Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Šta je u tvojoj tašni, Dženis?

Leta 1970., mladi pisac za magazin Rolling Stone, Dejvid Dalton, imao je izvanrednu i retku priliku da putuje sa dvadesetsedmogodišnjom  Dženis Džoplin po Kanadi, na turneji Festival Express, samo tri meseca pre njene smrti. Turneja, koja je bila novčano neuspešna,  u iznajmljenom vozu koji se zvao Festival Express, bila je ustvari jedna non-stop žurka i pijančenje do zore uz drogu i odličnu muziku, u društvu na jednom mestu o kome samo može da se sanja : The Band, The Graful Dead, Buddy Guy, Sha Na Na i Eric Anderson/ koga prepoznajete na slici sa Dženis.

Ovaj mali esej nije o poznatom dokumentarnom filmu Boba Smetona, Festival Express, nije ni o još nesnimljenom filmu Penelope Sferis o Dženis Džoplin, Gospel According to Janis, a nije ni o knjizi Dejvida Daltona, Piece of My Heart koja je bila inspiracija za Penelopin film, već, verovali ili ne, o sadržaju tašne Dženis Džoplin.

Čija tašna može da bude zanimljivija od nepredvidljivo divlje i neukrotive Dženis, koju je Dalton prigodno nazvao, The One Night Stand Existencialista.

Jedne noći, dok su se vozili u limu, Dalton je opisao scenu sa Dženis u svojoj knjizi, Piece of My Heart:

‘Gde sam sada, dodjavola, stavila upaljač…? Verovatno sam ga zaboravila u baru. Stvarno sam nemarna. Koliko sam samo stvari izgubila po barovima. Novčanik i $1000  prošle nedelje. Ja jednostavno nisam u stanju da vodim računa o stvarima, čoveče.’

U očaju, Dženis je sav sadržaj tašne izručila na pod lima. Ono što je ispadalo iz tašne je zaista bilo impresivno: dve stare bioskopske karte, paklica cigareta, antička tabakera, nekoliko  ključeva od soba iz ko zna kojih hotela i motela, kutija papirnatih maramica, razna šminka, nekoliko gumicom obavijenih krejona za obrve, adresar, desetak ispisanih poluzgužvanih papirića, biznis kartice, kutija šibica na kojoj je bilo naškrabano nekoliko telefonskih brojeva u nekom od barova, trzalice za gitaru, prazna boca viskija Southern Comfort, pljoska, otvorena kesica makadamija oraha sa nekog leta sa američkom kompanijom American Airlines, kasete Džonija Keša i Otisa Redinga, pakovanje zvakaćih guma, naočare za sunce, kreditne kartice, aspirin, nekoliko olovaka i blokčića za pisanje, otvarač za boce, sat sa alarmom, stari primerak novina Time i dve prilično debele knjige: biografija o Zeldi Fidžeral od Nensi Milford/Zelda Fitzgerald by Nancy Milford/ i Look Homeward, Angel od Tomasa Vulfa.

‘Na bini,  ja vodim ljubav sa 25.000 različitih ljudi, a onda odem kući sama.’


Izašla bi na binu sa raširenim rukama kao da želi da zagrli publiku. Na licu joj je bio onaj izraz zadovoljstva osobe koja je konačn našla mesto kome pripada. Na bini, bila je ispred ljudi koji su je obožavali i voleli zbog onog što jeste. Obično je u jednoj ruci držala mikrofon a u drugoj flašu ‘SoCo’/Southern Comfort.

I want you to come on, come on, come on and take it,
Take it!
Take another little piece of my heart now, baby!
Oh, oh, break it!
Break another little bit of my heart now, darling, yeah, yeah, yeah.
Oh, oh, have a!
Have another little piece of my heart now, baby,
You know you got it if it makes you feel good,
Oh, yes indeed.

httpv://www.youtube.com/watch?v=3SL0oRcD7t0

za P.U.L.S.E/ Snežana Moračić

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *