Ulogujte se / Kreirajte profil

Руски филм

Постоје разне врсте филмова, са разним темама и постоје филмови који говоре о универзалним темама: о суштини односа родитеља са децом, муж са женом, остац са сином, мајска са ћерком, момак са девојком, пријатељ са пријатељем…таквих филмова има мало, али за такве филмове пролазност времена даје филму већу тежину, већу снагу и квалитет као код вина, што је старије то је квалитетније и боље вино.

Tarkovski

Tarkovski

И на ове филмове исто утиче менталитет, морал, вера, језик па чак и сама историја простора одакле филмови долазе. Али то не спречава да филм говори о универзалној теми са своје тачке гледишта и на тај начин дајући филму тежину која може оставити код гледаоца горак, сладак, кисео, горак, љут… утисак који код пажљивог гледаоца остаје данима, сатима после одгледаног филма. И тај остављени утисак натера човека, пажљивог гледаоца да размисли о суштини филма, да размисли о себи, о својим односима са другим људима.

Филм има велику могућност да повеже разна времена са разним причама, што самом филму даје један упечатљив печат по коме се филм памти. Тачно је да филм не може да пренесе све детаље и атмосферу написане приче или књиге, тачно је… али постоје филмови који су успели да овековече написану причу или књигу која би се сигурно временом заборавила.

Уз добро одабране глуме, уз добру позадину која одговара суштину приче употпуњује атмосферу приче и самим тим даје филму препознатљив печат који је успео да сачува од заборава добру причу.

Велики је свет и самим тим из разних делова света долазе много филмова на свет, па самим тим много времена и труда би требало утрошити да се опишу сви квалитетни уметнички филмови који говоре о универзалним темама… па самим тим оријентисаћемо се на руске филмове.

Руски филм гледаоца од самог почетка филма увлачи у већ започету причу, тако да гледаоц од почетка филма мора да поставља питања себи а шта је било пре? Како је уствари почела прича… и зато скоро сваки руски филм делује истргнут из великог филма живота, само да би гледаоцима показали делиће тог живота и осетили дату ситуацију и из ње извукли поуке. А таквих филмова у руској кинематографији има завидан број квалитетних филмова који говоре о преломним тренуцима живота.

Mihalkov

Mihalkov

Квалитетни руски филмови траже од гледаоца од самог почетка филма потпуну пажњу од првог кадра до задњег кадра, једноставно да гледаоц буде неми сведок из првог лица у самом филму, да би се филм доживео са свим емоцијама.

Сваки озбиљан квалитетан уметнички филм носи у себи поуку кроз симболичне сцене која повезује далеку прошлост живота, па чак и саму религију, тако да и на тај начин даје филму још већу тежину и значај саме приче испричане у филму.

.

Повратак – Возвращение (2003)

Појавио се савремени Достојевски, али не у књижевности већ у свету филма, а то је Андреј Звјагинцев. У свим Звјагинцевим филмовима и у новим филмовима од разних режисера у руској кинематографији, главна тема је обичан човек приказан у преломним тренуцима живота.

Одабир глумаца, њихова глума поред доброг одабраног амбијента филму даје аутентичан печат по коме се филм препознаје. Амбијент и сценографија кроз цео филм нам показује ширину и дубину хоризонта, без сенки, без сунца, само главни јунаци у крупном плану, не обраћајући пажњу на околину, на друге људе, већ само на однос оца са синовима. Цео филм носи у себи симетричност, од прве до последње сцене, док позадинска музика верно прати и осликава дубину ситуације, све у свему снимљен је један одличан филм, после којег у свету филма више ништа није исто.

Сам назив филма Повратак, носи у себи многа значења, кроз даљи текст, изложићу једну од могућности значења речи повратак, везано за филм.

Прво да кренемо од самог почетка, од увода филма, па да постепено обратимо пажњу на сваку сцену у филму, Читајући даље редове помислиће те да препричавам филм, можда сте управу, али за овај филм вреди да се више пута преприча и наравно више пута да се филм одгледа.

Уводна сцена у филму приказује потопљени чамац, наговештавајући нам крај филма, у стилу Чехова, пушка приказана у првом чини као детаљ, док у завршном чину пушка има главну улогу.

.

Недеља

И следећа сцена је у Чеховом смислу, дечаци скачу са видиковца, са осмотрачнице у воду, показујући себи и друговима храброст, кроз игру ко не скочи он је ,,свиња, кукавица,,. Сви скачу осим Ивана који је најмлађи од свих њих, не скаче због тога што се плаши висине, што због својих година, а најважније због тога, сазнајемо када Иван пита брата ,,Андреј да сиђемо мердевинама,, а Андреј му одговара ,,Хоћеш да те зову свињом?,, а Иван му одговара ,,А шта ако се нешто деси?, Није скочио због тога што се брине да би се могло нешто десити, док из Андрејевог разговора можемо да видимо да је Андреј већ ушао у доба доказивања у друштву, стварајући на тај начин своју личност.

Иван седи на осмотрачници љут на себе, долази мајка да га одведе кући, тада му мајка даје снаге, храбрости и наде са речима ,,скочићеш други пут, кад то будеш желео,, и ако им је мајка забранила да долазе да скачу.

.

Понедељак

Другови зову Ивана кукавицом и свињом, то је Иван и очекивао, ал није очекивао од свог брата да ће га и он назвати кукавицом, уместо да чува свог брата он због своје личности у друштву пристаје да зове брата кукавицом. Изневерени Иван бије се са братом и јуре се до куће, до мајке. Долазе до куће мајка их утишава са речеима ,,Тата спава,,, у том тренутку све размерице се између браће заборављају.

Улазе у собу и гледају оца како спава.

Звајагинцев нам показује како отац спава као на слици Андреа Мантења (фирентински ренесансни сликар из 15 века) Оплакивање мртвог Христа, индиректни нам наговештава да помислимо да је њихов отац уствари Христ који се вратио. На слици Оплакивање мртвог Христа видимо како поред мртвог Христа стоје две прилике и оплакују, док у сцени филма, видимо да браћа стоје на вратима и гледају свог оца како спава, том сценом режисер нам подсвесно наговештава смрт оца.

Иван од првог погледа на оца не верује да је то њихов отац, трчи у поткровље да нађе њихову једину заједничку слику, ни Андреј није веровао да је то њихов отац, али кад су видели слику, Андреј потврђује Ивану да је он њихов отац са речима ,,То је он. Тачно,,.

Први сусрет оца и деце се дешава на ручку, у тој сцени поново нам Звајагинцев наговештава призором како седе за столом, као на последњој вечери са Христом, само што овај пут Христ седи са два разбојника (која су разапета заједно са њим, један који верује Христу , а други који не верује Христу) или можда седи са неверним Томом и Јованом Богословом, зависи од гледаоца какав утисак стиче.

Отац наздравља вином, од самог почетка Иван не прихвата оца, док Андреј без икаквих питања прихвата оца, отац наклоњен Андреју прво њему дели месо, па тек Ивану, па себи, а жена и мајка ништа, као да нису ту. На ручку отац хладнокрвно каже ,,идемо на пут,, Андреј прихвата очеве речи, док Иван не верује очевим речима и пита мајку ,,Стварно мама?,,. Увече Андреј и Иван причају у соби о оцу, Андреј је задивљен оцем, док Иван поставља питање ,,Одакле је дошао?,, а брат му одговара ,,Само се појавио.,, и пита Ивана ,,Зар ниси срећан?,, а Иван одговара ,,Не, срећан сам.,, и даље сазнајемо да им је мајка рекла за оца да је пилот, али ипак Иван не верује да је он њихов отац. Мајка долази да их поздрави пре спавања, и тада сазнајемо да ће деца са оцем бити наредних два дана, док Иван понавља питање ,,Мама, одакле је дошао?,, мајка му одговара ,,Само се појавио.,,. Из овог одговора можемо да препоставимо да је Андреј већ то питање поставио мајци. Следећа сцена приказује жену и мужа како без и једне речи лежу у кревет, из ове сцене можемо слободно рећи да жена није ни мало срећна што јој се вратио муж.

.

Уторак

Сцена, разговор у колима, отац са Иваном, видимо да отац жели на силу да наметне ауторитет оца, Иван се бори, и под силом прихвата да оца зове тата, али у његовој души се повећава неповерење према оцу. Из разговора можемо да закључимо да отац жели на силу, на брзину, без емотивних речи да га деца прихвате и то после 12 година његовог одсуства, из тога можемо да кажемо да је зи тих дванаест година највероватније провео у затвору где је изгубио своју емотивну страну и своје срце, а добио ауторитет који је добијао на силу.

Следећа сцена: видимо како отац разговара телефоном, ми као и деца о томе ништа не знамо, нити чујемо са ким разговара, нити о чему разговара, то је због тога што је Звајагинцев желео да прикаже живот и осећања кроз Ивана, тако да можемо слободно рећи да цео филм гледамо кроз очи Ивана.

Даље видимо како је Ивана љут на брата што брат има пуно поверење према оцу и то још без икаквих одговора на питања ко је он? Где је био свих ових година? Зашто је отишао? Зашто се није јављао? Иван је љут и на себе што не може да верује као његов брат без знања, као што један разбојник на крсту верује Христу, без знања ко је заиста Христ.

Отац даје први задатак Андреју да пита где има да се једе, за то време режисер нам приказује како отац гледа на ретровизору жену која је прошла поред њихових кола, Иван се још више љути на оца што отворено гледа жену. Отац покреће кола док Иван пита оца ,,А шта ћемо са Андрејком?“ а отац одговара себично ,,Ја хоћу да једем. Ако хоће и он, пронаћи ће нас. Није дете.“ Отац Андреја не сматра дететом, и у даљим односу отац својим ауторитетом жели да од
свог старијег сина створи одраслог човека који ће да буде одговоран за своје поступке.

Следећа сцена је мало конфузна када налазе Андреја како стоји и безбрижно једе сладолед без трунке страха што су га отац и брат оставили у непознатом граду, није га ни у једном тренутку било страх, нити је у једном тренутку поставио питање зашто су га оставили, јер Андреј има потпуно поверење у свог оца верујући да је отац у том тренутку имао важнији посао, и да ће сигурно да се врати по њега. Отац се љути на Андреја, терајући га да призна своју грешку и да даље буде послушнији. Док се Иван још више љути на оца што своју кривицу пребацује Андреју и што је тако груб према њима, љутећи се тако што не жели да једе. У ресторану се наставља борба између оца и Ивана, Иван још више сматра свог оца за непознатог странца.

Отац поново даје Андреју поверење да плати ручак из очевог ресторана, док отац одлази да разговара на телефон. Сцена испред ресторана када их опљачкају два лопова док отац гледа своју децу, разочаран и љут на своју децу што се нису бранила, док Иван без страха каже оцу ,,Све си видео, зашто ниси изашао?“, а отац безосећајно и хладнокрвно каже ,,Разговарао сам телефоном.“. Из тог одговора можемо рећи да је отац разговарао са неким важним човеком у његовом животу него што су његова деца. Из следеће сцене отац шаље кући децу јер има неодложан и важан посао, али тада Иван у дијалогу са оцем без стаха пребацује оцу за све оне године чекања и схвата да ниједан од њих не треба оцу. Отац слуша и схвата да је Иван у праву али ипак је његов посао важнији од његових синова. Андреј оправдава очев поступак што их шаље кући са мислима због тога што су слабићи. Да Иван није рекоа све оне речи оцу, тада би они већ путовали аутобусом кући али отац се предомислио и то само због Иванових речи и враћа их у кола, Иван се нада да ће  од сада отац бити према њима а посебно према брату мало отворенији, емотивнији. Иван проверава оца да ли се промени тако што каже оцу ,,Хоћу да једем.“, али отац се уопште није променио према њему, прма њима, говорећи Ивану ,,чекај до вечере“. Иван разочаран у свог оца и још више се продубљује неповерење између њега и оца.

Сцена у шатору, Иван и даље поставља себи и брату питања, ко им је отац? Где је био? Шта је радио? и у једном тренутку Иван каже ,,Могао би да буде ганстер.“ Андреја уопште не занимају Иванова питања, а Иван се љути на брата што верује и улагује се оцу, док се он плаш за њихов живот. Иван и даље поставља питање ,,ко је он? Како да знам да нам је отац. Зашто му верујеш?“ а брат му одговара ,,Идиоте! Мама је рекла да нам је отац. Отац! Схваташ!“

.

Среда

Иван је прихватио Андрејев одговор, ,,мама је рекла да нам је отац“ и у среду ујутру први пут је рекао тата самовољно, верујући у мајчине речи. ,,Идемо даље зар не разумеш? Шта, тата је тако рекао?`

Таман је Иван решио да прихвати оца и да га зове тата, не надајући се да ће после свега и свих речи, оцу и даље бити важнији посао него они. Таман је решио да не поставља себи питања у вези оца, већ да га прихвати. Али отац му квари дивно јутро, пецање, љути се на оца што му је важнији посао него они, па зато провоцира оца, ,,Коме треба то Бекетово?“, а отац не може да слуша Ивана, да разуме Ивана, већ га истерује из кола са речима ,,ево ти пецај“ и седа у кола и
одлази. Иван на мосту наслоњен на ограду гледа, свуда је облачно и магла, у даљини се нигде ништа не види бистро, почиње киша. Покисао седи на мосту и чека, јер зна из искуства са Андрејом у граду, зна да га отац кажњава, што није послушан. Враћају се кола, улази Иван у кола и почиње са питањима која оца уопште не погађају, па нити осећа потребу да отворено одговори на њих. У следећој сцени са заглављеним колима и кад отац удара послушног Андреју тада је Иван бесповратно замрзео оца.

Отац даље наставља својим ауторитетом и без икаквих емоција се односи према деци, терајући их да одрасту на силу. Командујући како да веслају… Стижу на острво, седе поред ватре, Андреј прихвата очеву хладноћу док Иван са жуљевима на рукама, љут и бесан на оца. Те вечери отац схвата да је био превише груб шрема деци, а посебно према Ивану, па одлучује да од сутра ће бити блажи и разумнији према деци. Иван у шатору каже брату за оца ,,ако ме пипне убићу га.“

.

Петак

Иван узима нож из очевог шатора, да би се осећао сигурнијим, Андреј зна за нож и прихвата да чува Иванову тајну за нож, тиме Андреј показује Ивану да верује и поштје Ивана и да је Иван у праву за оца.

Отац жели да их води да им покаже острво, али Иван то не жели, не жели да иде више било где са оцем, али ипак због брата креће са њима, да на неки начин чува брата. Стижу до осмотрачнице, пењу се, отац и Андреј, отац пита Андреја где је Иван, а Андреј му одговара “плаши се висине.”

Следећа сцена седе поред обале и Андреј прича шале оцу, али отац га прекида јер отац не осећа потребу да слуша сина, нити да се смеје његовим шалама. Иван мора да пере судове, и пере судове, али очеву чинију баца у воду да се на неки начин освети оцу, прича оцу како је његову чинију однео талас без страха и ако лаже оца, отац тада први пут не кажњава Ивана.

Отац ископава кутију, ставља је у чамац, деца траже и налазе црве за пецање, долазе до чамца са жељом да пецају, отац их пушта под условом да се врате за сат времена и даје Андреју сат. Андреј моли Ивана да се врате, али ипак послуша Ивана и остају до касно да пецају рибу, упецавши велику рибу.

Отац љут на Андреја што нису дошли за сат времена, не није отац љут због тога што се брину за децу, већ се бринуо за кутију у чамцу, не допушта Андреју да објасни, па почиње да шамара Андреја, тада Андреј схвата и разуме потпуно Ивана како се осећа и шта осећа према оцу, нестаје све оно поверење према оцу и почиње да га мрзи. Иван вади очев нож и каже оцу ,,Престани. Само га пипни убићу те!“, ,,Могао сам да те волим, да ниси такав, али ти си најгори. Мрзим те. Да се ниси усудио да нас мучиш! Ти си нико!“ и тада се први пут уплашио својих речи, што је рекао оцу, док оца тада први пу заиста погађа Иванове речи ,,ти си нико!“, и ако отац одговара сину ,,Ниси у праву сине…“ Иван не жели да слуша више свог оца, јер касно је за речи помирења, зато Иван трчи ка шуми, а отац трчи за њим са жељом да му каже све што он жели да зна.

Иван се пење на осматрачницу, отац се пење за њим, Иван од страха прети да ће скочити, отац зна да се Иван боји висине, па зато покушава са друге стране да се попне до Ивана, и таман да се попне, ломи се даска и отац пада.

Андреј стоји и гледа како отац пада, сцена Андреј и Иван стоје и гледају мртвог оца, (повезујући прву сцену када су видели оца у соби како спава), и тада Иван први пут послуша брата без поговора, Андреј: ,,Морамо да га однесемо.“
Довукли су оца до чамца, уморни спавају…

.

Субота

Кренули су са острва, мртав отац лежи у чамцу исто као на слици ,,Оплакивање мртвог Христа“, док браћа седе и гледају у оца, у воду, у даљину, замишљени и под великим утиском јучерашњег дана. У тренутку замишљености дно чамца удара у подводну стену, и на тренутак цео чамац се затреса, као и очево тело, то на децу не плаши толико колико уплаши гледаоца. Стигли су до кола, Иван и даље слуша брата и ваде ствари из чамца. Уморни одмарају се и размишљају о очевој смрти, за Андреја очева смрт значи да је одрастао, и да је постао одговоран човек за своје поступке, а за Ивана очева смрт значи губитак детињства и страха према животу. Док су се одмарали, у том времену таласи неприметно одвлаче чамац у дубље воде и полако тоне. Андреј први примећије и трчи ка води и зове тату, то Иван чује и он трчи ка води и улази у воду зовући свог оца, док Андреј стоји на облаи и више не зове оца, јер схвата да све што се десило није био сан, већ стварност.Улазе у кола, Иван проналази у колима стару слику где види себе, брата и мајку, и тада заиста прихвата да им је он стварно био отац.

.

Закључак

Сам ток приче показује nam вишеслојну причу, повратак оца, повратак Христа. После одгледано филма слободно можемо да препоставимо да је отац прошлих 12 година био у затвору, где је изгубио срце и емотивна осећања. Јесте да у филму сазнајемо да им је мајка рекла за оца да је пилот, али пилот не може никако да постане онакав човек какав је њихов отац. Небо, слобода пространства неба, плаветнило не би дозволило и не би могло да створи безосећајног човека, који жели на силу да докаже свој ауторитет.

У филму, отац је већ у петак ујутру почео да мења свој однос према синовима, а не у тренутку када трчи за Иваном.

Што се тиче питања везано за кутију, једноставан одговор, у кутији је био плен због чега је можда нестао прошлих 12 година. На крају филма гледамо слике и видимо да су деца и поред безосећајног и хладног оца, били на тренутке срећни.

Пре него што се одгледа филм, треба знати за смрт Владимира Гарина, (Андреј), који даје филму још већу тежину и значења у историји филма. Смрт у истом оном језеру где су снимали филм.

Човек не треба да очекије ниједан повратак, јер повратак очекује од човека да прихвати повратника онаквог какав он јесте, притом чекаоц мора да жртвујуе своја очекивања.

За P.U.L.S.E:  Аљоша Остров

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *