Ulogujte se / Kreirajte profil

Sava Šumanović – sećanja mog oca

Moj otac je bio dečak kada je upoznao Savu Šumanovića; bili su komšije u jednoj mirnoj šidskoj ulici pored reke Bosut. Susretali su se negde oko tridesetih godina prošlog veka, u zajedničkim šetnjama i družili sve do početka rata…

Moj Otac, Petar Vukasović  –  dečak kojeg je usvojio stric-zanatlija; usamljen, dobar đak, vredan u hladnom domu strica, radoznao, poslušan i osećajan.

Sava Šumanović – slikar u svojim tridesetim godinama.

Sava je bio jedinac u imućnoj, građanskoj porodici; nakon školovanja na Višoj školi za umetnost i obrt u Zagrebu, Sava je otišao u Pariz i nastavio da se školuje i živi kao slikar.

Otac je opisivao Savu kao stasitog, urednog mladog čoveka. Bio je  povučen i uglavnom sam. Građanski vaspitan; u susretima sa susedima i poznanicima – prijatan i odmeren. Nije mario za skitanje i devojke; bivao bi uglavnom kod kuće i slikao. Čaršijske cure su ga odmeravale i pitale se zašto on ne juri po kafanama i za njima. Čaršija ga je izgleda smatrala čak i osobenjakom ili bogatunskim sinom kome nešto fali…

Sava bi uobičajavao šetnje po sokacima predveče. Povremeno je šetao sa mojim ocem, koji je slušao i pamtio Savine priče… Posle je otišao u Pariz, bio neko vreme…

Vratio se iz Pariza kao zreo slikar, spreman da nastavi da živi i slika punom snagom u svom Šidu.

Došlo je vreme da Sava više slika žene – aktove. Pokušao je da nađe u čaršiji neku devojku ili ženu za poziranje. Samosvojan, diskretan, obrazovan, posvećen slikarstvu, Sava nije uspevao da nađe model za akt.  Obične devojke su ga izbegavale, a cure iz dobrih kuća pre su očekivale da ih Sava obilazi i koju od njih zaprosi, a ne da mu idu u kuću i da se skidaju za njegovo – malanje. Mnjenje čaršije se zatvorilo prema potrebi umetnika da slika žene; uzgred, bilo je zluradih i neprijatnih priča o umetniku i ružnih fantazija o njegovoj muškoj prirodi i intimi. Sava je, po svemu sudeći, bio privlačan i negovan muškarac, pa je kvarna mašta dokonih malograđana radila… Otac mi je rekao da su mu te priče bile poznate i da je znao da Sava na njih ne odgovara, nego i dalje slika, izlazi sam u večernje šetnje i noću ostaje sa upaljenim svetlima u udobnoj roditeljskoj kući da slika i čita. Ovo druženje dečaka i odraslog muškarca dozvoljavalo je obojici prijateljstvo u kome je jedan učio, a drugi podučavao…

Jedina devojka koja se pojavila na Savin poziv za poziranje bila je cura iz čaršije poznata kao “ženska sumnjivog morala”. Eto, ona je mogla: uzgred, oboje da vide “dobre vajde” u zajedničkom radu u Savinoj kući, tumačila je čaršija i sa znatiželjom pratila njene odlaske i boravke kod Save. Pokušavali su ti sitni ljudi da nešto više doznaju, ali cura je ćutala, kao i Sava.

Sava je mom ocu poverio da je cura odličan model; čeljade koje je pristojno i poverljivo radilo kao model i bilo za to plaćeno. Sava se poverio mom ocu i da su on i njegov model umeli da razgovaraju, popiju kavu, da zajedno pojedu kolač koji je pekla Savina majka i popiju limunadu koju je Sava pravio. Sava i njegov model, bili su izgleda, u jednoj vrsti poverljivog prijateljstva, u kome su oboje poštovali svoje zadatke i granice. Moj otac je do tančina tu Savinu priču zapamtio.

Ta cura se nalazi naslikana na Savinim slikama aktova. Nepoznata, skromna čaršijska cura i verovatno jedno dobro čeljade, koje je u životu, početkom rata, otišlo u nepoznato, zanavek je ostalo kao Večno Žensko na Savinim slikama.

Rat je došao i doneo užas, Šid je postao deo NDH. Sava je uhvaćen, sa izvesnim brojem svojih sugrađana. Uhvatili su ih ustaše. Sava je pretrpeo velika mučenja; izlomljeni su mu prsti i šake i on je, zabeleženo je, zaplakao:

-Sa čime ću sada slikati svoje slike?

Na kraju je streljan, avgusta 1942.godine i sahranjen u zajedničku grobnicu…

Moji roditelji su, nakon rata, svoj zajednički život počeli u Šidu i tamo dobili mene, svoje prvo dete.

Na babine je došla Savina majka, koja je ostala živa posle rata i nastavila da živi u svojoj kući. Tata i mama su mi pričali da je ta dostojanstvena, ljubazna i držeća starica, na proslavu rođenja njihove kćeri donela na dar nekoliko tanjira od finog porculana i nekoliko srebrnih kašičica.

Sa Savinom majkom su bili u finim komšijskim odnosima sve dok se moji roditelji  nisu odselili iz Šida…

Za P.U.L.S.E: Slavica Vukasović

Lektura i korektura: Milica Veljković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *