Sonja
Ove priče čitajte uveče, posle 11 sati. Najbolje se doživljavaju kad sneg pada ili kad vetar peva nailazeci sa desne strane. U svim ostalim okolnostima ne garantujem da će te zavoleti moje ime.
Džo Moler
Kakva romantika napolju, krupne pahulje pokrile čitav Bruklin. Izašao sam iz voza na Bliker stritu i pešačio dugo prema jednoj prodavnici koja se nalazila na samom uglu sa Grin stritom. Kod zgrade br. 1876 zastao sam za trenutak. Pogledao sam u prozore na drugom spratu. Svetla su bila ugašena. Nisam mogao a da se ne setim nje i te davne zime koju smo prezimeli tu zajedno, na drugom spratu zgrade br. 1876. Imala je obicaj da upali sva svetla u tom malom stanu, i uveče, kad ja dodjem s posla, pravi palačinke. Ceo bi se stan ispunio divnom toplotom i mirisom, svetlom i ljubavlju.
Naš pas Mita lenjo je ležao na fotelji, a ona i ja sedeli bi na kauču i jeli mirišljave i tople poslastice. Ona bi se tada pribila uz mene i poljubila me u obraz. “Ej, Moleru, pričaj mi neku tvoju avanturu”, tražila je sa velikim osmehom, gledajući me krupnim i veselim očima čiju molbu nikad nisam mogao da odbijem. ‘Hoću Sonja’, rekao bih i zagrlio je desnom rukom, a onom drugom milovao je po kosi koja je mirisala na šampon od jagoda.
Ko zna šta sam joj pričao i šta sam je lagao te zime, ali znam da su kraj prozora proletale baš ovakve krupne i lagane pahulje kao ove noćas. Smejala se zvonko, donosila nove palačinke i nešto za piće, zvala me Moler i volela me cele te duge bruklinske zime, sa krupnim pahuljama i vetrovima što pevaju po malim dvorištima sivih zgrada. Pas bi se pokatkad trgao na fotelji i kratko zalajao, dajući još više šarma i lepote ovoj toploj mirišljavoj idili.
Rastali smo se u proleće, kada su mnoge nove ljubavi počele da se radjaju “valjda broj ljubavi mora da bude stalno isti, pa neke moraju umirati da bi se druge radjale “ često sam pomišljao na to, tešeci se tog proleća kad je Sonja otišla kod svojih u Minesotu. Sada su svetla u stanu ugašena, a nema ni zavesa, ni psa, ničeg toplog, samo velike pahulje uporno padaju i podsećaju …
Promrzao i tužan ubrzah korak ulazeći u pomračinu blizu jedne kafane, a onda se još jednom okrenuh i pogledah u mračne prozore na drugom spratu.” Sonja!”, viknuh, ne znam ni sam zašto, a dva pijanca izlazeci iz kafane i gledajuci me začudjeno, promumlaše: “Ludak”, mahnuvši rukama.
za P.U.L.S.E/ Džo Moler
Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E
Sonja napisao/la Džo Moler dana
Pregled tekstova autora – Džo Moler →
….da li ce i Sonja da je cita i mozda se pita: sta li moj Moler radi, da li ga neka da dodje s posla ceka, da li ga neko voli, ko mu pravi palacinke, donosi hladno pivo, seda mu u prasnjavo krilo, miluje kosu od kreca i sedih belu….il mozda u nekoj kafani noci i spricere tamani, onaj moj moler zajebani, koji je … See Moremirisao na krech i pivo ali me ljubio vatreno , zivo, i iskreno, kako samo ljube i vole oni koje sem ljubavi za druge stvari ne haju i drugim stvarima sebe ne daju……da, ko zna, mozda….SONJAAAAAAAAAAA!!!!!!!!
ne znam da li ce sonja da procita, ali moleru, ni branko copic ti nije ravan!
I tako ta patnja teška ide za tobom kao verno kuče,
Sreće su uvek deljive sa svima, a tuge samo tebe muče.
Sreće dođu i prođu u zaborav, a tuge te svašta nauče,
Sreća te obavije uvek ljubavlju, a tuga te stalno tuče..
Batina je oduvek iz Raja izašla i tuge te stalno uče,… See More
Tuge pišu brazde po duši, a od sreće si lep kao luče !
Lepota je uvek prolazna stavka, pa nisi ni ti baš od juče,
Tuga ostavlja trag u večnosti, pred očima ti vidik puče.
Lepota je muzika vila, što u horu bajno i zlokobno zvuče
Tuga je oratorijum iluzija, koje ne zvone nego buče !