Ulogujte se / Kreirajte profil

Salon arhitekture – neutabanim putevima II i Pritzker Prize ’10

Kada se komentariše umetnost, pogotovu  arhitektura ili unutrašnji dizajn, jedini način da se ideje ostvare i pokažu potencijalnom kupcu je crtež, skeč, fotografija, primerci materijala  /sample board/…znači vizuelno. Da bih vam i vizuelno pokazala i opravdala svoju reakciju i komentare sa prethodnog teksta  http://pulse.rs/salon-arhitekture-utabanim-putevima/ pronašla sam odgovarajući dizajn zgrade koji ima sve ono što ovaj naš, iz prethodnog teksta, nema.

Napomena: Nisam birala dizajn koji se meni svidja i zadovoljava moje estetske i funkcionalne kriterijume, već  najsličnije rešenje koje savršeno odgovara  ograničenom budzetu i željama i potrebama klijenta. Takodje sam vodila računa da zgrada bude u sličnoj klimatskoj zoni kao Beograd, sličnom okruženju i okolini, sličan potreban koristan prostor…

Na prvom setu fotografija je kuća dizajnirana u severnom delu Chicaga.

Sporni objekat i nagrada  – Gran pri za dizajn dizajnerskog tima : Jovan Mitrović i Dejan Miljković

01-GRAND-PRIX1

Ovo ja zovem ‘elegantan modernizam’ : harmonija , balans  u dzajnu i u izboru materijala , inteligentan dizajn  koji  se utapa ili naglašava karakter okoline, a ne štrči kao spomenik. Obratite pažnju na fantastično osvetljen prostor, na prirodno svetlo, na spoljašnu i unutrašnju kompatibilnost i kompaktnost , na ritam koji daju repeticije i čine prilično jednostavan dizajn interesantnim i zanimljivim, zgrada zrači i ima ‘energiju’, dizajn nije dosadan /obično je taj ‘box’ dizajn sterilan i hladan/, obratite pažnju i na  izbor materijala za fasadu , na toplu  boju cigle u dva tona u kombinaciji sa staklom, na unutrašnje stepenište koje  ne opterećuje i nije glomazno i teško i nije focal point i ono najvaznije : zgrada komunicira sa okolinom, ne stoji sama za sebe kao skulptura i td i td…

IDEJA seiglehousechicagounitewa3

IDEJAseiglehousechicagounitens5

IDEJAseiglehousechicagouniteto2

…ili nešto ovako, kao možda bolje i efektnije rešenje , sa zaista ozbiljnim prozorom/zidom, pogotovu ako se ima na umu da se prostor koristi i kao atelje-studio i da je dnevna svetlost dragocena, još jedna varijanta ‘box dizajna’

minimalist-japanese-home-plans-architecture-550x412

ili recimo još mnogo bolja, interesantnija varijanta još jednog japanskog eskluzivnog minimalizma, ovo jeste Tadao Ando, ali je zato izvrsno, pogotovu za mali površinski prostor pa dizajn ide vertikalno/ u ovom konkretnom slucaju su mogle dve zgrade da konfigurisu kao stambeni prostor i kao studio/.

Rešenje za unutrašnje stepenište je moglo  na ovaj način da se reši , ovo je rešenje za primer prve zgrade/ originalno stepenište nagradjenog projekta se može videti u video zapisu/

on_top_3

Stepenište je uvek bilo poseban užitak i izazov u arhitekturi zato što je u otvorenim prostorima vidljiv i estetski i važan i funkcionalan detalj. Evo nekoliko primera, tzv. ‘lebdeće stepenice’ koje bi se izvanredno uklopile i  idealno rešenje za mali prostor:

floating-wooden-staircase-550x825

glass-floating-staircase-design-550x365

minimalist-floating-wooden-staircase-furniture

I tako dalje…

Da iskoristim ovaj esejčić i objavim i ovogodišnje dobitnike najprestižnije nagrade u arhitekturi Pritzker Prize i laureate Kazuyo Sejima i Ryue Nishizawa iz Japana/ SANAA

Njihov 15.godišnji zajednički rad /meni je malo kratko vreme za ovako važnu nagradu/ u zajedničkoj firmi SANAA je urodio plodom. Njihov dizajn karakterešu jednostavne forme, njihovo razumevanje i shvatanje prostora proizvodi nekonvencionalan i originalan dizajn koji ćete i videti na nekoliko primera. Njihove zgrade su kao mountains in the landscape, kako ih oni zovu.

Ryue Nishizawa and Kazuyo Sejima, Photo by Takashi Okamoto, Courtesy of SANAA

Radovi

Rolex Learning Center u Švajcarskoj

Jedan od najimpresivnijih betonskih dizajna, fluidni prostor i izvanredan spoj organskih formi inkorporiran i osposobljen za svakodnevni život i rad -zgrada je  za studente. I pored neobičnog spoljašnjeg  oblika koji moše bolje da se vidi na planu, zgrada sa unutrašnjim mekim oblicima ima potpun  organski  izgled. Neobičan dizajn.

Koji sklad, evo dokaza da se arhitektura zasniva na istim principima kao muzika, ritam, ritam…jer arhitektura je kao zaustavljena muzika, a muzika je fluidna, raspevana arhitektura.

Uz ovaj dizajn bi odgovarao minimalista Philip Glass, još bolje, ustvari najbolji izbor bi bio The Knee Plays Davida Byrna.

ROLEX CENTAR

ROLEX 1

ROLEX 2

ROLEX 3

Evo još jednog njihovog ezotericnog dizajna, čisti Zen:

Zollverein škola dizajna u Nemačkoj. Zgrada je 35m visoka, kockastog oblika , intenzivno prisustvo zgrade uopšte ne remeti okolinu. Neobično visoke  tavanice, fleksibilan prostor, strukturalni zidovi, dovoljno svetla, jednostavna forma, a opet solidna i snažna i upečatljiva u svojoj jednostavnosti.

Less is definitivno more.

1269801115-sanaa-zollverein-7418

 

1269801120-sanaa-zollverein-7431

1269801100-sanaa-zollverein-7371-528x331

 

1269801108-sanaa-zollverein-7406

O museum

I za kraj, tako japanski, tako fluidno, papirnato, prozračno, kontemplativno: novi Muzej Savremene umetnosti u NYC

newmuseum_kaufman

KAUFMAN_2007-10-087_6-9

To bi bilo, za sada, sve.

Dobili ste Two for One Deal.

za P.U.L.S.E / Snežana Moračić

2 komentara na tekst Salon arhitekture – neutabanim putevima II i Pritzker Prize ’10

  1. Boban Savković

    15/04/2010 at 11:21

    Malo mi je čudno da, recimo, jedan Arata Isozaki, do sada nije dobio Pritzkerovu nagradu.

  2. Snežana Moračić

    15/04/2010 at 16:52

    pritzkerova nagrada je kao i nobelova , sukob ega i vašar taštine, rat egomanijačnih, ekstravagantnih, flambojantnih giganta-titana.
    vrlo je teško biti objektivan pogotovu kada je tako kompleksna umetnost u pitanju, mada kada pogledaš dobitnike, manje-više svi su se izredjali

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *