Ulogujte se / Kreirajte profil

Salon arhitekture – utabanim putevima

Na prošlogodišnjem otvaranju Salona arhitekture sa strepnjom se govorilo o ekonomskoj krizi. Sve je ukazivalo da će sledeće godine (to jest ove) u građevinarstvu mnogo toga stati.

32salon-arhitekture

Ubrzo su počele da stižu vesti o zatvorenim gradilištima i biroima, izmenama zakona koje su, po rečima arhitekata, zaustavile i ono što je još pokazivalo znake života. I tako je prošla još jedna godina i došlo je vreme za novi Salon, koji se do kraja aprila može videti u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Pokazalo se da arhitektura kod nas može biti vrlo vitalna, ili, da ono što je inače mana, ponekad može da izgleda kao vrlina – u Srbiji se gradi dugo i sporo, pa je nešto od onog što je započeto pre nekoliko godina završeno tek ove. I opet se čini da je Salon bolji od onoga što svakodnevno viđamo u našim gradovima.

Sve se pomalo poboljšalo, panoi su pregledniji, manje je uzaludnih pretenciozno bleštećih fasada i enterijera, budžeti su skromniji, više je malih tema, na primerima se pokazuje da i socijalno stanovanje može biti veoma inspirativno za arhitekte na radost korisnika, a da u kooperaciji sa investitorom arhitekta postiže mnogo više nego kad se za svaku sitnicu bori do iznemoglosti… Ali, kao da nedostaje hrabrosti, kao da se ne ispituju granice, ne isprobava se, ne eksperimentiše, ide se utabanim putevima… Zato će, ako bude sreće, uvek biti malo bolje – ali nikad neće biti vrhunsko, nažalost.

I ove godine u žiriju su bila naši iz sveta: Ružica Božović-Stamenović, profesorka na Odeljenju za arhitekturu Univerziteta u Singapuru i Bratislav Tošković, arhitekta na višedecenijskom privremenom radu u Finskoj.

Uz Đorđa Stojanovića koji je takođe prošao svetom, a sad predaje i projektuje ovde i tamo. Sa Snežanom Vesnić, koja je za sada ovde, i Milanom Dimitrijevićem, prošlogodišnjim dobitnikom Gran prija, formirana je grupa koja se, izgleda, lako usaglasila i mudro razdelila nagrade i priznanja.

Gran pri zasluženo je otišao Jovanu Mitroviću i Dejanu Miljkoviću za kuću koja je i atelje. Investitor je vajar Mrđan Bajić. Na njega sam mislila kad sam maločas pomenula kooperativnog investitora. Budžet je bio ograničen (biće da ovde vajari nisu baš bogataši), namene prostora raznovrsne, površina relativno skromna, saradnja je bila dobra, pa su arhitekti imali prostora i slobode.

GRAND PRIX OF THE SALON Dejan Miljković and Jovan Mitrović for Home / Atelier of Mrđan Bajić, sculptor at the corner of Senjačka and St. Naum Streets in Belgrade

GRAND PRIX OF THE SALON Dejan Miljković and Jovan Mitrović for Home / Atelier of Mrđan Bajić, sculptor at the corner of Senjačka and St. Naum Streets in Belgrade

Kuća je jednostavna a komplikovana, odskače od okoline a ne kvari je, privlači pažnju sasvim koliko treba. Možda je malo zatvorena u sebe i bez dodira sa kontekstom, ali valjda je to tako – ne može se sve idealno poklopiti.

Award in the «Architecture» category Goran Vojvodić and Aleksandar Hrnjez for business centre «Anex» at Resavska Str. 23 in Belgrade

Award in the «Architecture» category Goran Vojvodić and Aleksandar Hrnjez for business centre «Anex» at Resavska Str. 23 in Belgrade

Jedno od priznanja otišlo je Arhitektonskom fakultetu u Beogradu za izdavačku aktivnost. Žiri je vispreno rešionerešiv zadatak s kojim se svaki žiri susreće svake godine – kako oceniti ono što je pisano i objavljeno o arhitekturi. Jer, u nekoliko dana, nema se vremena da se pročitaju sve pristigle knjige i časopisi, a onda je i nejasno koje i kakve kriterijume primeniti.

Award in the «Architecture» category ARCVS Team: Branislav Redžić, Dragan Ivanović and Zoran Đorović for the Kaćanski appartment compound in Kaćanskog Street No 15 in Belgrade

Award in the «Architecture» category ARCVS Team: Branislav Redžić, Dragan Ivanović and Zoran Đorović for the Kaćanski appartment compound in Kaćanskog Street No 15 in Belgrade

Nema smisla odlučivati prema debljini publikacije, važnosti teme ili kvalitetu likovne opreme. Možda bi se trebalo pozabaviti ovdašnjom filozofijom i teorijom arhitekture ozbiljnijim tretmanom ovog dela arhitektonske prakse. Možda bi trebalo uzeti u obzir radio i televizijske emisije, pojedinačne tekstove, intervjue, eseje… Nije sve u dobro u arhitekturi pametno organizovano i zaliveno betonom, lepo zastakljeno i izgrađeno. Ima nečeg i u idejama.

Award in the «Architecture» category AGM Team / Marjan Dulinc, Branislav Petrović, Ivan Rašković, Aleksandar Tomić and Nada Jelić for the New House of Sports in Zrenjanin

Award in the «Architecture» category AGM Team / Marjan Dulinc, Branislav Petrović, Ivan Rašković, Aleksandar Tomić and Nada Jelić for the New House of Sports in Zrenjanin

Ove godine pokazane su i neke rekonstrukcije. Najpoznatiji je ponovo izgrađen Avalski toranj. Žiri ga je pomenuo u svom tekstu o nagrađenima.

Gosti su dobro izabrani. Evropski uspešan i nagrađivan tandem Bevk–Perović – arhitekti (Matej Bevk i Vasa Perović) poznat je na ovdašnjoj arhitektonskoj sceni. Vasa Perović je studirao na našem Arhitektonskom fakultetu, devedesetih je otišao na dalje školovanje u svet i zaustavio se u Ljubljani.

Award in the «Architecture» category Dejan Milanović and Grozdana Šišović for the housing construction project in Jurija Gagarina Str 166a, Block 61 in New Belgrade

Award in the «Architecture» category Dejan Milanović and Grozdana Šišović for the housing construction project in Jurija Gagarina Str 166a, Block 61 in New Belgrade

Možda će njihova izložba pružiti odgovor na pitanje zašto je kod nas toliko toga nemoguće, a kad se ode odavde sve bude drugačije, često mnogo bolje.

Salon arhitekture se sa izvesnim prekidima održava svake godine već nekoliko decenija. Pišem o njemu već izvesno vreme i nekad mi se čini da samo ponavljam iste teme, rečenice i komentare, jer mnogo toga se na Salonu ponavlja iz godine u godinu. Koliko oštar treba biti u proceni, da li se ograničiti na najuži kontekst ili se porediti bar sa sličnima u regiji?

Award in the «Guests of the Salon – works abroad» category Ana Džokić, Marc Neelen, Marjetica Potrč and Ingalill Nahringbauer for Fruit and Energy Farm in outdoor environment, schoolyard and free-time space for schoolchildren in Knivsta municipality, Sweden

Award in the «Guests of the Salon – works abroad» category Ana Džokić, Marc Neelen, Marjetica Potrč and Ingalill Nahringbauer for Fruit and Energy Farm in outdoor environment, schoolyard and free-time space for schoolchildren in Knivsta municipality, Sweden

I… čemu uopšte služi Salon, da li nam pomaže da poboljšamo stvari ili je to samo autistična revija arhitekata? Hoćemo li se ikad pomeriti dalje od korektnog?

Salon ima uspone i padove, traži svoje mesto i u burnim vremenima, menja se u zavisnosti od uslova, ali uvek ponešto nedostaje. Sad se može reći da su neka davna vremena bila zlatno doba u odnosu na ova danas, ali tada nisu izgledala tako. Sve je u kontekstu.

Zato je zanimljivo iz današnje perspektive pogledati ko su bili prvi dobitnici Gran prija sedamdesetih godina prošlog veka. Mnogi laureati su još i danas aktivni arhitekti, a njihovi objekti u upotrebi. Možda ih treba malo popraviti, okrečiti, osvežiti… Objekte, ne arhitekte.

Award in the «Interior Design» category Vladimir Anđelković, Dijana Adžemović Anđelković, Dejana Danilović and Ranko Pavlović for the Main Hall in the Primary School «Svetozar Marković» in Hadži Milentijeva Street 62 in Belgrade

Award in the «Interior Design» category Vladimir Anđelković, Dijana Adžemović Anđelković, Dejana Danilović and Ranko Pavlović for the Main Hall in the Primary School «Svetozar Marković» in Hadži Milentijeva Street 62 in Belgrade

Ružica Božović-Stamenović je u uvodnom tekstu kataloga napisala: Kaže se da postoji pravo vreme za sve. Još se češće čuje da ne živimo na pravom mestu ili pak da nisu prava vremena za ovo mesto i da bi nam arhitektura bila drugačija da su vremena bolja.Razvija u tekstu svoju tezu o pravim vremenima, i zaključuje ono što svi znamo a baš i ne primenjujemo – da nema drugog vremena ni mesta za nas koji smo ovde, sada. Ovo je jedino mesto i zato pravo vreme. Na nama je da ga učinimo najboljim mogućim.

Snežana Ristić

Politika online

3 komentara na tekst Salon arhitekture – utabanim putevima

  1. Snezana Moracic

    13/04/2010 at 13:16

    Jovan Mitrović i Dejan Miljković laureati

    ‘Kuća je jednostavna a komplikovana, odskače od okoline a ne kvari je, privlači pažnju sasvim koliko treba. Možda je malo zatvorena u sebe i bez dodira sa kontekstom, ali valjda je to tako – ne može se sve idealno poklopiti.’

    koja kontradiktorna i imbecilna opaska! sta to znaci , da parafraziram wildera nobody’s perfect?
    ako vec nemamo arhitekte, iamamo li bar kriticare arhitekture, one neostvarene arhitekte?
    Chris Hume , kriticar arhitekture iz The Toronto Stara ili Herbert Muschamp koji je pisao za TNYT, pa njihove kritike svega sto se izgradilo ili je u izgradnji su bile uzivanje citati. Arhitekte su imali nocne more zbog njihove kritike. Ti eseji su bili kao arhitektura za idiote, tako su bili iscrpni sa puno korisnih osvrta, a opet pisani ‘art’ jezikom.
    kod nas je sve neka improvizacija i za ozbiljne i za neozbiljne stvari.

    kuca je pretenciozno jednostavna i iritirajuce nametljiva. teska i nezgrapna i sterilna i jednostavno DOSADNA, neuzbudljiva odskace i odudara od okoline kao roze slon u sobi.
    koliko vidim okolo su kucice koje se nikako ne uklapaju sa belom-sivom kutijastom gromadom koja je kao neki kvazi ‘obelisk’, ustvari vise kao hram kulture.
    oduvek je arhitektura /pogotovu ‘od ‘ f.l.wrighta tezila da se sjedini sa prirodom da je ne remeti, arthitektura i priroda moraju da zive zajedno, samo tako jedna drugu dopunjuju i naglasavaju.
    i definitivno kaskamo sa novim ‘trendovima’ tzv blokovski dizajn je odavno zamenjen mekim , skoro zenstvenim oblinama, pa gehry se ‘ubi’ da reinkarnira modernizovanog gaudija mi se vracamo bauhausu.

    ovakav dizajn , forma, se moze videti u torontu u sporednim ulicama gde nicu preko noci privatne klinike malog formata sa potpuno istim dizajnom, kostaju malo i brzo se grade i jednostavne za odrzavanje.

    koliko je samo nepotrebnog prostora izgubljeno sa stepenistem koje je isto tako ‘tesko’ i nezgrapno kao i ono stepeniste u stambenim zgradama, koje ima svrhu ,pored lifta.

    pogodili su jedno :i funkcija i forma ne odgovaraju, kao da ih je dizajnirao student na prvoj godini koji jos ne razume razlicite forme i funkciju korisnog prostora. uzas!

    ni sa ovim se ne slazem :

    Ružica Božović-Stamenović je u uvodnom tekstu kataloga napisala: Kaže se da postoji pravo vreme za sve. Još se češće čuje da ne živimo na pravom mestu ili pak da nisu prava vremena za ovo mesto i da bi nam arhitektura bila drugačija da su vremena bolja

    ‘vremena bolja za sta’?
    za kreativnost i talenat? e tu treba da se nacekamo. mozda smo mi talentovana nacija za neke sportske igre/fudbal recimo, kosarka, tenis dok ne posustanemo zato sto ne znamo sta znaci disciplina/ ali za arhitekturu, izvinite, nismo.

  2. Snezana Moracic

    13/04/2010 at 20:33

    jest da je moja imenjakinja ali ja imbecilniji tekst odavno nisam procitala, pa mu se ocarana i kao omadjijana stalno vracam.

    evo ga jos jedan bisercic

    ‘Jedno od priznanja otišlo je Arhitektonskom fakultetu u Beogradu za izdavačku aktivnost. Žiri je vispreno rešionerešiv zadatak s kojim se svaki žiri susreće svake godine – kako oceniti ono što je pisano i objavljeno o arhitekturi. Jer, u nekoliko dana, nema se vremena da se pročitaju sve pristigle knjige i časopisi, a onda je i nejasno koje i kakve kriterijume primeniti.’

    kako citaju, onako dijagonalno ili naslucuju.
    jos jedna moja opaska, mozda nisam dobro videla , da li je ‘terasa’ otvorena, ako pada sneg, kisa sve pada na terasu.a tek leti na +30C.

    sto rece jedan iz arhitektonskog tima, dejan , cini mi se, bilo je boljih i vecih projekata, ali mi smo ziriju zapali za oko.

    ‘zapali’ za oko, zapali za oko kao izazov kako upropastiti 70m2 i jos dobiti priznanje, sta kazu arhitekte , trudili smo se da zadovoljimo jednostavnost forme i jednostavnost funkcije, eeee kada bi jos i to bilo jednostavno uraditi.

    nego, sve mi se cini da je odgovor blame it on mrdjan/ vlasnik-umetnik/

  3. josjednapobedapartizanafuj

    27/04/2010 at 10:42

    Pitanje terase na krovu se namece samo na masovnoj izgradnji za osiromasene slubenike exkomunisticke prestonice ili koncentracioni logor u Marselju ne
    i na patricijskim stanistima kao Villa Savoye.

    Komentari tipa da ne znas da li je kuca ili trafo
    stanica govori samo da su na exYu prostoru i takvi objekti dobijali vise paznje od stambenih.

    Problem Salone je sto je pretrpan, fotografije premale, nedopustivo je da sve ostane samo na
    zidovima Muzeja da se ne koristi celokupan
    prostor. Treba prikazati tekucu produkciju, ali
    ne zasluzuje sve da se tamo nadje sto se naslo.

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *