Ulogujte se / Kreirajte profil

Sve što neko treba da zna o “Muzeju nevinosti” ili o ljubavi (Orhan Pamuk)

Orhan Pamuk bez sumnje je dijamant savremene književnosti i najčitaniji pisac današnjice potpuno opravdano. Njegova dela čist su klasik novog doba, u kojima on otvoreno govori o društvu, istoriji, ljubavi, politici… Ovaj nobelovac, najpozntiji turski pisac sadašnjice, rekao je jednom prilikom da je Muzej nevinosti njegov najnežniji roman, u kome želi da opiše ono epohalno osećanje koje ne gubi na vremenu i prostoru, koje se širi u bezgraničnost, i koje vremenom ne odlazi u zaborav. Orhan Pamuk je Muzej nevinosti pretvorio u jednu realnost, u jedan stvarni muzej ljubavi, njenih delova, kako materijalnih tako i duhovnih. Postajući i sam opsednut ovom ljubavnom pričom, pisac kupuje jedan mali stan u Čukurdžumi, jednoj maloj ulici u Istanbulu, gde se ova priča najvećim delom događa, i pretvara taj stan u muzej, u živu ljubav koju je opisao.

Muzej nevinosti u Istanbulu

Ova knjiga govori o jednoj ljubavi koja se dogodila 1975. godine između glavnog junaka Kemala, čoveka tridesetih godina i pripadnika onog višeg sloja društva i osamnaestogodišnje Fusun, mlade devojke iz potpunog drugog društvenog sloja. Ulicama Istanbula kojima oni prolaze dešava se čitav niz životnih iskušenja i tragičnih događanja. Kemal, glavni junak ove priče, počinje da skuplja svaku stvar koju ona dotakne, počev od čaše, paste za zube, lenjira, haljine, nakita, bioskopskih ulaznica, figurica u njenom stanu, svega čemu se ona približi. Nakon njene smrti, sve u vezi sa njom pretvara se u uspomenu osvetljenu živim sećanjima utkanim u muzej, koji tada nastaje. Ova ljubavna priča se pretvara u živi eksponat, u kome je Orhan Pamuk želeo da ovekoveči jednu ljubav i da zamrzne vreme u prolaznosti, zbog čega je ova knjiga drugačija od svake druge.

  • 83 POGLAVLJA sadrži ova knjiga, i svako poglavlje ima svoj naslov.
  • PONEKAD. Ovo poglavlje se jedino razlikuje od svih drugih po tome što svaka rečenica u njemu počinje ovom rečju. Može se reći da je srce knjige smešteno baš u ovom poglavlju, koje predstavlja prozno-poetičan deo knjige. “Ponekd bih osećao neodoljivu želju da joj kažem “Volim te!”, ali sam samo bio u stanju da joj upaljačem upalim cigaretu. Ponekad bi mi za oko zpao Fusunin vrat, čitve noći bih se suzdržavao ne prisiljavajući se suviše da tamo gledam”
  • KARTA MUZEJ NEVINOSTI. Na strnici 591. nalazi se karta na kojoj možete videti kako izgleda muzej i gde se tačno nlazi u Istanbulu. Ovo je još jedna specifičnost knjige, koja se ovim putem pretvara u realnost, u živi eksponat.
  • 4.213 OPUŠAKA CIGARETE. Kemal ih je sačuvao, i na mnogim opušćima može se videti obojen filter njenim karminom. U muzeju se svaki može videti poređan na zidu od poda do plafona, koji je dizajnirao istanbulski vajar i dizajner nakita Kimet Dastan.

  • KAKO DOĆI DO MUZEJA NEVINOSTI? Prođete Galatu saraj i skrenete u Jeni čaršiju, zatim levo, kroz ulicu Čukurdžuma, i stići ćete do kuće u boji maline. Tu je stanovala Fusun. Ono što je zanimljivo jeste da zaista ova ulica postoji u Istanbulu.
  • UZ PRISUSTVO RODITELJA. Samo na ovaj način Kemal je mogao da poseti Fusun i čitavih osam godina on je dolazio kod nje i sedeo sa njima, a krišom krao stvari kojima je bila blizu.
  • PREDMETI KOJE JE SAKUPLJAO: pasta za zube, fotografija vrane koju je nacrtala, lenjir, cvetna haljina, bioskopske karte, razglednice, razne figurice od porcelana, razni ključevi, čaša iz koje je pila vodu, 4.213 opušaka …

eksponati sakupljenih stvari u muzeju

  • PEČAT CRVENOG LEPTIRA. Ovo ćete dobiti ukoliko sa sobom ponesete knjigu i dođete ispred muzeja, u koji ćete moći da uđete besplatno.

Svaka od stvari koja je u senci na mesečini je izgledala kao da je u praznini, ukazivala je na nedeljivi trenutak, baš kao na Aristotelove nedeljive trenutke. Kao što je prema Aristotelu vreme linija koja sjedinjuje trenutke, shvatao sam da će linija koja spaja predmete biti jedna priča” ( odlomak iz knjige).

Orhan Pamuk je osmislio čitav život ove knjige, a to je upravo ono što je razlikuje od drugih dela. Pretvaranje fikcije u realnost jeste čar ove priče. Posetiti  Muzej nevinosti značilo bi oživeti ovo delo, zamišljati realno i gledati u nestvarno, kao i čitati maštu genija svog vremena.

za P.U.L.S.E: Anđelina Marčeta

Lektura i korektura: Milica Veljković

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *