Ulogujte se / Kreirajte profil

Драган Сакан i New Moment

У свету су га звали „Драгон” –змај, код куће – Саки. Као дете, јела сам сладоледе „руменко”, „чоко-моко”, „капри”, „лени” и нисам имала појма да им је имена дао Драган Сакан, као и да му је то био један од дипломских задатака на факултету психологије. Иако је одмах хтео да буде креативни директор, почео је као приправник у Заводу за маркетинг ПКБ-а. Свакога јутра у пет сати приградским аутобусом одлазио је у „канцеларију”, која је заправо била најобичнија барака и менза.

Жудео је за креацијом и науком, а почео је као анкетар. Задатак је био да у насељу на дубокој периферији испитује потрошњу смрзнуте хране. Када се тамо појавио трећег дана, дечачићи Роми су викали су за њим: „Ево, иде смрзнуто јаје!” И он се од срца смејао увек када нам је причао ову анегдоту. Сматрао је да је „добра идеја само она која се оствари, али да, наравно, ништа није остварено док није одсањано”. Обожавао је црвено и црно, сукоб еротоидног и танатоидног.

„Балкан је и Ерос и Танатос”, сматрао је „деконструкција и конструкција. Живот и смрт. Црвено и црно.”  Волео је да носи црвене ципеле, као симбол Ероса. Саканова животна максима била је да треба гледати у звезде. „Можда их нећете досегнути, али бар Ваша рука неће бити у блату.” Живео је по новинарској девизи: „Или брз или мртав”. Његова брзина имала је цену и био је лудо узбудљива свећа која је истовремено горела не на два, него на стотину крајева. Био је налик на весели ватромет. „Правимо идеје, а не ратове”, вазда је поручивао последњих година. Био је стручњак за снове, али не и стручњак за укуцавање ексера. Болела га је реалност. За рекламу негро бомбона,  написао је слоган: „Није све тако црно као што изгледа. Још је црње.”

[youtube]l3ooRONe2fM[/youtube]

Чешће сам га виђала у време када сам писала докторат – тема је била креативност, појам о коме сви као да знају све, али нико још као да није написао ништа. Сакан ми је позајмио литературу на четири хиљаде страница. Ја сам обећала да ћу је узети у петак и вратити у понедељак ујутру. Тако сам и учинила. Био је то најкреативнији викенд у мом животу… Маштали смо заједно да од Београда направимо најкреативнији град Европе и да га читавог креативно мапирамо, сањали смо да закупимо телевизијски програм РТС-а у ударном термину и пустимо пет минута потпуне тишине, без било какве слике.

И када је изгубио државу, није изгубио идеје. Чинило се да му ништа није могло стати на пут. Онда је испред дечака у црвеним ципелама стала жена без лица у црној хаљини. И пружила му руку, њему, који је живео од идеја на Балкану пуних тридесет пет година, онда када ни идејама ни Балкану ништа није полазило за руком.

Сања Домазет

Politika online

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *