Ulogujte se / Kreirajte profil

Uspomene lopova

Kažu da u životu svakog čoveka postoji trenutak koji je prelomni i u kome se odlučuje kojim će putem čovek da krene, putem dobra ili zla. Ja sam to iskusio još kao dete. Govorili su rođaci svojoj deci, nećeš ti kao on da budeš propalica i lopov. Pre ću da te ubijem. Pa onda su tukli decu kao da će time odložiti njihov put u loše drustvo i loše postupke. Ja sam navikao na to da komšiluk gleda u mene kao u primer lošeg ponasanja. Međutim nisam mario za to. Znao sam da mnogi od tih koji sada biju svoju decu i govore im da ne treba da rade loše stvari i sami su nekada bili mangupi, lopovi, tukli se po ulici i obijali trafike. Čak je i šef policije u mom gradu bio u popravnom domu u Kruševcu a onda jednog dana postao policajac pa kad je već kosa počela da mu sedi i stekao poverenje uglednih ljudi u gradu, postade šef policije. Sada on mene gleda mrko i kaže mi, isećiću ti muda jednog dana ako te uhvatim u nekom nestašluku. Ja sam navikao da mi seku muda, uvrću jaja, udaraju šljage od koji se ogluvi čitavih mesec dana na to uvo i sve to je bilo obična stvar. Voleo sam da kradem, to mi je bilo u krvi, u genima što bi sada rekli naučnici.

GetImage.aspx

Prvi put sam ukrao novac iz novčanika jedne našeg daljneg rođaka kod koga smo bili u gostima. Smestili su mene i moju majku u njihovu kujnu da spavamo na nekom kauču a oni su spavali u svojoj spavaćoj sobi sa velikom slikom anđela iznad kreveta. Moja majka je trebala da ide u bolnicu da je tamo doktori snime i pronađu odakle joj ti snažni bolovi u stomaku. Hotel je bio preskup a ti rođaci živeli negde na predgrađu Zvezdare.

Bili su to mladi i neobrazovani ljudi. Ismejavali su i mene i moju majku i govorili da ako ona umre oni će me uzeti da stanujem kod njih i radim kao kućna pomoćnica. Ja muško pa kućna pomoćnica. Mislim da su me loše procenili. Moje dečačko naivno lice krilo je već iskustvo životom koji nije milovao ni mazio i pojeo sam batine više nego hleba a to ovi nisu ni znali. Za njih sam ja bio bata iz provincije koji pravi društvo bolesnoj mami. Smejali bi se u svojoj sobi i govorili kako ako nam ne budu dali večeru još dva dana sami  ćemo otići iz njihove kuće. Onda sam slušao kako se valjaju ljube i ševe dok im je škripao krevet. Bilo mi je neprijatno zbog majke koja je bila sve malaksalija i bolesnija i sekirala se šta će sa mnom ako se njoj nešto desi. Ja sam pomišljao da je tešim ali nisam znao kako i mislio da bilo šta da joj kažem može da zazvuči loše i još više da je nasekira pa reših da ćutim.

Negde oko ponoći onaj bračni par naših domaćina već je hrkao u svojoj spavaćoj sobi. Moja majka je teško disala i u snu nešto pričala a ulicom bi se čuli čistaci koji su šmrkovima prali kaldrmu.

dugi-zimski-kaput-varterks-zlatno-runo-vel-48-50-slika-1158573

Ustao sam iz kreveta kao mačka i otišao do vrata sobe u kojoj su spavali naši domaćini. ..otvorio ih polako pazeći da ne zaškripe i uvukao se u mrak. Pričekah malo da vidim gde je šta po sobi pa videvši na stolici pantalone priđoh i napipah novčanik. Uzeo sam sav novac koji je bio unutra, stavio novčanik na svoje mesto i polako se iskrao iz sobe. Uvukao sam se u topli krevet gde je majka umorno i duboko disala i zaspao. Novac sam dobro sakrio u postavi mog kaputa i spavao kao da se nije ništa desilo. Rođaci nisu mogli da posumnjaju da onaj naivni bata iz provincije može da uđe u njihovu sobu usred noći dok oni razgolićeni hrču i pokupi svu lovu iz novčanika a još manje da tako nešto uradi moja bolesna majka. Probudila nas je svađa. Žena je vikala: opet si novac dao kurvama a rođak se pravdao da nije i da je opljačkan.

Ušli su u kujnu i gledali u nas. Nisu mogli da sumnjaju, nisu ni sumnjali ali su bili ljuti i nastavili svađu sada bacajući stvari po kuci. Ja i majka smo se spremili i polako izašli iz stana. Za nama su se čuli tanjiri kako pogađaju zidove i pršte u paramparčad.

burek_trokut_3

Ja uhvatih majku za ruku i rekoh joj: hajdemo na burek sa jogurtom… ja imam novac. Nije me pitala odakle. Sedeli smo i doručkovali dok je napolju počeo da pada prvi sneg. Tada sam prvi put ukrao novac iz nečijeg novčanika i tako je počelo.

za P.U.L.S.E   Džo Moler

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *