Ulogujte se / Kreirajte profil

Ubijanja ‘Na moj način’

07karaoke_CA0-articleLarge

Te 1969. godine  Paul Anka/27/ je bio na veceri sa‘Ol Blue Eyes’ i još nekoliko mafijaša u Miamiju. Sutradan se vratio u New York, seo za svoj pisaći sto i na pisaćoj mašini napisao reči za pesmu, u jednom dahu, Comme d’habitude,  imajući na umu Frank Sinatru i naslovio je My Way.

‘Seo sam za svoj stari električni  IBM u jedan sat ujutro i razmišljao: ‘Ako Frank treba da napiše reči za ovu pesmu, šta bi napisao?’

‘Izabrao sam reči koje ja nikad ne bih koristio : ‘ I ate it up and spit it out,’ ali  tako je Frank pričao. Pogotovu sa drugovima iz Rat Packa, oni su voleli da koriste rečnik mafijaša, iako su se plašili čak i svoje senke.’

Anka je završio pesmu u 5 ujutro. ‘Pozvao sam Franka , bio je u Nevadi u Caesar’s Palace i rekao mu :’ Imam nešto zaista specijalno za tebe.’

 Anka je jednostavno znao da je napisao veliki hit.

Tako je nastala najizvodjenija pesma u istoriji, My Way. Pevali su je Elvis Presley, Robbie Williams ,Sid Vicious,  U2…nisam sigurna za Bob Dylana/Bojane?/…najpopularnija u karaoke barovima, na svadbama i često puštana na sahranama kao poslednji pozdrav, ispračaj umrlom.

‘Mrzim tu pesmu’, izjavio je Frank Sinatra 1978. na koncertu u Caesar Palace-u. ‘Kada pevate jednu te istu pesmu 8 godina neprestano i vi biste je mrzeli.’

Medjutim, publika je obožavala. Sinatru nisu puštali sa pozornice dok ne otpeva My Way na bis. Tek 80-tih je nekako uspeo da je zameni sa New York, New York.

Interesantno je i to da je ta pesma, isključivo zbog teksta, stvorila utisak kod mnogih generacija da je Sinatra’ arogantan egomanijak.’

Sinatra je često izjavljivao da ne bi želeo ga se publika seća samo po pesmi My Way.

Mene  My Way  nekako  podseća na J. Alfred Prufrocka. Obe pesme opisuju, svaka na svoj način, starenje, prolaznost, promašenost…imaju istu atmosferu.

Da li zbog teksta ili zbog loše otpevanih nota, tek pesma My Way provocira neke ljude na ubijanje.

Karaoke Bar in Angeles City, Pampanga, Philippines

Karaoke barovi su vrlo popularni u Aziji. Pojavili su se  krajem šezdestih, da bi vrhunac popularnosti  postigli  osamdesetih i ta euforija traje i danas. Čak je i mašinu za karaoke izmisio Filipinac. Ubrzo se iz Azije karaoke raširile po čitavom svetu i postale ne samo zabava u barovima, već na rodjendanima i proslavama.

A karaoke machine outside a house in Pasig city, east of the capital, Manila

Na Filipinima više od milion ljudi nosi oružje nelegalno, i to traje već desetak godina, bez promene. Oružje se nosi svuda, a naročito se pokazalo kao korisno u karaoki barovima koji su svojevrsra nacionalna zabava, neka vrsta American Idol-a, ali sa malo neobičnim ocenjivanjem žirija. Žiri ima oštre i rigorozne kriterijume, a kazne su za loše otpevanu pesmu ponekad fatalne za pevača. Najomiljenija pesama je My Way.Ta pesma je odnela nekoliko života  zbog pogrešno otpevanih nota.

Šta se zapravo  desilo?

Romy Baligula /29/ karaoke pevač  je bio na pola pesme My Way kada je čuvar reda u baru nezadovoljan izvodjenjem tražio da pevač prestane sa pevanjem. Baligula je nastavio ne obazirući se na čuvara / ovo me podseća na ‘I want to go on until they have to shot me’/, dok ga metak iz čuvarovog pištolja nije zaustavio zauvek.

‘Problem sa My Way je što svako zna tu pesmu, svi žele da je pevaju i svi imaju svoje kriterijume i mišljenje o njoj. Zbog nje se ubija,’ kaze  Rodolfo Gregorio /63/karaoke pevač.

P1000575.JPG

I did it My Way stihovi su tako arogantni, bude osećaj ponosa i velikog ega i arogancije kod pevaca, čine te kao da si neko, a ustvari si niko. Stihovi skrivaju sve tvoje životne greške i ti si jak i znaš šta hoćes i nemaš ni trunke kajanja i to raspiruje ljutnju i podgrejava bes kod onih koji slušaju,’ nastavlja dalje Rodolfo.

Njih 12 je do sada ubijeno, u periodu od 10. godina, u karaoke barovina na Filipinima. Loše otpevane note My Way su jedini razlog ovom masovnom ubijanju, tvrdi policija u Manili. Srećniji pevači prodju sa razbijenim nosem ili glavom, a oni zaista srećni sa zviždanjem i uvredljivim dobacivanjima.

‘Moj stric, policajac, jedne je večeri slušao prijatelja kako peva My Way, medjutim za susednim stolom čulo se neodobravanje i smeh. To je strašno naljutilo mog strica koji je izvadio pistolj i naredio nepristojnim gostima da se udalje. Oni su, srećom, platili račun i tiho se udaljili,’ priča jedan redovan gost karaoke bara.

 Nisu samo pevači ugroženi zbog My Way, ugroženi su i vlasnici barova koji su, da bi izbegli nerede i ubijanja, zabranili da se u njihovim barovima peva ta pesma. To je strašno naljutilo obožavaoce pesme pa su takve barove zaobilazili.

 My Way je tako postala pesma važnija od života u Aziji, pa je zasluženo dobila nov naslov : My Way Killings.

Ubijanja zbog loše otpevane pesme  nije bilo samo na Filipinima. Zabeležen je slučaj i u Maleziji 2007. kada je razjareni, nezadovoljan pevanjem gost ubio osmoricu koji nisu hteli da se rastave od mikrofona i  pevali horski John Denverovu pesmu Take Me Home ,Country Roads.

P1000544.JPG 

Fenomenalno, ali zaista prosto surealistički,  Sinatra i Denver u sred Azije.

I u Sandakanu, na Borneu, Abdul Sani Doliju nisu mogli da otmu mikrofon iz ruke. Čovek se zapevao pa ne prestaje, pa je jedan od gostiju prekratio svoje muke tako što ga je jednostavno ubio. Na očigled svih u baru.

Pored Sinatre i Denvera, na Filipinama su veoma popularni i Tom Jones i Engelbert Humperdinck. Ne smem ni da pomislim šta će se desiti ako neko loše otpeva She’s A Lady koju je takodje napisao Paul Anka ili The Last Waltz.

Zabeležen je i slučaj i u Americi. Pesma Yellow od Coldplay-a u karaoke baru u Seattle je naljutila ženu koja je udarila pevača nezadovoljna njegovim pevanjem, pa je onda nastala opšta tuča.

Ubijanje zbog pesme  nije nova pojava. Columbine ubijanje je inspirisano, navodno, Marilyn Mansonom. Charles Mansonu su The Beatles ‘govorili’ preko stihova…

Što reče član uže familije Charles Mansona : ‘ Pre pojave Helter Skeltera, Charlie je znao samo za orgije.’

Mogu da se donekle identifikujem sa osećanjem koje proizvodi  tzv ‘off key’ pevanje, para uši, dodje mi da ‘zadavim’ pevača kada moju omiljenu pesmu masakrira, i što je najgore, obično baš oni koji ne znaju da pevaju su prvi koji stanu u red.

 

za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

13 komentara na tekst Ubijanja ‘Na moj način’

  1. Bojan

    01/03/2010 at 17:37

    Tako je nastala najizvodjenija pesma u istoriji, My Way. Pevali su je Elvis Presley, Robbie Williams ,Sid Vicious, U2…nisam sigurna za Bob Dylana/Bojane?/

    _____________

    Postavljas pitanje koje je u samoj srzi Dylan-freakness znanja 🙂 tojest odvaja prave poklonike od ovih sto znaju ko je Dilan i slicno. Da su organizatori njegovog BG koncerta pametni, par ovakvih pitanja bi bila propusnica za fan pit na predstojecem junskom gostovanju.

    Elem, polupotvrdjena legenda kaze sledece. Negde 1986/7, zaboravih godinu ali svakako prethgodi Neverending Tour-prici, svirao Dilan u Australiji. I to mislim da je neka zabit bila, u nekom Kvinslendu ili Tasmaniji. I posle koncerta sretne jednu od devojaka koje su radile u bekstejdzu, ono, osoblje te dvorane, i pita je da li joj se dopala svirka. Mala odgovori “nije”. Pita Zimster zasto ne. Devojka kaze “pa ne smejes se, ne komuniciras s publikom, cak ih ni ne pozdravis”. Dilan na to: “pa nisam ja Frenk Sinatra” :D. Mala ga dokrajci opaskom “e pa bolje da jesi, jer bi mi se tada koncert mozda svideo.” Sutra uvece novi koncert i Dilan kaze “a sada jedna pesma za Meri” (recimo da se ova tako zvala, mozda drugacije, zaboravio sam). I odsvira My Way :).

    Kazu ovi kolekcionari da postoji i butleg, ali ja ga ne nadjoh a imam bas svasta Dilanovo od tih opskurnijih snimaka studijskih i koncertnih.

    Postoji ova anegdota i na netu (mislim da je opsirno na sajtu ExpectingRain ali da sad ne jurim linkove)

  2. Boban Savković

    02/03/2010 at 11:34

    “My way” je najizvođenija pesma u istoriji?

  3. Bojan

    02/03/2010 at 14:17

    Pa ko zna, mozda i jeste. U istoriji popularne muzike, verovatno. Nema ko to nije pevao, i sve uz onaj attitude, evo ja iznosim statement o svom divljem i beskompromisnom zivotu, onako melanholicno-mangupski, vidite me sto sam smeker :), znas kad se izvodjaci istripuju na tu stvar, a i publika podivlja emocijama.

    Drugo mesto verovatno dele Imagine i Knockin’ On Heaven’s Door, a One World im diha za ovratnik 😀

  4. Bojan

    02/03/2010 at 14:23

    Ustvari i Redemption Song. Uvek pokojni velikani prvi nastradaju u obradama upcoming-zvezdica. Neko mi rece da je ona mala Rijena (ako se zove tako ili slicno nesto, ona slatka klinka sto ima neki hit od pre godinu-dve-tri) na koncertu jednom otresla otprilike pola rokenrol-kanona nakon izvodjenja oba svoja hita :D. Kad Zimi, Dzeger, Nil Jang i jos to malo veterana napuste scenu i uplate pun pansion u nekom Plejboj starackom domu, ocekujem pravu kataklizmu obrada i omaza :). Osim ukoliko se ovi ne zastite autorskim pravima koja ce onemoguciti tu vrstu odavanja “pocasti”.

  5. Boban Savković

    02/03/2010 at 19:54

    Yesterday?

  6. Bojan

    03/03/2010 at 00:04

    Da, zaboravih. Bas sam se pitao sta od Bilsa, i ne setim se najbesomucnije obradjivane.

    Stounsi se tu nekako provukose, a i cenim da bi bilo bezveze da neka pevacica raspali Let It Bleed 😀

  7. Moca

    04/03/2010 at 02:46

    evo me posle 5-odnevnog odsustva, samo da pomenem da je i Love Will Tear Us Apart u vrhu od tih sto se mnogo obradjuju. a broj jedan je cini mi se Yesterday. valjda pise tako i u ginisovoj knjizi.

    a Stonsi su super prosli. retko ko sme da ih dira, i uglavnom nisu lose obrade.

  8. Bojan

    04/03/2010 at 03:00

    Jesi cuo ovu nedavnu Dzeri Lijevu obradu (tojest sa Mikom peva) Evening Gown? Doduse to je solo Mik ali ajde. Stvarno su super prosli. Kad te Dzeri otpeva to je kao da si zlatnu medalju dobio 😀

  9. Moca

    04/03/2010 at 03:07

    ne znam to. najbolja mi je satisfaction (devo).

    imam neki tribute iz 2008, mada nije nesto (ali paul dianno peva j.j.flash)

  10. Bojan

    04/03/2010 at 03:13

    Cek, bre, greota da to nemas. To je neki Dzeri Lijev album dueta, iz 2006 (tojest mislim da je duza verzija izasla godinu kasnije). I tu ima svega, od Henkovih, preko Dzeri Lijevih, do te savremene kantri klasike. A Evening Gown je to. Evo sad cu da ti nadjem.

  11. Moca

    04/03/2010 at 03:19

    ma nemoj da se trudis. nesto ne mirisem mnogo taj klavirski rnr, a jaggerove solo eskapade su mi takodje slabo interesantne 🙂
    kantri? neeeeee

  12. Bojan

    04/03/2010 at 03:28

    Heh. NEMA na Youtube, a zakleo bih se da sam cuo i tamo, Dzeri i Mik. Mislim, imam album ali ZNAM da je bilo na Youtube.

    Evo ti Mik solo, ako se predomislis :D, meni je ovo jaka stvar mada ga ni ja solo nisam nikad preterano pratio.

    http://www.youtube.com/watch?v=nm8UGBzmTx8&feature=PlayList&p=89BAC30C5326977C&playnext=1&playnext_from=PL&index=80

    Naravno, verzija sa Dzerijem je jaca, meni taj njegov klavir svaku stvar cini dozivljajem, plus onaj vokal koji bi prepoznao uvek

  13. Snežana Moračić

    04/03/2010 at 11:47

    pa to je vrlo tesko ustvari odrediti koja pesma je najizvodjenija u istoriji, kada ne postoje konkretni podaci, a ova pesma bas zbog te svoje specificnosti ima tu neku magicnost i malu autobiografsku ispovest sa kojom se 100% ljudi poistovecuje u datom trenutku, pa bio to show u las vegasu, na krstarenjima, na svadbama, na sahranama i naravno, u karaoke barovima.

    pesma je jednostavno jaka ispovest, zato me podseca na prufrocka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *