Рузвелт и Линколн уместо каубоја и војника – Maунт Рашмор чувени је меморијал у САД који ове године пуни 75 година. Ликови четири америчка председника Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона, Теодора Рузвелта и Абрахама Линколна, исклесани у огромној стени планинског масива Јужне Дакоте, могу се, осим уживо, видети и у филмовима, стриповима, тематским парковима. Баштинио га је, подсећа Би-Би-Си у причи о овој атракцији, и чувени Алфред Хичкок у филму „Север-северозапад” из 1959, мада се зна да је сцена у којој се види споменик снимљена, заправо, у студију. Мање је познато да је оригинална замисао била да се уместо четворице „америчких очева” ту нађу хероји Дивљег запада као и да је за саму реализацију пројекта изабран члан Кју клус клана.

Градитељско-уметнички подухват био је замашан – на идеју да се у гранитној стени Црних брда, на територији која је раније припадала индијанском племену Сијукси, на надморској висини од 1.745 метара, исклеше неко уметничко дело дошао је 1923. Доен Робинсон, амерички историчар.

Тада је у оптицају био, између осталих, лик Бафало Била али је потрага за вајаром који би то урадио трајала неко време будући да је Лорадо Тафт, познати скулптор, био болестан. Избор је пао на контроверзног Гутзона Борглума, који је потицао из мормонске породице, био је масон и члан озлоглашеног клана екстремиста и расиста, али се школовао на Академији уметности у Паризу, што га је препоручило за овај посао. Управо је он преломио да би уместо каубоја и војника било боље да се уради споменик америчким председницима.

На лицу места је, поред Борглума, радило чак 400 мајстора – минера, алпиниста и скулптора, који су динамитом, длетима и чекићима обликовали стену. Лице Џорџа Вашингтона било је прво које је завршено 1934. да би две године касније био урађен и лик Томаса Џеферсона. Брада Абрахама Линколна била је највећи изазов па је рад на његовом лицу трајао до 1937. да би наочаре Теодора Рузвелта биле комплетиране 1939. Висина сваког од четири лица износила је око 18 метара. Борглум је замислио да се у позадини споменика изгради „Архивска дворана” у којој би се чувала оригинална документа Америчке декларације о независности. Дотеривање је трајало до 1941, када су радови обустављени из два разлога: Борглум је преминуо, а САД су ушле у Други светски рат.

У међувремену, Конгрес је одбацио идеју по којој је поменутој четворици требало додати и лице Сузан Ентони, социолога и борца за женска права. Појавила се и иницијатива локалних виђених људи да се ода почаст још једној личности – Лудом Коњу, чувеном индијанском поглавици. Пошто одговор никада нису добили пронађено је алтернативно решење. Његова импозантна скулптура (висине чак 26,5 метара), која „показује да своје хероје имају и Индијанци а не само бели Американци” налази се на истом планинском масиву, око 27 километара удаљена од Маунт Рашмора.

Ни ово, међутим, није прошло без реакција. Један од потомака Лудог Коња огласио се 2003. и оценио да било какав овакав споменик скрнави света Црна брда, простор који је био традиционално место за сахрањивање Индијанаца. То је даље отворило пут расправама о томе колико је комерцијализација штетна за ово подручје и колико банализује иницијалну идеју да се на неки начин овековечи део америчке историје. Би-Би-Си, тако, подсећа да се 1957. на насловној страни магазина „Mad” појавио и пети лик у стени – Алфред Њуман, маскота и нека врста комичног оличења глупости, да би се 1970. уместо „Вашингтона и екипе” на омоту плоче „Deep Purple in Rock” нашла лица енглеских музичара, чланова ове познате групе.

Политика

Tekstovi o društvu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Maunt Rašmor, Priče