Ulogujte se / Kreirajte profil

Simbol “zlatnog doba” Grocke

Svako sećanje na nešto prijatno i drago, a zauvek nestalo u prošlom i svršenom vremenu, nužno nosi u sebi nostalgični potencijal, a Grocka ima za čim da bude nostalgična. Mnoge mlade ljude danas pomalo iritiraju te nostalgične roditeljske priče koje se odnose na vremena stare Jugoslavije. Oni stariji pamte i rado prepričavaju kako se nekada živelo dobro: radio si i znao si za šta radiš, posla je bilo, a ljudi nisu dobijali lako otkaze. Mogao si da se zaposliš u jednom preduzeću i budeš siguran da ćeš u njemu raditi do penzije, a Kluz, PKB kompleks, Partizanka, poljoprivredna gazdinstva, voćnjaci, zasadi jagoda u Grockoj snabdevali su i ozbiljna svetska tržišta. Beše to, po sudu običnog čoveka, doba posleratnog prosperiteta – i nekadašnje Jugoslavije i Grocke. I svakodnevni život je bio bezbedniji, kažu kako nisu morali da zaključavaju ni kuću, ni dvorište… Suočavamo se sa “kultom zlatnog doba”, odnosno nostalgičnim shvatanjem da se nekada živelo lepše, sigurnije, zdravije i bolje.

Ali, to nije tema ove priče. Jedan od simbola tog zlatnog perioda Grocke koga se nostalgično sećaju oni koji ga pamte, jeste i nekadašnji Restoran “Vinogradi”. U želji da pokrene razvoj turizma i ugostiteljstva u opštini Grocka, tadašnji Narodni odbor pre pola veka (tačnije 1960. godine), od privatnog vlasnika na Ciganskom brdu u Grockoj kupuje voćnjake, vinograde i njive površine od oko tri hektara, sve skupa sa vinogradarskom kućom i pomoćnim objektima. Sa tada vizionarskom idejom da Grocka na atraktivnoj lokaciji dobije ekskluzivni restoran i privuče brojne posetioce, zemljište je prepušteno nacionalnom ugostiteljskom preduzeću. “Metropol” postaje trajni korisnik društvene imovine i ulaže u gradnju restorana, uređenje okolnog prostora, prilaznu stazu, parking i zasade vinograda po kojima je restoran i dobio ime. Postojeći objekat je rekonstruisan, proširen i prilagođen novoj nameni, a kasnije je u nekoliko navrata i dograđivan. Upravljanje nacionalnim Restoranom “Vinogradi” ostalo je u sklopu lanca hotela-restorana Metropol sve do 90-tih godina 20. veka.

1963_214_076

Restoran Vinogradi u Grockoj je u staroj Jugoslaviji bio stecište elite i stranih delegacija, i nadaleko van naselja poznat po odličnoj kuhinji, fantastičnoj panorami i vinogradima kojima je bio okružen. Sa vidikovca pored restorana pogled obuhvata Dunav, lepu Gročansku adu, konture Avale, Smedereva i Pančeva (vidi se smederevska tvrđava s jedne, i rafinerija s druge strane), pa čak i obrise Vršačkog brega. Do restorana u Grockoj su zvanice i posetioci neretko dolazile i rekom – privatnim jahtama i izletničkim brodićima, a čuvene su i Titove posete jahtom “Šumadinka”.

Bio je to, bez dileme, za to vreme vrlo lep i luksuzan restoran, i kao takav poznat i priznat. Tito je čitavih sedamnaest puta posetio Vinograde, naravno ne sam, dovodio je u Grocku svoje goste i inostrane delegacije. Pored njega, restoran “Vinogradi” su za vreme SFRJ posećivale brojni političari, umetnici, glumci i poslovni ljudi iz Beograda, Srbije, Jugoslavije i čitavog sveta. Pogled sa terase restorana, preko lipa, sunčanih padina i čokota vinograda, bio je jedan od najlepših u ovom delu zemlje. Priča se da je postojao običaj da u sezoni zrenja grožđa gosti restorana sami zađu u prostrane vinograde koji su ga okruživali, i lično izaberu grozdove koje će pojesti…

IMG_9660

Hotelski smeštaj nikada nije postojao, ali su zato u sklopu restorana bili stolovi za stoni tenis i slični sadržaji: bio je to prostor za gurmanski užitak, predah i razonodu. Goste su na ulazu dočekivali stihovima narodne poezije prevedene na nekoliko jezika. U samom restoranu je radio enolog, čitav prostor je bio u drvetu, bogato opremljen detaljima iz narodne radinosti i tradicije, ukrašen narodnim nošnjama i starinskim oružjem, a u objektu okruženom vinogradima postojala je i vinska karta sa detaljno pobrojanim osobinama svakog vina, godinom berbe, jačinom, vrstom grožđa…

Impresivna je bila i lista gostiju. Počev od Tita, čuvenih svetskih glumaca poput Sofije Loren, političara kao što je Henri Kisindžer, državnika i šefova država Evropske zajednice i zemalja Nesvrstanih, restoran su posetili i poznati astronaut Nil Armstrong koji je kročio i na Mesec, a ne samo u Grocku, ali i svetske muzičke zvezde poput džez muzičara Luja Armstronga. Njegov hit “What a wonderful world” može se u potpunosti odnositi i na nostalgičnu predstavu o Grockoj iz tog vremena…

Za P.U.L.S.E, Zorica Atić, istoričar umetnosti

Ekoligija e- magazin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *