Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Serž i Džejn – uzdasi koji se pamte

U februaru 1969. godine neprikosnoveni Serž Gejnzbur objavio je duet sa svojom devojkom, Britankom Džejn Birkin. Među notama se stislo desetak erotskih uzdaha, udisaja i izdisaja, dovoljnih da se Vatikan zgrozi i da uz druge zemlje zabrani pesmu, ali ni to nije moglo da zaustavi stihove “Je T’aime… Moi Non Plus” da osvoje svet.

Foto: Roland Godefroy / Claude TRUONG-NGOC / Wikimedia Commons

Foto: Roland Godefroy / Claude TRUONG-NGOC / Wikimedia Commons

Pesma je snimljena 1968. godine, mesecima nakon što su se njih dvoje upoznali na snimanju filma “Slogan”, na početku dvanaest godina duge, turbulentne romanse.

Reditelj i scenarista Endrju Birkin, stariji brat Džejn Birkin, tokom svih tih godina fotografisao je par. Njegovi snimci ovih dana su izloženi u londonskoj galeriji “Proud”, gde će biti pred očima publike do 26. oktobra u okviru postavke “Jane & Serge”.  Endrju Birkin je u razgovoru za BBC nedavno podelio sećanja na svoju sestru i Serža i godine njihove zaljubljenosti.

“Moja sestra i ja smo odseli u istom malom hotelu u Parizu, u senci katedrale Notr Dam, kada je upoznala Serža. Tog leta radio sam za Kjubrika, fotografisao sam lokacije za njegov film ‘Napoleon’, koji nikada nije snimljem, a Džejn je snimala ‘Slogan’ sa Seržom”, priča Endrju Birkin navodeći da joj je on služio za oporavak od nedavnog raskida veze s Džonom Barijem.

“Govorila mi je da je arogantan, snob, ali i da je on prezire”, beleži Endrju prisećajući se i trenutka kada ga je nazvala “užasnim Seržom Burginjonom”, rugajući se njegovom prezimenu. U tom trenutku, Endrju je o Seržu slušao samo iz priča.

702430445421945fba950711256233_330x467

Ali kada ga je najzad upoznao, Endrju je u potpunosti bio očaran: “To je bila ljubav na prvi pogled. Obožavao sam ga. Bio je to divan ludak, jedan ekstrovertni ruski Jevrej koji je proveo polovinu Drugog svetskog rata na drvetu, kako je pričao, iako mislim da je tu proveo svega nekoliko noći.”

Priseća se i trenutka kada je upoznao Hitlerovog arhitektu Alberta Špera, tokom rada na jednom projektu, a sve što mu je ovaj tražio bilo je da se Serž i Džejn potpišu na primerku ploče “Je T’Aime…”

“Serž je prihvatio da potpiše ploču, verovatno kao čin ironije, pa mi je kasnije, kada je snimio album ‘Rock Arounf The Bunker’ (koji sadrži pesme o Nemcima i nacistima), poklonio potpisani primerak da ga pošaljem Šperu”, dodaje Endrju.

Ipak, koliko god bio neodoljiv u svojoj neprivlačnoj spoljašnjosti, i veliki Serž Gejnzbur imao je problema s ljubomorom. Endrju Birkin priča da je kao lud otišao za Džejn u Sen Trope, gde je ona snimala film s Alenom Delonom, jer je bio ljubomoran na kolegu i plašio se da to snimanje ne bi moglo da se završi bez romanse.

Prvi Božić s porodicom Birkin Serž je proveo 1968. godine, i to je zajedno s Džejn doneo tek snimljeni LP da preslušaju nove pesme kojima su svi bili oduševljeni.

“Kasnije, kada su naši roditelji otišli, ona je rekla: ‘Postoji još jedna pesma – zanima nas šta misliš o njoj.’ Tada sam čuo ‘Je T’aime… Moi Non Plus’ i bio sam oduševljen. Mislio sam da je to neverovatna pesma, obožavao sam je. Bila je istovremeno i mnogo erotična i mnogo romantična”, seća se Endrju.

On se priseća još jednog nezaboravnog trenutka kada je sa Seržom ručao u jednom restoranu u Parizu. Ovaj je kod sebe imao demo-verziju pesme i zamolio je šankera da je pusti. Iznenađenje ljudi, kada su čuli pesmu i sve one uzdahe, bilo je neverovatno.

Među uspomenama koje čuva od zaborava su i trenutak kada je spazio rastrojenog i uzbuđenog Serža u bolnici dok se Džejn porađala. Kako kaže, obožavali su jedno drugo i njihovi zlatni dani protegli su se na sedam godina.

“A onda je Serž počeo previše da pije, postao je težak za život”, priča Endrju. “Meni nije smetalo što je pio, ako ništa, to je bar značilo da ću ga uvek pobeđivati u šahu. Uvek smo igrali u novac, on je bio bolji i uglavnom bi pobeđivao kada je bio trezan, retko kada bi se napio.”

Endrju dodaje da je sve vreme, tokom turbulentnih i onih ne mirnih, već samo manje turbulentnih godina, Serž uspeo da zadrži svoju melanholičnu stranu. Ipak, činilo se da je za njega do kraja života čaša ostala poluprazna.

“Na neki način, njih dvoje nikada nisu raskinuli. Ali okidač je bio reditelj Žak Dualon. On i Džejn su bili sličnog godišta, bio je zgodan, šarmantan, veoma pametan. Serž se poneo kao gospodin kada ga je pozvao kod nas na večeru uz reči: ‘Mislim da je on divan!’”

Endrju primećuje da je Serž svoje najbolje pesme o Džejn napisao upravo nakon što su raskinuli, dok je ona bila sa Žakom. Nakon Seržove smrti 1991. godine, Žak je počeo da vara Džejn, jer je bilo nemoguće održavati vezu sa ženom koju neprekidno prati duh bivše ljubavi.

“Oni su sve vreme imali vezu utroje – ne u smislu seksa, već u smisli nekog društva. Kad god bih otišao u Pariz, čak i nakon što su Džejn i Serž raskinuli, Džejn bi govorila da ga pozovem i vidim kako je i da ga pozovem da dođe kod nas na večeru”, navodi Endrju. “Kada je Serž umro, Džejn je okrivila sebe, mislila je da je mogla da ga spase da je duže ostala sa njim, što je možda i tačno s obzirom na to da je umro od alkohola sa 62 godine. Bez sumnje, kada sada pogledam unazad, ostalo je jasno da je on bio ljubav njenog života.”

Izvor: BBC; B92

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *