Šiviti – Ključevi jevrejskog misticizma

Šiviti – Ključevi jevrejskog misticizma – Umetnost je uzvišena. A izražavajući se kroz različite forme, umetnik nas približava nekim drugim svetovima, stanjima. Da nam prenese neka druga iskustva. Da nam ispriča priču oblicima, bojama i vibracijama. S druge strane, dublji vid izražavanja možemo naći u umetnosti koja teži misticizmu. Takva umetnost nosi u sebi drugačiji stil interpretacije Tvorca (onog Prvog), obojen karakterističnom formom i idejom iz koje izvire. Tako svaka religija ima svoj jedinstveni sistem, u skladu sa pravilima koja je odredjuju. Jer, nema boljeg pristupa za pokušaj uobličavanja jednog tako apstraktnog koncepta kao što je ideja Boga, nego li kroz umetnost i njene oblike.

Slovima do Spoznaje
Slovima do Spoznaje

Kada govorimo o avramskim religijama (judaizam, hrišćanstvo i islam), sve tri bitno se razlikuju u svojim interpretacijama i prikazu onoga što definišu kao vrhovno. S obzirom da je prostor na kome živimo, a i čitava savremena civilizacija prošarana hrišćanskom dogmom, naviknuti smo na taj karakteristični, pro hrišćanski pravac u umetnosti. Pa čak iako nismo religiozni, prisiljeni smo da donekle razmišljamo u tim rasprostranjenim mentalnim kalupima. Otud i te opšte prihvaćene ideje Boga kao antropomorfnog, čovekolikog, te Njegovo veličanje kroz takav vizuelni identitet. Ipak judaizam, kao izvorna religija, nudi jedan znantno drugačiji pristup klesanju ovog koncepta. Daleko apstraktniji, kako i priliči ideji o Bogu.

Temelj judaizma  predstavljen je gledištem da je Bog u potpunosti netelesan. Tako Tora (Mojsijevo Petoknjižje) jasno upućuje na zabranu konkretizacije Boga kao antropomorfnog:

Bog nije čovek…

(Brojevi 23:19)

Upravo tu se rađa potreba za određenim mentalnim snalaženjem, u pokušaju da se, a u skladu sa zakonima vere, premosti ta zabrana, a ne naruši jasno izraženo pravilo o zabrani takvog vida konkretizacije Tvorca. Gledano čak i van religijskog okvira, ideja o potencijalnoj sili, stvaralačkom potencijalu, neovekovečenoj u materijalnoj formi, s tendencijom beskonačnog stvaranja, teško da može imati ljudski lik, niti može biti u bilo kakvoj formi nama bliskoj, dokučivoj. Diskutabilno je i u kojoj meri smo mentalno spremni da se upustimo u jedan takav poduhvat, koji bez sumnje iziskuje puno intelektualne snage i mentalne agilnosti. Svako svođenje na materijalnu (smrtnu) i ograničenu formu gubi u startu smisao i svrhu, kada je o ovoj temi reč. Upravo tako dolazimo do šivita u judaizmu, kao posebnog vida ispoljavanja mistične kreativnosti u cilju shvatanja koncepta Boga. Uloga šivita je da svojom simboličkom snagom ovekovečenom u hebrejskom alefbetu, gradi most ka tom Jedinstvenom i nepojmljivom konceptu više sile. Da pokuša umu dočarati nezamislivo.

Kao što je prethodno rečeno, osnovni koncept Boga u judaizmu jeste da On nema lik, oblik, nema formu nama blisku. I nikako nije telesan. Ali se ujedno i pored te zabrane konkretizacije zahteva da bude sveprisutan, i u neku ruku spoznajan.

JHVH je preda mnom…

(Psalmi 16:8)

Tako je u startu jedan takav poduhvat iziskivao neverovatnu snalažljivost starih rabina, u pokušaju da dočaraju koncepte čiji je prikaz strogo zabranjivan i nadziran. Poduhvat zaobilaženja osnovne i prirodne potrebe za bazičnom konkretizacijom pojmova.  Čin na koju smo evolutivno navikli. Šiviti tako predstavljaju jedini smisleni način na koji Jevreji mogu misaono da se usredsrede na Boga, bez da krše osnovna pravila judaizma, data u Tori.

Primer šivita iscrtan u obliku menore, jevrejskog svećnjaka. Većina njih preuzima formu poznatih relikvija.
Primer šivita iscrtan u obliku menore, jevrejskog svećnjaka. Većina njih preuzima formu poznatih relikvija.

Za šivite može se reći i da su kaligrafske slike, sastavljene od više hebrejskih reči, koje svojim posebnim pozicijama, na određeni način, čine neku vrstu božanske predstave pred očima vernika. Jer su slova izlivi emanacije. Donose i obrazuju svetlost. Daju formu. A s obzirom na to da svako slovo u hebrejskom alefbetu nosi i numeričku vrednost, svrha tog pisma daleko prevalizali osnovnu komunikativnu ulogu, zadirući mnogo dublje ispod tepiha racionalne svesti. U dubine misticizma. Slično mandalama kod naroda Dalekog istoka, šiviti predstavljaju meditativno oruđe unutar jevrejske struje.

Primeri različitih slovnih predstava šivita
Primeri različitih slovnih predstava šivita

Kada govorimo o njihovoj strukturi, uglavnom se baziraju na prikazu Tetragramatona. Tetragramaton je grčki pojam koji označava četvoroslovnu reč i uobičajeni je naziv za hebrejskog Boga, a sastoji se od četiri slova hebrejskog alefbeta: י‎ (jod), ה‎ (he), ו‎ (vau), ה‎ (he). Pisana s desna na levo, ova reč izgleda ovako: יהוה‎ (YHVH). Od svih Božjih imena u Bibliji, tetragramaton se pojavljuje najčešće, čak 6.828 puta. U jevrejskoj tradiciji tetragramaton je neizrecivo ime Božje, koje se nikada ne sme uzaludno izgovoriti naglas. Tako za vreme čitanja Biblije ili u toku molitve, tetragramaton se čita u drugačijoj formi, korišćenjem hebrejske reči Adonai (Gospod), ili rečju Elohim (Bog), ili samo El. Neki od pravaca izbegavaju i izgovor reči Adonai, želeći da maksimalno izbegnu kršenje zabrane uzaludnog izgovaranja Božjeg imena. Stoga se umesto imena jednostavno koristi izraz Hašem, što se prevodi kao – ime.

Kako hebrejska slova po sistemu gematrije imaju jasno propisane numeričke vrednosti, ona predstavljaju savršen instrument u potrebi za konkretizacijom, a sve u savršenom skladu s propisima koje Tora nalaže. Slova formiraju sliku Boga. Različita imena Boga nose različite numeričke vrednosti, kao i svojstva. Uloga gematrije je da korespondira između alefbeta i numeričkog sistema, time produbljujući smisao svake reči i izraza.

Detaljan opis – Na vrhu je stih na hebrejskom: ”Molitva bez namere jednaka je telu bez duše”. Ispod je citat, zlatnim slovima, od kojih svako slovo predstavlja početno slovo jedne od pet reči na hebrejskom jeziku: ”Znaj pred kime stojiš: pred Kraljem svih Kraljeva, pred Svetim, Blagoslovenim”. Ispod zlatnih slova sledi citat iz knjige Sefer ha-Hayyim: ”Ljudi zaziru od gubitka novca, a ne od gubitka vlastitog vremena. Ali ga novac neće vratiti”. Potom, centralni deo prikazuje, osim Tetragramatona (Jod, He, Vau, He), druga sveta imena iz Tore, molitve, kao i kabalističke činove. Oko Menore (sedmokraki svećnjak) su vertikalno pozicionirani stihova iz Biblije: ”Kloni se zla, čini dobro”, i ”Uzvišen (dobar) je Bog Izraela”.

Nije redak slučaj da šiviti u različitim formama svojim rasporedom reči vizuelno preuzimaju oblik nekog određenog religijskog simbola. Uglavnom je to svećnjak Menora ili Davidova zvezda, kao najprepoznatljiviji oblici u jevrejskoj tradiciji. Tada, posebnim rasporedom reči, šiviti aludiraju na dodatna svojstva i karakteristike, ne retko skrivene, od očiju neupućenih. Tako se i tradicija očuvala u vremenu, pravovremenim kriptovanjem određenih značenja, a šiviti su smatrani simbolima koji štite narod i neretko su im pripisivana i druga egzotičnija svojstva. Čak i magijske prirode. Ezoterno posmatrano, šiviti predstavljaju velike kapije u malom. Više primera šivita, na jednom mestu, možete ovde naći.

Šiviti u obliku ljudske figure, iz elemenata Tetragramatona (Jod, He, Vau, He)

Šiviti su slika božanskog imena, uglavnom predviđena za duhovnu praksu i kontemplativni rad. U ezoternom tumačenju, to su grafičke manifestacije božanskih atributa. I njihova upotreba varira – mogu biti izrađivani u formi pečata, ili mogu imati talismansku prirodu. Svakako imaju širok spektar upotrebne vrednosti. Unutar svoje forme šiviti sadrže različite mentalne ključeve koji upotrebnu vrednost dobijaju tek u praksi. A hermetička misao je itekako sklona baratanju ovim simbolima, iz jednostavnog razloga jer se baziraju na određenim kabalističkim principima. Šiviti tako vezuju više nivoa primene, počev od već pomenute kontemplativne, preko magijske, do mistične. Njihovo korišćenje unutar sinagoga često je variralo, ali uglavnom su se mogli naći iznad, ili oko, glavnog podijuma poznatog kao teva , na delu predviđenom za kantora u toku službe. Teva je uzdignuta platforma sa koje se čita Tora i koja se načešće nalazi u sredini sinagoge. Ona simbolizuje središnji deo Hrama, gde je u drevno vreme stajao žrtvenik. Danas kada nema Hrama, molitva je zamenila prinošenje žrtava baš kao što piše:

Neka se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje, podizanje mojih ruku neka bude kao prinos večernji.

(Psalmi 141:2)

Sefardi koriste izraz Teva koji se odnosi na Nojevu barku, dok Aškenazi upotrebljavaju izraz Bima ili Almemar, koji vodi poreklo od arapskog al-minbaršto znači platforma. Mada, ima primera da se šiviti nalaze i na drugim mestima u hramu. Takođe se mogu videti i na stranama Sidura (jevrejskog molitvenika) gde njihova forma varira od mesta na kome se nalaze i na koji pojam, ili deo, se konkretno odnose. U svakom slučaju, tu su za pomoć pri konteplaciji i za vreme obreda, omogućavajući skok svesti na drugi nivo, čime se i smisao bavljenja religijom uzdiže s puke materije na mnogo finiju mentalnu ravan, prožetu simbolima i višim smislom, često predalekim za običnog vernika.

S druge strane, kabalisti su oduvek koristili šivite za svoj mistički rad, razvijajući tako različite meditativne tehnike i prakse koje bi im pomogle u pokušajima dublje spoznaje mističnih načela i stanja svesti. Iz tog razloga, šiviti su se najčešće i vezivali za Božija imena i njihovu interpretaciju. Na isti način na koji se i današnji psiholozi služe nekim drugim, a njima svojstvenim, simbolima u pokušaju razumevanja ljudskog uma i psihe. Tu leži i osnovna uloga svakog simbola, da svojom snagom potakne određene sadržaja unutar nas samih. Ključevi katalizatori mentalnih reakcija i projekcija.


Primer tumačenja hebrejskih slova sa stanovišta jevrejskog misticizma

Po K. G. Jungu simbol je izuzetno kompleksna pojava i po svom značenju strogo se razlikuje od pojma prostog znaka. Znak je semiotičan, on je analogija koja ukazuje na shvatanje neke poznate stvari unutar društvene konvencije, dok simbol u sebi sadrži najjasnije moguće shvatanje, ili najbolju moguću formulaciju neke relativno nepoznate stvari. Simbol je stoga uvek bremenit značenjima, to jest on je živ, pa izaziva intelektualni, filozofski, etički i estetički interes. Simbol je ono objašnjenje koje upućuje ne neko još nepoznato i nerazumljivo (transcendentno) stanje stvari. On nije ni racionalne ni iracionalne prirode, ima jednu stranu koja se odaziva razumu, ali i jednu koja je razumu nepristupačna.

Za šivite s pravom možemo reći da su neka vrsta hebrejske mandale, kojom se podstiču i pojačavaju umni kapaciteti. I zahtevaju veliko znanje i iskustvo u radu, ne bi li zasjali na pravi način. Pored osnovne primene u zatvorenim jevrejskim religioznim krugovima, od XVIII i XIX veka šiviti, kao i neke druge ideje jevrejske misli, postaju svojevrsna umetnost i tema za sebe, otvarajući se za proučavanje i u širim društvenim okvirima.

Šiviti su mentalni ključevi za upućene. Kriptovana znanja, koja se na taj način i čuvaju od uticaja nedovoljno upućenih. Ne može i ne ume ih svako pročitati i shvatiti. Iz tog razloga, njih su u prošlosti isključivo stvarali učeni ljudi, duboko upućeni u judaizam i praksu misticizma. Šiviti su tu da svojom simbolikom i porukom potpomognu moć koncetracije i kontemplacije. Slično upotrebi bilo kog drugog simbola koji u sebi nosi mnogo širu i apstraktniju poruku od same forme i teksta u kojem se pojavljuje. Jer kao što je hiljadu reči ravno jednoj slici, tako je i hiljadu slika ravno jednoj apstraktnoj ideji.

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

Sajt ARSmagine.com

Tekstovi o religiji na portalu Pulse

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
stanislava kirovski
stanislava kirovski
9 years ago

dobar primer u literaturi:Patrick White:Riders in the Chariot