Ulogujte se / Kreirajte profil

Seksualni predatori napadaju decu u svom domu i susedstvu

pedofilia_jpghcjkpz

Ako hoćete nekažnjeno da izvršite zločin i da još pri tome perverzno uživate, zlostavljajte decu. To je najkraći, sarkastični, zaključak boraca i aktivista protiv pedofilije. Jer, samo jedan od deset počinioca završi na sudu, a tek svaki dvadeseti biva osuđen. Poražavajuće činjenice govore da deca zlostavljanje kriju, roditelji negiraju, a sudstvo, socijalni radnici, policija i lekari prečesto zločin jednostavno ignorišu.

Prošle godine slovenačku javnost potresao je zločin nalik “austrijskom monstrumu” Jozefu Friclu. Devojčicu, koja ide u deveti razred osnovne škole u Ptuju, seksualno je zlostavljao otac, a kada je zatrudnela, zatvorio ju je u kuću i kontrolisao svaki njen korak.

Zločinako klupko se odmotalo kada je devojčica prijavila oca, dok je čekala na porođaj u mariborskoj bolnici. Monstrum je uhapšen, a a Centar za socijalni rad je obelodanio da je isti otac pre 16 godina seksualno zlostavljao stariju ćerku, ali da se s porodicom preselio u inostranstvo, pa je zlodelo ostalo neistraženo. Slovenački mediji javljaju da porodičnom silovatelju preti kazna zatvora od dve godine.

Visina kazne za incest i dugotrajan proces razotkrivanja zločina naveli su britanskog premijera Gordona Brauna da prošle godine kaže da će učiniti sve da se izvrše temeljite promene u sistemu.

Povod je bio “britanski Fricl”, koji je 27 godina silovao svoje svoje dve kćerke, koje su zatrudnele 19 puta. Kako je javio BBC, one su rodile devetoro dece, od kojih je dvoje umrlo, a 10 trudnoća završeno je pobačajem ili abortusom.

“Ljudi hoće da znaju kako je moguće da takvo zlostavljanje traje, a da nadležni organi to ne otkriju i ne preduzmu nešto. Službe i sistem su zakazali. Ako je sistem loš i ako nas je izneverio, napravićemo promenu”, rekao je Braun.

Ruka pravde je u mnogo slučajeva naprosto prekratka ili prespora. Oštar pogled u zločin ometa i licemerno nametanje slike o domu kao porodičnom raju, slepa vera da se zlostavljanje dece događa negde drugde i nekim drugim ljudima.

Slučaj sveštenika Jamesa Portera je tipičan primer. Zlostavljao je oko 200 dečaka i devojčica u nekoliko saveznih američkih država, a crkva ga je premeštala iz mesta u mesto, nastojeći da zataška slučaj. Kada je 1960. uočeno njegovo zločinačko ponašanje, poslat je na terapiju elektrošokovima, koja se u to vreme koristila kao univerzalno sredstvo za lečenje svega, od glavobolje, do nasilnog ponašanja. To ga ipak nije sprečilo da nastavi sa zlostavljanjima dece. Osuđen je 1987, no iz zatvora je izašao posle samo četiri meseca i nastavio po starom. Godine 1993. zaradio je 20 godina robije za seksualno zlostavljanje nad 28 dece.

Čak dvadeset i šestoro mališana je moralo da svedoči protiv bivšeg naciste i međunarodnog begunca Paula Schaefera, da bi ga čileanski sud osudio u odsustvu za zlostavljanje dece. Uhapšen je zajedničkom akcijom argentinske i čileanske policije u Argentini. Decu je seksualno zlostavljao u misterioznoj nemačkoj komuni Dignidad, u koju je stigao daleke 1961. Smatra se da je komuna nekada usko surađivala s vojnom vladom generala Augusta Pinocheta. Kolonija Dignidad još uvijek postoji i broji oko 280 članova. Njeni bivši stanovnici i dalje svedoče o masovnim seksulanim zlostavljanjima i odvajanju od porodica.

Ali, ljuto se varate ako mislite da su pedofili samo poremećeni sveštenici, ili ratni zločinci. Oni su tek vrh ledenog brega užasa. Pedofili su najčešće pristojni građani, koji ničim ne štrče, ljubazne čike iz komšiluka, patrijarhalni očevi porodica, ugledni poslovni ljudi, koje je teško provaliti.

pedo3filia

Zašto je to tako, objašnjava Christiane Sanderson, psiholog sa Londonskog univerziteta:

“Zlostavljanje dece u mnogo slučajeva nije odmah otvorena agresija i brutalno silovanje. Pedofili dugo rade na tome da zadobiju poverenje dece, nekada i dve godine. Zlostavljači prvo zavedu roditelje, tako što steknu njihovo poverenje. Pedofili za okruženje nisu čudovišta, već poštovani i pristojni ljudi koji u svojim žrtvama izazivaju stid i osećaj krivice.”

Kidnaper i ubica devojčica

Mark Dotroux silovao je pet devojčica 1986. godine, a u zločinu mu je pomagala žena. Osuđen je na 13 godina zatvora, ali ga je belgijski ministar pravde oslobodio posle tri, jer je u to vreme otpuštao veliki broj seksualnih osuđenika. Kada je izašao iz zatvora, devojčice u komšiluku su jednostavno počele da nestaju. Godinama kasnije utvrđeno je da ih je držao u posebno sagrađenoj prostoriji u podrumu. Čak je i njegova majka intervenisala kod upravnika zatvora upozoravajući ga na ponašanje svog sina. Između 1995. i 1996. silovao je šest devojčica, od kojih su samo dve preživele. Kada je napokon dolijao, osuđen je na doživotnu robiju. Njegov slučaj je u Belgiji izazvao masovne proteste, ne samo zbog prirode njegovih zločina, nego zbog amaterizma policije. Posedovao je sedam kuća u Belgiji i koristio ih je za dovođenje kidnapovanih devojčica, silovanja i mučenja. Jedan broj svojih žrtava je uvodio i u prostituciju širom Evrope.

Najčešća odbrana pedofila je “samo sam gledao”. Međutim, da su u pitanju tek tihi pokvarenjaci koji jedino šaraju očima da bi zadovoljili svoju bolesnu fantaziju je lažni mit, kao i onaj da žene ne zlostavljaju decu. Ritam pedofilskog zločina kreće se od faze gledanja slika i zamišljanja, preko masturbacije i zlostavljanja, do osećanja krivice i povratka zločinačkom ponašanju.

Seks sa decom

Pedofilija se definiše kao seksualna sklonost odrasle osobe prema deci. Klinički gledano, pedofil je osoba koja želi seks sa decom. Godine dece zavise o ukusu i onome šta pedofil preferira. Pedofili mogu biti «straight», homoseksualci, ili biseksualci. Pravi pedofili ne žele isključivo samo seks sa decom, oni vole da budu u njihovoj blizini, da ih vole i da se brinu za njih, koliko god to bolesno zvučalo. Na jednoj fotografiji koja je užasnula čak i iskusne lovce na pedofile, vidi se tromesečna beba koju siluje četrdesetogodišnji Alan Webster, dok je njegova partnerka, devetnaestogodišnja bebisiterka, hrani na bočicu. Inspektori su otkrili ovaj monstruzni slučaj u međunarodnoj akciji protiv pedofila, kada su upozoreni da manijak Alan Webster na svom računaru ima preko 225 hiljada pedofilskih fotografija, od kojih više od sedam hiljada prikazuje decu u seksualnom činu.

Kobna fotografija sa silovanom tromesečnom bebom otkrivena je prilikom policijeskog pretresa, u fotoalbumu ispod Websterovog kreveta. Beba je bila mučena i silovana skoro dva meseca. Bebina majka saznala je za silovanje od policije, kada su se inspektori domogli fotografija zločina. Samohrana majka nije se brinula što bebisiterku posečuje momak koji je živeo u blizini i delovao pristojno. Zločinački par je uredno fotografisao silovanje bebe, kako bi gledanjem ponovo mogao da proživi stravični čin. Sudija Findlay Baker je prilikom izricanja presude kazao da nema reči kojima bi se uopšte moglo izraziti gnušanje prema onome šta su uradili. Alan Webster osuđen je na doživotni zatvor, a njegova partnerka Tanya French na pet godina.

Rokovnik sa 36.700 dečaka

Ali, nije Alan Webster jedini monstrum koji pronađen na osnovu desetina hiljada lascivnih podataka o deci koje je čuvao i sa kojima se naslađivao. Pre dve godine uhapšen je u Kaliforniji šezdeset trogodišnji Dean Schwartmiller, pedofil, kod koga je pronađen rokovnik sa čak 36.700 imena dečaka. Pored svakog imena pedantno su uneseni opisi anatomije, kao i šifre pod kojima je ovaj manijak opisivao seksualne radnje sa decom. Utvrđeno je da se neka imena ponavljaju, kao i da bi neka mogla da predstavljaju samo plod bolesne mašte. No, šef policije u San Joseu smatra da je Schartzmiller jedan od najaktivnih zlostavljača dece. Uhapšen je zbog seksualnog napada na dečaka mlađeg od 14 godina i zverskog ponašanja.

Pedofil je osoba koja oseća požudu prema deci. Čak i kada ga ophrva kajanje i stid, pedofil ponavlja zlostavljanje i vraća se zločinačkom ponašanju. U patološkom zagrljaju anemičnog društva, koje se bavi posledicama, a ne preventivom, pedofili se provlače nekažnjeno i zbog apsurdnih zakona po kojima zločin zlostavljanja dece zastareva. A zna se da su nekad potrebne godine da žrtva progovori, ako uopšte progovori. Svetske statistike kažu da je 70 posto pedofila u detinjstvu bilo fizički zlostavljano u porodicama u kojima su odrastali, a da 30 posto žrtava pedofilije i sami postaju pedofili.

Pedofilski glamur

Ako je sa stanovišta medicine pedofilija bolest, a sa stanovišta pravosuđa zločin, iz ugla potrošačkog društva i industrije zabave pedofilija je dobar biznis u kome se vrte ogromne sume novca. Otkidanje od tog kolača, ne svodi se uvek i samo na tajnu distribuciju pedofilskog materijala, što je posao za policiju, već i na medijsko poigravanje i koketiranje sa seksualnim graničnim situacijama, kome ne odolevaju ni umetnici. Steven Meisel, slavni američki fotograf koga publika pamti i po Madoninim seksi slikama, kao i naslovnim stranama magazinaVoqe, izavao je pravu buru negodovanja svojim modnim fotografijama za džins kampanju Calvina Kleina na kojima se klinci šepure u tako izazovnim pozama, da ih The New Times otvoreno naziva pornografskim i pedofilskim.

U trenutku snimanja, 1995, model Bijou Phillips imala je 15 godina, a karijeru je počela sa 12. Ova devojčica, inače ćerka Johna Phillipsa, tekstopisca rokenrol benda The Mamas and the Papas, koji je svojim pesmama California Dreamin i Monday, Monday obeležio svet šezdesetih, za kratko vreme postaje medijska zvezda, sa epitetima divljakuše i narkomanke, čemu više doprinosi teret imidža pedofilske ikone, od njenih burnih veza, od kojih je najpoznatija sa Sean, sinom ubijenog Johna Lennona. Serija fotografija Larryja Clarka iz njegovog albuma Teenage Lust, koga etiketiraju i kao Lewisa Carrolla skejterske generacije, iz iste je priče forsiranja opscene i morbidne pedofiske erotike koja je otišla tako daleko da je za seksi dečje modele formiran i poseban izraz: pedofilski chic.

I pojam pedofilskog filma, kao specifični podžanr, raširio se i etablirao, sa umetničkim alibijem slobode izražavanja, ledeno hladan spam činjenice da vizuelno hrani i inspiriše bolesnu maštu uvek gladnih pedofila. U Pretty Baby, famoznog Louis Mallea, junakinja nestrpljivo očekuje dvanaesti rođendan, kada bi defloracijom trebala da zakorači u svet prostitucije. U filmu Pianese Nunzio, Antonio Capuano prati karijeru liberalnog sveštenika Don Lorenza Borellija, koji jeste energični borac protiv mafije, ali je i pedofil opterećen žudnjom i ljubavlju prema dečaku, što ni brehtovska atmosfera ne može da skloni pod tepih. Promociji pedofiskog glamura pridružio se i film The Heart is Deceitful Above All Things, za čiji je predložak poslužila istoimena knjiga JT Leroya, sa autobiografskim elementima, koji se ne zaustavljaju na pogledima i dodirima, već idu mnogo koraka dalje. Dečakova majka je prikazana kao makro i vrhunska white trash ikona, koja sinu pravi pakao od detinjstva preoblačeći ga u devojčicu i gurajući ga u krilo kamiondžija. Nešto suptilniji pedofilski filmovi su L.I.E Michaela Cueste i Mysterious Skin Gregga Arakija.

Gole slike za čokoladu

Ako u svetu mode, reklama i filmske umetnosti umetnici brkaju horor pedofilije sa dečjim erotskim glamurom za napasanje očiju bestidnih pokvarenjaka, u realnom svetu svoj interes za dečju pornografiju nalazi i organizovani kriminal, što samo govori o sumama koje se obrću i rasprostranjenosti ovog zla. Ratovi i nestabilne vlade u zemljama Istočne Europe, Afrike i Latinske Amerike idealan su teren da kriminalne organizacije pronalaze nove dečje žrtve. Organizovani lanci pedofila okompljuju se na napuštenu i socijalno ugroženu decu Istočne Evrope, a u izbegličkim kampovima u Gvineji, Liberiji i u Sierra Leoneu, raširena je praksa seksualnog zlostavljanja dece u koju su uključeni vojnici zaraćenih strana, sve do pripadnika mirovnih snaga UN i radnika humanitarnih organizacija. Deca se nagovaraju da se slikaju gola u zamenu za komadić čokolade, a često ih i prodaju roditelji u seksualno roblje.

Pedofilski seks turizam u Jugoistočnoj Aziji posebna je priča. Putovanja do destinacija koje nude seksualne odnose sa decom otvoreno reklamiraju organizovani i uhodani međunarodni lanci pedofila. Termini “sugar dady” i “sugar mummies” opisuju starijeg čoveka ili ženu koji na ovaj ili onaj način finansiraju svog seksualnog partnera dečjeg uzrasta. Zapadnjačkim pedofilima vrlo su atraktivni Šri Lanka, Filipini, Tajland, Nepal, Gambija i Sierra Leone kao mesta za godišnji odmor, gde mogu na miru da se posvete seksualnim kontaktima sa decom. Iako su zemlje u pomenutim regijama svesne činjenice da veliki broj turista dolazi samo zbog dečje prostitucije, novac koji se sliva u državne blagajne koči svaki ozbiljniji korak da se pedofili zaustave i onemoguće.

vesna pedofilia17042009134019
A dokle stvari mogu da odu, dokaz je pedofilska organizacija, registrovana u Holandiji pod imenom Stranka milosrđa, slobode i različitosti, sa idejom vodiljom da institucionalno deluje na ostvarenju pedofilskih ciljeva: da se smanji zakonska granica za legalno stupanje u seksualne odnose sa 16 na 12 godina, da se legalizuje dečja pornografija, prostitucija maloletnika i rad dece u porno industriji. Jedan od osnivača, Ad van den Berg, kaže da “zabrane decu samo čini interesantnijom”. I još: – “Želimo da se u parlamentu čuje i naš glas. Ostali političari o nama govore u negativnom kontekstu, kao da smo kriminalci.”

I dok se u Holandiji više od 80 odsto Holanđana izjasnilo za ukidanje pedofilske stranke, a po internet forumima niču kilometarski protesti i vri bes protiv Berga i ostalih pedofilskih aktivista, u mirnoj Danskoj već neko vreme funkcioniše pedofilsko udruženje DPA (Danish Pedophile Association), sa sedištem u Kopenhagenu, osnovano sa ciljem da ukloni javne predrasude o pedofiliji, dečjoj seksualnosti i skine embargo sa seksualnih veza dece i odraslih. “Sve više i više ljudi nas razume”, tvrdi Erlint, 49 godina, koji je prvo pedofilsko iskustvo doživeo u 35. godini i do sada imao vezu sa pet dečaka. Iako danski zakon kažnjava od jedne do šest godina seks sa decom mlađom od 15 godina, Erlint nikada nije bio u zatvoru. Evo kako opisuje svoju poslednju vezu:

– Kad smo se upoznali, Nicholas je imao jedanaest godina. Zapazio sam ga kako se igra. Spontano smo počeli da razgovaramo. Tad sam ga poveo svojoj kući, igrali smo se i to je sve. Nije bilo nikakve seksualnosti u našem poznanstvu. Nije je bilo mesecima. I onda se jednog dana jednostavno dogodilo. Ja sam bio za, i on je hteo da proba i tako je počelo. Nije to bio pravi seks, samo peting, maženje i slično. Najviše što smo radili jeste obostrana masturbacija i oralni seks. Kad je Nicholas napunio šesnaest godina, prestali smo da budemo intimni, ali smo i dalje ostali prijatelji. Posećuje me bar dvaput godišnje, dođe na vikend, a obavezno se čujemo i telefonom.

Erlint za sebe kaže da je pedofil, ali ga vređa i sama pomisao da je dečaka zlostavljao. Ne prihvata ni da ga je navodio na seks. Jer, kaže, dečko je uvek mogao da izabere i ode. Erlint o sebi misli da je dobar čovek koji razume i voli decu.

Inače, rigorozne kazne pedofilima izriču se i zato što osobe koje vole malu decu, svojim žrtvama, ako uopšte prežive njihovu ljubav, ostavljaju na duši zastrašujuće i neizbrisive tragove: depresiju, suicidalno ponašanje, poremećaj ličnosti, nedostatak samopoštovanja, rečju, tegobni koktel psiholoških problema koje zlostavljano dete nosi i kao odrasla osoba, ceo život.

Internet: Otvoreno razmenjuju iskustva iskorišćavanja mališana

Zlostavljanu decu pedofili trgovci tretiraju kao bilo koju drugu robu i predstavljaju u katalozima sa fotografijama, anatomskim detaljima, mestima gde se nalaze, daju podatke o njihovim godinama, nacionalnosti, psihičkim osobinama i mestima gde žive. Zna se, da:

– U svakom trenutku oko 25 miliona dece je na mreži, a od ovog broja veliki broj mališana se susreće sa pedofilskim sadržajem
– Na internetu ima preko milion pedofilskih sajtova
– 30 odsto dece nema ništa protiv da se sretne sa nepoznatom osobom koju je upoznalo na internetu
– svakom čevrtom detetu u pričaonicama upućeno eksplicitno seksualno pitanje

Stručnjaci kažu da je danas najlakše prići detetu na internetu. Pedofilskih sajtova ima preko milion, a onih koji se tako ne zovu, ali predstavljaju zgodno mesto za lov na decu, mnogo više. Na pedofilskim forumima predatori na decu otvoreno razgovaraju o strategijama privlačenja mališana i načinima iskorišćavanja, te razmenjuju iskustva na temu kako zavarati roditelje žrtve.

Na drugim veb sajtovima grupe pedofila se direktno obraćaju deci i perfidno ih uveravaju da je odnos izmedju deteta i odraslog čoveka prirodna i normalna stvar.

Procenjuje se da je svakoga dana u svakom trenutku oko 25 miliona dece na mreži, te da se veliki broj mališana i susretne sa pedofilskim sadržajem. Prema britanskim istraživanjima, oko 30 odsto dece nema ništa protiv da se sretne sa nepoznatom osobom koju je upoznalo na internetu, što je više nego opasno, jer se zna da svakom četvrtom detetu u takozvanim virtuelnim sobama za ćaskanje biva upućeno eksplicitno seksualno pitanje, tipa “dodiruješ li svoju pišu”, sa varijacijama “ne stidi se da mi pričaš kako to radiš, evo i ja to činim”.

Mračno lice interneta pravi je eldorado za pedofile, jer je brži i jeftiniji od drugih medija, plus omogućava lako trgovanje ilegalnim sadržajima. Zlostavljanu decu pedofili trgovci u svojim zlokobnim poslovima tretiraju kao bilo koju drugu robu koja se prodaje. Predstavljaju ih u katalozima sa fotografijama, sa anatomskim detaljima, mestima gde se nalaze, daju podatke o njihovim godinama, nacionalnosti, psihičkim osobinama i mestima gde žive.

Zlostavljači se ne libe da iste slike koriste i kao sredstvo ucene, da bi decu žrtve učinili poslušnom. Imaju razrađene sisteme pretnji, govore da će nauditi njima i njihovim roditeljima, ako ne sarađuju i ako progovre, izvrgavaju ih i ruglu, a mogu da pribegnu i ubistvu da bi slučaj zataškali i zaštitili se od eventualnih svedoka.

Pročitajte deo intervjua objavljenog u danskoj knjizi “Zločin bez zrtava” u kome 16. godišnji David govori o svojoj višegodišnjoj vezi sa 37. godišnjim Christianom.

– Christiana sam upoznao u jednom lokalu gde sam igrao neku video igricu i sećam se kako je pokušavao da me nauči. Znate onaj stari trik stajanja iza dečaka i držanja njegove ruke na joysticku? I onda sam jednog dana otišao njegovoj kući. Prošle su dve godine pre nego što smo otišli u krevet. Znao sam da je Christian pedofil. To mi je rekao odmah na početku. Nije ništa pokušavao. Onda je jednog dana počeo da mi priča o svim dečacima sa kojima je bio i završili smo u susednoj sobi. Kod kuće sam bio drugačije vaspitan. Da, recimo, treba obesiti nekog pedofila na gradskom trgu, moja bi mama bila prva koja bi potegla konopac. Zato moja mama i ne zna da Christian postoji. On je moj dobar prijatelj. Kad sam s njim, razgovaramo i jednaki smo. A kad sam s drugom decom, onda nekad moram da pristanem i na nešto što mi se zapravo neće…

Prošle godine razbijen je još jedan od mnogobrojnih lanaca dečje pornografije, u čijem demontiranju je učestovavala policija 12 zemalja EU, plus SAD, gde je istragu vodio FBI. Evropska policijska agencija je saopštila da je pretraženo preko 150 kuća u Austriji, Belgiji, Estoniji, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Litvaniji, Holandiji, Slovačkoj, Sloveniji, Španiji i Švedskoj, ali da je uhapšeno tek nekoliko osumnjičenih za umešanost u dečju pornografiju. Operacija pod imenom “Baleno”, koju je vodila holandska nacionalna policijska agencija, provalila je internetsku družinu globalanih razmera koja je distribuirala dečju pornografiju korišćenjem sofisticirane tehnologije za pokrivanje indentiteta pedofila. “Hapšenja i pretresi važna su akcija protiv onih koji su posredno i neposredno odgovorni za seksualno iskorišćavanje dece. Sledeći korak u istrazi biće veoma težak, da se dokaže veza između nezakonitog sadržaja i stvarne zloupotrebe”, izjavio je Max Peter Ratyel, direktor agencije.

Čudovišta na našim ulicama

Britanski časopis News of the World bez pardona je otkrio adresu pedesetdvogodišnjeg Roberta Olivera, jednog od najokrutnijih ubica u Velikoj Britaniji, koji je bio član homoseksualne bande koja je otimala decu i silovala ih u surovim pedofilskim orgijama. Oliver je osuđen 1989. godine na 15 godina zatvora zbog ubistva četrnaestogodišnjeg Jasona Swifta. Posle odsluženih osam godina zatvora, pušten je na slobodu. Od tada je na stotine hiljada državnog novca, kako navodi News of the World, potrošeno za njegovo sakrivanje i sigurnost pod novim imenom u bristolskom hostelu “St Pauls”, u čijem je neposrednom okruženju nekoliko vrtića i škola. Prema pravilima programa zaštite svedoka, ljudi koji žive u blizini nisu obavešteni o prošlom životu novog komšije, da bi se izbegla neprijateljska reakcija prema pridošlici. S druge strane, britanski ministar unutrašnjih poslova kaže kako će škole i vrtići u čijoj blizini živi osoba optužena za pedofiliju da budu obaveštene. Međutim, to se nije dogodilo i News of the World je pokrenuo kampanju pod nazivom “Čudovišta na našim ulicama”. Puštanje pedofila koji je kriv za ubistvo dečaka da slobodno šeta ulicama bez nadzora, novinari News of the Worlda nazvali su “bolesnim”.

Sila i prinuda

Aktivnost pedofila se kreću od posmatranja i skidanja dece, preko pokazivanja svog tela, do samozadovoljavanja pred decom, ili dodirivanja polnih organa i maženja dece. Pedofili mogu da izvode felacio ili kunilingus na deci, ili da uvlače u dečju vaginu, usta ili anus prste, strana tela ili penis, koristeći pri tome različite stepene sile i prinude. Takve aktivnosti mogu da ograniče na svoju decu, usvojenu decu, rođake ili mogu da napadaju decu izvan vlastite porodice. Objekt seksualnog zlostavljanja su deca oba pola i svih uzrasta, ali najčešće je to dete u predpubertetu, između sedme i 11. godine, dok je još nesposobno da se brani, i kada počinju da se javljaju prvi znaci puberteta.

Video : http://www.youtube.com/watch?v=BaQFZvwb_Xo&NR=1

za P.U.L.S.E /Vesna Knežević


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *