Ulogujte se / Kreirajte profil

‘Tunel za silovanje’

rape tunnel

Richard Whitehurst je konceptualni  umetnik koji je svojom kontraverznom instalacijom, ‘The Rape Tunnel’/ ‘Tunel za silovanje’ uznemirio ne samo feministkinje,  i ne samo lokalnu , već i širu američku javnost.

O čemu se zapravo radi?

‘The Rape Tunnel’ / ‘Tunel za silovanje’ je instalacija koju je Whitehurst sam sagradio i zamislio – tunel je dugacak 7 m, napravljen od šper-ploče i postavljen je u glavnoj prostoriji 4D galerije u Ohaju. Zauzima svojom dužinom ceo prostor, tako da svako ko udje u galerijski prostor ulazi direktno u tunel i izlazi direktno iz tunela. Umetnik će sačekati svakog posetioca na izlazu i silovaće ga. ‘Tunel za silovanje’ biće otvoren od 7 ujutro do ponoći svakog dana u nedelji.

Aha, pomislila sam, dobili smo novu formu umetničkog izražavanja, silovanje, a i ‘The Rape Tunnel’ se odlično uklapa  u ‘kanon’ moderne umetnosti silovanja. Konačno neko ko je porušio sve nedozvoljene granice izmedju umetnosti i posmatrača i podigao umetnost na jedan ‘viši’ nivo . ‘Artsy crowd’ je dobila dublje, trajnije iskustvo, kompletan i intiman kontakt sa umetnikom. Umetnik je ‘ja’,’ ja’ sam umetnik.

Sećate se Piera Manzonija, italijanskog umetnika? On je svojim izmetom /u daljem tekstu govno/ još 1961. napunio konzervu na kojoj je pisalo ‘merda d’artista’ a  kasnije je napravio celu ediciju od 90 konzervi; svaka je težila 30 gr. uredno obeležena serijskim brojem i prodavala se po ceni kao da je od zlata, da bi jednu od njih, na aukciji u Sotheby, 1991. anonimni kolekcionar umetnosti kupio za $67.000. Što bi rekli, govno kao vino, što je starije to je skuplje. Ili moj omiljeni artist, Terence Koh, poznatiji kao ‘asianpunkboy’,’darling’  NY umetničke scene , on je za $500.000 prodao svoju hrpu govana, doduše obloženu čistim zlatom, a njegovo  platno koje je slikao- prskao svojom spermom je na prodaji za $100.000… Kada bolje razmislim, ima zapanjujuće puno umetnika ’shit distributera,’a govno je nekako uvek imalo taj neki neodoljivo intrigantan  i inspirativan ‘impetus’ na umetnika.

Dobro, shvatam, znam, ‘istorija govana’ u umetnosti postoji još iz dvadesetih godina prošlog veka. Govno može da se nasluti još kod Duchampa, i još ranije, Alfred Jarry je u ‘Ubu Roi’ /’Kralj Ibi’/ 1896. dao govnu umetničko i književno dostojanstvo i poštovanje.

Dosta o govnima, možda neki drugi put opširnije…

Da se vratim našem ‘Tunelu za silovanje’. Možda bi pravilnije bilo, kad već imamo ‘Tunel za zaljubljene’, ‘Tunel za silovane’?

Pre nego rezervišete svoje mesto za tunel, pročitajte intervju sa umetnikom:

Objasnite nam projekat, molim vas.

U glavnoj prostoriji 4D Gallery sagradio sam konstrukciju tunela dugacku 7 metara. Ulaz i izlaz iz galerije vodi kroz tunel. Tunel je konstruisan tako da se postepeno sužava i smanjuje pa je jedini način da dodjete do izlaza, puzeći  četvoronoške, gde ću vas  u tako prilično ponižavajućoj pozi  sačekati  i svim sredstvima i silama pokušati da vas silujem.

Zašto silovanje?

Zato što je to najjači umetnički izraz sa trajnom porukom koji je mogao da mi padne na pamet. U zadnjih desetak godina na alternativnoj  umetničkoj sceni u Ohiu svi performansi i instalacije u aktivnoj interakciji sa publikom, u kojima sam i sam učestvovao, vodili su u umetnički ćorsokak. Želeo sam da stvorim nešto snažno sa jakim uticajem i rezultatom. 2007 godina je bila prekretnica za mene. Te godine sam u Columbusu imao instalaciju koja je bila neka vrsta prototipa ‘Tunela za silovanje’, zvala se, ‘The Punch-You-In-The-Face Tunnel /‘Tunel- za –udaranje-u-lice’ – ‘Tunel za nokautiranje’.

Ista koncepcija. Na izlazu sam  čekao njega /ili nju/ koji bi puzeći došao do izlaza, i onda bih ga udario krvnički u lice. ‘Impetus’ je bio kompletna reakcija na sadašnje stanje umetnosti , motivisano čistom frustracijom.

Medjutim, šta se desilo, treća osoba koja je ušla u tunel i četvoronoške dopuzila  do izlaza, gde sam je ja sačekao i udario posred lica, završila je u bolnici slomljenog nosa -inače manekenka koja me je kasnije i tužila. Posto je ruka pravde srećom spora, slučaj još nije okončan, a devojka, koliko mi je poznato, još uvek plaća lekarske troškove. Mogu da kažem da je  moj cilj bio u potpunosti  postignut. Prošle su dve godine otada o ja još uvek imam uticaj na njen život, što je, ako hoćete, privilegija vrlo malog broja umetnika.

Tako da se silovanje nametnulo kao logičan nastavak.

Ali , silovanje je mnogo ekstremnije nego udarac u lice. Da li je vaša namera, kao umetnika, da upropastite ljudski život?

Moguće, moje interesovanje se svodi na trajne posledice, a ne na pozitivne ili negativne efekte na čovekov život.

Ja samo postavljam situacije koje se odražavaju na ljude na sadržajan i trajan način.

Možda ja neću moći svakog ko dopuzi do izlaza iz tunela da silujem, ali..vrata su otvorena za sve vrste scenarija – silovanje, ozbiljne povrede, možda čak i smrt. Ja takodje mogu da budem uhapšen. Instalacija još nije kompletirana, za sada sam samo naljutio veliki broj lokalnog stanovništva. Instalacija, kao ideja, je sama po sebi vrlo snažna.

Da li se ‘ veliki broj lokalnog stanovništva’ odnosi na protestante zbog vaše namere da postavite ‘Rape Tunnel’

Da.

Šta mislite o protestantima?

Ne smetaju mi. Oni imaju pravo na svoje mišljenje. Projekat bi doživeo apsolutni debakl da nije izazvao ovu vrstu otvorenog dijaloga.

Da li vi podržavate silovanje?

Ne, zaista. Lično mislim da je silovanje za osudu i nešto što se generalno ne sme dozvoliti u našem drustvu. Mnogi misle isto, pa je  zato i čin silovanja vrlo dragocen za eksperiment i svrhu mog projekta. Da ljudi nisu tako zgroženi i besni zbog silovanja, onda bi i moj projekat propao.

Da li to znači da ste spremni da završite i u zatvoru, ako treba, da biste ostvarili svoju ideju?

Jesam. Lokalne vlasti mi već prete da će zatvoriti izložbu. Caroline Miffen /kustos i umetnički direktor 4D galerije/angažovala je advokatski tim koji radi na tome da se ‘The Rape Tunnel’ izvede kako je i planirano. Na kraju dana biće  na vratima natpis: ‘ušli su na svoju odgovornost.’

Čekajte, sa ovim natpisom na vratima silovanje onda i nije, tehnički  govoreći, silovanje. Ko god udje u tunel, ulazi svojom voljom, pa je samim tim to silovanje ustvari dobrovoljan  seksualni odnos. Ako vi nikoga ne silujete bez  njegove volje,  koja je onda svrha vašeg projekta, zar to ne umanjuje značaj celog poduhvata?

Da budem jasan, plan je da iskustvo koje doživi svako ko udje u tunel bude najneprijatnija stvar koja mu se desila u životu. Ja ću se truditi najbolje što mogu da svako zažali što se odlučio na tako nešto.

Drugo, na silovanje se ne može gledalo crno-belo. O tome se svakodnevno vode rasprave na sudovima. Žena koja se napila jedne noći,  sutradan je zažalila što je imala seks sa nekim, da li je to silovanje? Teško je dati pravi odgovor. Nadam se da će neke od tih nejasnoća  biti razjašnjene u ovom projektu.

Richard Whitehurst

Na slici je umetnik, Richard Whitehurst

Da li postoje neki uslovi/ograničenja/ za osobu koja će biti silovana?

Ne. Može da bude muškarac, može da bude žena, stari, mladi, debeli, mršavi…bilo ko.

Šta ako vam milicioner dopuzi kroz tunel?

Onda bih verovatno završio u zatvoru. Ali pre toga, svim snagama bih se potrudio da ga seksualno zlostavljam. Tunel je tako i konstruisan da vam je komotno  kretanje prilično onemogućeno pri izlazu , bukvalno puzeći četvoronoške stižete do izlaza. Što ste veći i krupniji puzićete teže i mučnije. Verujte mi, spremio sam tajne sisteme i načine kako da svakoga ko dodje do izlaza nadmoćno savladam.

Šta je sledeće, ‘ Murder Tunnel?’/ ‘ Tunel za ubijanje?’

Ne. To bi već ličilo na ponavljanje samog sebe. O tome sam dugo i mnogo razmišljao. U opasnosti sam da dodjem u bezizlaznu i tešku situaciju. Bojim se da je moja krajnja poruka umanjena načinom na koji sam postavio projekat. Ako bih u ime umetnosti uspeo  da izlečim neku bolest, to bi bilo interesantno.

Problem velikog dela umetnosti danas je što je stvarana za one koji je ne žele ili im nije potrebna. Danas se sve prodaje za umetnost. Radovi bez ikakvog sadržaja su zauzeli mesto u nekom umetničkom svetu. Ja pokušavam da potpuno promenim značaj umetnosti u svetu i učinim je sadržajnom. To će uzeti vremena. Nisam zaista siguran koji mi je sledeći korak. Radije bih se skoncentrisao na ovaj projekat.

Disclaimer

Ova se vest  pojavila na jednom umetničkom blogu i preko noći se prenela i na ostale blogove, prenele su je i lokalne dnevne novine širom Amerike. Zaintrigirani projektom i umetnikom ljudi su krenuli da istažuju umetnikovu biografiju. Iznenadjenje! Na Internetu se nije mogao naći nijedan podatak o Richard Whitehurstu i njegovim instalacijama. Intervju, fotografije, imena sve je bio jedan veliki hoax, izmisljotina bloga koji je tako skrenuo pažnju na sebe, imao ogroman broj  poseta i zaslužio  svojih 15 minuta slave, a opet, sve u duhu umetnosti i  ako baš hoćete i svojevrsne blogovske‘instalacije.’

Urednik bloga koji je objavio ovu lažnu vest je izjavio: ‘ Napisao sam ‘The Rape Tunnel’ u duhu Orson Wellesovog ‘War of The Worlds’ radio prenosa. Moja namera nije bila da se o silovanju uopšte raspravlja, već o savremenoj umetnosti. Lik je izmišljen, dogadjaj je izmišljen…ukratko, radi se o fikciji.

za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *