Uliks za sve: četrdeset sati slušanja

Gotovo da nema čitaoca koji nema neki neizmiren račun sa Džojsom. Možda ne baš zbog „Uliksa“, najsloženijeg kafanskog dela svetske književnosti, ali, ako ništa drugo, ono zbog „Fineganovog bdenja“ – oličenja kabalističkog hrama misterija. I jedno i drugo je zastrašujuće. Zbog preteškog i preobimnog štiva, pred kojim su ostali  poraženi i oni najuporniji, ili zbog intelektualnog oreola, koji urniše nedužnog čitaoca Džojsa. Čitanje utemeljivača moderne književnosti zaista je prava muka. Tačnije, bilo je muka. Jer, najednom je sve drugačije.

Na 31 CD-u, teškom dobar kilogram, preduzeće za izdavanje audio knjiga „Hortevlag“ prvi put nudi ovaj „opus absolitissimum“ u integralnoj vetziji. Dakle: nema više izvlačenja! A gotovo da nema više ni teškoća. Čitajući original, saplitali ste se zbog svakog izostavljenog zareza, nepovezani krajevi parabole izazivali su vam iritirajuče golicanje u nosu, i svaki čas ste gubili nit, ali na ovom kompletu CD-ova taj posao je na sebe preuzelo desetak glumaca.

I sada ćete ponekad možda izgubiti nit, ali nije važno. Opisaćemo iskustvo slušanja književnosti jednostavnom formulom: zabavnije je nešto prečuti nego propustiti prilikom čitanja! Ipak ćete imati utisak da je sve  to nekako povezano. Ipak, reč je o knjizi koja će vam se zbog mnogih mesta ubrzo smučiti. Ima tu svega – od erekcije obešenog muškarca, preko veličine penisa junaka Leopolda Bluma, pa sve do konstatacije da žene mirišu na pokvarene usoljene haringe. Od barokne književnosti nigde nisu tako vulgarno analizirani otvori na prednjem i zadnjem delu tela kao u parafrazi Odiseja jednog bivšeg jezuitskog učenika.

Zbog vulgarne duhovitosti  roman „Uliks“ je od 1918. završavao na listi cenzurisanih knjiga u Velikoj Britaniji i Sad. Poznata izjava  Virdžinije Vulf da je „Uliks“  delo preosetljivog studenta koga svrbe bubuljice“ osim što izražava zavist, u značajnoj meri ulepšava stvari. U Džojsovom delu nema ničega studentskog. Njegova erotika osciluje između prepotentnosti irskih srednjoškolaca i inkontinecije seksualno prerano ostarelog muškarca. A zašto da ne?

Lutanje po provinciji dablinskog akvizitera oglasa Leopolda Bluma željnog znanja, tokom kojih se obilato šire noge, balavi i mljacka, oživljava garda priznatih glumaca, od kojih je svako naučio svoju lekciju. U načelu to je kaleidoskop pozorišnog sveta Zapadnog Berlina poslednjih trideset godina. Nije slučajno što dominiraju zapadni glumci. Činjenica je da je stvaranje kulta oko „Uliksa“ u većoj meri specijalnost Zapada. Naročito je novi prevod Hansa Volšlegera (1975) romanu obezbedilo mesto prekretnice u istoriji književnosti. Čitanje integralne verzije omaž je velikom delu ovog prevodioca. Zasluženo. Ako izuzmemo stariji prevod Georga Gojgera (1927) koji je ipak inspirisao Alfred Deblina da napiše „Berlin Aleksanderplac“, upravo je Volšleger poklonio Nemcima Džojsa koji je i danas aktuelan.

Uprkos tome, do sada se nije znalo koliko jednostavno Džojs može da zvuči, na primer, kada čitaju Sofi Rojs, Ingo Hilsman ili Hans Cišler. Naročito mudrovanje Blumovog starog drugara, učitelja Stivena Dedalusa, u ovoj varijanti ne usporava već daje samo one lepe dodatne slojeve koje roman tog reda veličine naprosto sobom nosi. Jedino strukturni vrhunac romana, 15. Poglavlje („Kirka“), sa 22 mlada glumca, ima dramatičnu kompleksnost kakva mu pripada, sa kreštavom Reginom Lemnic u središtu.

Ne želimo po svaku cenu da tvrdimo da tok radnje može znatno lakše da se prati u audio verziji nego kada čitate knjigu. Mada su u ovom izdanju poglavljima vraćeni svi naslovi koje je <Džojs izbrisao („Telemah“, „Nestor“ itd, ni ovde uvek ne znate gde se leopold Blum tokom svojih lutanja 16. juna upravo nalazi.

Možda bi pogled u Gilbertovu šemu mogao da razjasni neke stvari. Ključ za lakše razumevanje romana objavljen je još 1921. Godine. On ukazuje na mesta radnje, aluzije i „tehnike“, a može da se nađe na svakom bolje organizovanom pretraživaču. Sam Džojs je svako poglavlje organizovao po strogim principima konstrukcije. Cilj nije bio puko ređanje razrađenih viceva iz pabova, već integrisani sistem modernog romana.

Sve u svemu, reč je od 37 i po sati uživanja i svinjarija na nosačima zvuka. Investicija za celi život! Ovo je “Uliks za sve”. I autor ove recenzije mislio je da je naporno putovanje kroz “Uliksa” zauvek završeno u njegovom životu. Ali, izgleda da je brod ponovo spreman. Kao prilično skeptičan čitalac Džojsa sada se osećam kao da sam dobio novu dozu narkotika. Štaviše, čak želim ponovo da pročitam “Uliksa”. Ako ništa drugo, očekujem da će me Kirka pretvoriti u svinju.

Kaj Lirs – Kajzer

prevod: Maja Anastasijević

Tekstovi o Džojsu na portalu P.U.L.S.E

  Džojs, Književnost