Ulogujte se / Kreirajte profil

Skroman Inventar jedne prohladne sobe

Krš prostora. Uredni nered. Crne kese smeća, odmah do njih alat za nakit. Parčići iskidane žice. Prosute perle. Zelena, tamnozelena, žuta…

Borhes, Istorija večnosti, odmah pored moj pasoš i još malo žice. Filteri za duvan. Nakit. Filmski program za januar. Stolica i njena senka čiji se deo gubi ispod stola i na stolu razbacane skripte:  filozofi, istoričari, pesnici, sanjari, dogmatici, za života neshvaćeni i zaboravljeni,  svi su tu. Na mom stolu. Bele hartije.

Prazne šolje od čaja. Ceo set šoljica. Levo na polici Kiš i Burdije, Pikaso i Suzan Sontag. Desno na polici Crnjanski i Hiperborejci, na trećoj neka nepročitana lektira crvenih korica, i pored nje suvo jesenje lišće, skupljeno pre prvog snega u decembru, te spašeno od ove surove zime.

Duga je i hladna zima. Duga je i hladna nedelja dana. Konstantno zujanje protoka tople vode kroz cevi radijatora, pružaju iluziju da se soba greje. Mrzlo je. U ovoj skučenoj sobi ispunjenoj gore popisanim stvarima, bez prozora i svetla, nedostaješ ti.

Ena Sadiković

U skučenoj sobi, nalik pravim samicama, u kojoj se pošten čovek nije mogao ljudski ispraviti ni ispružiti, u kojoj nije bilo udobne fotelje, ni mirisne svežine vazduha, zavijen u vojničko grubo ćebe, jedan srpski student provodio je svoje dane i noći pod pariskom mesečinom. Ovaj zapis pronašli smo u njegovom dnevniku nedavno nakon što je napustio Francusku i vratio se u neko srpsko selo.

Za P.U.L.S.E: Venesa Mušović

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Skroman Inventar jedne prohladne sobe

  1. Pingback: Skroman inventar jedne prohladne sobe | Venesa Mušović - portfolio

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *