Republika pijanaca

Izgleda da preterivanje u jelu, piću, provodu nije samo naša nacionalna karakteristika već u tom smislu izuzetno ličimo na Kineze. Nobelovac Mo Jan u svom romanu „Republika pijanaca” opisuje najekstremnije ponašanje svojih sunarodniku u jednoj provinciji gde čak jedu malu decu. Jedan policijski inspector istražuje slučaj, a i pisac Mo Jan odlazi da se uveri šta se tamo zbiva…

„Republika pijanaca” je satirični roman koji se bavi mentalitetom kineskog naroda polazeći od odnosa prema hrani i piću, pa sve dalje slikajući vlast, korupciju u državi, ozbiljne deformacije sistema vrednosti i ljudskih karaktera. Kroz dva narativna toka koji su povezani ali ne i ukršteni u klasičnom smislu Mo Jan upoznaje čitaoca sa inspektorom Dingom Gourom koga su poslali u mitsku provinciju – Zemlja pića. Njegov je zadatak da istraži slučaj kanibalizma koji je krajnji oblik hedonističkog preterivanja stanovnika te oblasti u kojoj su proždrljivost i opijanje način života. Posvećeni inspektor ubrzo upada u klopku, namamljen hranom i ženskom privlačnošću…

U ovoj knjizi, jedan od glavnih likova je i sam autor. Najpre se javlja kroz prepisku sa mladim i neafirmisanim piscem kome je Mo Jan idol. Mladić očajnički priželjkuje uspeh i svom afirmisanom kolegi šalje priče o pomenutoj republici sa nadom da ih ovaj preporuči uglednom izdavaču. Zatim se javlja i kao putnik u tu neobičnu provinciju koju želi iz prve ruke da upozna. Autoironijski, pisac oslikava ljudske slabosti pokazujući kako i sam ne uspeva da odoli iskušenjima uživanja u jelu i piću.

Republika pijanaca (Mo Jan), Portalibris

Uz pomoć rableovskih likova, živopisnih scena, mešanja stvarnosti i fikcije, svojim britkim perom Mo Jan nikoga ne štedi. Verovatno je to razlog što je knjiga bila zabranjena 1992. nakon Tjenanmenskog uličnog protesta. Puna cinizma i ironije, politički apsolutno nekorektna (i po Istočnim i po Zapadnim merilima), postmoderna u svakom svom postupku, ali ujedno i neobično zanimljiva za čitanje, ova knjiga sadrži sve odgovore na pitanje zašto je pisac dobio Nobelovu nagradu za književnost 2012. godine. Bez sumnje u pitanju je remek-delo savremene svetske književnosti koje nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Možda je, ustvari, naš autor izvrnuo metaforu naopačke, pa umesto da napiše knjigu u kojoj su hrana i piće simboli, on je skuvao priču koja se mora probati… ma koliko to bio gorak zalogaj..

Ted Gioia.

Knjigu na poklon našim čitaocima ustupa izdavačka kuća Portalibris

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Književnost