Ulogujte se / Kreirajte profil

Upotreba Šopenhauera u svakodnevnom životu (III)

Epizoda: Bogati penzioner

Danas će dan biti dobar, predosećam. Na Dnevniku su objavili divnu vest, da danas počinje isplata penzija čak dva dana ranije, zbog predstojećih praznika! To nije sve! Kažu, ulazimo u predstojeću godinu s znatno manjim državnim dugom i stopom nezaposlenosti, a investitori se otimaju oko ove naše prelepe zemlje! Pa to je božanstveno, svaka im čast! Nisu mi jasni ovi malodušnici što se bune kad dajemo za preporod zemlje, gunđaju što dajemo od plata i penzija, izdajnici! Sve su to izdajnici i halapljivci, nikad im nije dosta! Jednom para kad se osladi… Drugo je vreme ranije bilo, i znalo se… Znalo se, svi smo bili složni šeset i neke kad je bio zemljotres u Makedoniji, i semdes neke u Crnoj Gori, svi smo se ujedinili u muci i kakva smo samo sila bili, štogod, samo kad se setim… Naše malo je tamo nekima značilo sve, a sad se ovi ovde bune!? Sramota! Zbog takvih nam se država i raspala! A lepo im kažu: „Strpite se malo, to je proces.“, i evo već nam je bolje. Još se budalaši bune za tamo neku stavku u Infostanu, pa moraju valjda i ti ljudi od nečega da žive… Evo već su nam poklonili 1,25%. Uvećanje, a oni samo nešto kukaju, ko sinje kukavice!

_openhauer, Bogati penzioner

Poranilo se jutros, ne mogu dugo da ležim, kosti me bole kad ne radi centralno. Ma ne bi bilo hladno da ne duva prokleta Košava… Reših da pre pošte skoknem do Oftamologije, šta ja znam, vid mi je dobar, ne žalim se ja, al neću ja ko ti prokletnici, matora zvocala da čekam poslednji trenutak… Posle im Đavo bude kriv… Taman mi lepo zakažu za jedno pet godina, do tad će mi sazreti katarakta u oba oka, godine su to… Preventiva je majka dobrog zdravlja, to se znalo u moje vreme! Odradim ja to, pa polakice po penziju. Mislim se lep dan, sunčan, deder, mogla bih malo da pružim noge do Terazija, taman da malo razradim kuk, ionako je sad napolju toplije nego u stanu… A i grad su okitili, svaka im čast! Baš me veseli kad vidim kako smo napredni. Sve blista, svuda naokolo se puše neki, ne znam ti ja to sirota, u moje vreme smo ih zvali kuglof, pa se neka mesa pečedu, baš fino… A stranaca-štogod, nemoš našeg čoveka da ubodeš… Sve vrvi od ljudi i svi se raduju. Osetim ja miris vrućih kokica i reko, ma ima sad da se častim pa makar nemala za kapi za vene! Uzmem ti ja onu malu „đačku“ kesicu, spustim kosti na klupu a pogled mi puca… Mirišu kokice, nisam ih jela ima tome dobranih deset godina… Tope mi se fino onako buteraste i vruće, na nepcu, milina živa! Volim hranu kad je meka ko duša, fale mi ti zubi, pa mi sve teško da žvaćem padne, samo supice neke kuvam… Pojedem ti ja i mislim se, bože, šta mi ćera radi sad. Eno je, u one Emirate ode, uplašila se, izgleda, da se neće udati…Poslala mi pismo. Draga je. Slikala se, a svud oko nje neke staklene zgradurine bože me sačuvaj… Ako je, samo nek je njoj lepo, šteta jedino što ne piše češće… Krene san da mi se navlači na oči i pođem ti ja lagano do pošte, nogu pred nogu. Penzija bogami veća dve stotine sedamdeset dinara, mislim se ja; e svaka im čast! Baš su me obradovali! Pazarim dva leba usput, taman poparicu na vodi fino sebi da sprčkam, pa sam dva dana mirna, ne valja ni šporet svaki čas uključivati…skupa je struja… Kad  neko na samom ulazu u zgradu: „Dobar dan, komšinice.“, ono Đura prosjak, lokalno čeljade, mnogo fin momak, svaki dan je na ulici. Kaže radio bi on nešto, al je jadničak slab u ruke, pa mora ovako, od drugih da zavisi mučenik… Sedi jadnik na hladnom betonu i puši. Osetim ja neki čudnjikav miris, a to on mota neku krdžu s pijace. „Šta je Đuro moj, što ne pušiš kupovne cigare?“pitam ga. „Ne“,on će meni tužnjikavo, „teška vremena komšinice došla, nema se, pa evo moram da se trujem…“. Stegne tu mene srce, sva se stužim, pa kud ću, šta ću, produžim do trafike. Uzmem jedan crveni Marlboro 100s, jer znam da taj najviše voli, meni je ipak to sitnica, a njemu je to sve, i mislim se ja tako u sebi: „E svete, svete, jebo te onaj ko te napravi, najgori si od svih mučkih svetova, kad ovako fin momak nema za cigare!“

Za P.U.L.S.E Sandra Lokas

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *