Ulogujte se / Kreirajte profil

Tumačenja pojavnosti Boga kroz upotrebu androgine reči Elohim

U početnom poglavlju Postanja navedeno je da su nakon stvaranja svetlosti i njenog odvajanja od tame, sedam Elohim podelili vode koje su pod svodom od voda koje su iznad svoda. Pošto su tako uspostavili inferiorni svemir u savršenom skladu sa ezoterijskim učenjima drugih Misterija, Elohim su zatim usmerili svoju pažnju na proizvodnju flore i faune i, na kraju, čoveka.

I Elohim stvori(še) Adama – V. Blejk

Da načinimo čoveka po svome (našem) liku, sebi (nama) slična. (…) I stvori čoveka po liku svome, prema liku Božijem stvori (on nje-) ga, muško i žensko stvori (on nj-) ih. Blagoslovi ih, i reče im: ”Rađajte se i množite se, i (ponovo) napunite zemlju, (…).”

Kada je androgina hebrejska reč Elohim (אלהים) prevedena u jednini aseksualnom rečju Bog, početna poglavlja Postanja učinjena su relativno besmislenim. Možda je u pitanju bio strah da bi hrišćani, ako se reč pravilno prevede kao muška i ženska kreativna posredovanja, bili opravdano optuženi da se klanjaju mnoštvu bogova iako neprestano tvrde da su monoteisti. Oblik množine zamenice našem i nama, međutim, nepogrešivo otkriva panteističku prirodu Božanstva. Dalje, androgino ustrojstvo Elohim objavljeno je u sledećem stihu, gde On (odnosi se na Boga) kaže da je stvorio čoveka po svome liku, muško i žensko, ili pravilnije, pošto se još nije odigrala podela polova, muško-žensko. To je smrtni udarac tradicionalnom konceptu da je Bog muška potencija, kao što ga je prikazao Mikelanđelo na stropu Sikstinske kapele.

.

וַיִּבְרָא אֱלֹהִים אֶת-הָאָדָם בְּצַלְמוֹ, בְּצֶלֶם אֱלֹהִים בָּרָא אֹתוֹ;  זָכָר וּנְקֵבָה, בָּרָא אֹתָם

(Va-Ivra Elohim Et Ha-Adam Be-Calmo, Be-Celem Elohim Bara Oto. Zakar Vingebah Bara Otam)

I Elohim stvoriše Adama po svom sopstvenom liku, po liku Elohim ih stvoriše, muško i žensko oni stvoriše

.

Elohim je naredio androginim bićima da se rađaju. Imajte na umu da ni muški ni ženski princip još nisu zasebno postojali. I, konačno, obratite pažnju na reči ”ponovo napunite”. Ponovo označava ”povratak u prvobitno ili bivše stanje ili poziciju”, ili ”ponavljanje ili obnovu”.

Elohim

Ovo definitivno pozivanje na čovečanstvo koje je postojalo pre stvaranja čoveka opisanog u Postanju mora da je vidljivo većini povremenih čitalaca Pisma. Pregled biblijskih rečnika, enciklopedija i komentara otkriva da je reč Elohim množina, te da je izvan poimanja poštovanih autora i urednika tih izdanja. Nova Šaf-Hercog enciklopedija religijskog znanja (New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge) na sledeći način sažima kontraverzu oko množine reči Elohim:

Da li ona sada ili je prvobitno označavala pluralizam božanskog bića?

Da bismo  došli do stvarnog značenja simbolike koja se nalazi u reči Elohim moramo da dođemo do ključa jevrejske ezoterične doktrine, do malo poznate i još manje shvaćene kabale. Tu ćemo otkriti da ta reč predstavlja dve udružene Moći, mušku i žensku, ravnopravne i podjednako večne, sjedinjene u trajnom savezu radi održavanja univerzuma – velikog Oca i Majke Prirode, u kojima se Večno Jedno podešava da bi univerzum mogao da postoji.

Adam Kadmon (אדם קדמון), prvobitni svečovek

Adam Kadmon (אדם קדמון), prvobitni svečovek

Po kabalističkim načelima, pre nego što se Božanstvo na taj način prilagodilo – tj, kao muško i žensko – svetovi u vasioni nisu mogli da postoje; ili po rečima iz Postanja, ”zemlja beše bezoblična i prazna”. Prema tome, prilagođenje Elohim kraj je neuobličenosti, praznine i tame, jer tek nakon tog prilagođenja Ruah Elohim (רוח אלהים) – duh Elohim – može da zatreperi nad mirnoćom voda. No to je vrlo mali deo saznanja koje posvećenik može da dobije iz kabale kad se radi o reči Elohim.

Osnovno učenje kabale govori da je postupni razvitak Božanstva od negativnog do pozitivnog postanja simbolički predstavljen postupnim razvitkom deset brojeva dekadne skale brojanja od Nule, preko Jedinice, do množine. To je doktrina Sefirot.

Jer unutrašnja i skrivena negativna forma prikuplja i pojačava središte koje je prvobitna Jedinica. Međutim, Jedinica je jedna i nedeljiva: ne može ni da se uveća umnožavanjem ni da se umanji deljenjem, jer 1 x 1 = 1, i ništa više od toga; a i 1 / 1 = 1‘, i ništa manje. I upravo ta nepromenljivost Jedinice ili monade čini je podesnim uzorkom Jedinog i nepromenljivog Božanstva.

Učenje gnostika daje još jedan ugao ovoj priči. Stvaranje od strane Elohim, o kojem se ovde govori, zapravo je tek znatno poznije stvaranje, a Elohim daleko od toga da su vrhovne sile, već niži anđeli. Oni su podučavali da je svet nesavršen usled nesavršenosti njegovih arhitekata ili neimara – nesavršenih i stoga nižih anđela. Hebrejski Elohim istovetni su sa induskim Prađapatijem, a na drugom mestu pokazano je da su Prađapati bili uobličitelji čovekovog telesnog i astralnog oblika: da nisu mogli da mu daju inteligenciju ni razum, tako da, nisu uspeli da stvore čoveka. Iz ove perspektive, gnostika, činjenica je da stvaranje nije prvobitno stvaranje i da Elohim nisu Bog, pa čak ni više planetarne sile, nego graditelji ove vidljive fizičke ravni, planete, i čovekovog materijalnog tela, ili omotača.

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

Sajt ARSmagine.com

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *