Ulogujte se / Kreirajte profil

Srbija i Kosovo

Bosna_Srbija_Kosovo_big

Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi.

Untitled

Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi. Na ova suštinski važna pitanja može da ogovori jedino SWOT analiza. Danas se SWOT analiza koristi kao metodološki okvir za sagledavanje realnosti i potencijala određenog ambijenta u kome su ljudi u konfliktu kako bi se u procesu političkog odlučivanja što manje grešilo.

prizren4

SNAGE SRBIJE (Strengths – S)

S1

Pravna zasnovanost zahteva Srbije shodno Rezoluciji 1244 i Hesinškoj deklaraciji o nepovredivosti granica. Narušavanje ovog principa može imati negativne posledice na druge konfliktne regione u svetu;

S2.

Delimična spremnost rusije i kine da u sb un brane interese srbije;

S3.

Nejasno zalaganje nekih susednih država i država članica EU da Kosovo ostane u Srbiji;

S4.

Znatno povoljniji geografski položaj Srbije u odnosu na Kosovo, sa razvijenijom infrastrukturom (preko Srbije vodi energetska mreža, mreža povezujućih puteva, železničkih pruga i vazdušnog i rečnog saobraćaja sa državama EU, a što novoj zajednici donosi ekonomske prednosti;

S5.

Veća privredna razvijenost Srbije, veće tržište, veća mogućnost investiranja, zapošljavanja, poslovne kooperacije, trgovanja, obrazovanja, lečenja itd;

S6.

Za slučaj težeg ugroženja srpske populacije na Kosovu Srbija ima snage (posebno paravojnih formacija) koje bi bile spremne da brane egzistencijalne interese kosovskih Srba po cenu novog haosa i destabilnosti Balkana.

Termin SWOT je skraćenica od engleskih reči: Strengths (snage), Weaknesses (slabosti), Opportunities (mogućnosti), Therats (pretnje). Šta će se u realnosti dogoditi proizvod je razvoja društvene igre u funkciji njihovih snaga (S), slabosti (W), realnih mogućnosti (O) i ispoljenih pretnji (T), a ne odluka visokih institucija Srbije i zapisanog teksta u Ustavu Srbije.

i_kosovaPRIZREN

SLABOSTI SRBIJE (Weaknesses – W)

W 1. Nemogućnost brzog eliminisanja negativnih rezultata tragične prošlosti koji su pogodili albansku zajednicu; oni su pred svetom kompromitovali srpske vlasti kao necivilizovane i nemoralne upravljače;

W 2. Za zlodela protiv čovečnosti bombardovana je Srbija od snaga NATO alijanse i pod vojnim pritiskom izgubila rat na Kosovu 1999. godine;

W 3. Kumanovskim sporazumom Srbija je prihvatila protektorat UN nad Kosovom, a što znači i realni gubitak ove teritorije jer na njoj ne vladaju njeni zakoni i njeni ljudi;

W 4. Srpska strana stavljena je u poziciju krivca za nastalu kataklizmu, uz konstataciju da država koja ubija svoje građane ne može da se poziva na međunarodno pravo; ona gubi moralni kredibilitet da zahteva teritorijalni integritet za deo teritorije na kome su izvršena brutalna zlodela;

W 5. U periodu od sedam godina na Kosovu vladaju Albanci, bez mogućnosti da predstavnici srpskih vlasti odu i bezbedno borave na Kosovu. Sva upravljačka prava ukinuta su Srbiji i ona ne može da štiti svoje građane;

W 6. Dva miliona Albanaca više ne žele da žive u okviru države Srbije i spremni su na odbranu svog stava do samouništenja; Praktično, danas je nemoguće obuzdati njihovu želju za formiranjem svoje države. U toku poslednje decenije nastupile su takve mentalne promene Albanaca da su sve postojeće šanse Srbije izgubljene;

W 7. Danas je sasvim sigurno da je nemoguće diplomatskim aktivnostima promeniti stavove značajnih država i institucija koje podržavaju ovakva albanska nastojanja (Savet Evrope, SAD, Kontakt grupa, Krizna grupa itd);

W 8. U toku poslednje decenije nastupile su takve promene da su sve izgubljene postojeće šanse Srbije da se pod nekim međunarodnim pritiskom vrati na Kosovo;

W 9. Danas su evidentne velike teškoće u savlađivanju stvorenog razornog psihološkog zagađenja koje ometa kohabitaciju, razmenu ljudi, novca, materijala, informacija i energije, a to znači koči razvoj; ono bi se enormno povećalo dolaskom srpskih vlasti na Kosovo, a to znači da je u takvoj zajednici nemoguć održivi razvoj;

W10. Postojanje međunarodnih pravnih akata koja u određenim uslovima dopuštaju pravo naroda na otcepljenje. Ono se primenjuje u uslovima kada se jedna velika etnička zajednica oseća podjarmljenom i egzistencijalno ugroženom, a na zajednički život nije pristala političkim sredstvima jer je on ostvaren silom (1912. g);

W11. Nedostatak integrirajućih faktora između Srba i Albanaca (različita istorija, etnička pripadnost, jezici, kultura, religija i ciljna usmerenja) bitno otežava mogućnost stvaranja koherentne harmonizirane i efektivne složene državne zajednice. Nigde na svetu civilizacijski integrirajući faktori nisu našli primenu u populistički i autoritarno organizovanim visoko konfliktnim zajednicama;

W12. Velika emotivna vezanost srpskog naroda za Kosovo i za kosovski mit traži veru da bez opstanka Kosova nema ni opstanka Srbije, a to je opasno;

W13. Spremnost srpskog naroda na velika žrtvovanja u odbrani koncepta “Kosovo je Srbija”, po cenu samodestrukcije;

W14. Potpuno odricanje prava Albancima da smatraju Kosovo svojom teritorijom;

W15. Nespremnost srpskih političara na pomirenje, na kohabitaciju, na poslovnu saradnju i zajednička pregnuća i zajedničko putovanje ka institucijama EU;

W16. U uslovima vladavine partokratije i autoritarnih vladara u Srbiji dolazi do zloupotrebe kosovskog problema u sredstvima javnog informisanja radi zadovoljenja interesa ljudi na vlasti;

W17. Političke odluke važne za egzistenciju naroda, pa i pitanje Kosova, donose se u uskim političkim krugovima, po konceptima autornih partijskih vođa i njegovih poslušnih oligarha.

SWOT analiza omogućava involviranim stranama da celovito sagledaju realno stanje srpskog i kosovskog društva, da uoče njihove najvažnije parametre, da sagledaju postojeće odnose, ciljeve i vrednosti kojima teže, da utvrde sopstvene i protivničke snage i slabosti, da jasno definišu pretnje i potencijale koji u realnosti postoje.

MOGUĆNOSTI SRBIJE (Opportunities – O)

O1. Za slučaj ravnotežnog rešenja kosovskog problema obezbeđuje se brži prijem involviranih strana u institucije EU i nesmetani razvoj privrede, i rudarsko-energetskog sistema i drugih privrednih grana;

O2. U ovim okolnostima došlo bi do priliva značajnih donacija i komercijalno isplativih investicija, kako za Srbiju u celini, tako i za entitet Kosova;

O3. Stabilna situacija omogućiće dogovor o konačnom statusu bez opasnosti po narod Kosova, Srbiju i region u celini;

O4. Neki ravnotežni tip funkcionalne povezanosti ovih naroda doveo bi do stvaranja relativno velikog tržišta koje je obostrano korisno;

O5. Isto tako, došlo bi do korišćenja jeftine radne snage sa Kosova (posebno u poljoprivredi), a što je na zajedničku korist;

O6. U ovim uslovima, bile bi obezbeđene investicione i kooperativne aktivnosti u svim sektorima koji su ranije postojali;

O7. Za slučaj ravnotežnog rešenja kosovskog problema bio bi rešen i problem juga Srbije i Makedonije, a što bi dovelo do opšte državne i regionalne stabilnosti;

O8. Albanci bi imali šanse da koriste sve privredne, infrastrukturne, obrazovne i medicinske potencijale Srbije, a što je na zajedničku korist;

O9. Srbija i Kosovo bi u svetu promenili svoj politički imidž i predstavile bi se kao civilizovane demokratske zajednice koje poštuju ljudska i manjinska prava.

Suština SWOT analize je odgovoriti na pitanje: da li su odluke najviših institucija Srbije zasnovane na osnovu realne procene njenih snaga (S) i realno procenjenih mogućnosti (O), da li su pri odlučivanju zanemarene realno postojeće slabosti Srbije (W) i pretnje (T) koje joj dolaze od strane kosovskih Albanaca, ali i od međunarodne zajednice.

KOSOVO INDEPENDENCE

PRETNJE (Therats – T)

T1. Nemogućnost efikasnog sprečavanja demografske eksplozije albanske populacije i njenog širenja na jug Srbije i mogućnost stvaranja dvonacionalne države i postupnog gubitka srpske državnosti;

T2. Negativan stav najvažnijih institucija međunarodne zajednice i svetskog javnog mnjenja prema konceptima Srbije uz realno očekivano bitno usporavanje tranzicionog kretanja Srbije ka institucijama EU;

T3. Realna egzistencijalna ugroženost srpske populacije Kosova, njihove imovine i kulturne baštine preko nekontrolisanih terorističkih aktivnosti nezadovoljne albanske populacije;

T4. Negativan uticaj male civilizacijske razvijenosti kosovskih ljudi na pravnu i ekonomski efektivnost Srbije zbog njihovog velikog siromaštva i spremnost na destrukciju, a posebno za slučaj neispunjenja njihovih nacionalnih ciljeva za stvaranjem svoje države;

T5. Kod bliske državne povezanosti tipa autonomije Kosova unutar Srbije nepovoljni parametri Kosova vezani za mali nacionalni dohodak, privrednu nerazvijenost, velika nezaposlenost, veliki socijalni problemi, nisko obrazovanje Albanaca, predstavljaće težak ekonomski teret Srbije i kočiće njen razvoj. U ovim uslovima Srbija bi bila trajno nestabilna država, a što će ugroziti njen razvoj i kretanje ka institucijama EU;

T6. Loša institucionalna organizovanost albanske populacije izazivala bi stalne sukobe u mešovitim sredinama u borbi za vlast.

Uprošćavanje kosovskog problema navodi srpske upravljače da poveruju kako se on može jednopotezno razrešiti preko floskule “više od autonomije manje od nezavisnosti”. Po ovom scenariju srpski političari tvrde da bi tada na Kosovu zavladao mir, da bi prestala potreba za vojnim trupama NATO alijanse, da bi se srpski narod i njegovi političari slobodno kretali po Kosovu i tamo zavodili red; to je velika zabluda koja suštinski otežava rešavanje ovog problema. Realizacijom ovog scenarija na Kosovu bi zavladao pakao u kome bi, pre svega, stradali preostali Srbi.

SWOT analiza ima sasvim različite ciljeve; ona omogućava involviranim stranama da uđu u proces minimiziranja svojih slabosti (W), da postupno ukidaju međusobne pretnje (T), da se svima omogući optimalno korišćenje postojećih snaga (S) i ostvarenje raspoloživih mogućnosti (O). Ova se ideja može ostvariti kroz proces uravnoteženja njihovih interesa, u okviru realno postojećih potencijala, a shodno intencijama EU (predlog Ahtisarija je na ovim principima i formiran). Cilj je organizovati zajedničke aktivnosti na forsiranju pozitivnih potencijala (S i O) i kočenju negativnih dejstava (W i T), kroz osmišljenji tranzicioni proces, u dužem trajanju.

Iako zvanično nije objavljeno, sasvim je sigurno da su eksperti međunarodne zajednice izradili SWOT analizu kosovskog problema (Srbije i albanske zajednice Kosova u sukobu) i njeni rezultati danas služe kao podloga za donošenje političkih odluka (predlog Ahtisarija, Kontakt grupe, Krizne grupe, Saveta Evrope, SAD, Rusije i Kine). Ovakav pristup podrazumeva da se formiraju liste za svaki razmatrani faktor koji deluje na izbor društvenih ciljeva. Ove pregledne liste (vidi četiri antrfilea) pokazuju sintetizovanu sliku aktuelnog stanja i stremljenja u Srbiji i na Kosovu, kao i moguće posledice koje ova usmerenja donose. Isto tako, one pokazuju i šanse da se željene promene i ostvare. Ove slike omogućavaju izbor onih usmerenja koja su ravnotežena i koja svima donose najveće efekte.

nation-brand-kosovo

Ranije, a i sadašnje vlasti Srbije i albanske zajednice Kosova nisu radile ove analize i zato su stradanja njihovih ljudi bila tako velika. U svojoj političkoj praksi one su veštački budile nacionalističke i religiozne arhetipske nesvesne psihičke sadržaje, mitska sećanja i druge nesvesne motive kod svojih naroda. Posebno su isticani oni motivi koji vređaju dostojanstvo njihovih ljudi od strane protivnika, koji izazivaju strah i mržnju prema svom susedu, kao najvećem neprijatelju koji ih ugrožava. U ovakvim okolnostima ljudi postaju spremni na nagla, surova odbrambena usmerenja, spremni su na borbu do samouništenja jer im nesvesne psihičke sile ukidaju sposobnosti racionalnog prosuđivanja. Rezulat ovakve politike je nastala tragedija oba naroda i teškoće sa kojima se danas oni sukobljavaju.

Iz priloženih tabelarnih pregleda se vidi da slabosti Srbije (W) daleko nadjačavaju njene snage (S). Posebno važan pokazatelj za generalna zaključivanja je matrica SWOT analize. U priloženom crtežu prikazana je matrica SWOT analize. Matrica predstavlja sintetizovani prikaz stanja konflikta i potrebnih upravljačkih aktivnosti koji bi postupno vodio ka nekom mogućem ravnotežnom cilju koji se može definisati sintagmom “uslovna nezavisnost Kosova” ili bilo koje drugo rešenje na koje pristanu obe involvirane strane. Matrica SWOT analize je osnova za izradu strategije Srbije za Kosovo jer daje jasan pregled zadataka koje treba savladati. Na matrici SWOT analize prenete su informacije iz tabela stanja (S), (W), (O) i (T). Iz matrice se vidi da sve elemente koji koče uravnoteženje interesa treba menjati, a to u praksi ne rade involvirane strane. Crnim kvadratima su obeleženi problemi, a belim njihovo novo stanje nakon promena.

Strelice pokazuju smer neophodnih promena. Isprekidane strelice pokazuju da je neke promene teško izvesti, a neke i nemoguće. Iz matrice SWOT analize se jasno vidi da se odlukom SB UN ništa od postojećih problema ne može razrešiti jer je to posao koji neminovno čeka strane u sporu. SWOT analiza pokazuje da je nerealno pokušavati brzo i prisilno rešavanje svih teških nagomilanih parcijalnih problema. Sukobljene strane moraju privremeno živeti razdvojeno, uz zaštitu Srba od strane KFOR i UNMIK, dok egzistencijalne potrebe i civilizacijski standardi ne nalože neophodnost zbližavanja. Iz matrice SWOT analize se vidi da bi oba društva napredovala moraće da se u nekom obliku međusobno povežu, da se vežu sa regionalnim organizacijama jugoistočne Evrope i dalje za institucije EU. Da bi se ostvario ovaj cilj neophodno je da se transformišu nepovoljni parametri Srbije i Kosova iz oblasti (WT), (ST) i (WO), u oblast (SO) koja je obeležena svetlom bojom.

ljeviskaext

Iz tabele i matrice SWOT analize lako je sagledati da slabosti Srbije (W) znatno nadjačavaju njene snage (S), da su pretnje (T) izuzetno velike, a da za Srbiju nisu tako značajne povoljne mogućnosti (O) koje pruža Kosovo. One se mogu realizovati na principima koje nudi EU i bez državne suverenosti Srbije nad Kosovom. Matrica SWOT analize pokazuje da u konstelaciji aktuelnih strukturnih odnosa Srbije i Kosova, ali i odnosa Srbije sa okruženjem, Srbija ne može ostvariti Ustavom postavljeni zadatak. Posmatrano sa racionalnog stanovišta predlog “Plana Vlade Srbije” je štetan za Srbiju, s tim što je njegova praktična realizacija malo verovatna. Aktuelne vlasti Srbije, ali i brojne političke partije posmatraju samo jedan deo oblasti snaga (S) (veto Rusije u SB UN) i iz toga projektuju mogućnosti Srbije (O), a potpuno zanemaruju oblasti slabosti (W) i pretnji (T), koje su u realnosti dominantne i koje ugrožavaju srpsku zajednicu Kosova i Srbiju u celini.

Najvažnija strategija kojom se rešavaju problemi iz oblasti (WT) podrazumeva izbegavanje da se slabosti (W) pretvore u pretnje (T). U praksi to pre svega znači stvaranje situacije u kojoj se u prvoj fazi ne određuje konačni status Kosova, ali se forsira angažman involviranih strana na smanjenju razornog psihološkog zagađenja, ukidanje pretnji srpskoj etničkoj zajednici, omogućavanje Srbima da se vrate na svoja ognjišta kako bi na teritoriji celog Kosova realizovali normalnu egzistenciju. Isto tako, važno je ukloniti pretnje srpskoj kulturnoj baštini i osigurati imovinu srpskih žitelja Kosova i imovinu srpske države. Sve ove povoljne okolnosti predviđa predlog Ahtisarija. On je koncipiran tako da ako Albanci forsiraju pretnje prema Srbima one im se vraćaju kao bumerang, jer se tada generišu pretnje međunarodne zajednice koje koče realizaciju dobijanja nezavisnosti.

Formirana SWOT slika stanja i SWOT matrica pokazuju da je nerealno očekivati brze izmene duhovnog i materijanog života naroda Kosova primenom solucije “više od autonomije manje od nezavisnosti”.Isto tako, ona pokazuje da je nerealno očekivati mir i razvoj Kosova ako ono odmah dobije “bezuslovnu nezavisnost”. Predlog Ahtisarija za organizaciju novih vlasti predviđa složene mehanizme za zaštitu svih manjihskih prava i stvaranje demokratskog multietničkog društva. On predviđa i mehanizme za slobodan i prosperitetan život ljudi u srpskim enklavama, uz stvaranje mogućnosti njihovog povezivanja sa Srbijom, uz stalni nadzor institucija međunarodne zajednice. Strategiju koju nudi Ahtisari treba usaglasiti sa strategijom razvoja Srbije i strategijom UN i EU za prijem novih država u njeno članstvo. Posmatrano sa aspekta interesa Srbije, odgovori dobijeni SWOT analizom nisu ohrabrujući; štaviše, oni pokazuju da su izabrani ciljevi Srbije jako štetni. Oni mogu da ugroze ceo srpski narod, a posebno kosovske Srbe. Prema nalazima SWOT analize, predlog Ahtisarija je korisna vodilja na putu prevladavanja kosovskog problema i o ovom predlogu treba ozbiljnije razmišljati i o njemu javno raspravljati.

Ivan Ahel

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *