Ulogujte se / Kreirajte profil

Sećanje na filmske samuraje

U istoriju svetske kinematografije reditelji Akiro Kurosava i Federiko Felini ušli su kao jedinstvene pojave, i svaki od njih, na neponovljiv način, zadužio je filmsku umetnost. U znak sećanja na velikane pokretnih slika iza kojih su ostala remek- dela, filmska javnost širom sveta obeležava ove godine vek od rođenja Kurosave i osamdeset godina od rođenja Felinija.

1239798709638_fkurosawa

Potomak samurajskog roda, reditelj, scenarist, producent i prvi stvaralac koji je Zapadu odškrinuo vrata u tajanstveni svet Japana, rođen je 23. marta 1910, u predgrađu Tokija. Sa 17 godina upisao je školu zapadnog slikanja, a 1936. bio je primljen za pomoćnika reditelja u filmskom studiju „Toho“. Prvi film prema sopstvenom scenariju, „Sagu o džudou“, snimio je 1943. Po završetku Drugog svetskog rata, Kurosava prelazi na savremene društvene teme („Pijani anđeo“, „Pas lutalica“, „Skandal“…), a međunarodnu slavu donela su mu dela „Rašomon“ (1950), nagrađen na Venecijanskom festivalu, i „Sedam samuraja“ (1954).

Kurosawa_01

Ono što je i danas ostalo upamćeno jeste da je bio umetnik idealne preciznosti i da je bio u stanju da nedeljama, pa čak i mesecima, čeka odgovarajuće vremenske prilike za snimanje. Japanska kritika i publika, međutim, nisu prihvatili njegove filmove, zamerajući mu da je preveliki „zavisnik“ o zapadnoj kulturi.

01_kurosawa
U Holivudu je 1966. snimio „Pobesneli voz“, a 1967. na filmsko platno preneo je ratne epizode iz Perl Harbura, u čiji su naslov ušli kodirani radio signali „Tora!Tora!Tora!“, iliti „Tigar“. Ipak, prekinuo je ovo snimanje, platio penale i vratio se u domovinu. Da bi preživeo, snimao je reklame za viski, u nekim spotovima se i sam pojavljivao, a onda je uradio filmove „Kagemuša/senka ratnika“, „Ran“, „Snovi“, „Rapsodija u avgustu“. Počasnog Oskara za doprinos razvoju filma Kurosava je dobio 1990, a tri godine kasnije potpisao je „Madadajo“, svoj poslednji film. Umro je od srčanog udara 6. septembra 1998. godine u 88. godini.

ikiru1_balk_221204
Da je među živima, Federiko Felini bi 2010. napunio 90 godina – rođen je 20. janura 1920. u Riminiju, a u italijanskim intelektualnim krugovima ostao je upamćen kao vesnik novih, revolucionarnih ideja iz 60-ih, koji je poveo opštu pobunu književnika, filozofa, sineasta, studenata i tvoraca nove generacije pop i rok muzike protiv puritanskog, učmalog i konzervativnog društva iz pedesetih.

aldo-vidali-federico-fellini
– Moja generacija proživela je detinjstvo puno zabrana, prinuda, tabua… Naša radoznalost i fascinacija nepoznatim bile su neokrnjene. Imali smo smisla za fantaziju – objašnjavao je Felini svoj neponovljiv dar i kako je sa 12 godina pobegao od kuće i priključio se putujućem cirkusu.

federico fellini
Felini se izdržavao i baveći se glumom, novinskom karikaturom, a posle ženidbe glumicom Đulijetom Masini 1943, koja će postati i njegova filmska muza, započeo je saradnju sa slavnim rediteljem Robertom Roselinijem, i to na pisanju scenarija za, takođe jedno od kultnih ostvarenja, „Rim, otvoreni grad“. Felini je kao reditelj debitovao 1950. filmom „Raskošna svetla“, a već 1954. dobio je i prvog Oskara – za film „Ulica“. Tokom briljantne karijere, Felini je dobio još tri Oskara – za „Kabirijine noći“, (1957), autobiografski film „Osam i po“ (1963), i „Amarkord“, kojim se „vratio“ svom gradu i detinjstvu. Oskar za životno delo uručen mu je 1993, a iste godine umro je od srčanog udara.

8andhalf
Ipak, planetarnu slavu doneo mu je „Sladak život“, sa Anitom Ekberg i Marčelom Mastrojanijem, koji je pre pedeset godina začarao bioskopsku publiku širom sveta i postao nešto više od filma – mit koji i danas traje.

Sve žene maestra

8_1_2_fellini
Proslava  jubileja „Slatkog života“ organizovana je međunarodnim skupom u Riminiju, na kojem su o legendarnom Felinijevom filmu govorili kritičari, sociolozi i psihoanalitičari i kompozitori. Oni su puna dva dana raspravljali o Felinijevom 178-minutnom crno-belom filmu koji je promenio istoriju kinematografije. Jubilej „Slatkog života“ uskoro će se obeležiti i u Los Anđelesu – američka Akademija priprema izložbu povodom knjige Tulija Kezića „Felini onirikon – Knjiga mojih snova“, 80-godišnjeg kritičara, scenariste i glumca iz Trsta (objavljene 2007), koju čine crteži Felinija okruženog „svojim“ ženama ogromnih grudi i širokih kukova.

“Večernje novosti”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *