Ulogujte se / Kreirajte profil

Svetlo. Malo svetla.

SVETLO.

Svetlo. Malo svetla.

Zgužvano hrapavo ćebe i dva topla tela ispod. Kikot. U kadru mali sto, rukama raskomadana pomorandža, crna čokolada i zakoreli talog kafe. Mrak ne zna da u sobi ne postoji  gramofon. Na plejlisti  Bili Holidej. Desno od prozora muzejsko parče zida. Reprodukcije Klimta, Monea, Munka, ispresovani behar dunje, neke davne izjave ljubavi… Pamukov muzej nevinosti.

Malo svetla. Sveće.

Pepeo i prazne flaše vina mirišu na strast. Prigušeno svetlo ne ostavlja prostora za stid.

Sveće.

Naranžasta koža. Prsti i šake podržavaju lice i palčevi se zabadaju u ljubičaste usne. Na plejlisti Ela Ficdžerald. Black Coffee. Ćebe sklizava sa toplog tela. Taj nagli trzaj oduvao je plamen sveće. Sada cigareta gori.

Jutro.

Jutro je progutalo kikot. Sve što je bilo šarmantno pod senkom sveće postaje krš. Rukama  obgrljena  narandžasta koža. Stid.

Jutro je izmaglilo vrata. Ona su jedini način da sobu napustiš pre nego što priznaš da si u kadru glume o sreći.

Januar 2016.

Za P.U.L.S.E Venesa Mušović

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Svetlo. Malo svetla.

  1. Pingback: Svetlo. Malo svetla. | Venesa Mušović - portfolio

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *