Ulogujte se / Kreirajte profil

“Religulous”: verujem u smeh

Ukoliko niste religiozni profiter, fundamentalista ili fanatik, obavezno pogledajte ovaj dokumentarac. Voditelj kroz 100 minuta smehotresne zabave je Bill Maher, komičar, komentator, kritičar. Autor prestižne emisije “Real Time With Bill Maher” na HBO-u. Pored serviranog “glavnog  jela” od fanatično-fantastičnih izjava hrišćana, muslimana i Jevreja, na meniju su i “grickalice” poput  učenja mormona ili sajentologa. Lokacije obuhvataju takve “znamenitosti”, kao što su “Holy Land Experience Park” u Floridi ili “Creation Museum” u Kentakiju ! Neviđeno !

01 - religulous_ver3_xlg

  • “Saznaćete” da je glupo verovati da je Jonu progutao kit, kad u Bibliji lepo piše “velika riba”.
  • “Uvidećete” da je Jehova, Sveznajući i Svemogući, s namerom ostavio rupe u zakonima, zarad “snalaženja”…
  • “Spoznaćete” da su žene u Islamu ravnopravne, jer u džamijama postoji i jedno zabačeno ćoše…
  • “Otkrićete” da su Jovanka Orleanka, Buda, Hitler, Staljin i Džingis Kan primili mormonsko učenje … zagrobno.
  • “Naučićete” da u Americi senatorima ne mere IQ, što sasvim lepo omogućava da veruju u… sve i svašta..

Zašto se ateisti ne bore za prava iako su brojni? Čini se da pitanje nije preterano ozbiljno. Gde je problem? Treba li se boriti protiv korporativne religije? Treba li se buniti protiv “upotrebe” ili zloupotrebe religije? Ili je to isto? Da li je religiozni sistem loš po sebi ili je snaga vere zloupotrebljena? Kako to da je politička moć u rukama ljudi koji drevne tekstove tumače doslovno? Na žalost, ili srećom, Čovek će uskoro morati da odgovori na ova pitanja. Ili ga neće biti. Na žalost, ili srećom?

02 - religulous_maxresdefault

Priča je postavljena na banalnu ravan. Naravno da metafore nisu dokazive. Iznenađuje otud trud svih aktera da istorijski potkrepe doslovnu “istinu”. Nakon privatizovanja te i takve istine, humanost, ljubav i praštanje isključivo su hrišćanske vrline, a religija samo krupan biznis. No, vratimo se “zabavi”!

Maher sebi dopušta prednost završne reči, nakon okršaja oči u oči. Ne treba mu zameriti, njegov stav prema nadmenim propovednicima je ipak tolerantan. Na primer, šta odgovoriti kada vas neko sa mržnjom pita: “Da li si TI Bog?”. Ne mislim da je Maher ni na koji način uvredljiv, bar ne više od svojih sagovornika. Uostalom, šta bi trebalo da kaže pa da zaseni izjavu da je planeta Zemlja stara 5000 godina i da je svaki naučnik koji drugačije tvrdi grešnik?

03 - religulous_-20-documentaries-that-will-make-you-question-your-world-view-2

U jednom momentu i Maher je toliko zbunjen tvrdoglavošću branitelja vere, da je spas potražio u astronomskoj observatoriji samog Vatikana. Vatikanski astronom (!), otac George Coyne obrazlaže razliku između naučnog i religioznog, navodeći kao primer prihvatanje teorije evolucije! Uživaćete potom i u burlesknim izjavama oca Reginalda Fostera, koji se bez dlake na jeziku slaže sa većinom Maherovih stavova … i dopunjuje ih. Ironično, dva najskeptičnija sagovornika su zapravo sveštenici Vatikana koji, na primer, otvoreno poriču postojanje pakla!

04 - Religulous-b

Ponajlepše scene su, ipak, kad iznad službene dužnosti i “dokaza” probije ono zajedničko, ljudsko: smeh, zagrljaj, razumevanje. “Hvala Bogu”, tu i tamo se i takvo štogod zgodi.

Pojedini sagovornici zaista su laka meta, no, nije Maherova krivica što ga papa nije udostojio razgovora. Čemu i papa, kad naposletku upoznajemo zaista “tešku metu” (od svojih 150 kg). Ova latino propovednička zvezda na pitanje “ko ste vi biblijski?”, krajnje poslovno odgovara: “Ja sam Isus Hrist, čovek, ja sam Drugi Dolazak Hrista.”, da bi nešto kasnije sasvim ležerno dodao “Znate, da sam otkrio da sam otelotvorenje Sotone, takođe bih dobro radio posao, jer bih bio veran svom pozivu.” Jeste, dabome, da!

  • “Saznaćete” da postoje rabini koji poriču Holokaust.
  • “Otkrićete” da je u Amsterdam pristigla i muslimanska gej zajednica, nakon godinu dana robije u sopstvenoj državi…
  • “Spoznaćete” da je odelo od 2000$ nagrada za službu božiju, i da Biblija ne osuđuje bogatstvo. Naprotiv …
  • “Naučićete” da je Rajski vrt bio u Missouriju.
  • “Uvidećete” da se sve religije bore za ljubav, razumevanje i mir. Najmirnije su valjda baš one koje se ponajviše bore….

I mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, mnogo toga još …

Maher zaključuje: “Kad je Apokalipsa pisana, samo Bog je imao moć da uništi svet, a danas to može i čovek, jer na nesreću, pre no što je naučio kako da bude razuman ili miroljubiv, naučio je kako da stvori nuklearno oružje i kako da zagadi svet u katastrofalnim razmerama”, i poentira: “to je to, odrastite ili umrite.”

06 - religulous_Religulous-f

Ukoliko ste religiozni profiter, fundamentalista ili fanatik, obavezno pogledajte ovaj dokumentarac.

Režija: Larry Charles
Godina: 2008
Trajanje: 101 min

Za P.U.L.S.E Jovan Pavlović

TwitterGoogle+

44 komentara na tekst “Religulous”: verujem u smeh

  1. Небојша

    23/01/2016 at 01:13

    Авај, хоћу ли икад дочекати овдје неки афирмативан текст о религији, Богу, не вјерујем, тешко!

  2. Dražen Pekušić

    23/01/2016 at 04:17

    Posetite kategorije: Religija, Um i spoznaja, Jevrejska misao

  3. Zarko

    29/01/2016 at 14:10

    Uvek je smešno bukvalno shvatanje biblijskih priča i Boga.Tom i takvom shvatanju Boga voli doprinositi i crkva…Naime “vernici” u SAD su totalno retardirani po religoznom pitanju.Lišeni su bilo kog orijentira i nikako nemogu naći obrazac ponašanja.To se vidi i u “Boratu” kada u procesu civilizovanja dođe na red veronauka.Tome se čovek mora smejati ako u sebi ima trunku razuma.Naravno da se ovo pitanje ne odnosi samo na Ameriku,ali su oni u tome posebno originalni…Kada su nađeni svici sa mrtvog mora to je u glavma “vernika” izazvalo haos sličan kada su japanci shvatili da im je car ljudsko biće.”Vernici” i drugi ljudi uopšte biblijske tekstove shvataju kao direktnu reč božju i samog boga kao takvog.Nedostatak inteligencije im nedopušta da shvate da su umni ljudi pisali mudre priče…Sociolozi kažu da u današnjem vremenu kada su dopušteni razni oblici ponašanja to sluđuje ljude i oni traže nekakva striktna pravila ponašanja pa se zato opredeljuju za pripadnost raznim crkvama.Naravno pošto je “čovek” preduzimljiva stoka,voli sve da pretvori u najveću religiju a to je biznis.Praznoverje u oblicima raznih religija je prisutno u svim delovima sveta.To je to “odrastite ili umrite”.

  4. Mnosd Dina Atex

    04/02/2016 at 20:33

    Sve religije zele vasu dusu.

  5. Uros

    04/02/2016 at 21:42

    Komedija je dobar način da se pokaže šta religija nije (nažalost ona danas postaje upravo to korporatizovan strah od nepoznatog,smrti ili neuspeha).

  6. Olja Wagner

    10/02/2016 at 22:40

    meni je možda najbolji aspekt religijskog poimanja sveta, a da ne vređa nikoga, film “Invention of Lying”
    preporučujem

  7. Jovan Pavlović

    11/02/2016 at 08:46

    Драги Небојша, ово је само приказ најсмешнијег документарног филма о најозбиљнијој теми. Надам се да се још понеко насмејао. Далеко од тога, пак, да филм није пропаганда у борби против “непријатеља отвореног друштва”, али је “непријатељ” услед својих мана, изузетно захвална мета. Што се афирмације религије тиче, за то постоје одговарајуће “институције”, чији је то “посао”, а поприлично добро га раде и богами зараде.

    На несрећу, приступ најозбиљнијој теми је углавном препуштен личним/приватним истраживањима без адекватног учитеља.

    У том смислу, цитираћу своје омиљене (афирмативне) речи великог Беле Хамваша:
    “Нисам религиозан. Мени треба целина. Али знам да човек исправно поступа ако рачуна с религијом, јер међу свим људским знањима највише реалне мудрости налази се у религији.”

    Хвала за коментар. Велики поздрав.

  8. Jovan Pavlović

    11/02/2016 at 09:12

    Zaista lepo primećeno, dragi Uroše. Predstavljeno je ono što religija, eto, ne bi trebalo da bude…

    Hvala za komentar. Veliki pozdrav.

  9. Jovan Pavlović

    11/02/2016 at 09:13

    “Nosioci strave i zla više nisu demonska bića nego ljudi. Od njih se čuvamo, a ne od čudovišta ili demona. U eri humanizma i zlo se humanizovalo, ono se birokratizovalo i industrijalizovalo, kako je to lepo opisala Hana Arent u knjizi “Izvori totalitarizma”.” (Dorijan Nuaj)

  10. Jovan Pavlović

    11/02/2016 at 09:19

    Još jedna komedija.

    Hvala na preporuci, i hvala za komentar, draga Olja. Veliki pozdrav.

  11. Jovan Pavlović

    11/02/2016 at 09:40

    Ako se dobro sećam, dragi prijatelju, ovaj natpis si nosio na majici upravo kada si posećivao jedan manastir u Bosni. Iguman se slatko nasmejao, nakon čega ste se dugo i lepo popričali. Čini mi se da ti je naposletku čak ponudio da oslikaš jedan zid manastirske menze, jer si tada učestvovao u slikarskoj koloniji. Ispravi me ako sam gdegod pogrešio. Eto još jedne “afirmativne” priče za Nebojšu.

    Veliko hvala za mog najažurnijeg komentatora, gde god da si u inozemstvu trenutno. Veliki pozdrav.

  12. Небојша

    15/02/2016 at 03:48

    Јоване Павловићу, увијек ми је занимљиво, а и комично такође пошто ту ријеч видим повезујете комплементарно сви ви овдје што коментаришете о вези религије, како лако се упуштате у егзегезу хришћанства, Библије, а ја ћу узети ту смјелост и претпоставку да нико од вас није ни прочитао ту Библију, Свето предање, учења црквених отаца, и онда је неозбиљно полемисати са таквим људима. Смета ми искрено да кажем да данас свако је знавен и кадар да критикује религију, а и цркву. Ја нисам неки велики апологета цркве и свештенства, клерика, али мишљења сам да је црква данас боља него народ што је, обични људи, мирјани. С обзиром какви су данас вјерници, црква је одлична! Они имају грешака и те како, али да би и црква била боља морају људи обични више да се ангажују у раду цркве, свештенства. Исто је и са осталим институцијама, и у здравству има лоших љекара, али то не значи да здравство треба укинути! А волите да цитирате Хамваша, он је кул, а Јоване? Није кул данас цитирати рецимо Максима Исповедника или Атанасија Великог, али зато сви ови профани назови умови кад се они баве религијом, онда је то вау, ин, есенција свега, јел да? Тај Бела Хамваш као и остали мислиоци постмодернизма, мистици, они су вама прихватљиви, онда то није комично, кад се Хамваш на еклектичан начин бави религијом, у шта улази и паганство, онда то није смијешно, комично, јел? Завршио бих са Достојевским-Покажите ми нешто боље од Христа?! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа!
    За Јована је то очито Бела Хамваш. 🙂
    Поздрав, све најбоље и вама.

  13. Dzakarta

    15/02/2016 at 23:15

    Iako mi se svidela poruka filma, moram primetiti da je ovaj film kao koncept, promasaj. Jednostavno ne vidim koga cilja. Verske fanatike, koji od svojih uverenja ni za zivu glavu nece odstupiti; verske profitere, za koje sumnjam da ce se sazaliti i napustiti svoj prvalj biznis; ili ateiste/agnostike koji takodje imaju “cvrstu veru” u nauku i logiku. Drugo, ima realizacijkih mana. Iako na pocektu Bil istice svoju objektivnost i neutralnost, njegov preterani cinizam ipak to porice. Takodje kadrovi koji prikazuju nemoc “slepe vere” su naglaseni, dok u trenucima kada bi fanatizam mogao uzvratiti udarac, isti od strane autora biva “vracen u cosak ringa”
    Medjutim, i pored ovih propusta, poruka filma je zastrasujuce jaka. Da je ovo slika neke druge planete, verovatno bih se smejao koliko su ljudi glupi, ovako se vise plasim nego sto se smejem.

    Za kraj (ako je neko uopste stigao do ovog dela komentara) osvrnuo bih se na sam pocetak filma. Tacnije na deo o nuklearnom oruzju. Smatram da upravo to sto covek u svojim rukama drzi moc apsolutnog unistenja, proizvodi vecni mir, jer svi znaju da novu veliku glupost ne smemo napraviti. Kada bi neko potegnuo nuklearno oruzje, potegao bi ga i onaj drugi, pa treci i tako dalje…do potpunog unistenja. I bas ta svest o tome da mozemo da izazovemo sopstveno unistenje nas drzi na putu mira ondosno status quo-a.

  14. Svorci

    17/02/2016 at 13:43

    Ovo je više bila recenzija dokumentarnog filma, nego biblijski ep, zato ne treba negodovati na autora, što nije objavio duhovni tekst. O filmu ću diskutovati kad ga budem gledao.

    Što se tiče autorovog poznavanja Biblije, to ćemo lično da ga pitamo kad ga budemo sreli, pa ću vam javiti, jer vidim da neke i to interesuje, iako je nevezano za recenziju u ovom obliku.

    Što se tiče citata određenih ljudi i što baš njihovi citati, to ostavljamo autorovim slobodama da iskaže svoju misao na njemu najprihvatljiviji način. Svakako, biblijski tekst (ne)zahteva i citate iz knjiga teološkoh, ali s obzirom da živimo u društvu gde je obrazovanje dostupno i ljudi ipak čitaju i razmišljaju, tako treba rukopis osavremeniti pametnim zaključcima i seljaka i učenjaka.

    Biblija je pretrpela dosta izmena, hteli mi to da priznamo ili ne, a takođe je u prevodu izgubljeno dosta (pisana je na aramejskom, pa hebrejskom i starogrčkom, pa na latinskom, zatim na nemačkom i na kraju Vuk je sa nemačkog preveo na srpski jezik). ne zaboravimo da se na Saborima odlučivalo (od Nikeje nadalje) šta je istina, a šta nije i da su tekstovi još onda pretrpeli revizije i zabrane. Tako je nastao Novi zavet i Knjige apokrifne.

    Međutim, jedna univerzalna poruka se nije izgubila kroz vreme, a to je ljubav, vera, nada, a ja bih dodao i opraštanje. To je recept za sreću čovečanstva.

    Pošto su socijalističke i kapitalističke verske dogme takođe propale, dolazimo do poslednje etape razvoja ljudskog društva – utopiju.

    To će da bude obećano Carstvo nebesko na Zemlji, a do tada smo se zaglavili u porođajnom kanalu i ponestaje nam vazduha.

    Često me zadirkuju nevernici, što verujem u Boga. Moj odgovor je vazda isti:
    -Ako ste vi u pravu, onda je moja veta uzaludna, a i sve je uzalodno i prolazno. Svi gubimo. Ako je Bog istina, ja dobijam sve (život večni), a vi gubite sve (stvrano ste mrtvi ili idete u pakao). Kome se više isplati da tera svojim putem?

  15. Nenad

    17/02/2016 at 17:36

    Pravoslavno poimanje coveka iliti hriscanska antropologija koja je kod tebe,najbolje daje odgovor na sve gore izneto…verujem da si je iscitao i da baca drugaciju sliku na organizovanu religiju,kao i posete i susreti sa monasima po nasim manastirima…a u Diznilendu preko bare ionako je sve parodija vec odavno…licno,sve prikazano u filmu mi je toliko daleko i strano,nepojmljivo a svakodnevno sam u kontaktu sa monastvom,svestenicima,vernicima…nepojmljiva mi je ta klovnovska potreba da se sve ismeje,obesveti…sa druge strane,sloboda izraza bez ikakvog odgovora drugome, je ultimativan zahtev danasnje civilizacije…zasto onda ismevaju to(tu slobodu)?Svako slobodu koristi kako zeli,jer je danas shvataju kao slobodu protiv a ne slobodu za(poput prvih ljudi i poznatog kusanja-samo sto je to danas dovedeno do krajnjih granica)…

  16. Nenad

    17/02/2016 at 17:38

    Pravoslavno poimanje coveka iliti hriscanska antropologija koja je kod tebe,najbolje daje odgovor na sve gore izneto…verujem da si je iscitao i da baca drugaciju sliku na organizovanu religiju,kao i posete i susreti sa monasima po nasim manastirima…a u Diznilendu preko bare ionako je sve parodija vec odavno…licno,sve prikazano u filmu mi je toliko daleko i strano,nepojmljivo a svakodnevno sam u kontaktu sa monastvom,svestenicima,vernicima…nepojmljiva mi je ta klovnovska potreba da se sve ismeje,obesveti…sa druge strane,sloboda izraza bez ikakvog odgovora drugome, je ultimativan zahtev danasnje civilizacije…zasto onda ismevaju to(tu slobodu)?Svako slobodu koristi kako
    zeli,jer je danas shvataju kao slobodu protiv a ne slobodu za(poput prvih ljudi i poznatog kusanja-samo sto je to danas dovedeno do krajnjih granica)…

  17. Ivana

    18/02/2016 at 08:49

    Bil je najpre komicar, a onda tvorac dokumentarca. Kada se to uzme u obzir, bice dosta jasnije da je rec o najobicnijoj zabavi nastaloj na veoma plodnom tlu Amerike. Dakle, nije to plitka analiza slojevite religije, vec sarkastican osvrt na krajnosti njenog fanatizma. Odlican tekst, Jovane, oseti se kako golica, neko se smeje, nekoga nervira.

  18. Небојша

    19/02/2016 at 06:29

    Ивана, ево морам и теби да реплицирам. 🙂 Зашто увијек има та фраза фанатизам у вези религије која оно има негативну конотацију, да не кажем поспрдну? Ако ћемо тако да сагледавамо ствари, онда је свако фанатик на неки свој начин, неко је фанатични пушач, неко алкохоличар, неко фанатични анархиста, атеиста, антитеиста, слушалац музике… И то је чар живота, Бог је дозволио човјеку да бира како ће да живи живот и на који начин да га проведе, дао му слободу избора. Ја лично се дивим људима који фанатично како ти кажеш воле Бога и ревносно му се предају, јер је у питаљу љубав, а у љубави се не може никад претјерати, у пажњи, пожртвовању.

  19. Ivana

    19/02/2016 at 09:37

    Dragi Nebojsa, fanatizam, podvlacim, uvek ima negativnu konotaciju i to u bilo kom kontekstu i vezano za bilo koju oblast. Patoloska zaslepljenost odredjenim vrednostima i njihova bezuslovna odbrana, iskljucivost, netolerantnost prema neistomisljenicima i sl. Ne slazem se da je svako fanatik na svoj nacin, posvecenost necemu ili nekome ne znaci nuzno i fanatizam.Uh, a sto se ljubavi tice, verovatno nije potrebno da vam pisem da pored iskrene, sustinske, bezuslovne postoji citava paleta transformacija i mutacija, iskrivljenosti, u kojima se itekako moze preterati. E sad, uz duzno postovanje, ili namerno trolujete prepisku ili mesate babe i zabe, jer vasi komentari zaista nemaju veze sa Jovanovom recenzijom. Pozdrav!

  20. Небојша

    19/02/2016 at 13:07

    Ивана, о каквим бабама и жабама причаш? И какво троловање? Овдје се повела прича о манипулацији религије од стране цркве и ја сам изнео своје мишљење о томе. И бићу толико ево препотентан, омнипотентан, да ћу рећи да и теби и Јовану могу један семинар да одржим о историји религије и цркве.
    Поздрав! 🙂

  21. Mnosd Dina Atex

    19/02/2016 at 19:44

    Iguman se nije nasmejao vec se slozio sa tim natpisom, posle toga smo i pricali, bio je jako ljubazan i razuman, i pored svega bio je samo covek kao i ja, svestan svoje moci i svog mesta. Dakle, ovaj film nije los, jeste zabavan ali i ogranicen. Na planeti trenutno ima 78.000 registrovanih religija. Veliki pozdrav svima a posebno tebi dragi prijatelju. ( :

  22. Sofija

    21/02/2016 at 19:52

    Mislim da su neosmišljena, nepromišljena i slepa vera, razni fanatici i verski profiteri pre posledica, nego uzrok, simptomi jednog bolesnog društva. Nezrelih i nepotpunih ličnosti je uvek bilo i uvek će biti, a mogućnosti da projave svoju prirodu je beskrajno. Da li će ljudi gledati rijaliti programe, stajati danima u redu za novi Apple-ov proizvod ili doslovno shvatati verske tekstove i tražiti za njih dokaze, nije od suštinskog značaja, jedno je sigurno – neko je napravio propust u njihovom obrazovanju i vaspitanju, koji je sve teže ispraviti što je čovek stariji. Neko nije naučio ljude da misle svojom glavom. Borba sa svim vidovima gluposti i nemorala (ne znam kako drugačije nazvati, na primer, sat ruskog patrijarha Kirila od 30 000$ i slične slučajeve) svodi se na borbu za bolje obrazovanje, koje će od dece napraviti ljude, a ne samo od neznalica – znalce. Govorim tako jer sam najviše o nekonformizmu, kritičkom razmišljanju i čovečnosti naučila baš od svojih profesora književnosti, filozofije, matematike, istorije, i uopšte od svih ljudi koji su, na moju veliku sreću, pokušavali nečemu da me nauče u životu. O toj istoj religiji o kojoj se ovde diskutuje najveću lekciju očitao mi je baš profesor veronauke, na čije sam časove krenula, iako sam ateista, samo zato što nas je uvek puštao sa časa. Za 4 godine provedene u srednjoj školi on se nikada nije ljutio zbog naših (sada shvatam, detinjastih i ograničenih) provokacija i samo se smeškao, a kada je, u retkim slučajevima, zahtevao od nas da tumačimo verske tekstove, nije to radio ništa manje uspešno od naše profesorke književnosti, navodio nas je da pronađemo smisao u metaforama i sam se grohotom smejao našem bukvalnom shvatanju pojedinih momenata. Taj čovek me je naučio da poštujem religiju i religiozne ljude. Posle srednje škole još nekoliko puta mi se desilo da me vernici ostave bez teksta i da me zadivi dubina religiozne misli i njena bliskost sa filozofijom. Shvatam da moja neosmišljena nevera nije bila ništa bolja od slepe vere. Bilo je potrebno mnogo godina obrazovanja da shvatim odakle nam uopšte ta religija i čemu služi, da vidim dublje od njenih najgorih izobličenja i zloupotrebe koji se i ismevaju u pomenutom filmu. Ostaje mi samo da želim ovom svetu više ovakvih divnih učitelja kakve sam ja imala, da kažem “HVALA”, da im poželim hrabrosti u njihovoj borbi za bolji obrazovni sistem i da se nadam da ću biti u stanju da jednog dana dam svoj doprinos.

  23. SaschaEin

    22/02/2016 at 14:22

    O stvarima se priča tako da one upućuju ka Božanskom inače je promašena priča, bar u smislu religije.

    Kao u priči kad dva zatvorenika pogledaju kroz prozor iste ćelije, jedan ugleda blato, a drugi nebo.

    Komedija, ako tek nasmijava, onda je samo razbibriga, gotiva, prazna i štetna priča. Npr. ovaj sajt (ne ovaj post) je mnogo više nego zabavan i to je njegova vrijednost.

    Eh, šta je i Hrist? – nešto mnogo bolje nego što govore tzv. i vjernici i tzv. nevjernici. Šta je Logos?

    Kroz prozore naših ćelija malo neba se nazire.

  24. Nenad

    22/02/2016 at 20:53

    Sofijin komentar u skladu sa imenom(mudrica).Svaka cast,zaista zrelo i odmereno.

  25. Ivana

    23/02/2016 at 07:25

    Slazem se sa Nenadom, svaka cast, Sofija.

  26. Mnosd Dina Atex

    23/02/2016 at 09:50

    Leb vas video napisaste eseje u komentarima, dosadno i sve doasadnije, ajme se zabavite malo, citajte svete knjige izmedju redova i videcete ono sto nijedan religiozni vodja ne zeli da vidite a Bog ce svakako zeleti da vidite.

    U ime majke i cerke i svete Dusice amin.
    http://mnosd13.blogspot.rs/2013/10/in-name.html

  27. Краљевчанка

    26/02/2016 at 10:25

    И на крају да закључимо у стилу трејлера: Филм је урнебесан, смехотресан, узбудљив, али… oчекујте да вас у сред смеха загрцне блесак вашег рациа који каже: “Куд плови овај брод, брод без кормилара?” Лебе кисели?!

    (Лично бих волела да још постоје оних неколико мудраца који држе овај свет својом молитвом у тишини.)

  28. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:00

    Dragi Dzakarta, krenimo redom. Evidentno je da “Religulous” ima svoju publiku, što je u Americi dobro potkrepljeno onim što je danas najmerodavnije – ostvarenom zaradom. Zabeleženo je, naime, da je u prvoj nedelji prikazivanja, računajući prosečnu zaradu po projekciji, “Religulous” uspela da nadmaši jedino “Čivava sa Beverli Hilsa”. Takođe je zapamćeno da je “Religulous” najprofitabilniji dokumentarac 2008. godine, a kako njegova popularnost ne jenjava, naprotiv, od 2012. se nalazi na listi 15 najprofitabilnijih dokumentarnih ostvarenja! Već je to dovoljno indikativno i navodi nas na barem dva zaključka: “Religulous” je duhovito ostvarenje koje ide rame uz rame sa najgledanijim komedijama i ono što je daleko tragičnije – (korporativna) religija je dobar izvor zabave koja je, opet, dobar izvor zarade.

    Za razliku od opšte prihvaćenog jednostranog mišljenja da je Amerika zemlja bezbožnika, sam Maher nas obaveštava da isticanje religioznosti doprinosi porastu popularnosti i tokom predsedničkih izbora! Ko onda predstavlja publiku ovakvog ostvarenja? Pripremajući se za svoj jedanaesti tekst na PULSE-u, pročitao sam veliki broj recenzija i mišljenja i došao do zanimljivog zaključka da su ljudi svih veroispovesti (uključujući ateiste), uživali u duhovitosti odgledanog. Mnogi su imali “filosofske” zamerke, ali su su se uglavnom dobro zabavili što je najbolje ilustrovano visokim ocenama i publike i renomiranih kritičara koji su i sami inspirisani na izjave poput: “The movie is funny as…well, hell” (Entertainment Weekly). Na portalu IMDB, “Religulous” ima veću ocenu od prethodnika istog režisera, filma “Borat”, koji je daleko poznatiji našoj publici. Na moju veliku žalost, ovo ostvarenje ima više nego dvostruko glasača na istom sajtu od dokumentarnih projekata daleko veće umetničke vrednosti poput “Samsare” čiji sam prikaz na PULSE-u objavio ovde: Samsara.

    To nas dovodi do tvog poslednjeg pasusa (ne brini, čitamo). Ljudi su potpuno svesni opasnosti oštrice brijača po kojoj korača savremeni post-post-moderni svet, čija se ravnoteža, po matematičkoj teoriji igara o kojoj uskoro nameravam da pišem, održava receptom nasleđenim iz doba hladnog rata – trkom u naoružanju. No, ponekad evidentono ljudi vole i da se nasmeju na sopstveni račun.Polažemo velike nade u Vas, koji tek stupate na scenu, iako snosimo krivicu jer ne ostavljamo mnogo prostora za manevrisanje, ali održavamo plamen koliko znamo i umemo. Kraj jednog razdoblja, ipak, ne treba posmatrati tragično, jer kako reče Pekić: “Kraj je samo početak…”

    Uspeli smo, eto, bar ovde da razvijemo jednu plodnu diskusiju, što je danas odista teško, tako da je vredelo pisati. Molim te da pročitaš i druge valjane komentare. Veliki pozdrav.

  29. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:05

    Dragi Nenade, tvoja skripta “Hrišćanska antropologija” je zaista još uvek kod mene, a s obzirom da je moja malenkost prozivana po pitanju pročitanog, prinuđen sam da priznam da sam je odista i nekoliko puta iščitavao.

    Tvoj komentar, kao što sam i pretpostavljao, ima nekoliko dobrih poenti, te ću probati da repliciram.

    Za početak i “Diznilend preko bare” je na neki način proizvod hrišćanske civilizacije i njenog poimanja slobode ličnosti. Ne smatraš li da je tako? Naravno, ne treba poricati da je ta sloboda dovedena (pogrešno interpretirana) do ekstrema. Citiraću sada Jovana Zizjulasa upravo iz pomenute skripte: “Sve ovo znači da ličnost stavlja ljudsko biće pred izbor: Ili sloboda kao ljubav ili sloboda kao ništavilo. Izbor ovog drugog predstavlja takođe pojavu ličnosti, jer samo ličnost može da traži slobodu, ali i negiranje njenog ontološkog sadržaja.”

    Ako je druga pomenuta opcija sasvim “legalan” izbor, zašto civilizacija koja je izabrala “slobodu protiv”, oseća kao neprijatelja “slobodu za”? No, tu je tek početak problema. Ta i takva civilizacija je razvila dovoljnu razornu moć da “neutrališe neprijatelja”. Treći i završni korak bi, naravno, bio optužiti i ismejati samog “neprijatelja” za sopstvene greške/grehe. Nadam se da te nije zavarala tipično postmodernistička zamena teza u filmu.

    No, to ipak ne rešava centralni problem cele priče: da li je bitno ko je kriv ukoliko jednog dana na nebu ugledamo hidrogensku pečurku? Kako neutralisati takvu mogućnost za budućnost? “Diznilend preko bare” nam je isporučio neoliberalnu ekonomiju, GMO hranu, rijaliti zabavu i obrazovni sistem po anglosaksonskom modelu. Niti od jednog se nismo odbranili.

    Pratio si moje pisanje/borbu za bolji obrazovni sistem. Sada ću otkriti i još jedan skriveni motiv za objavljivanje ovakvog teksta. Naime, ministarstvo prosvete je predložilo ukidanje veronauke u školama. Mnogi su za, mnogi su protiv. Draga Sofija je instinktivno navela priču na pravu stranu.

    Da li bi to bio korak bliže civilizaciji slobode “protiv” ili “za”?

    Najlepše te pozdravljam i zahvaljujem se na odzivu.

  30. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:08

    Draga Ivana, pre svega, želim da ti se zahvalim na izdvojenom vremenu i angažovanju. Odmah moram da te upozorim da to sa sobom nosi i određenu odgovornost. Naime, želim da VERUJEM da ćeš svojim kvalitetom doprineti i predstojećim raspravama.

    Šalu na stranu, ponekad volim da napišem nešto “u jednom dahu”. Tom kritičnom dahu, dabome, prethodila je duga i temeljna priprema. Sam tekst, ipak, nastao je neobično brzo, kada su sazrelile okolnosti, no tebi je sve to, pretpostavljam, i suviše dobro poznato.

    Kada par reči sročiš provokativno, prirodno je da neki čitaoci idu na “prvu loptu”, a tu se kida tanana nit komunikacije. No, tako je, kako je, tu nema pomoći. A opet, Autor je samo uboga persona koja s vremena na vreme poželi aplauz za svoje akrobacije… jer nije uvek lako dubeti na glavi, a kamoli žonglirati sa klizavim rečima. Opet, sve ti je to dobro poznato.

    Drago mi je da smo se razumeli, a još draže što smo zajedno doprineli kreativnoj atmosferi u kojoj je sevnulo i par živahnih duhovnih iskri. Doduše, pomalo smo smorili dragog nam Mnosd Dina Atex-a, što se da primetiti u njegovom najnovijem komentaru.

    Pogledaj, ako stigneš, i odgovore na ostale komentare. Veliki pozdrav.

  31. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:11

    Dragi Svorci, što se poznavanja Biblije tiče, neću ti pokvariti to iznenađenje javno, kako bi nakon propitivanja objavio zainteresovanima rezultate. Zasad ću otkriti toliko da već godinama i neke primere iz programiranja, kada su binarna stabla pretrage u pitanju, svojim učenicima dajem u obliku rodoslovnih stabala iz Starog zaveta.

    Drugo, nadam se da ćeš odgledati dokumentarac i diskutovati i o tome. Veruj mi (a gde bi smo bili ukoliko ne verujemo?) da su mladi sa kojima sam diskutovao o tekstu, odgledali i film i izneli svoje čvrste stavove o temama kojih se dotiče. A veruj mi još jednom, ako si već poverovao prvi put, da mladi ne zaslužuju prenemaganje i naše čvrste stavove u koje oni ne veruju. Ne postoji tako nezahvalna tema od koje se ne može naučiti nešto esencijalno ukoliko joj se priđe na pravi način. Takvo je moje iskustvo.

    Da li je ovo pravi način?

    Tu se već dotičemo onog što mi je u tvom komentaru odmah privuklo pažnju – autorska sloboda. Da li je to tabu tema? Da li se zna o čemu treba/sme/može da se piše? Prenosimo li budućim generacijama i sam osećaj slobode koji autor ima dok piše i koji se nazire iz teksta? Po meni, pitanje je da li tekst zloupotrebljava na veresiju dobijenu slobodu ili je koristi na bolji način, da bi i druge potakao na razmišljanje, debatu i konstruktivnu analizu. Nadam se da je količina iznete pozitivne/kreativne energije u komentarima bar mali pokazatelj da je Autor na pravom putu. A ne zaboravimo, Autor je ponekad i mali hvalisavi prevarant koji u mraku čeka na aplauz. A opet, sitna je to nagrada za uloženi trud, još ukoliko daje izdašne plodove. A kakvi su plodovi proceni sam…

    O nešto dubljim motivima objavljivanja ove recenzije, najlepše ću te zamoliti da, kada nađeš vremena, pogledaš odgovor na Nenadov komentar.

    Najlepše te pozdravljam i zahvaljujem se na odzivu.

  32. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:14

    Draga Sofija, kao i obično, in medias res.

    Povela si celu priču tamo kuda sam samo mogao da se nadam da će krenuti. No, i profesori su samo ljudi, te nekada posustanu, razočaraju se, umore. Poznato ti je srećom da se nismo plašili teških i neprijatnih tema. Princip “širom zatvorenih očiju” nas sigurno neće odvesti nikuda gde je vredno putovati.

    Biće nam neobično drago da jednog dana daš i svoj doprinos boljem obrazovnom sistemu. Ostaje da se nadamo i priželjkujemo.

    O nešto dubljim motivima objavljivanja ove recenzije, najlepše ću te zamoliti da, kada nađeš vremena, pogledaš odgovor na Nenadov komentar.

    Nadam se da je i u Rusiji sunčano. Najlepše te pozdravljam i zahvaljujem se na odzivu.

  33. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:16

    Dragi Uroše, pročitao sam vaš rad “Filozofija i film” i neobično mi se dopao, što ne znači da ne pati od sitnih nedostataka, ali se ipak nadam da bi nešto od toga u skorije vreme moglo da bude objavljeno možda upravo na ovom portalu. Više o tome drugom prilikom na drugom mestu. Ovde ću ti preporučiti da pročitaš komentar korisnika Dzakarta. Veliki pozdrav.

  34. Jovan Pavlović

    27/02/2016 at 10:17

    Dragi SaschaEin, najlepše se zahvaljujem na činjenici da si izdvojio vremena i truda da se javiš iz svoje ćelije.

    Veliki pozdrav.

  35. Jovan Pavlović

    29/02/2016 at 08:52

    Dragi Nebojša, krenimo redom.

    Što se Bele Hamvaša tiče, preporučujem da pročitate njegovu knjigu “Hrišćanstvo”, iako nije kanonizovani pravoslavni mislilac. Zar ćemo tek tako odbaciti i naše promišljaoce tradicije poput Dragoša Kalajića?

    Što se postmoderne tiče, moj kritički osvrt o svetom trojstvu savremene civilizacije: neoliberalnoj ekonomiji, postmodernom načinu razmišljanja i tehnoglobalizaciji možete pronaći ovde Liberalizacija: ili u knjizi “Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji”.

    Što se vrednosti pravoslavne Crkve tiče, to ovde nije bila tema dok je niste pokrenuli. Ukoliko nekog od komentatora interesuje ta vrsta diskusije, on će Vam i odgovoriti. Samo želim da Vam skrenem pažnju na logičku pogrešku u zaključivanju. Citiraću, evo, Vladimira Solovjova, ukoliko je to prihvatljivo, i to iz “Govora u spomen na Dostojevskog” jer ste i velikog ruskog pisca citirali: Posedovanje istine ne može da bude privilegija naroda, kao što ne može da bude ni privilegija pojedinca. Istina može da bude samo vaseljenska (…) Vaseljenska istina ovaploćena je u Crkvi.” Cilj je, dakle, vaseljensko jedinstvo u Crkvi, tako da ne možemo odvajati jedan deo koji je navodno bolji od drugog dela. To pomalo liči na onu šalu: “Dajte mi dobru decu, pa da vidite kako sam ja dobar roditelj”.

    Želim Vam puno publike na seminarima koje planirate, ali bih Vas skromno posavetovao da u obraćanju izbegavate Bes, koji je, kao što znamo, jedan od sedam hrišćanskih smrtnih grehova.

    Najlepše vas pozdravljam.

  36. Небојша

    29/02/2016 at 15:25

    Јоване, прво поздрав. 🙂
    Друго, идем и ја редом, и надам се да окончамо ову полемику. Мораш једно да схватиш, извини што не персирам, а то је да у цркви, то јест у православљу нема релативизма, постављени су одавно већ преко канона и седам васељенских сабора учења и догма вјере, символ вјере. А то је све донесено у временима кад је црква била јединствена, то је јако битна ствар, прије 1054. године. И тих начела се Православна црква и данас придржава, док је Римокатоличка црква и поготово протестанти, су извршили толико новотарија и удаљили се од праве истине и вјере. Е ту долазимо до Соловјова, једна јако трагична личност, који је то изговорио, тај цитат који си написао Јоване, јер је он био дуго времена поборник екуменизма, шуровао са католицима, зато је то рекао не може само као једна страна да буде привилегована, а истина јесте једна, васељенска и она је у православљу, али та истина би нестала оваплоћена у цркви ако би прихватили учење католика или протестаната, а то је Соловјов хтео. При крају живота се ипак вратио православљу. А до тада је баш био застранио у вјери, упао у прелест, вјеровао у неку “Софију, Небеску Жену”, бавио се и кабалом. Значи он није неко на кога можеш да се позиваш као ауторитет за егзегезу православља.
    То је то, знам да нећу те убиједити са својим ставовима, али ето по мени није лоше полемисати. 🙂

  37. sneza

    01/03/2016 at 10:26

    Nisam pogledalap reporuceni dokumentarac,ali kad stignem i to cu uciniti. Kako god stvoreni smo i za ozbiljnost i smeh.Uravnotezen covek ne odb
    acije ni jednoni drugo.
    Ali gledajuci i prateci rad nasih duhovnika (mada ih nemamo dobrih),primetila sam mnoge promene u crkviu molitvi u odnosuprema vernicima,pomislim cesto da sam pogresila mesto,toliko je ba

  38. Nenad

    01/03/2016 at 20:17

    Upravo je na zidu PULSE magazina,objavljen sjajan tekst Sonje Savic-Izmedju straha i nade.On ukazuje na koji nacin covek sa ovog podneblja percipira poruku(u ovom slucaju)jevandjelja.I ono sto je Sofija(o grohotnom smejanju profesora veronauke pri bukvalnom tumacenju pojedinih jevanjeljskih tekstova) pisala,reflektuje se i kroz komentarisani film.Verujem da bi taj veroucitelj,napravio mnogo ozbiljniji film o istoj temi nego poluinformisani Maher.Ukidanje veronauke bi znacilo gubitak i jednog takvog veroucitelja,a davanje mesta obrazovanju stavova o jednoj tako bitnoj temi izmedju ostalog i kroz ovakve rialiti komedije.Da,ukidanje bi svakako bilo korak ka civilizaciji sloboda protiv.Kao sto je uostalom i sa unizavanjem svih ostalih stubova sistema medju kojima je i obrazovanje.Ako je namera filma sirenje svesti zaista i ja ne vidim,kojoj grupi ljudi je namenjen.Ako je profit u pitanju,to si lepo objasnio,te njegova gledanost nije merilo njegovog kvaliteta.Sto se tice tvoga iscitavanja antropologije hriscanske,daleko od toga da je bila prozivka…pre bih rekao da je bio mali prilog potvrde o tvome ozbiljnom bavljenju tekstovima vezanim za podrucije hriscanske religioznosti,kao potvrde da svojim tekstovima ne pristupas povrsno.Ipak je Maher,zabavljac i nista vise od toga…daleko od toga da je branitelj zdravog razuma(na koji se u filmu cesto poziva).

  39. Jovan Pavlović

    04/03/2016 at 15:45

    Dragi prijatelju, oprosti ukoliko smo te pomalo “smorili”, nije bila namera.

    Nešto zanimljivije uskoro sledi. Strpljenja samo.

    Veliki pozdrav, drago mi je da si nam se vratio. (“Austrija zemlja teška za hodače sivih cesta.”)

  40. Jovan Pavlović

    05/03/2016 at 09:17

    Драги Небојша, нећу ни сам у наставку персирати.

    Прво, желим да ти се захвалим на упорности и доследности.

    Друго, а можда и понајбитније, твој најновији коментар ме је подсетио на студентске дане, када смо умели да водимо расправе типа “religulous” до дубоко у ноћ, тако да нико не одустане од својих погледа, а да ипак сви задовољни напустимо “поприште”, или још боље, након расправе продужимо заједно до пекаре поред дома по прва јутарња пецива. Још тада сам стекао утисак да ме се много више дојме људи којима је до својих ставова стало “на прави начин” који се не да лако исказати речима, него они који су наизгед делили мишљење слично мом али исувише олако…

    Треће, позната ми је судбина Владимира Соловјова, хвала ти на подсећању. Ако ме памћење (након више од 10 година рада у просвети) добро служи, чини ми се да су Соловјов и Берђајев својевремено заједно утекли некаквим бродом из совјетске Русије. Берђајев је, опет, имао својих осцилација у приступу хришћанској философији. Но, “Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.” (Лука 15,7)

    Четврто, није битно да један другог “убедимо својим ставовима” (опет ми замиришу она јутарња пецива), далеко је битније да се разумемо.

    Пето, слажем се да није лоше полемисати, напротив. У свом позиву, свакодневно сам увучен у полемике, почесто и против своје воље. Но, то је можда разлог што сам презасићен идиличним причама у којима се коментари крећу од две речи “одличан текст” до чак три речи “текст је одличан”, након чега и коментатори и аутор нестају на обзорју плешући… Надам се да смо овде отворили довољно тема за даље промишљање, а након самог текста који је био својеврсна петарда само.

    Најлепше те поздрављам.

  41. Jovan Pavlović

    05/03/2016 at 09:27

    Драги Ненаде,

    што се прозивке тиче, шалио сам се мало поводом Небојшиног коментара. Једино што мене заиста „узнемирава“ је чињеница да не стижем да одговорим свим коментаторима довољно брзо. Чини ми се, ипак, да сам у покушају да будем колико-толико добар домаћин, обезбедио довољно простора за конструктивну полемику. Разговора са мислећим људима, признаћеш, никада није превише.

    Вратимо се главној теми. Иако Maher поред великог броја присталица, има и армију критичара, нико не спори да је веома успешан у свом позиву. У свету забаве је препознатљив по томе што се намерно „качи“ са озбиљним темама. Његов слух за потенцијално исплативу причу је ненадмашан. Овде је пре свега симптоматично да је и религиозност постала профитабилна тема. Није, дакле, Maher проблем, већ симптом проблема. Задржаћу се на том трагу и поставити још једно битно питање.

    Да ли ће такозвани крај историје означити и крај духовности која ће се расточити у пуку забаву (циркус)?

    Уколико је историја, историја Запада, а западна духовност хришћанска, онда овај моменат можда понајбоље осликавају речи Берђајева које још увек делују актуелно:

    „Светска криза је суд одозго и суд одоздо. У трагичном судару хришћанства и историје, који није никаква новост него постоји одувек, хришћанство суди историји, али и историја суди хришћанству. (…) Историја суди хришћанству баш зато што је победила она, а не хришћанство. Али тај пораз хришћанства јесте и неуспех историје. И данас је то очигледније него икад.“

    Најлепше те поздрављам.

  42. Svorci

    07/03/2016 at 11:41

    Jovane, mislim a se nismo nešto razumeli, odnosno na istim smo talasnim dužinama samo iz rezličitih perspektiva. Ja se čak nisam ni trudio da kritikujem kritičara, nego da se stavim u njegovu odbranu… Ali to nije ni bitno, te ne troši vreme odgovarajući mi, samo primi tekst k znanju.

    Odgledao sam film, već sam ti rekao. Iako me pomalo i vređa Maherov nastup, slatko sam se nasmejao. On dovodi ispravnost vere u dvoličenju fariseja i sadukeja, kako su se nekad zvali, sada skolari, naučnici, dogmatičari i teolozi i svi oni koji misle da to jesu (neki naučenjaci) kao i obični ljudi.

    Neki znaju istinu, neki misle da znaju, neki su nešto čuli i pročitali i on ih je dematovao i imejao. I ako je. Video sam sopstvene rupe u religioznom shvatanju, a ako smem da budem drzak da kažem da nisam ja za to kriv, a možda mi je samo izgovor. Ipak uticaja ima sa mnogo strana i dobrih loših, kao i prevoda i verzija Biblije. Stihove koji razni ljudi citiraju uz navođenje Jevanđelja i mesta stiha se menjaju u zavisnosti od izdavača i prevodioca. Citat iz Luke 15.7 koji si naveo, u mojom Bibliji drugačije piše. Takođe nema reči o Vavilonskoj kuli i pomutnji jezika među narodima (a imam verziju odobrenu od SPC).

    Jednom prilikom sam bio u mansatiru Malo Središte kraj Vršca. U razgovoru sa tamošnjim monahom, otkio sam da po njegovim pogledima ja nemam pojma o veri, kao ni moji drugari, a sve što smo do tad pročitali ili čuli ispalo je krivo. To nas je jako začudilo, ponajviše kako je cela priča izbledela kad se pojavio iguman. U svakom slučaju osetili smo se jako prazno i zbunjeno i cela atmosfera nam tamo nije odgovarala, a kako si lepo primetio, nismo ni promenili mišljenja.

    Zato sam i rekao da ima gubitaka u prevodu Bibilije, kao i tumačenju stihova, ali ona univerzalna poruka o ljubavi, veri, nadi i opraštanju, je opstala kroz vekove i to je sve što treba da znamo.

    Da se vratimo na komentar filma i autoru. On se vešto podsmeva vernicima svih vera, film je namenjen (u duši) praznoj publici, koja gleda da se nasmeje vernicima. On takođe, meni liči na jadnu, malu, sprepadanu vevericu, koja u ismejavanju druhig, traži samopotvrdu svoje (ne)vere i identiteta. Takođe, birao je namerno sagovornike, koje je intervjuisao, da odgovaraju njegovoj temi. Što nije pitao pokojnog patrijarha Pavla, bio je živ u to vreme ili nekog pravoslavnog monaha iz Grčke ili Rusije? Ili jepitao, ali je taj materijal isečen u montaži, jer mu se nisu svideli odgovori. Procinjajte malo po Youtube-u, ima još Mahrovih klipova, zna on i da izgubi u polemici na religioznu temu, kad mu je sagovornik jednako ravan https://www.youtube.com/watch?v=kJQjpG-lGY4

    Isto tako bi mogao da se napravi vice-versa film, gde bi se vernici smejali ateistima. Medalja ima dve strane, što najbolje ilustruje Clint Eastwood u svojim filmovima “Zastave naših očeva” i “Pisma sa Ivo Džime”, oba se bave tematikom II sv. rata, prvi iz perspektive Amerikanaca (nazovi Hrišćana), a drugi iz ugla Japanaca (nazovo Budista, Šintoista itd.). Svaka strana, kao i u religiji, tvrdi da je kod nje spas i da se bori za dobrobit čovečanstva i da su baš oni u pravu…pravednici.

    Ko je u pravu? Kuda dalje, pitaš me? Kakav primer ostaviti deci? Pa ni naši roditelji nama nisu ostavili neki primer. Ostavili su nam pečurku od atomske bombe, seme mržnje, ksenofobiju, depresiju (psihilošku i novčanu), a iver ne pada daleko od klade. Ljudski rod to neće nikad znati “kuda vodi ovaj put mene i život moj”. Ili barem vodi u sunovrat.

    “Hrani telo svoje da bi živeo. Hrani dušu svoju, da ne bi živeo uzalud!”

  43. sneza

    07/03/2016 at 13:01

    Nisaprtyvvm pogledala film,ali cu eпричај ми о причиi to uciniti.Kako god stvoreni smo za ozbiljnost i za smeh.Uravnotezeni covek ne odbacuje ni jedno ni drugo.Osvrnucu se na moje iskustvo sa nasom Pravoslavnom Crkvom i radom njenog svestenstva.Prvo-nemamo dobre duhovnike,vec mnostvo svestenika i to priucenih.Odlazeci cesto u crkvu pitam se dalisam dosla na pra

  44. sneza

    07/03/2016 at 13:26

    Odlazeci u crkvu vec duze vreme cesto se pitam da li sam na pravom mestu.Svestenici se ponasaju bahato prema vernicima kao da im nisu potrebni.Jednom prilikom Vladika blazenopocivsi Hrizostom je vikao na vernike,nazivso ih stokom,isterivao iz Hrama.Na Cveti(decji praznik)vikao je cak na decu i pretio prekidanjem sluzbe ako neucutkamo decu.
    Svet se sve vise udaljava od
    verske osnove tj. Svetog pisma
    i novog zaveta.
    Savremeni mocnici su stvorili novog Boga “Boga-Novca”,samim tim je sve sto je bilo sveto,tradicionalno,obredno izvrgnuto podsmehu,ruglu i podanistavanju.Ko se njemu klanja sve drugo mu je nebitno.

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *