorije, sezdesete su implodirale onako malaksalo, gradovi su po prvi put izbacili svoju (do tada skrivenu) prljavstinu na SVE plocnike, Vijetnam se tek zavrsio, i (JAKO bitna stvar) taj neki talas patoloskog nasilja po prvi put postaje nacionalna opsesija (a prethodio mu je talas atentata kao opsteg mesta nacionalne politike), Bandi, Gejsi, Summer of Sam (OK, dve godine posle Taksiste). I nekako svega toga ima u tom filmu. I zato je i prepoznat kao neki, ajde, dokument vremena (po mom misljenju, jos jedan film hvata atmosferu tadasnje Amerike jako dobro, mada drugacije od Taksiste, Looking for Mr. Goodbar, daleko opskurniji naslov, a dodao bih i Esbijev GENIJALNI Being There, mada je to vec politicka satira ozbiljnija, a svakako i The Net). Ustvari i Altmanov Nesvil kad bolje razmislimo.

A GoodFellas je stvar koja dekonstruise citavu mitologiju wiseguys, gangstera i toga i pokazuje taj svet onakvim kakav je. Makar ja ne znam za film koji je to uradio na taj nacin. Jer svi oni raniji (i kasniji) gangsterski filmovi su mahom bili mesavina Makijavelijevog Vladaoca i mitologije Kamelota, pa mudri don daje univerzalne istine a okolo ga prate hrabri vitezovi u dobru i u zlu. Sto je nevidjena budalastina, slozices se. Da ne bude zabune, NE MISLIM na Kuma, koji je onako, Rat i Mir medju filmovima (mada su kasnije interpretacije i imitacije stvarno unistile zamisao tog filma, i sam Kopola kaze da ga nikad ne bi snimio da je to znao- da ce tako delovati) .

Boban Savković
Admin
14 years ago

Da…pitanja ukusa. Ali, recimo, nikad ne bih rekao da su Taksista i Razjareni bik “daleko, daleko bolji filmovi” od GoodFellas-a. Pre će biti da su u pitanju nijanse.

Elem, samo jedan argument…Jeste GoddFellas minuciozno dekonstruisao mafiju, njen život i pravila (bolje i od Kuma1 i 2)..ali nema tu univerzalnost Kumova i Taksiste…to zadiranje u arhetipsko i svevremensko, nema ono što prevazilazi priču o kojoj se, navodno priča i postaje opšte.

Snežana Moračić
Snežana Moračić
14 years ago

moco, to ‘aljkavost’ vise lici na da se ‘prodao’ mejnstrimu, ako bas hoces da budes filmski korektan, kako ti da kazem.

bravo za king of comedy koji jeste savrsen, a tako ustvari ili zapostavljen ili ne znam ni ja sama koji je problem?

after hours je bojane preteca svih kasnije dolazecih off beat filmova, i tu je bio prvi, pa kad opet malo razmislim, mozda nije perfektna 10, mislim na onaj moj komentar da mogu da nabrojim 10 njegovih odličnih filmova, ali tu je negde.

ma svidja mi se i što voli i r&r i što se trudi da sačuva filmsku ostavštinu , svidja mi se…

Moca
14 years ago

kad sam rekao aljkav, mislio sam neke, u principu nebitne, nepreciznosti u režiji, onako, novotalasovski. pretpostavljam da mu tad to nije bilo bitno, a filmu je samo dalo na šarmu. dakle, nije ništa loše. u goodfellas je sve pod konac, a ne gubi na šarmu.

dakle, tu su negde, s tim što i taxista i raging bull imaju kult iza sebe, a stariji su i uticajniji, pa i značajniji. otud i ograda iz mog prvog komentara (“ako se svi mitovi o taxi driveru i raging bullu i mean streets i ostalima stave na stranu…”)

king of comedy je još jedan od tih koji pate zbog manjka “značaja”. takođe 99% savršen.

Moca
14 years ago

ima scena u goodfellas, dok ide onaj klavirski kraj iz layle, kad se kamera iz visokog gornjeg rakursa spušta polako na ulicu do hladnjače koja se baš tad otvara, ulazi u hladnjaču i pokazuje smrznutog mafiozu, okačenog na kuku. e to je martin skorseze. to može da se meri jedino sa onom scenom iz notorious, za vreme zabave, sa vrha stepenica se kamera polako spušta na dole i pokazuje ključ od vinskog podruma u ruci claudea rainsa.

smrzavanje. samo digneš ruke i kažeš “alal ti ćufte majstore”

Moca
14 years ago

pravo da ti kažem, ja baš ne volim to preterano da čujem, to razbacivanje sa filmskim replikama ili engleskim frazama uopšte. to mi je više za internu upotrebu, npr. među nama na pulseu ili tako nešto, u užem krugu. za širi krug mi je prikladnije npr. koristiti replike iz domaćih filmova, ali ne one izlizane iz maratonaca, već one koje će da provali samo onaj ko je gledao i nagledao se domaćih filmova.

npr.:

– a šta ćemo sa….?
– misliš na dete? ti sa tim nemaš ništa.
– kako bre ništa jebote bog?
– nemoj više nikad da si opsovao predamnom!

kad neki drugar opsuje onako usput, pa mu ja na to kažem mrtav-ozbiljan “nemoj više nikad da si opsovao predamnom!” , a on me gleda bledo, u stilu “koji mu je”. to volim da radim 🙂

ma kakva poezija, tu sam tanak da tanji ne mogu biti.

Bojan Kozić
14 years ago

Jeste, After Hours, ustvari usudio bih se (bez ijednog argumenta u ruci) da kazem da je citava ona ‘anti-Hollywood’ scena indie-filmova devedesetih ustvari jednim okom gledala na taj film Martijev i jos neke, a drugim u Dzarmusa. Mada je taj indie 1990ih Pandorina kutija koju verovatno nije ni trebalo otvarati ali to je druga tema. Speaking of Dzarmus, moguce da je ovaj i napravio After Hours da poikaze (tadasnjim) klincima kako se to radi, jer taj film i operise u dobrom delu sa svim onim sto je proslavilo (ranog) Dzarmusa

Nego, oko citata, ej, pa i ja to imam :), isto sa nekim internim krugom sire familije i ortaka koji dele slicne filmske ukuse. I to bas ima onako opskurnijih ostvarenja koja su nam usla u govor (recimo raniji Zucker, Zucker& Abrahams koje smo gledali kao deca, ponesto klasike iz Kuma i Skorsezea, i naravno brdo Nadrealista, domacih replika i The Simpsons :)). Od muzike bih voleo da mogu da se sporazumevam u Bobsterovim citatima ali retko kad mi polazi za rukom, mahom ga ne slusaju ljudi mojih godina. Sto me, naravno, ne sprecava da to radim svakom pogodnom prilikom, na sopstveno zadovoljstvo 🙂 a posto negujemo slicnu nikotinsku kulturu Dilan i ja :), umem i da ga imitiram 🙂 iz ove sada novije faze

Bojan Kozić
14 years ago

Da, Moco, interno, naravno, i meni je glupo kad neko krene s citatima iz necega sto ja (recimo) ne pratim i ne zanima me, pa onda mora da mi tumaci. Ali mi isto idu na nerve i oni likovi koji se prze na filmove, drz ne daj, i onda provalis da znaju samo Maratonce, Ko to tamo peva i tu sada vec standardizovanu klasiku. Namestios im neki ludacki jak citat iz (recimo) Oca na sluzbenom…, Majstorske radionice, nije vazno… i vidis da je otisao u vetar.
Nego jesi fan Simpsonovih? Pitam zbog jos necega. Naime – tamo je PREVOD tako dobro odradjen, nasi titlovi, da je stvarno malo remek-delo. Mislim, Simpsonove sam uvek hvatao originalno, i te njihove reference i inside jokes na americke teme su priceless, ali stvarno su prevodioci odradili dobbar posao, da i neko ko ne zna engleski (ili ne kapira fore koje ovi tu namestaju, recimo kad se zezaju sa kultom Kenedijevih, Niksonom, Reganom, Busovima, Klintonom…) moze da pohvata sve. Pitam jer sam davno to gledao s nasim tirtlom pa reko’ jel’ samo utisak moj a znam ustvari i da su jos neki pasionirani fanovi primetili isto sto i ja

Moca
14 years ago

pa ne volim ih baš nešto, ali inače nisam fan tih crtaća za odrasle. čak ni south parka. gledam ih tu i tamo kad se potrefi slučajno. recimo, south park the movie sam uživao da gledam, ali serija kad je krenula nije mi se nešto svidela. simpsonovi ništa takođe. ali ne volim da gledam ni dugometražne animirane, tako da je to do mene. to sve važi za novu produkciju. starog diznija i ostalu ekipu mogu da gledam uvek.

Bojan Kozić
14 years ago

Pa nisam ni ja, samo Simpsonovi, inace sam prema dugometraznim crtanim bio ravnodusan i kao dete. Ove klasike u sedam i petnaest 🙂 mislim da ne bih ni gledao onako opsesivno da nije bilo genijalnih sinhronizacija Nikole Simica, Mice Tatica, Ljubise Bacica…

Ali Simpsonovi su nesto drugo, potpuni fenomen moderne kulture, i najbolji tumac iste. Govorim o sezonama do nekih ranih 2000ih, sad vec predugo traju tojest mislim da ce uskoro kraj, a trebalo je ranije. Daj im jednom sansu, mislim da neces pogresiti tojest ako se dogodi “click” i uvuku te u svoj univerzum, videces sam.

SP jeste otisao korak dalje, ali sa Simpsonovima kao referencom. Licno, nisam nikad uspeo da se zblizim sa likovima iz Saut Parka ni izbliza toliko, mada to jeste postalo znacajno ostvarenje vec