Ulogujte se / Kreirajte profil

Srpski film

Srpski-film1

photo_entertainment_film_srpski_film_Film_Srpski_film_02_u_341229393

srpski_film

 

Srpski film će podeliti kritiku i publiku na dva dela, jedni će smatrati film delo genija, a drugi će ga smatrati delom ludaka.

Srdjan Spasojević nema iskustvo, poetičnost, narativnost, genijalnost Pazolinija. Ni čarobnu iracionalnost Bunjela. Nema ni energiju koju imaju Tarantinovi filmovi, ali njegov prvenac, Srpski film, koji je ušao  na mala vrata  preko noći je uzburkao javnost i skrenuo pažnju na sebe. Film koji ima realne potencijale da postane kultni film i koji će imati dug vek na policama u video klubovima.

Srpski film je mučan i ozbiljan film. Film koji je rešio da nam siluje dušu, ostavi nas sa bezglasnim krikom i razjapljenim ustima u užasu. Udara nas besomučno i bez milosti dok ne posustanemo i počnemo da se gušimo od užasa.

1

22

03152010_serbianfilm2

untitled2

Zbog ovog filma se stidim što sam ljudsko biće. Srpski film mi je usadio duboku sumnju i pitanje : postoji li uopšte humanost? Postoji li čovek? Da se razumemo, ja se nisam /i ne mogu/ identifikovala ni sa jednim likom jer sam imala veliku sreću da sve te ratne strahote, posleratnu moralnu i ekonomsku bedu i posrnuće, izbegnem i posmatram sa komforne, sigurne daljine. Možda je Srdjanova namera bila samo da nas šokira i izmanipulise? Uznemiri? Možda je hteo da bude drugačiji, da se nametne, da skrene pažnju, da započne novi trend, ‘new born porn’? Novi žanr? Kao nema dovoljno surove perverzije u današnjim filmovima? Možda. Ja sam ga drugačije shvatila.

srpskifilm1

film-je-imao-svjetsku-premijeru-u-austinu_515x361n_284068

Evo nekoliko stranih, uglavnom americkih filmskih kritičara koji su prisustvovali premijeri Srpskog filma na festivalu South By Southwest u Austinu, u Texasu:

Scot Weinberg, sa Fearnet.com je za Srpski film napisao : ‘Mislim da je film tragičan, bolestan, uznemirujući, izopačen, pomaman, apsurdan, i ustvari vrlo inteligentan. Mnogi neće uspeti/ ili neće želeti/da shvate ni onu najosnovniju poruku, ali ja mislim da je ovo jedan od najdoslednijih fascinantnih filmova koje sam ja ikad gledao. Divim mu se i gnušam ga se u isto vreme. I nikada ga neću ponovo gledati. Nikada.’

Todd Brown iz Twitcha : ‘Srpski film je neverovatno sirov i surov, film koji je prekoračio sve granice koje sam u životu video. Ovo je film zbog koga sam se osećao prljavo i silovano, film koji će svakako da izazove zasluženi protest…Ovaj film je tehnički odlično izveden, jedan od retko dobrih debitanstkih filmova koje sam gledao u zadnje vreme. Predstavlja oštru satiru i istinitu šokantnost koju je i Jonathan Swift u satiričnom eseju, A Modest Proposal, opisao siromašne Irce koji su prodavali svoju decu kao hranu bogatašima da bi preživeli.

Alison Willmore iz IFC: ‘Filmovi mogu da koriste teme koje prekoračuju sve granice prihvatljivih normi u društvu i zakonu, a sve u cilju umetnikovog snažnog slikovitog izražaja. Mogu se jednostavno koristiti i zbog čistog šoka/novotarije/da ispitaju prag podnošljivosti i tolerancije gledaoca i u tu grupu bih svrstala Srpski film. Film nam dolazi iz zemlje koja je bila dekadama u dubokom i žestokom konfliktu, gde su gradjanski nemiri ineredi bili svakodnevna pojava, u korupciji i etnickoj tenziji i netrpeljivosti i podvojenosti, i znajući sve to treba se viže angažovati da bi se shvatila suština umetnikove poruke, više nego što nam film u prvi mah pruža, on ustvari dosta govori o situaciji u zemlji iz koje dolazi , kao i film Hostel o Americi, ali u mnogo, mnogo većoj i drastičnoj meri.

Eric Kohn, iz Wall Street Journala:’…Spasojević je brzo reagovao braneći se objašnjavajući zabezeknutoj publici na premijeri Srpskog filma u Alamo Drafthouse na filmskom festivalu SXSW da je filmom uokvirio gnevnu reakciju na osione zakone cenzure u zemlji. ‘ Ovo je dnevnik našeg sopstvenog zlostavljanja od srpske vlasti’, rekao je.’ Mi vam ovo vraćamo sada.’

Harry Knowles iz Ain’t Cool Newsa smatra da je Srpski film na putu da postane kultni film. ‘Ovo je briljantan film. Najbolji film koji sam video na festivalu SXSW 2010. Ja to svesno izjavljujem bez namere da podilazim režiseru iz nekih prijateljskih odnosa. Film je neverovatno lep, I vrlo, vrlo zapadnjački tok priče. Kao i svi filmovi o ‘zekinoj rupi’ ne znamo šta nas čeka na tom putovanju punom nezamislivo uznemirujuće groznih dešavanja.

Drew McWeeny iz Inside Movies & DVD je oduševljen filmom napisao zaista iscrpnu, do u detalja recenziju: ‘Film vas udara, udara i udara. Zastrašujuće otkriće kada shvatite da vam režiser kaže kako je to biti Srbin. Izvinite na jeziku, ali u Srbiji vi ste jebani odmah po rodjenju, vi cete biti jebani sve dok ne umrete, i onda, bez ikakave sumnje, bićete jebani mrtvi još malo. To je prosta istina u ovom filmu, i dok ne živite u njoj, i ne slutite koliko je u stvari crn pogled na svet.

Evo šta Aleksandar Radivojević, scenarista filma Srpski film kaže u intervjuu :

Postoje indicije da će Srpski film biti veoma šokantan. Reci nam nešto o tvom pristupu ovom scenariju i namerama koje stoje iza njega.

Da bismo uspeli da napravimo svetski konkurentan film, moramo da im pokažemo nešto što nikada nisu videli. Ipak, ideja je bila da se ne ide u “šok radi šoka”, jer cela stvar je utemeljena u jednoj vrsti melodrame, ali se tu ipak ide do nekih krajnjih granica, tako da mislim da ljudi u svetu nisu imali prilike da tako nešto vide na filmu. Da se ne hvalim previše, ali mislim da imamo bar jednu scenu koja će biti jedna od najšokantnijih ikada snimljenih.

Zašto šok?

Možda šok nije prava reč. Srpski film želi da uznemiri. Da vas zgrabi za podsvest i povadi sve što ste tamo sakrili jer se plašite istine. Da učini vaše košmare daleko zanimljivijim i težim. Da ostane s vama zauvek. Da hoću da šokiram, zavrnuo bih živoj mački šiju pred kamerama. Šok je trenutna stvar. Uznemirenost je večna. Da li je oguglalog srpskog gledaoca uopšte moguće protresti i uznemiriti igranim filmom? Mislim da je moguće prodrmati srpsku publiku, naročito zato što nije navikla da vidi takve glumce, sa srpske A-liste, u prizorima kakvi će se u ovom filmu naći. Takođe, šokiraće ih to što film nije napravljen u YouTube fazonu, s nekom krš-kamerom, već snimljen najprofesionalnije, kao sasvim legitiman, solidno budžetiran film koji ima neku vrstu udarca i u samom tekstu, odnosno u zapletu i likovima, a ne samo u specijalnim efektima. Mislim da imamo potencijala da tako nešto napravimo jer živimo u najbizarnijoj i najmorbidnijoj sredini na svetu. Ovo je mesto na kome se susreću paganizam, socijalizam i „pretposttranziciona“ šizofrenija; tako nešto nigde ne postoji. Zbog toga se naš horor zove Srpski film.

files

SRPSKI_FILM1

Radnja filma nije složena : penzionisani porno glumac, Miloš, pritisnut ekonomskom situacijom odlučuje se za svoj poslednji ‘gig’ koji će , kako to obično biva u filmovima kada se penzionisani ubica ili lopov odlučuje za svoju ‘labudovu pesmu’, završiti fatalno i tragično. Gluma je, za divno čudo, a na moje veliko iznenadjenje i zadovoljstvo, više nego solidna. I Todoroviću i Trifunoviću su ove uloge savršeno ‘legle’.

untitled

Trifunović igra Vukmira, režisera Miloševe/srpske/sudbine, Djavola sa umetničkom vizijom i misijom da spasi Srbiju, ali kroz grozomorno putovanje ka čistilištu u kome se moralni kodeksi menjaju u neljudske i ponižavajuće za ljudsku vrstu, sa kartom u jednom pravcu, za dugu i mučnu smrt kao jedini mogući spas. Surovo, direktno, bez zavaravanja i opraštanja, bez milosti i bez demagogije do kraja. Nema svetla na kraju tunela.

8012861914b9ecd0546ddd968340973_extreme

Vukmir? Zvuči kao neki naš iz Haga,’ rekla je Miloševa žena kada je čula njegovo ime.

Vukmir nema definisan plan, nema tačan scenario u glavi, glavni glumac je ubačen u zečiju rupu i ne zna šta ga čeka. Samo što u ovom filmu Miloš nije Alisa i Srbija nije Alisina zemlja čuda, inače Srbija jeste Zemlja Čuda.

Miloše, saberi se. Ti si porno glumac koji želi da zna o čemu se radi u filmu? Malo je to apsurdno, zar ne? Ne treba ništa da znaš. Treba samo da se opustiš’, kaže Vukmir Milošu.

news_6071

Todorović glumi Miloša, ‘balkanskog Boga seksa’, ‘Nikolu Teslu srpske pornografije’. Put ka ostvarenju Miloševog sna ide preko Vukmirovih profesionalnih i ličnih fantazija. Miloš faustovski sklapa ugovor sa Djavolom, ne shvatajući i ne sluteći da je ugovor ovog puta sa režiserom neraskidiv.

Spasojevic flertuje sa publikom na najsuroviji način, ali otvoreno, grafički, pravo u lice, pravo u stomak do povraćanja, kao i najprljaviji i najbestijalniji seks u porno filmovima. Suština stanja kod pasivnog, nemoćnog, ostavljenog na milost i nemilost stanovnistva u Srbiji i manipulativne, bez skrupula vlasti, savršeno je opisana u Vukmirovom obraćanju Milošu:

Tvoj smisao da namestiš ženu, tvoj ritam da je iscrpiš, tvoj talenat da je poniziš, i kad si je ponizio do nivoa psećeg govanceta da je pridobijes, a tvoja ljubav prema tome, to je umetnost. Na našu veliku žalost ovo nije zemlja za umetnost. Gde nema života, nema umetnosti.

srpski-film-pred-sudom-zbog-scena-pedofilije

zika-nije-hteo-dublera-za-porno-scene

‘Pornografija je umetnost. Ljudi to ne vide. Zašto? Zato što samo hoće da štrcnu u salvetu. Pošto ne mogu u ženu. Zato se i takvi filmovi prave. Da nejebači svrše.’

’Cela ova naša jebena zemlja je jedno veliko jebeno obdanište, Miloše. Obor dece koji su roditelji odbacili. Znaš li kako je to kada te roditelji odbace? Moraš ceo život svetu da dokazujes kako umeš da se staraš sam o sebi. Kako umeš da sereš, jebeš se, jedeš, piješ, krvariš, privredjuješ…Radiš SVE. SVE što traže od tebe da bi opstao pre nego umreš…Mi smo jedini pastiri opstanka ove nacije. Jedino smo mi u stanju da svetu pružimo dokaz da je ovaj narod uopšte živ i upotrebljiv za bilo šta.’

Kakve to veze ima sa pornografijom?

‘To nije pornografija, to je život jedne žrtve. Ljubav. Umetnost. Krv. Meso i duša te žrtve u direktnom prenosu svetu koji je sve to izgubio. I zato debelo plaća da bi iz udobnisti svoje fotelje mogao da gleda.’

‘Žrtva se prodaje. Žrtva. Zato što je u ovom svetu danas žrtva najskuplja roba. Zato što žrtva najviše oseća i najbolje pati. A mi smo žrtva, Miloše. Ti, ja…ceo ovaj jebeni narod. Mi smo žrtva.’

SerbianFilmPoster

Za P.U.L.S.E/ Snežana Moračić

8 komentara na tekst Srpski film

  1. Branko Radaković

    15/07/2010 at 22:35

    To sto je preko noci uzburkao javnost, tako ce i da nestane ta bura. Ostace samo prave vrednosti, a ”Srpski film” sigurno ne spada u tu kategoriju. Prosto receno: Ako je nekome do onanisanja, bolje neka uzme dobar porno film. Mada najbolje je naci sebi curu.
    Ta lupetanja autora su jadna i bedna. Nema tu ni u od umetnosti, samo ne znaju kako drugacije da se izraze, pa glume neke vajne neshvacene umetnike. Bolje da uzmu i cuvaju ovce ili nesto korisnije rade, a umetnost prepuste pravim ljudima. Jedino su u pravu kada kazu da je to ogledalo Srbije. Samo u Srbiji danas mogu da prodju takvi diletanti sa takvom pricom i da to jedan deo publike prihvati kao nesto znacajno.

  2. Anamnesis

    16/07/2010 at 08:13

    “Srpski film” je dobar film, dinamičan film: ubrzavanje ritma s početkom snimanja u Zavodu za djecu bez roditeljskog staranja “Vučica”, prebacivanje u petu brzinu s eksplozijom flash-backova. Ugodno sam iznenađena debitantskim ostvarenjem Srđana Spasojevića (bolje nego što sam očekivala).

    Vizualno dojmljiv – vrhunska fotografija Nemanje Jovanova. Jedan od najljepših kadrova (završnica filma): http://shocktillyoudrop.com/nextraimages/serbian-film.jpg

    Glazba (glazbena tema) Sky Wikluha sjajna.

    Sergej Trifunović odličan u ulozi Vukmira (Mefista – podanika Pakla), redatelja snuff filma s diplomom dječjeg psihologa.

    Srđan Žika Todorović u ulozi pornozvijezde Miloša, upečatljiv tek od trenutka u kojem se budi krvav nakon trodnevnog blackouta – podivljao, pomahnitao od “koktela” (Viagre za volove).

    Pornografija je korištena kao metafora za svakodnevni život: rat i posljedice rata – materijalno, moralno, civilizacijsko srozavanje i propadanje skoro svih južnoslavenskih društava / razmjena bogatih i siromašnih, zapada i zemalja u tranziciji – faustovska pogodba, eksploatacija do krajnjih granica, novac za žrtvu (meso i dušu žrtve).

    “Srpski film” na inteligentan način uvlači u priču, koju radije ne bi gledali… Tu tamnu (brutalnu) bajku živimo, u zečjim rupama.

  3. Branko Radaković

    16/07/2010 at 17:42

    Nisam znao da se pornografija koristi kao ”metafora za svakodnevni život: rat i posljedice rata – materijalno, moralno, civilizacijsko srozavanje…”. To je zaista interesantno. Ko Vam je to rekao?

  4. Snežana Moračić

    16/07/2010 at 19:09

    Ja mislim Branko, da će se Srdjanu smešiti brk, ako čita P.U.L.S.E.

    Ja njegov Srpski film uporedjujem sa Pazolinijevim Salom.

    Ako se sećaš, u Salu /Salo, ili 120 dana Sodome/, genijalnom filmu, genijalnog režisera Pazolinija, Pazolini nam nudi jednu jaku alegoriju stavljajuci De Sadea u 20 vek. Salo samo na izgled priča priču o Musoliniju i Drugom svetskom ratu. On, Pazolini, ustvari priča priču o nečem univerzalnom : da korupcija, ono najgore u coveku/ ono što je mene posle gledanja Srpskog filma navelo da se zamislim i stidim čto sam covek, jel../ bestijalno ponačanje koje ruši sve zamislive i nezamislive granice ponašanja, razmišljanja, sve se to ne bi pojavilo u jednom društvu da ne postoji želja kod ljudi da te iste gadosti i dozvoli, i ne samo dozvoli već ih i neguje. Da nema žrtava ne bi bilo ni mučitelja. Žrtve jednostavno ‘playing along’ sa svojim mučiteljima i to se zove na engleskom ‘a marriage made in hell.’ /O De Sadeovim preferencama u seksu koje je Pazolini koristio verujem da ne mooram da ti nabrajam/

    Da li žrtve to rade svesno? Nesvesno? Sasvim je svejedno, posledice su iste.
    E vidis, zato je Salo, ‘timely piece’. Nevažno je da li je Drugi svetski rat, rat U Ex-Jugoslaviji,recimo…ili ‘rat’ koji još uvek traje u Srbiji. Salo moze da se smesti i u nasu savremenu Srbiju.

    Srpski film, trajaće dugo, zato što je naš narod navikao da ga ‘jebu’, i teško ga je odvići i naterati na nešto novo, pa makar nam Srdjan pretio posledicama koje su, katastrofalne za Čoveka.
    /’Show Me The Man’…/

    To je Srdjan, vrlo uspešno za režisera koji nema veliko filmsko iskustvo, uradio.
    Pokušao je da kroz najbestijalnije zamisliv porno, koji je alegoricno najstrašnije, najnepodnošljivije kasapljenje i ponižavanje ljudske duše i tela, PRIKAŽE mentalno stanje u kome se nalazi Srbin, a i Srbija, naravno.
    Da je tu priču ispričao i smestio u neki predvidljivi ljubavni-romantični kliše: srećna srpska porodica koja prolazi kroz strahote pseudo rata sa ‘flashbackovima’ iz minulog, stvarnog, uz malo suza, uz malo smeha, sa srećnim krajem, apsolutno NIŠTA NE BI REKAO, a verujem da bi gluma bila očajna i ne bi se razlikovao od svih onih wannabe srpskih, savremenih, režisera.

    Ovako, Srki je Car!

    Pored Pazolinijevog Sala, koji je klasično delo, ako ga nisi gledao, zaista ti ga preporučujem, gledala sam prošle godine jedan grčki film koji mi se vrlo, vrlo dopao.
    Ako imaš vremena, pogledaj ga: Dogtooth.

  5. Skaramush

    16/07/2010 at 20:00

    Bogami, poslije citanja prilozenog, moracu da odgledam film!

    “Tu tamnu (brutalnu) bajku zivimo u zecijim rupama..”

    To je tacno Anamnesis. Pornografija i kukavicluk kao nacionalni brend su zanr i karakterna osobina koji najbolje pokazuju gdje je vecina nas.

    Jedan od aduta ovog filma koji namjeravam da odgledam za mene je Srdjan Todorovic. Nevjerovatno je da i otac i sin budu takvi kreativci!

  6. Branko Radaković

    16/07/2010 at 20:00

    Snezana,
    ti ocigledno slabo citas moje tekstove za razliku od mnogih koji su nesto i naucili od mene:
    http://bane-artfilm.blogspot.com/2009/01/salo-ili-120-dana-sodome.html

    Sta vredi da se ja slozim sa tvojim uporedjivanjem sa ”Salom” jer onda dolazimo do konstatacije da kasnimo za svetom 40 godina, a pricamo kako smo smislili nesto novo.
    Nego, ja tebi preporucujem da pogledas malo opus Joce Jovanovica koji je sokirao pre 40 godina. Tada je to bilo hrabro i znacilo je nesto, a danas ne predstavlja gotovo nista.
    Jos jedna informacija koju sam ja objavio na ”P. U. L. S. E.” u tekstu o Joci Jovanovicu je da je glumio u jednom Pazolinijevom filmu, tako da je Pazolini pokupio neke fore od Joce jer je Joca pre Pazolinija snimao sokantne filmove, te je Joca prava faca, a ovi danas su smesni.
    Pazolini je izgubio glavu zbog ”Sala” i zaista je bio zabranjen, a ovi o ”Srpskom filmu” pricaju o nekim zabranama, a prikazuju film na ”Cinema city” i po svetu, sto dokazuje da nema nikakve zabrane, te da je film samo tako medijski ispromovisan, kako bi se privukla publika. Izlizan stos.

  7. Snezana Moracic

    16/07/2010 at 21:26

    mislim da se branko samo nespretno izrazio. postavi taj tekst o pazoliniju.

    bojane, ja sam imala isti, ali apsolutno isti stav kao i ti posle povrsno procitanih stranih recenzija i trejlera koji sam videla.

    izgleda da se ne razumemo: nije stvar u profitnom snuffu ili, ‘ajde da opet udelim kompliment srdji i spomenem ero guro nansensu, jos iz 20-tih…mislim da to nije bila /ako jeste, onda sam precenila ekipu, definitivno/srdjana&co. mozda se zacela kao ideja, e, ‘ajde da sa snuffovskom jebacinom napravimo artsy film, da bi se kasnije pretvorila u jedan ozbiljan i kompleksan problem.

    ako to nije sustina filma, ako sam ga pogresno /ili jos gore, videla nesto cega nema/ protumacila /dala sam u eseju nekoliko replika iz filma koje odlicno objasnjavaju ceo koncept/onda to jeste jeftin, jeftin, jeftin- ‘ajde- da- se- igramo- snuff- hype sto ti kazes, da nam se DVD vrti tako po kruzoocima a novine ‘rejvuju’ od histericnih komentara, a mi sedimo pijemo rye zitarice i urnebesno se zabavljamo. zeznuli smo narod.

    onda, opet, bravo, ne da me je izmanipulisao nego big f-ing time!

    ako je ono sto ja osecam, a ocigledno me je film prilicno uzdrmao, bila namera i idejna, kreativna misija rezisera i scenariste, onda je film pustio u etar uspesno poruku.

    ja ionako imam prilicno nizak prag tolerancije za nas savrsemeni film, za nase mladje glumce, uopste za umetnost u srbiji koja nikako da zauzme neki definisan stav, tako da sam film pocela da gledam sasvim nezainteresovano.
    sta se desilo tokom gledanja ne znam, ali ne mogu da kazem da mi se film nije dopao.

    mogu ja da mu nabrojim i mane : tanak plot i neke besmislene situacije, gluma koja nije bila bas flawless ali kada saberem te minuse i pluseve, film je solidna 3 i za nase uslove.
    od 5, naravno.

  8. Snezana Moracic

    16/07/2010 at 21:50

    p.s.
    jos jedan momenat, koji sam zaboravila, a dopao mi se, ja sam ga protumacila , pazi sad ovo : u jednoj sceni se vidi portret baconov, bar ja mislim da je to , naravno replika ako je to uopste to platno od lucian froyda, mozda je cak i reprodukcija bas autoportret francis bacona, jos bolje… ja sam to po svom starom obicaju ‘igre tumacenja’ i tamo gde ga nema, mozda, to povezala da je srdjan dao omaz nekim reziserima uciteljima , bas kao sto to rade pravi reziseri : bertolucciju, pazoliniju…

    mislim…mozda blago preterujem.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *