Ulogujte se / Kreirajte profil

Van Gog – umetnik koji je pokušao da uredi svet

Jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma, umetnik čiji je stil i danas inspiracija mnogim slikarima, Vinsent Van Gog rođen je na 30.03. 1853. godine u Zundertu (Holandija).

Van Gog - Autoportret (1887)

Van Gog – Autoportret (1887)

Ovaj umetnik je u svom slikarstvu stvorio poredak koji se suprotstavlja haosu stvarnosti kakvom je bio okružen. Njegova umetnost bila je pokušaj da uredi svet sa kojim, očigledno nije mogao da izađe na kraj.

Protiv neshvatljivosti takvog sveta, Van Gog se borio svojom oštrom, teoretski zasnovanom kritikom, na njegovu bezličnost odgovorio je svojim odmerenim patosom, a njegovu je kolotečinu razbio žarom svoga solipsizma.

Njegov cilj nije bio da pobegnne od stvarnosti, a ni da pati odričući je se, već da je učini opipljivom u jednom sveobuhvatnom smislu. Na taj način mu je umetnost omogućila da taj, u osnovi neprijateljski svet, prihvati kao svoj. Međutim, Van Gogov umetnički dar priznat je tek posle njegove smrti.

Građansko društvo čiji mu je sistem vrednosti čitavog života bio oduran, sada ga je nazivao genijem. Moderno doba voli da se poigrava sa predstavom usamljenog, neshvaćenog umetnika, i sudbina Van Goga je savršen primer za predstavnike avangarde, koji prvo biva proganjan i osporavan, a kasnije postaje cenjen i slavljen.

Autsajder umetnosti sa periferije društva, on postaje važna umetnička ličnost i decenijama posle smrti jedna je od najuticajnijih figura u umetnosti. Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za svega manje od tri godine i to pred kraj života.

Specifična su po strastvenim pokretima četke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i forme. Među najpoznatijim su dela iz serije Suncokreti, zatim Irisi, autoportreti, Žitno polje sa čempresima… Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom da je za 10 godina, koliko je slikao, napravio oko 900 dela.

Njegov neponovljivi spoj forme i sadržaja je moćan, dramatičan, lirski ritmičan, maštovit i emotivan, a za samog umetnika je predstavljao način da objasni svoju borbu protiv ludila i njegovo razumevanje duhovne suštine, čoveka i prirode. Van Gogova estetika je proizvod njegove averzije prema tradicionalnim normama ili njegove solidarnosti sa siromašnima, ali i nedovoljnog poznavanja tehnike slikanja.

Uspeo je da se sabere i identifikuje sa svojim umetničkim bićem i da ozbiljnim i upornim vežbanjem popuni nedostatak svoje slikarske tehnike. Umetnost je tako postala sredstvo samoizražavanja, gde lepota i ružnoća nisu kategorije opšteg pravila, već deo individualnog sistema vrednosti. Postavljena još tokom 18. veka, u filozofskim delima Edmunda Berka i Denija Didroa, estetika ružnog postaje odlika Van Gogovog dela, a deformacije i vrišteće boje postaju njegov lični doprinos umetničkoj kreativnosti.

5631336795518eae39645d767301843_orig

Žitno polje sa čempresima, 1889

Njegov slikarski jezik je uvek ostao utemeljen u konkretnoj stvarnosti isto koliko je bio komentar na nju. Bio je i toliko ličan da bi ga primena opštih konvencija slikarskog jezika potpuno uništila. Od kada mu je umro otac, 1885, život mu je u Nojnenu u kojem je živeo postajao sve teži.

Meštani su zazirali od njegovog nepredvidljivog ponašanja. Mada je voleo te ljude i osećao da je deo njih, ipak nije pronalazio način da im se približi, tako da je odlazak u Antverpen označio promenu ne samo u njegovom ličnom životu, nego i tematsku promenu unutar njihovih dela.

Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gde upoznaje Anri de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, smogao je snage i vere u sebe da nastavi da slika.

Iz Pariza odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Gogen pre odlaska na Južna mora. Zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a sledeće godine, u svojoj 37 godini, puca sebi u prsa i umire nakon dva dana, 29. jula 1890. godine.

Van Gogova dela danas su među najskupljim na svetu, a mogu ih priuštiti samo najbogatiji, s obzirom da se slike, koje nije mogao da proda za života, sada procenjuju u milionima dolara.

Izvor: B92

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *